Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
призивају се виле на посестримљење« (Софрић, 48). Од брезове коре праве се »лиле« (буктиње) којима се, уочи Ивањдана или Петровдана, врши лустрација стоке (Рудник; Стари Влах; Власеница, упор. ЖСС, 133 ид; ГЗМ, б, 1894, 386. Упор.
Понегде се од нега прави и Маібаум ‹= мајско дрво›: у Крешеву (Босна) уочи Ивањдана наложи се ватра; после се у то огњиште усади граб, који девојке оките цвећем, и он покаткад ту стоји преко целе године
Уочи Ивањдана, или на сам Ивањдан (24. јуна по ст.), рано ујутру девојке и жене беру и. ц., плету од њега венце, и мећу их на куће,
У Лици жене уочи Ивањдана намењују по један струк сваком чељадету, и ујутру пре зоре гледају их, и чији је струк увенуо, тај ће бити болестан и
пре Мале Маше (ЗНЖОЈС, 19, 199). У Славонији не једе нико ј. пре Ивањдана (нарочито не трудне жене, »да им дете не би било зелено«), а тога дана окусе их, и то наште срце (іб., 74).
Титрица, рада, прстенак, ивањска деклица или рожа; иван-цвијет; петрово цвеће, волује око (Шулек, 36 назива). Уочи Ивањдана беру га девојке и задевају у сито, намењујући сваком чељадету из куће по један струк, и обесе под стреху.
је света (Софрић, 212). Од т. (или брезове) коре праве се »лиле« које се ритуално пале уочи Ивањдана и Петровдана (ЖСС, 133; ГЗМ, 6, 386); али је могућно да је ту разлог практички, а не религијски.
Маібаум), са лишћем на врху (које представља фалус), поред других грана, 1. маја, или о Тројици, или уочи Ивањдана или кога другога дана, носи се у литији по селу или се поставља испред куће у знак симпатије према жени или целој
Смоква. Употребљава се и у љубавном гатању и врачању. У Каставштини, уочи Ивањдана, девојка, мислећи на некога младића, откине лист са смокве и метне га на прозор: ако сутрадан ујутру перо буде свеже и
Али тешко је доћи до семена, јер б. уочи Ивањдана »обноћ нарасте, цвијета, сазори јој цвијет и опане«. Сем тога, ако се испод б.
Али је тешко домоћи се, јер п. процвета и исемена само уочи Ивањдана, око поноћи, и његов цвет и семе зграбе стухе, вештице и друге »нечисте душе«, које би без тога остале без моћи.
У једној причи: неком Конављанину, док је ноћу уочи Ивањдана путовао, случајно је упао п. цвет у опанак, и он је чуо како петао пева: »Куга је у Банима у горњим Конавлима!
Ћипико, Иво - Пауци
дуго што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.