Употреба речи иванов у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Прави се: не зна!... Зар ти ниси овај новац украо из Ивановог вајата и закопао овде, у ђувре?... И зар није Лазар Иванов зато јуче на те пуцао?... При помену Лазаревог имена Станку се диже коса увис.

Паметни људи, па то ти је! Док је Иван говорио, кмет погледа попа и виде да му не годи Иванов говор. Заусти нешто да рекне, али га поглед попов задржа...

И кажем ти, оступи од мене! — рече Алекса, па изиде из суднице и не осврћући се на вику његову. То је био први напад Иванов на Алексу. Од тога доба понављао се скоро сваког дана... Међутим, Алекса се нимало није бојао Ивана.

а то олуј повија пламен, повија га на све стране, да се од пламена запали и друга зграда која беше близу куће... Иванов положај беше грозан. Он не имаде куражи ударити на оне шарене пушке.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

научници (лингвисти, теоретичари књижевности, психолози и филозофи), у свету чувени семиотичари (Лотман, Успенски, В. Иванов, В. Топоров, Ј. Мелетински, Н. Толстој и др.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Други Иванов син (који се у песми погрешно сматра као његов брат) био је Ђурађ. Године 1496. Ђурађ, протеран од Скендер-бега из

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности