Употреба речи игра у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!... Он зашушти, а ја се тргнем — мислим: он је!... Није ми казао да ће доћи, а ја га чекам!... То је чудно!...

Гледао сам је и у колу, кад игра с момцима, и видео сам да се и на њих исто тако смешла као и на свога заручника... А човек коме су сви равни, или све

Гледају људи и жене, па тек се мисле: откуд то њој? Дође време да се игра. Ухватише се момци један до другога, не мож’ их се нагледати!

Ђошина мајка гледа до које ли игра њен син. Каква ли је и чија?... Али га нигде не виде. Тек доцније, као крадом, вукао се кроз гомилу света, а кад је

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Лисац нам овде не игра сасвим достојну осужденија персону, и он лаже како најбоље зна и може, ал' ваља му простити, јер му је до главе.

Циганина не би ли му како могао начинити рогове, говорећи да би му врло лепо стајали, навластито кад се дигне те игра на две ноге. „То може бити, — одговори Циганин — али ваља зато да даш себи одрезати уши.” — „Уши?

„Високоумије долази пред паденијем; вели немецка пословица. Ружна је игра и пуна бједствованија издават себе за то што ко није. „Еί τις ου δεδάηκε τέχνην σκάπτοιτο δικέλλη.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Еле, као што видите, велико весеље чини Давид Узловић. Ту се једе, ту се смеје и пева, ту се пије, Ту се свира н игра, ту се напија редом у свачије здравље Напија се у здравље господе и онога ко измисли господу; напија се у здравље

Баш кад се газда Милун прикучи ка колу, прекиде се игра и онај Срејин момак зађе купити бакшиш. Пада пара као киша. Сваки час при ђе момче Среји, па му изручи у пешкир по

Газда Милун, писар Видак, поп Рашко и остали код кола гледе како се то игра. Пусти се и то коло, и опет момче Срејино зађе да купи паре.

— Е, то је онда друго! — рече Видак и прикучи се мало дале другим људима, те се пусти с њима у разговор. Игра и весеље трајало је до пред мрак. У сами мрак поче се народ разилазити, свак на своју страну.

Вођевину довели, па Срдан навалио част и свадбује се. Сватови се развеселили, па граде триста лакрдија; игра се, пева се, учинила се само једна граја. Ту је и Среја с ћеманетом.

Кад их слушаш, мислиш да гњаве пуну врећу мачака, али тек опет могу поднети. — Одмах се ту поче свирка, игра, разговор.

И опет је весеље код куће Пуркове. Слегло се све Зарожје на свадбу. Ту ти се пева, игра, пије, мећу пушке. Подне већ увелико превалило. Кад опет неко зовну озго с Голог брда: — О, Пурко!... О, Пурко!

Настао је часни пост. 3има већ превалила. Не дува више оштра устока ни хладни север. Сад се бели ветар игра голим гранама високих букава — пошав од Жупе, па све до Жељина, Нерађе и Копаоника. Снег свуд готово окопнео.

— сврдло које буши велику рупу као на јарму јеменије — врста одеће (ципеле или папуче у боји) јордам — раскош Каиш игра — игра са завијањем и одмотавањем каиша чије се средиште превоја погађа калауз — човек који посредује при закључивању

које буши велику рупу као на јарму јеменије — врста одеће (ципеле или папуче у боји) јордам — раскош Каиш игра — игра са завијањем и одмотавањем каиша чије се средиште превоја погађа калауз — човек који посредује при закључивању неког

ракија (1 дл) полоканица — мера зе тачност (половина оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп игра — игра са картама попас — јутарња паша за време росе поиспаличити волове — испрегнути волове из јарма попишманити

(1 дл) полоканица — мера зе тачност (половина оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп игра — игра са картама попас — јутарња паша за време росе поиспаличити волове — испрегнути волове из јарма попишманити се —

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Знао је сваког Црпобарца по имену; знао је сваког младића, ишао је кућама сељачким, долазио у кола где младеж игра, па се ту разговарао и шалио... Једном речи: хтео је пошто-пото да се саживи са Црнобарцима.

А Крушка? И он је цањао сјајне снове. Није се могао скрасити на једном месту. Груди му набрекле, а срце игра од радости. — Заваде се двојица — шапуће он — а ја тамо те спотакнем угарке. Повучем страну једном, и он добија...

И осећа ону велику радост коју осећа радник видећи како му посао напредује; радост од које букну образи, од које игра срце, и... која се не да ничим исплатити... Нити је шта јео ни пио.

Мисли му се мало задржаше на самом делу... Пред очима му се јави слика Станкова: како безбрижно игра поред Јелице, како јој нешто шапуће на уво, и како се она смешка; затим, како га је он привребао и опалио пиштољ...

Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава... Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради...

Видео је како је његов бабо проси, како их попа Милоје венчава... Срце му се раздрагало, па игра, игра у прсима... У том слатком заносу заборави и где је, и шта је учинио, и шта сад ради...

, итд. За разговором дође шала, за шалом игра... Ови горски вуци играху се као деца или као мали мачићи. Њихова мрка лица посташе ведра и весела као небо...

Пролазећи поред куће Алексине, видеше га пред кућом гологлав где стоји; дигао главу па се загледао у небо, а ветар се игра са његовим седим власима. Кмет Јова затресе тужно главом. — Боље би било да је умро! — Боље! — рече поп.

дрвени суд за воду чума — куга џаба — бесплатно, узалуд, узаман џебана — муниција; барут и олово џумбус — забава, игра; неред шарампов — утврђен опкоп, шанац шат — ваљда, можда, ако шешана — стара врста пушке шиндра — дрвне дашчице

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ПОНОЋ У соби музеја глухо ноћно доба. Пред гранитним Марсом ту страсна и гола Игра баханткиња. Ту лије Ниоба Мраморне и хладне сузе вечног бола. Ту силно и болно под уједом гује Рве се Лаокон.

Тај знак што мркне и што сјаје, Тај говор неба речју тамном! Докле ће ићи и што траје — Та горка игра сунца са мном?

ИИ До последњег од свих твојих обручева Сви плашљиви знаци бивања и смера, Све је твоја игра! Свуд очајно пева Пук сиренâ твојих у празнини сфера.

и циљ; и стравична мајка Свих мрачних контраста и свих привиђења: Једина истина и једина бајка; Збир свију символа, игра свију хтења.

Жена извади из своје косе цвеће и чиоде, огрну се власима као сенком, и закликта од радости. И поче да игра као пламен, као зраци, као сенке, као жито, као таласи, као змије, као мачке, као ноћне сабласти.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Никад се није смејао, бар не као други свет. Знам, једанпут држи он на крилу мог малог братића. Дао му сахат да се игра, а мој Ђокица окупио па гура оцу сахат у уста и дерња се из петних жила што он неће да отвори уста.

— А знате што га је отпустио? — На правди бога!... Видео га да игра крајцара! — Тек ћете се ви после чудити. То о Ђурђеву дне. Дошао Прока у дућан да му се наново потпише буквар.

Тривко извадио јагње, па виче: „Ходи, вруће!”, а пијани Јоза игра у једној барици. — А што је, море ваш дућан затворен? — запита ме Игњат ћурчија, који у тај пар прође. — Тако!

Па ипак је он ишчекиваше. Има у човека једна жица, лажљива као случај, па ипак је зову „предосећање”. Ко год игра на лутрији, тај при сваком вучењу има предосећање да ће добити, и никада се не чуди по свршеном вучењу како га је

Засјели старији људи и поп, па разговарају о овом и о оном, а младеж се игра и весели. А друмом за наше село иду једна кола, и у њима један господин човјек. Чудан мало на поглед.

И учитељ, чим види попа, а он погне главу, намргоди се још јаче, игра се прутићем и пролази као мимо турско гробље. Ко зна зашто он тако чини? Ко зна шта је поп о њему мислио?

Наспрам тих врата друга су, те тако се игра вјетар кроз ковачницу и хлади знојава ковача. Кад учитељ дође напоред њега, а он се окрете: — А што си ти море, стао

Радоје опали из двоцијевке. Поп гологлав потрча пред кола која се уставише, раширио руке и рида, а вјетрић му се игра бијелом брадом и с оно мало длака на глави. Мара бјеше сама у зачељу.

Или извади двојнице, духа у њих, и њихов јасан писак тужно плива зраком. Није то позната пјесма, није ни игра — ко ће га знати шта је то!

Хоћу да кажем: није у годинама у којима се игра љубавних сцена и само јој „значајно” стегнути руку значи „пођи за мене”. Нема ту, дакле, шале.

Ја окренем даску и одбројим себи и њој по девет зрна. Она пристаде да игра мица. Опет ме је тукла, али сам на њену лицу видео даје она уверена да ја играм како најбоље знам и да је не пуштам

)15 Ну нашто све то? Игра, луда игра! Ја све мање радим и све се више заносим њоме. Пошло је све будибокснама. Но још нисам толико загазио да

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

девојака на удају, а рогљева у селу доста баш к’о празника у години, па сваког празника или недеље на другом рогљу игра коло, па се све позаљубљивало једно у друго све 40 ушију.

Све се око њега за столом мења, једино он седи непроменљив. Неко се дигне да игра, некога одведу, а неки сам, онако без ичије помоћи, падне лепо под сто.

« А сирота Јула после тога не може да игра, него седи поред маме међу женама, а после неког времена ајд’ кући, баш кад је балу највећем јеку, кад се и саме мáме

Па и други их друкчије и не зову него »господин-доктор«. Господин хирург иде после подне у касину, тамо игра шаха, или пије пунч и чита новине, зна како ће овај цар онога фино преварити и разговарати се о томе, а кад једе

Зачас се искупило друштво из комшилука. Нашли су и Совру гајдаша. Отпоче игра и песма и здравице, и ређа се једно за другим наизменце.

и звано и незвано; млађи играју, а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра. Отпоче ручак.

Све јој то не поможе, увукоше је између Ниће боктера и Проке плајаша. Ержа се стиди, али игра, и једнако се извињава Проки да не зна ништа, а Прока јој одговара подскочицом: Ја сам мала, не знам ништа, Метите ме

Ију-ју, ију-ју! Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се чисто ломе;

Извињава се Сепл да не зна српски ни говорити а камоли играти, све му то не помаже! Игра Шваба ако му се и не игра! Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице

Извињава се Сепл да не зна српски ни говорити а камоли играти, све му то не помаже! Игра Шваба ако му се и не игра! Гледа га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју, па

га Нића боктер из оног другог кола, гледа и Сепла и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју, па отпоче: Игра Шваба и Швабица, А на Шваби кабаница; Боље игра кабаница Него Шваба и Швабица!

и Сепловицу и друге Швабе и Швабице како смешно играју, па отпоче: Игра Шваба и Швабица, А на Шваби кабаница; Боље игра кабаница Него Шваба и Швабица!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

кршећи се као неки „ерген“, пролази поред кућа најбогатијих и најлепших девојка и иде у најбоље механе да тамо пева и игра.

Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине. Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би

Нарочито кад настану ноћи с пуном, јаком месечином. Тада не пева, већ виче и игра, игра, спрам месечине. Чак и кад се месец од мутна неба или облака не би видео, он би опет к њему у правцу, у ком би се

Па тако шарено, лепо, да оде на сабор, па да тамо игра, игра... Па чак, као што се сад ради, да купи кишобран и да га у колу отвори.

Па тако шарено, лепо, да оде на сабор, па да тамо игра, игра... Па чак, као што се сад ради, да купи кишобран и да га у колу отвори.

Па чак, као што се сад ради, да купи кишобран и да га у колу отвори. И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој шкрипе.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Лупм и пијанац је прве класе; често у кавани на билијару спава. Даље — кеца воли, ал' увек губи, јер је клопав кад игра. — Дакле, на тај начин је зло? — Већ горе не може бити; не би' дао за њега ни моју слушкињу.

Госпођа Макра и Паулина седе у соби и разговарају се. Слушкињин мали синчић од пет година игра се у соби и час по провлачи се испод стола. — Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте.

— Видиш, Паулина, дете се провлачи испод астала — добићемо госте. — Мени опет десно око игра; плакаћу. Тек што Паулина последњу реч испусти, а неко на врата куца. — Херајн! Врата се отворе.

— Заповедајте! — рече тако слабим гласом као кад се жмуре игра, само да не поремети уста. Чекмеџијићу се нешто мрак чини у соби.

— Та нема вам пара, госпођо! Хајд’ што сте лепи, ал’ кад певате — е, онда ми све срце игра! — То ми је баш мило кад могу своје миле госте веселити.

То је био „нобл бал”. Ту се игра „тајч”, „полка”, „калуп”, „екузе”, „минет”, „лесе”, напослетку „јастучићи”. Мица и Алка лепо изгледају, једна

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сви кажу: ето то је та унутрашња снага и сва је игра ствари у мењану оне покретачке снаге; и док васиону не пождре и не спржи ватра пакла таласаће се све тако тамо-амо,

Африка

Црнчићима, разуме се, није нека нарочита посластица тај сок од кокоса, кога имају кад хоће, колико их занима та моја игра. Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред.

Како су црни у ствари врло лагани у остваривању својих чулних уживања, која су онда виолентна, а како је ова игра пут ка остваривању, играчи, иако би требало да су већ заморени, нису имали никакве намере да скоро прекидају.

“ и понављају песму певајући. — „Је ли о љубави песма?“ Они се бучно смеју. — „Јесте!“ Питам их игра ли се уз песму; одговарају ми да се игра са маскама, али да се то сме само дању и само извесних дана.

— „Је ли о љубави песма?“ Они се бучно смеју. — „Јесте!“ Питам их игра ли се уз песму; одговарају ми да се игра са маскама, али да се то сме само дању и само извесних дана. Старији ме воде да ми покажу неке свете маске.

Сада је дошао белац, сада не сечемо!“ Стари се одједном одушеви. Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска. Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге.

Оне праве фигуре утолико компликованије уколико су асиметричније. Док једна игра сасвим превијена напред, укошене накићене главице, друга се превија, свијене главе и руку скоро до земље, потпуно

пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив. Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан.

Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет. Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се

Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није

Тек тада настаје велика светковина, у којој овај, још увек везан за жртву, има да игра. Леш је затим одвојен од новога фетишера, раздељен међ чланове по хијерархији, и поједен.

То је црначки гумбе, из кога се развио фокстрот и чарлстон. Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена.

спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице. Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈАЊА: За оно Јован, што седи цео дан у кафана и игра шервинцлу? ЈУЦА: Какав је, такав је; бар је млад и моја прилика. ЈАЊА: О, лепо! Тако си почитуи свога господар?

ЈАЊА: Што му фали, не иди у кафана. МИШИЋ: И то није највећа добродетељ у кафану не ићи. ЈАЊА: Не игра биљар. МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав?

МИШИЋ: И то није највећа добродетељ у кафану не ићи. ЈАЊА: Не игра биљар. МИШИЋ: Како ће да игра, кад је грбав? ЈАЊА: Не зна минуту, не зна тајч, не зна калуп, паши своја кецеља, па чува своја кућа, као поштен

Црњански, Милош - Сеобе 2

Те врпце би висиле, под троношцем, који би се тада покрио. Игра се састојала у томе да један од играча има, доле, да завуче руку и цимне једну врпцу, на „три“, Дерући се претходно

Није прошло много времена, а већина се поче да хвата у коло и да игра. Изгледало је као да те људе не може да сневесели ништа.

“ У даљини, заиста, била су се указала кола, која су се приближавала. Изгледала су мала; игра коњских ногу, и точкова, била је брза и ситна, као играчка, али су се ближила.

Одмицала су, и игра коњских ногу и копита, и игра точкова, брза, увек иста, била је све даља. После су се изгубила у облаку прашине,

Одмицала су, и игра коњских ногу и копита, и игра точкова, брза, увек иста, била је све даља. После су се изгубила у облаку прашине, између два реда јабланова.

Био је још дружељубив, весељак, а волео је и да игра, иако никакав играч није био. Волео је и да пева, иако је глас пустио само онда, кад би се шаком захватио иза увета.

На изненађење Трифуново, његова се жена прочу, међу кирасирима, да добро игра полонезу. Ђурђе је имао обичај да каже: „Игра та, чим обуче чизму!

Ђурђе је имао обичај да каже: „Игра та, чим обуче чизму!“ Још веће изненађење било је за фамилију, кад је госпожа Кумрија, после петог порођаја, изјавила

Кола су брзо одмицала, преко зеленила егзерциришта. Видела се само ситна игра коњских ногу. Госпожа Кумрија, кћи капамаџије Гроздина, отпутова и не осврте се.

Евдокија је била, сва, као млада кобила, на којој све игра, чак и грива. Имала је обичај да протресе косу, као да јој смета.

Најбоље је обратити пажњу на врат у коња! Врат, у телесној конструкцији коња, игра ону важну улогу коју, у конструкцији телесног састава жена, играју – да извини његова ћерка и не треба то да слуша –

Дунава, са брдом које се плавело и које је, после, нестало, у вечерњој тмини, Исаковичу се чинила само као нека луда игра зракова Сунца, светлости вечерње, облака, небеса – нека омама људских очију.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Песме, изузевши јуначке, као и склоност за игром су готово ишчезли. Ово је динарски крај у коме се најмање пева и игра, земља у којој су обичаји најпримитивнији.

у правом смислу, само што у средини има мали простор, средсело или зборило, где се скупљају на разговор и где оро игра. Дворови или „авлије“ су прљави и запуштени. Кућа је на два спрата, од којих је доњи за стоку.

Словеначко свештенство, откако је постало национално, играло је и игра и данас знатну улогу. Досељавање из села у вароши је врло повољно утицало на овај национални покрет.

Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ

се пада дубоко дубоко дубоко На дно свога понора Ко се не разбије у парампарчад Ко остане читав и читав устане Тај игра КЛИНА Један буде клин други клешта Остали су мајстори Клешта дохвате клин за главу Зубима га рукама га дохвате И

са њом заигра Обасјан сопственим звездама Ко до зоре не застане Ко не трепне не тресне Тај заради своју кожу (Ова се игра ретко игра) РУЖОКРАДИЦЕ Неко буде ружино дрво Неки буду ветрове кћери Неки ружокрадице Ружокрадице се привуку

сопственим звездама Ко до зоре не застане Ко не трепне не тресне Тај заради своју кожу (Ова се игра ретко игра) РУЖОКРАДИЦЕ Неко буде ружино дрво Неки буду ветрове кћери Неки ружокрадице Ружокрадице се привуку ружином

свој поглед Затегао га од палца до палца Па хода по њему хода Прво полако после брже Па све брже и брже А онај се игра својом главом Хитне је у ваздух И дочека је на кажипрст Или је уопште не дочека Нико се не одмара ЈУРКЕ Једни одгризу

траже њуше траже Сву земљу раскопају Нађу ли срећни своју руку Или ногу или било шта На њих је ред да гризу Игра се наставља живо Све док има руку Све док има ногу Све док има било чега СЕМЕНА Неко посеје неког Посеје га у својој

се под каменом макне И један и други се поломе И уморе и од умора заспе И тек у сну коса им се дигне на глави (Ова игра дуго траје) ЛОВЦА Неко уђе без куцања Уђе некоме на једно уво И изиђе му на друго Уђе кораком шибице Кораком упаљене

на једно уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану

не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну

својих обрва Стварам им лептире од својих осмеха И дивљач од својих зуба Да лове да време убијају Каква ми је то па игра 6 Корен ти и крв и круну И све у животу Жедне ти слике у мозгу И жар окца на врховима прстију И сваку сваку стопу У

Ршумовић, Љубивоје - ЈОШ НАМ САМО АЛЕ ФАЛЕ

Само онај везаних очију нема појма да хвата кочију. Он продужи да се игра жмурке, хвата петле и мамурне ћурке. Тај у ствари може и да крепа док улови следећег акрепа.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Одиста, Вукице, кад ће то већ теби припасти, боље је нека је по твом укусу. АГНИЈА: За мене не игра улогу мања или већа разлика у цени; за мене је главно да се теби допада оно што ћу ти дати. СПАСОЈЕ: Па пођи, Вукице.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То, наравно, не игра у нашем случају: кретање по улицама дозвољено нам је само до осам, а пред биоскопима за касније представе стражаре по

сам сасвим јасно њено сиво лице са сивим очима и сивом косом како се, затворено и строго, обрушава на мене као бомба. Игра је, коначно, постала занимљива, јер се у њу увукао дашак опасности. Меланија ће приметити?

Онда сам почео да је учим да игра, али је она била све друго само не неко кога можеш нечему научити ако он то нарочито не жели. Није желела.

Тако је игра почела да постаје фантастична. „Па та те баба воли!” - ласкао сам самоме себи решавајући да напишем причу о уседелици

Три... четири... седам... Само пет сантиметара? Осам... — Ниси издржао! — викнула је победоносно и почела да игра по песку. — Знала сам да нећеш издржати! — разбацивала је песак око себе растављајући речи на слогове.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Па још у дућану како продаје, како еспап хвали, мило га је видети и чути, а шегрт као на дроту игра — еспап додаје! У дућану, у обичан дан, на себи је имао стари кратак „јанкл”, лети и без њега, са засуканим рукавима

Бадава хоће Чамча да повиси таксу, господар Софра не допушта. Донекле тако играли, и сврши се тим игра, да је господар Софра покрај маковог кеца остао платка. Љутито баци карту о сто. Сви се смеју. — Нећу се више играти.

Ипак нисам се хтео женити, док се нисам од дуга опростио, па кад сам погледао на моје мало, незадужено добро, срце ми игра.

лађари у механу, музика свира, пију, играју; то се Пери допада, па кад отац није код куће, у механи, а Пера с лађарима игра. Играју, али карте, и Пера је с њима играо.

С тим буде крај. Благодаре, поклоне се, и оду. Кад дође у механу, а Чамча све игра по соби. — Ево, Софро, новаца, Кречар вади новце и броји, па пет стотина метне на страну на сто, а друго подели на

Мати и сестра, игра им срце од радости, са Шамиком се диче. Господичне, кад се Шамика шеће, отварају жалузине, или потајно извирују.

Он зна потпуно етикецију, зна да треба страној фрајли првенство дати. Први валцер игра са фрајлом Полачековом. Добра играчица. Онда игра с другима. Свако баца око на Шамику. Дође полка.

Први валцер игра са фрајлом Полачековом. Добра играчица. Онда игра с другима. Свако баца око на Шамику. Дође полка. Шамика и то фино изређује.

Дође полка. Шамика и то фино изређује. Господар Софра стоји између сале и креденца, па гледа како му син игра; тако исто и господар Полачек гледа на своју кћер, али Шамику мери. — Ал’ господар Кирић, имате финог сина!

Сад опет почне игранка. Повичу: „Котиљон!” Шамика ће командирати, и то са фрајла-Лујзом. Дивна игра. Какве фигуре извађа Шамика, све везе, плете, свак му се диви!

Па тек кад игра мазур, кад петом удара а играчицу јури, титра се с њом, таласа се на лево и десно, прави Адон! Није ни чудо, учио је

Сад неће више чекати, поседају на двоје саонице, па управо „Белом коњу” на бал. Уђу у салу. Нико још не игра. Полачек млађи заповеди да свирају. Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи.

Црњански, Милош - Сеобе 1

нареди да се вози лагано, и као неки остарео медвед, сав накинђурен, поче у колима пред дететом да скаче и мумла и игра. Дете поче да га милује рукама, хватајући га за сребрне кићанке на клобуку, смејући се, кроз плач.

помисли на прве године свог брака, па да се пред њом подигну брда, гране што пупе, широке славонске долине и над њима игра облака.

Мада је, као и остали његови другови, морао да научи да игра и играо врло добро, она га никад није одабрала и он је већином морао да се клања, уз умилне звуке виола, каквој њеној

Кад је дакле морао да отпочне, како рече, да игра фарао са француским краљем, па да иде преко Рајне, што му се чињаше глупо, узалудно дражење Француза, Карло

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У свадбеним обичајима који изводе младенци да би добили синове, важну улогу игра мало мушко дете (комшија или рођак младожење). Код нас је од тих обичаја најпознатији узимање накончета на свадби.

Постоје, међутим, и сасвим различити магијски обреди, са истим циљем, у којима главну улогу игра мушко дете или његов супститут.

У овим обичајима и магијским радњама често важну улогу игра и десна страна, која се у традицијској култури поистовећује са мушком страном.

У магијским поступцима којима се олакшава порођај важну улогу игра елемент воде и његова симболика. То није необично с обзиром да је вода праизвор живота, симбол плодности, али и лакоће.

„Народ верује да се овај час мења, и стога га замишљају као да игра по неким лествицама са дванаест пречага. С тога се и плаше да започињу неки посао тога дана, јер може да се пугоде на

Овај шарени штап свуда се зове момчаник. Момак кад пође на сабор или какву другу светковину понесе га и с њим игра у колу. Ако су чакље остале слободне, он ће једну заденути за појас, а штап ће му крај бедра висити као сабља.

Код банатских Хера, чим девојчица почне да се хвата у коло, рачуна се у „шипарице“. У Гружи, када девојчица почне да игра у колу, да чешља витице око главе и да послужује госте, она тиме улази у ред девојака.²¹ 4.

Кад се ватра распали, девојке око ње играју, певајући ову обредну песму: „Ој, у гори огањ гори око огња коло игра. Девет браће с Мартом сестром, на Марти је једна парта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

(б) Девојка. Када девојчица напуни 14—15 година, па започне да се лепше облачи, да чешља витице око главе и игра у колу, у многим нашим крајевима за њу се тада каже „девојка“.

Загонетка је не само игра и испит оштроумности, већ и подстицај за метафизичка размишљања о настанку, природи и смислу свега постојећег.

¹⁰ Дабог (хроми вук), врховни национални Бог (мртвих), има свог представника у куму (земаљско оличење претка), који игра кључну улогу у свим важним породичним збивањима (рођењу, стрижби, свадби, умиру крви итд.).

у рад“; „Љескова је маст чудотворна“; „За дјецу је прут а за жену тојага“; „Деца од батина расту“; „Уз палицу и медвед игра“.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

« Цртежи на маргинама, мрље од ужине, загонетке, игра подморница и потапања, разливено мастило (трагови суза), цитати и диктати, у њој је љубав...

Бака је куњала, наслањајући главу на креденац. Био сам супериоран мушкарац са првог спрата који игра са девојчицом из приземља. Био сам искусан мушкарац док сам прстима лагано опипавао носи ли Јелена грудњак.

најмање пола киле вишања из бакине тегле, а онда сам се изненада сетио да Јелена, у ствари, уопште не чује музику док игра са мном, јер су слушалице биле стално на мојим ушима. Ето, то је била жена!

Играти се шуге — то вам је једна веома стара игра у којој дете које нема среће јури другу децу покушавајући да их додирне.

(На вашем језику та безазлена игра зове се исто тако безазлено: то плау таг!). Ево. из пепела пепељаре на мом столу, из њене пепељасте дубине, почињу да

су ме виђали како гурам аутомобил у најразличитијим градовима по Обали, мислили су да је у питању нека нова друштвена игра или опклада типа »гурајући кола кроз Југославију«!

Дозвољавали су јој да се понекад игра с нама ради језика, па смо је одвлачили доле до катедрале, била је то сиротињска четврт Сарајева, без дрвећа, без

— објасни му Мики. — С'ест плус натурел! Синан нам онда каже: Мерци! Онда се Француз усправио и почео да игра по зиду нешто што је требало да личи на дервишку игру.

Девојка с којом је намеравао да игра била је нешто старија од осталих у дворани. Њена леђа и њене мишице били су на самој ивици зрелости.

А одмах затим, не чекајући одговор, рече запињући: – Не свирају лоше! – и то је било све што је успео да изговори, а игра је већ била завршена и они су стајали очекујући наставак. Први пут осети да не зна шта да учини са рукама.

Први пут осети да не зна шта да учини са рукама. Да их стави у џепове, било је непристојно. Није могао ни да се игра кључевима, јер их није имао.

Таман тада. КЛИС Не знам шта ми је, али чим изиђем на двориште моје тетке, одмах ми се игра клиса! Двориште је, иначе, пространо. Са северне стране граничи се са шупом за алат, са јужне — шталама.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Најзад, брзијем полукругом измијењаше мјеста. Тако је игра текла уз пјевање и пуцање. Јанко, с малом пушком за ременом, посматраше игру. У почетку није могао одољети смијеху.

Пазећи на ритам, стаде размишљати о значењу покретâ; учини му се да та проста али отржита и ратничка игра приказује титрање јаке грабљиве птице с нејачом.

Њеко предложи да скачу трупачке у кући, али се то не прими; други понуди да се игра игра каква, „пазара“, или „међеда“, или „вучења клика“, или „прстена“, „крмаче“, „клиса“, „зеца“.

Њеко предложи да скачу трупачке у кући, али се то не прими; други понуди да се игра игра каква, „пазара“, или „међеда“, или „вучења клика“, или „прстена“, „крмаче“, „клиса“, „зеца“. Већина би за „међеда“.

Кад им тога би доста, почеше се играти заплетене игре „прстена“, при којој треба: прстен, марама и девет капа. Игра је дуго трајала, па се надиграни подвргоше различитијем казнама: једни се морадоше огарити, друге побједници бријаху

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Састављач читанке и песник који се игра речима, аутор сликовнице и просветни радник, приређивач Илијаде и недаровит писац који је „спао” на децу, стихоклепац

Дечја књижевност не познаје вапај за немогућим и недостижним; она се с немогућим понекад ведро игра,чешће га превиђа; трагично засењена њиме никад није.

основа од које смо сви пошли, те да, и као одрасли, често имамо и потреба и разлога да се том искуству враћамо. Игра усложњавања изнурује свест одраслог читаоца; модерна песма често себе доводи у положај трагичне самозадовољности;

Њен подстицај може бити пука игра речи или каква друга, сасвим ирационална ситуација — дечја песма око тог надахњујућег језгра увек покушати да исплете

Тек кад би се песник досетио да би се игра могла играти и без тих, исцрпљујућих обавеза, без предумишљаја, у опуштеном тону, тек тада је освајао пуну слободу и

Правих дечјих писаца врло је мало. Њихово обраћање деци има смисао једне формалне погодбе. За њих је игра добијена или изгубљена пре него што се дете као читалац у њу укључи.

Чиста игра на једној, вишеструка поучност на другој: Змај је и слободан и усмерен, и разигран и свесно спутан, али увек свој, и

Увређени мачак бежи у бели свет, веверица се игра жмурке са ловцима, вивак се уживљава у улогу стражара, чворак би да несметано хара по виноградима, па се жали Имам

јој посебан правац: кроз игру се врши насртај на друштвени поредак, изводи се нека врста пробе за друштвени преврат. Игра против крутог и бесмисленог система одраслих добија превратнички призвук.

Границе између стварног и нестварног ни у једној игри нису јасне, а у дечјој песми, која је вишеструка игра, игра игре, о границама је неумесно говорити.

Границе између стварног и нестварног ни у једној игри нису јасне, а у дечјој песми, која је вишеструка игра, игра игре, о границама је неумесно говорити.

Наиме, чим дечја песма стане одвећ да рачуна са сложенијим искуствима, чим се непосредна игра речи и слика замени сувим мозгањем, њен елан слаби, и ишчезава она чар због које јој и обраћамо усрдну пажњу.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Та »наравоучителна весела игра за децу«, од опскурног немачког писца Франца Ксавера Старка, јесте један педагошки трактат у облику дијалога, без

Несређена духа, необуздане фантазије, мутне главе, у глумачкој жељи да игра улогу генија и да зачуђава читаоце, он је у корову своје разуздане фантазије угушио оно мало цветова свога песничког

Било је покушаја да се Горски вијенац игра на позорници (1897. у Карловцима, 1902. у Новом Саду), али без успеха. У Горски вијенац Његош је унео и лично себе,

неколико драмских покушаја: Апотеоза велкомъ Карађорђу67 (1850), Преодница србске слободе или србски аідуци, »жалостна игра у пет делова« (Карловци, 1863), Смрт цара Миіаила, »жалосно позорије у пет делова« (Београд, 1866), поред тога повише

Књижевне прославе, велики национални скупови, културне установе прво отпочињу у Новом Саду, који игра улогу »Српске Атине« све до почетка седамдесетих година, када духовна хегемонија српска прелази на Београд.

збирку панславистичко-романтичких радова Славянка. У покрету од 1848. та омладина, груписана око листа Напретка, игра врло револуционарну улогу. Покрет је захватио и Србију.

Милићевић, Вук - Беспуће

грм и гледа у воду од које бије хладовина и која протјече мирно и тихо, бистра и невина као плаветнило дјетињих очију, игра се око камења, лагано и без страсти, и прави фине, благе боре, заборављајући и на касну јесен и на рано прољеће кад

мирис и свјежину поља и дах изапираних обала Уне; упадала у кућу као лагани вјетар који се ваља на ситним таласима и игра у тромом љесковом лишћу и у врбиним крошњама које су се надвиле над воду.

са пространом црквом у којој вазда влада сутон, са потамњелих фреска помаљају се главе и руке, по окићеним ликовима игра одбљесак од безбројних свијећа, оргуље брује, појачане одјеком, хор женских гласова у заносу пење се у небо и слама се

И она га посматраше, радећи преко воље свој посао, на столици поред себе, гдје пуши цигарету за цигаретом, игра се с димом и добаци јој по коју равнодушну примједбу или обично питање, гледајући у оно што она ради.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

када је чуо и дознао, и уверио се, да и његов слатки син, »мајкин принц«, посећује кафану, па чак научио и билијара да игра!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

(1844, 16. окт.) РАНЕ И Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О како је леп!

Ој Карловци, место моје драго, Кô детенце дошао сам амо, Игра беше једино ми благо, Слатко зва ја мед и смокву само.

“ Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре, А у зору с' зајухуче, Удри опет кâ и јуче. Збогом, песме, збогом, коло, Збогом, момци, наоколо,

Она бежи — за њом с' вини, Љубни, брате, пипни, штини, Така игра, шала така Таман, брате, за јунака! Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја,

Пламте њима браде на све стране, А полећу тикве обријане, Срб удара и тамо и амо — Но да махнем кад је игра само, Скоро свуд их Срби већ сломише — Ма ће сутра бити муке више.

да освоје града, Ал' га неће без турскога јада, А саде им тако шака паде, Унапред се већ срећице сладе, Свима игра срце у недрима — Ал' је Гојку око срца зима. Ено Турак' — ох ти његов јаде!

— 1845. ПЕСМА УМРЛОМ БРАТУ СТЕВАНУ Једна нас је носила утроба, Једна дојка дојила нас оба, Једна игра веселила, брате, Зашто није обојицу и једна Заронила тавна рака ледна, Зашто није, о мој мили брате?

Пред злотвора све поврви, Дочека га, па га смрви! 39. Већ се на јад заборави, У коло се вата свако Пева, игра, славу слави, Дању, ноћу све једнако, Докле пусти топ не рикне, „На злотвора!“ момчад викне. 40.

“ момчад викне. 40. Ал' тек њега што избију, Опет одма ох милоте! Коло с' игра, песме вију, Нико Срба не преоте: Хеј Србине, славо стара, Та ни сад ти нигде пара! 41.

Заспа ајдук, спава јако, Као дете, брате, како, Спава веће позадуго, Спава само, ништа друго, Јера њему око уста Игра нека туга пуста, Ма у њу се нешто мало И подсмеја помешало; Прикупљене стоје веђе, Ал' замало па све пређе; Он

добро сваки њиов јао; Времена она истина су прошла, Ал' још му јечи њиово звонашце, Па ако не може по њим' да игра, Он радо гледа друге играјуће.

О шиљке ће се ту разлупати, Комађе само напоље ће вирит; Возача мртво међ њима је тело Са којим вртлог пенући се игра.“ То вели Мита, Милана тад гледи, А његов не мож' да поднесе поглед.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Улазак партизана у варош доживио је као смак свијета, наопак и бучан, гдје се без потребе пјева, игра и весели, док је он једини знао да је све то само пуста варка.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Ваљда има још нешто, осим политике? МУСА: Причекај, па ћеш видети. Зна се каква је ово игра. Ту ти се никад не зна шта се зна. Ко нешто не зна на време, тешко њему!

Ту нема ништа напола и половично. Та игра ти је, надам се, позната. Зна се шта пали. ХАСАНАГА: Имаш ти, брате, велику фантазију.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Тода га погледа, па кад га види онако блесаста а озбиљна, она прсне у смех. Груди јој се тресу, подбрадак игра, а рупице око усне одскачу. — Их, Димитријо! — вели она — кога ћу!... Ето, кога ми ти изабереш! Хоћеш ли?

Отпоче: „Ја не знам шта ми је! Откад те видех, свет ми је тесан. Узалуд игра, песма и веселе, узалуд све! Дођи, душо, или прођи поред пенџера, да те видим, осетим мирис твоје косе и сагледам сјај

Ћуте обоје. А овамо гледају се кришом испод ока, а око уста им игра пркосан осмех. Она, у тесном јелечету, повезана шамијом, с несташним и пркос1 Филизити — кидати изданке на коренима

Само кад га сагледа где се примиче к њој, а очију не скида, трепће, и око уста игра му неки болан, учмао осмех — њој се срце стеже, снага устрепти и сузе полете...

Збогом и — опрости ми! Погледах стрица, а њему се очи овлажиле, трепавице од надошлих суза поднадуле и брк му игра. Сав зацењен, гушећи се, изиђе Станоја, и опет седе, сави се, у кут до врата.

“ — Излети она из баште, остави ону с којом се витлала, па узме тепсију и ударајући по њој почне да се превија, тресе, игра. Косе јој шибају, образи горе, очи цакле, а она игра и пева. — Шта ти је? — питам је сада. Али она главе не диже.

Косе јој шибају, образи горе, очи цакле, а она игра и пева. — Шта ти је? — питам је сада. Али она главе не диже. Као да не сме да ме погледа.

Одједном се разлеже песма: Јоване, прво гледање... Нушка скочи. Није могла више. дохвати тепсију и поче да игра. Никад то нећу заборавити. То беше нешто!

Зато, ваљда, мајци игра тежак осмех, и очи је почеле да сврбе гледајући кроз капију на улицу, по којој свет врви, промиче испред наше широм

с коњем у собе, гонећи испред себе свираче и Фатиму, која се, у белим, свиленим јелецима и шалварима, вије око њега, игра му, запара палцем дахире, певајући бесно, из свег гласа: Ја не жалим снагата моја!

И Цигани засвирају. Запишти зурла, па мислим да се чује чак у Турско. Бубањ бије, стакло игра у ћерчивима, кандило прска и с греда, озго, пада црвоточина. Напољу мрак с влагом.

Он не може свој широк поглед да одвоји од њена лица. Гледа је, гледа, а поче брада да му игра. Да би се као отргао од ње, он понесе руком по софри, дохвати котличе вина и поче пити. Пио је дуго, много.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Он угоди тијем пољем, па хајде, па хајде, боме дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех баба. Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао!

Оне га упуте одатле да иде даље. Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он т њима назове бога, и пита их за старца.

Он т њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л' ђеђернија.

видје да је сам самцит узе свиралу да опроба; срце му стане од радости играти, и он опази далеко једну веверицу како игра и сама према свирци његовој.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Умрла је правда; звоните! (Звонце се чује. Завјеса пада.) СУДБИНА ЈЕДНОГ РАЗУМА ШАЉИВА ИГРА У ДВА ДЈЕЈСТВА ПРЕДГОВОР У числу 5.

ДОКТОР: Боље је бити и добар терзија, него жалосни доктор философије. ПРЕВАРА ЗА ПРЕВАРУ ВЕСЕЛА ИГРА У ЈЕДНОМ ДЈЕЈСТВИЈУ ЛИЦА: ДАМЈАН КУЗМАН ПОЗОРИЈЕ 1. (ВЕЛИКА ЈЕДНА БАШТА.

ЉУБА: Шта, мајка? СТАНИЈА: Што скачеш по соби пред туђим човеком? ЉУБА: Па то је игра. СТАНИЈА: Каква игра? Напала си пред туђим човеком па трчиш, канда си полудела. Што ће рећи човек?

ЉУБА: Шта, мајка? СТАНИЈА: Што скачеш по соби пред туђим човеком? ЉУБА: Па то је игра. СТАНИЈА: Каква игра? Напала си пред туђим човеком па трчиш, канда си полудела. Што ће рећи човек? То је, моја кјерко, безобразно.

ЉУБА: Но, то би лепо било, кад би у валцеру опасивали се марамом. СТАНИЈА: Па онда, знаш, девојка кад игра, ваља да се стиди, да гледа у земљу; а не да вата момке за руку. ЉУБА; Знаш шта је мајка! Да те водим једанпут на бал.

Ведла си мене стару, па тераш спрдњу. То је срамота. ЉУБА: Не шалим се, мајка, бога мн, него се тако игра валцер. Ето овако. (Дигне је, па јој покаже.) СТАНИЈА: И то једно мушко и једно женско? ЉУБА: Јесте.

СТАНИЈА: А шта веле мајке и очеви? ЉУБА: Кажем ти, ништа; него су јошт невесели, ако им неће нико да узме кћер да игра. СТАНИЈА (седне опет): Еј Београде, Београде, у што те фалише! Ниси више Београд, него црноград.

Биче лепо друство. ЉУБА: А ја сам, опет, поручила да се скупимо, и да пробамо франсе. Враг да га зна, што ми ова игра тако тешко иде. Оћеш ли и ти доћи? ПИЈАДА: Видицу, ако не одемо у Топцидер. Ко це бити од муски?

Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да бојадише косу, не може ниједан момак да прође мирно од њу. Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим сама; преврће окама,

3. ВУЧКО, ПРЕЂАШЊЕ ВУЧКО (Љуби): Еве цедуља за театор. ЉУБА: Остави тамо. ВУЧКО: Ама што ће да се игра? ЉУБА: Зар би ти ишо? ВУЧКО (тресе главом): Ја! ЉУБА: Светислав и Милева. ВУЧКО: То се играло већ.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Једно огромно поглавље посветила бих, наравски, својој бакути, која са осамдесет година краде карте кад игра преферанс, а када је увате, почне да се вади на слаб вид: „Ма зар је то дама? Живота ми, мислила сам да је кец!

печених кокица, линија џоњања на некој тараби, боја београдског асфалта у августу, када се летњи ветар лудира и игра шуге са старим новинама; оћу да кажем (ако можете да ме пратите), уколико ми Београђанке имамо неког стила, и

И мада нико никада није видео некога да тамо игра голф или нешто слично, читава ствар се ипак зове „Голф-клуб“. Питам се само зашто?

Па та игра наситно неће те далеко одвести. Имам генијалну идеју — рече и извади из ормара фотографију једне старице како стоји

— настави маман. Може уредити да те прими доктор Роберт Манџука. — Је ли то нека нова друштвена игра? — Психијатар! И то најбољи у граду. Поповићкина Беба не излази из његове ординације.

Потпуно шашаво, на часну реч! Најпре се испоонесвешћујемо, а онда почиње игра замена. Маман и ја обилазимо радње на основу кеса на којима пишу имена фирми и цвилимо да нам врате лову.

Хоћу да кажем — наставих — уместо што будиш поштен свет ноћу, боље зови 988 или нешто слично: распитај се о томе шта игра у „Звезди“ или где да набавиш робу која ти је потребна: само, за име бога, не зови мој број и то с тако глупим,

— Има ли још нешто? — Још само наша мала наградна игра: КО ПОГОДИ — ПОГОЂЕН ЈЕ! ВРЕДНЕ НАГРАДЕ АНЕX-МАНЕX ИНТЕРЦОНТИНЕНТАЛ!

У другој гајби један момак чита и пуши лулу. Игра осамљености: фазон триста осамдесет и шест за пецање осетљивијих мачака.

Ту је улица, наиме, страшно уска: до супротне куће нема ни пет метара. Мислим, стари штос — игра осамљености, као, уватиће се неко и на то бућкало фазон „Зашто сте сами?

“ Обожава коњске бифтеке, летује на Бесној Кобили, где се читав дан са децом игра Труле кобиле. Када је у вароши, обично у бифеу, „Код коњаника“ и пије сок од шаргарепе, јер болује од коњуктивитиса!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ЖИТОМИСЛИЋ Кукаст облак крај Неретве крпи прслук после жетве. Крвопилац где крв пије, игра рубац од мантије. Грабеж-сенке, при фењеру, вечерају грех-вечеру. Вито перо од чемпреса умирује руку беса.

Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба. Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Како игра? АЛЕКСА: Као перо. Но опет месечњацима се допао мој штелунг, премда морам и то исповједити да сам сва могућна

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

низ камен крти, испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се врти: капљице праше о стијење голо, омајом игра вилинско коло.

Весели одсјај као чигра из пећи скаче, зида се маша, по разапетом крзну игра лукавог лисца Мудријаша. Над њим је оквир у ведрој боји, брезова кора, сребрна свијетла, у њему слика велика

Чета дјечака, брзих ко чигра, ту се на пијеску крај воде игра, проводе живот лијеп. Под врбом старом, за дана врућа, са псећом браћом пландује Жућа и врти чупав реп.

А Морепловац воли да броди морима свијета по модрој води, врти се, јури, немирна чигра, на гриви вала у пјени игра, уз пљусак воде скаче високо, весели бистро морнарско око.

У љутој бури лађица-чигра на гриви вала помамно игра, лагана ломна љуска. Облаци језде, страхота сама, барчицу малу захвати тама, за громом ори гром.

Ту ти се рађа весела Јапра. Поток-јаренце скаче и ђипа, на миру није ни једног трена, по њему игра сенка од врба, блиста и трепти одећа-пена. Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела, ватрена риба.

Лудује точак, весела чигра, вртоглав танац речица игра. Ех, чудна млина, шта да ти причам, стотину лета и више има, брвана белих, а крова сива, завијен маглом брашна и

Испод олујног мркога гуња све се праћака рибица муња. Лагашан ветрић под врбе зађе, копреном игра лаком, запао мачак у сан дугачак, прође му језа длаком. Прену се Тоша и очи брише: „Брка ми мога, ево нам кише!

“ Иза тих речи путника ждрала спопаде силан смех, по води плеше, врти се, игра, тресе се као мех. Зар свет од млина па чак до врба?! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш?

смрзла се вода, дрво и камен, са свећа трепти плавичаст пламен, застао жрвањ, вечита чигра, једино ватра дедина игра.

деда се срећан по млину врти, препуне вреће на леђа прти, врти се жрвањ вртоглав, а млин се тресе од буке сав. Игра се Жућа, занесен, слеп, упорно лови рођени реп, вије се Тоша ко витак прут, позива видру на мегдан љут, а деда

Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије. Код млина дотле скамуче Жућа, жалосно мачак фрчи: „Чујеш ли деду како се части, а нама трба крчи.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Међутим све је игра и заблуда личности; перспективе се уређују око мене а ја нисам господар чак ни њих. Нисам господар ничега, ничега, чак

Од тог планетског сурвавања вода игра; разливено сребро. У непосредној мојој близини акватично биље диже се из воде.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само лахор, тих и драг, С мирисним игра цветом... Ах, каква срећа! Рад и труд, Што дух и разум крепе, Богатом руком шаљу свуд Награде своје лепе.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

А тамо је горе Трифун; нашао у трпезарији један стари шпил карата, па сам самцит игра, а дели удвоје. СИМКА: А коју си собу ти узео? МИЋА: Ја? Ону која ми и припада. Узео сам покојникову собу.

ВИДА: Још кад смо стајали пред вратима старатељског судије, мени заигра лево око, а мени лево око никад не игра на добро.

АГАТОН: Па тајна, дабоме, него шта мислиш ти?!... ПРОКА: Видите ли ви, људи, како нас овај човек завитлава и игра са нама као да смо ми деца. Не дозвољавам да се спрдаш с нама. (Осталима.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Јер ви знате за оно народно: не зову магарца на свадбу да игра... те и ми. Друго је оно кад наступаш — пипаш, решаваш се хоћеш или нећеш. А овде нема.

— Море, много одступисмо. Видите колику територију дадосмо без борбе — обрати се Александар командиру. — То не игра улогу. Систем данашњег модерног ратовања вам је као неки чврсто повезани механизам.

Сада их има пет. Један се врати, али четворица кретоше на размаку један од другога. Већ нас ова игра смрти узбуђује. Обузело нас је напрегнуто ишчекивање и бојазан да не ухвате оне наше.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Бог га видео, кад их пре научи песми! помисли Љубица. — Види се да је нису знали досад: ено још их учи како се то игра«. Затим се окрете својим несташцима и строгим тоном врати их на своја места.

Не може да се смири на једном месту, врти се на столици, игра му, чини ми се, сваки мишић на телу. Мислим баш да бих могао, кад бих се одлучио. Што, зар је то тешко : врд...

иза куће: тада је мислила да ће се исто тако играти И кад буде велика као мати, И чудила јој се што се и она не игра, кад је то тако слатко и весело!... Па сеоба у своју кућу, па полазак у школу...

А она, гле, корача одважно, подигнуте главе И на лицу јој игра руменило, као да некога изазива на бој, као јутрос у селу... Он не види, али осећа да је тако.

— Знаш га сам, одговора му Веља, смешећи се. Ко може Влајка натерати да игра по туђој свирали!... Гледај га само!... Поседаше и почеше разговор.

Ја не бих, ја знам да је то безбожно, да не ваља... али што ћу кад само срце игра у мени, сама ми се душа весели... И свега овога не би било... и овај се јадник не би намучио, само да сам знала...

сама?!... А они отишли... намиловали се, наљубили се, па отишли свако своме гнезду... А шта оно необично светло игра у кукурузу ?... Је ли то изгубљена љубав, или је какав дух са онога света дошао да гледа њено страдање, пропаст?...

Ено и чашице ракиске, жути се на дну ракија... Тамо даље оно округло стакло, у њему игра, искри се чисто бело вино... По соби неред... Са њеног кревета разбацани јастуци, згужван ћилим... А-а-а!...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

њих вила кћер удава; Што су врата од шкерлета, На њих вила сама сједи, Сама сједи погледује, Ђе се муња с громом игра, Мила сестра су два брата, А невјеста с два ђевера; Муња грома надиграла, Мила сестра оба брата, А невјеста два

— Ни сам сунцу косе плела, Нит’ мјесецу дворе мела, Ван стајала, те гледала, Ђе се муња с громом игра; Муња грома надиграла Двјема трима јабукама И четирма наранчама. 7.

Ал’ за гором огањ гори, Око огња коло игра, У том колу дјевојчица. Он се вата до дјевојке, Умори се, озноји се; Пак се маши у њедарца Те извади свилен

72. Истекло је жарко сунце ћа иза горе, Обасјало младожењи бијеле дворе, Пред дворе му коло игра, пјесне се поју, Вес’о ти је ови данак, мој мили Боже! Ђе Јовану љуби воде у часе добре.

војка: воћка; 2. биљка у лонцима или саксијама; овде: игра речима војница - 1. војна, војска; 2. врста пореза коју плаћају мушкарци ослобођени од службе у војсци Гиздав -

Сунце) кујунџија - занатлија који израђује предмете и украсе од злата и сребра кути - уста - уста као кутија шећера (игра речима) Ложница - постеља луд - млад, незрео Мартонош (мартолоз) - назив за хришћане који су у XВИ и XВИИ веку

попјевачи - певачи из обредне поворке попраснути - порасти посиграти се поиграти се преврлија - који се преврће (игра речима) прегачица - мала прегача, кецеља пређа - вунени, памучни или ланени конци, распоређени по дужини и

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

ВАСИЛИЈЕ: ...путујуће позориште Шòпаловић! ЈЕЛИСАВЕТА: Несрећну и чедну Амалију игра млада и лепа глумица, нада српског театра — госпођица Софија Суботић!

(Софија иступи напред и поклони се) ЈЕЛИСАВЕТА: Поштеног, а подло превареног Карла, игра чувени Ромео, Хамлет, Пера Сегединац, и носилац многих незаборавних насловних улога — господин Филип Трнавац!

Ја у том комаду играм Стефана, и кад ја кажем: „бар то је лако објаснити, ја мислим”, ту Филип, који у том комаду игра Уроша, упада са текстом који сте чули! Савршено једноставно! (Јелисавети) Изгледа да не разуме...

Јелисавета, у улози старога грофа, спава за столом. Прилази јој Софија, као Амалија. Василије игра улогу редитеља.) ЈЕЛИСАВЕТА: „Сине мој!” ВАСИЛИЈЕ: То треба да кажеш три пута! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сине мој! Сине мој!

ВАСИЛИЈЕ: Шта ти сад одједном смета репертоар? ЈЕЛИСАВЕТА: Ансамбл од четири глумца не може да игра комад са петнаест или двадесет лица! ВАСИЛИЈЕ: Довијамо се како умемо! ЈЕЛИСАВЕТА: Баш се лепо довијамо, нема шта!

ВАСИЛИЈЕ: И то ми кажеш сада, пред премијеру!... Прави глумац треба да уме да игра и клупу, и метлу, ако треба! ЈЕЛИСАВЕТА: И не знам зашто играмо баш те Разбојнике!

ВАСИЛИЈЕ: Пре ће бити да се живот њим послужио и поиграо! А он... Нит је он знао коју улогу игра, ни зашто, ни у којој представи! (Са десне стране, скоро трчећи, долази Симка.

ВАСИЛИЈЕ: Његова ће луда глава и мртва пронаћи пут од те масовне гробнице до руке неког Фалстафа који игра Хамлета! СИМКА: А ви? Настављате са позориштем? ВАСИЛИЈЕ (узимајући кофере): Настављамо, шта бисмо друго?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Лампе их муче, неће да горе. Доводе их до шкргута зуба. Он ми нуди места на својој постељи. Горе се дотле игра бродова смирила. Наш пар је бацио мрежу и сад је и ми спуштамо. Дуги пајвани трче са ребара наше барке у дубину морску.

Бежао сам зато из његове куће и седео и вртео се на оном точку који у Бечу игра ону улогу коју Ајфелова кула игра у Паризу. Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса.

Бежао сам зато из његове куће и седео и вртео се на оном точку који у Бечу игра ону улогу коју Ајфелова кула игра у Паризу. Сад га гледам, офуцаног, на филму о окупираном Бечу, Орсона Велса.

Сестре Церњајски сад раде у оделу болничарки, лепе су, и снажне као атлети, али не играју више весело. Не игра више весело ни Ромилда Морпурго.

На њих чекају читави ешалони официра. Идемо, дакле, у салоне тог бордела, где је заложено, топло, и где се игра. Мој Лаца открива и једну групу Србијанаца. Они су сасвим друкчији него онај официр у Команди места, Загреба.

Не туже се, не јадају, и нису нимало меланхолични. И крај толиких који се никад више неће вратити, коло игра сваки дан у парку. Путници ме питају: шта сам се толико смрзнуо? Веле, да изиђем, међ свет, све ће добро бити.

и под утицајем Дунканове, мистифицира, нађе се грофица од Ноаја да напише о њој: „Плес јој је тежак као у свећеника, а игра топло као животиње.“ Али отменост и чистота ове штампе је у унутрашњој политици.

дишу тако, да се шуме повијају, у јесен силазе са брда, мрка и тешка, као неки огромни медвед, што се развеселио, па игра. Боје, као зарђао наковањ.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Свирка се прекиде, прекиде се и игра. Сви попадаше од умора, па онда ђипише: роде и чапље од страха одлетеше далеко, гуштери шмугнуше у рупе, жабе

— Е, ето — рече ђаво — јесам ли ја казао?... Опет ја крив!... А ко је терао да игра?... 3ар је то за њу?... Него, дед, да ја њу извучем напоље, па ће људи једаред и мени казати хвала...

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Међу последњима изађе господин Мојсило. Дохвати га кошава и поче да фијуче око ушију и да се игра проседим му прамењем, а он се све више грчи и хита право школској згради, да продужи — статистику...

У њој беше и засебно парченце хартије, на коме је писало: »Павле, за ово игра глава«. Да не би глава страдала, морале су Павлове ноге тако играти и трчати по селу, да се увече, кукавац, није

Кретосмо се. Свако срце јаче закуца, лица бледе, а доња усница, осећаш лепо, грчевито игра... Зађосмо у шуму. Требало је ићи још четврт часа, па да се почнемо надати, да ћемо нагазити на зверове, за којима смо

Мислио сам да ћу онога тренутка учинити сто чуда и од себе и од њега, а оно ништа. Само осетих да ми игра усница и ноге стадоше да клецају у коленима. Па док си ударио длан о длан, оно све прође, кâ да ништа није ни било.

У њему је нека жива журба и затајена неизмерна срећа... У дворишту бруји: свирка, игра, смех, говор. Дошли сватови! Све се ускомеша.

На свадби била је и Каја с мајком. Баш кад је игра била у највећем јеку прође поштар поред њих. Запиташе га има л’ што ново, а он им издиже један број званичних новина.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Ту Цигани, једна славна дружина из Мељака, која се с неког вашара враћала и зауставила ту; ту се једе и пије, пева и игра. Пуне оканице и главе. Тутњи земља, небо се пролама око ћир-Ђорђеве механе; све вришти и кикоће се.

Дали му пут из Бразилије, сиктерисали га! — вели Срета, а јабучица му све игра од силна задовољства. — А-ја! Морао, жена кисела; ја шта ће!

Накривио шајкачу, онако поднареднички, на десно уво, па игра и заплеће ногама, а испрсио се поносито онако у игрању, па гледа у Срету, а играјући све виче: »С с-ссс!

Колико се пута и чудио и љутио и питао: како само то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!

то може понеко тако да пусти своје женско чељаде да игра с неким, нит’ га знаш ни ко је ни откуда је, па да с таквим игра јевропејске игре!!

ухватили му један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво. Свет пије, пева, весели се! Свршише игру.

један тренутак слабости, и он заборавио и своје назоре и таткове савете, па допустио ћати Пери да игра с домаћицом! Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво. Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша.

Таман је пустио ћата, а Љубица се брише марамом и хлади — кад стаде пред њу Мића. А знао је, кажу, жестоко да игра. Био је играч да му је требало пара тражити. Научио је у војсци многе »јевропејске« игре.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Из Врпоља је Врпољанин; а врпољац је вепар Утовљен онде, или воз, у којем се игра пар-непар. Вепар сме погрешити — Бог није дао разум свињама... А Тодор се често пита да л га је дао и нама...

се на плочнику заврти као чигра, Када промаја дуне низ стазе праве и бочне, (Ветар кад стане с пустим сенкама да се игра), То значи: све је спремно и јесен може да почне.

Пет минута да лешкарим као гуштер на пригревку И да народ око мене игра ситну пипиревку. Пет минута, да опробам: нек ме скину одмах затим! Пет минута понижења у животу да наплатим...

Ја тлачитеља свога тлачим! Педесет динара! Изволте! Молим! Дође време да се слабији игра с јачим. Сваки је динар заувар. Волим Да тргујем са свим и са свачим!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

ВИИ. Метаморфоза ларве у стакласту јегуљицу и улазак у слатке воде Ларва је, у своме путовању у коме случај игра главну улогу, стигла на домак острва или континента.

У томе закону не игра улогу дубина на којој се тело налази; од дубине може произаћи само једно мало смањивање запремине тела због мале

А подморски биљни свет игра улогу од највећег значаја и за анимални живот у океану. Микроскопски делићи биљака храна су сићушним бићима:

Друга једна њихова врста игра важну улогу при дезагрегацији коралних маса и њиховом распадању у прах. Та мека, слабачка морска створења гутају

Моћна океанска струја Куро-Сиво ту игра ону исту улогу при распростирању и миграцијама ларве коју игра Голфска струја за европску јегуљу.

Моћна океанска струја Куро-Сиво ту игра ону исту улогу при распростирању и миграцијама ларве коју игра Голфска струја за европску јегуљу.

Галебови су нас до извесног одстојања од обале стално пратили. Игра делфина по површини воде са једне и друге стране брода давала је неке забаве онима који нису имали воље читати или

Ствар је у вези са општом циркулацијом атлантских вода, а у томе, поред струја и ветрова, игра важну улогу један тек у последње време боље проучен оцеанографски фактор.

На тај начин има два узрока опадања температуре, која опада према дубини и латитуди. Та чињеница игра важну улогу у распореду и распрострањењу океанских организама по разним областима океана.

Вредно је поменути историју проналаска и проучавања најмоћније и најважније од тих струја, која игра тако важну улогу при растурању и разношењу јегуљиних ларви ка обалама континената.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ИГУМАН СТЕФАН Млади синко, лијепи владико, само собом ноћас је весело, а душу сам натопио капљом, па се стара игра поврх вина кâ блиједи пламен по ракији. То ми каткад старцу буди кости, спомене их на младе године.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

И ако би тада почео да пада мрак, доле код матере нико од посетилаца не остао, он би онда почео са њоме да се игра. А највише би, мећући је на миндерлук, клечећи испред ње, узео њене ручице да обвија око свога врата, своју главу да

Брзо, смејући се, ухватише се до ње друге и почеше да је поправљају. И она се брзо трже, поправи. Поче да игра, води, заноси и оном другом руком из сита око себе, на широко по дворишту, по кући, чак и преко куће да баца шећер и

Гласно, као у инат некоме, чу се како она рече: — Хајде да играмо. — Млада, млада хоће да игра! — И све се склепташе око ње, особито стрине јој, тетке.

Сигурно срећне што се тиме показује Софка виша, јер ето хоће сама она да игра, а не као остале удаваче, које се тек морају тражити, извлачити из кутова. Свирачи почеше.

Она, чим спази Софку како заноси, игра, чисто суревњива, одмах се до ње ухвати. Али и остале тетке, мати јој, не дадоше да се она са Софком надмеће.

више издржати, а не знајући шта ће од радости и среће, скочи и, са рукама позади, приђе Алилу: — Алиле, бре, земља да игра, тако да свираш! Алил, чисто као увређен, одговори: | — Газда Марко, свирка моја, образ мој!

свих — јер су знали да, ма колико наваљивали, мучно ће она пристати, особито пред мужем и осталима, старијим, да игра и то баш сад, и то чувено „тешко оро“ — она одмах поче, и то као никада дотле, тако слободно, раздрагано.

више главе, која, сасвим заборавивши да кука, нариче, поникла, једнако држи | руку на његовом леденом челу и чисто се игра праменовима мрке косе, гладећи му је и исправљајући око ушију. Сутра је била сарана. Тада већ дођоше и њени.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Мистичне сени вуку ме у коло Што игра изнад гроба моје среће; И васкрс свега што сам икад вол’о Блиста уздањем што ме опет среће На прагу неба и гроба.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

ЗАГОНЕТКЕ 315 А) ЗАГОНЕТКЕ-СКРИВАЛИЦЕ 316 Б) ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 318 В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 332 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 340 И ИГРА 341 ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ 342 ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА 343 РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК...

ЗАГОНЕТКЕ-СКРИВАЛИЦЕ 316 Б) ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 318 В) ЗАГОНЕТКЕ-ПИТАЛИЦЕ 332 ВИИ ПРИКАЗИВАЊА 340 И ИГРА 341 ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ 342 ВОЈВОДА И ДВА УЛАКА 343 РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК... 345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ.

345 ЖЕТЕЛАЧКА ИГРА 346 ОВАКО СЕ БИБЕР СИЈЕ... 347 ПАУН И КОЛО 348 КОШНИЦЕ 350 ЂЕЛ-ЂЕВОЈКО... 352 ДЈЕВОЈЧИЦА И СТАРАЦ 354 ИИ МАСКЕ 356 А)

Од других помињемо: ређалице, лагарије и ругалице. Ређалице су дуже говорне творевине, које могу да послуже, и као игра — а у којима се нижу у узрочном последичном односу, обично од 1—10 или од 10—1 — поједине радње, најчешће животиња и

На овом месту нас у првом реду интересује народна игра, и то говорна, како код деце тако и код одраслих. Дечје игре свих врста — као саставни део дечјег живота и припреме

ВИИ ПРИКАЗИВАЊА ИГРА И ГЛУМА И у обичном, свакидашњем животу деце и омладине, а нарочито у вези са породичним, пастирским и ратарским

(Девојчица и старац) или читав сценски приказ какве радње („Овако се бибер сеје“, „Паун и коло“, „Жетелачка игра“, „Расцвета се жути дренак“ и тсл.

— Јок, валај! — Имају ли дјеца крува? — Јок, валај! — У зли час се оженио! — Јесам, валај. — Игра мечка пред чичином кућом, — Доћи ће и пред нашу. — Како тамо, бако? — Како коме драго. — Како ти је име? — Ислам.

где овце не блеје, где магаре не риче, где коњ не вришти, где свирке не свирају, где девојке не певају, где коло не игра. Удри јелена у рог а кошуту у стопу. Устук, издат! Устук, издат, Устук издат.

7. ЛАГАРИЈЕ (Све што не може бити) 1 Заједрила по кршу галија, Коња игра на море делија, Пољем бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два

(Слеспи миш) 145 — Један вечера, двојица свијетле, четворица дворе, а хиљада игра? (Коњ — кад зобље те очима гледа, на ногама стоји, а репом маше) 146 — Маказе имам, — кројач нисам; у води живим, —

(Варница) 431 — Што сву росу попије, а сав снег поједе и облак развије? (Сунце) ВИИ ПРИКАЗИВАЊА (ИГРА И ГЛУМА) И ИГРА ИГРА С ПРСТИМА ДЕЧЈЕ РУКЕ (Да би се детету заварала глад) Ово вели (показујући палац на руци) био

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

139. У шта је срце пртено. 140. У шта су два грла, једна шија. 141. Цар вечера, буздован му игра. 142. Царевић воду пије, копље му се врти. 143.

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

С лева, иза капије, лелујава светлост фењера које носе на моткама, и игра дугачких сенака. На капији се чује снажна лупа звекира.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

И, тако, разговарамо се лепо и људски, слушајући музику и гледајући веселу младеж гди игра. Кад, ето ти однекуда једне велике ђачине, који баш спрама мене седне; попослуша неколико наш разговор, пак онда

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

онако стасита и окретна, кад узјаше на гола коња, који се под њим малко пропиње, или граби ситнијем касом, или игра „зечки“. Стипан прорицаше: да никад није било црнорисца бињаџије као што ће бити с временом тај мали Јерковић.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

— Родиће се дете које ће да плаче, па после да се смеје и игра са мном. Па после да краде твоје крушке, па кад се замомчи, да јури девојке по врбацима.

Једне вечери, само је увече, кад не види мати, и смео да се игра тоцилом, окренуо је дрвену ручицу из све снаге, тоцило је зашкрипало, промукло, љутито, очајно, повраћено из давне

И Вукашин јој написао писмо, њој лично, много је поздравља, жели здравље братанцу, и господске играчке му послао да се игра. Жене јој више не пребацују пакосно да је нероткиња, да је Бог казнио због кривомерства њихових свиња, жита и ракије.

Лак ветар се игра искривљеним и иступљеним јатаганима кукуруза: јесен је, па их младим месецима кољу сељаци, он седи под брестом у

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

некакве тихе гласове, а онда виде како из дубине пећине излази гомила раздраганих патуљака, окружује га и почиње да игра. — Хоп, хоп, цуп, цуп! — Скакутали су патуљци, смејали се, а дечак-капљица, и сам поцупкујући, пратио их је погледом.

Била је и она малена, не већа од шишарке, али тако сребрнаста, тако лагана да му се чинило како не игра, већ лебди. »Баш би било лепо остати с њима!

Мучило га је сунце, мучила киша, мучила школа, игра, јело. Мучио га је и Смејачко који се на све његове жалопојке наглас смејао. — Па, деца морају да једу.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

када се Вучић вратио у Београд са свог победоносног пута по Србији. Негова је игра била не само смела него и смело одиграна.

У ствари, тако усредсређен, Стојан би почињао да игра неку од својих улога које као да су, све, имале исти циљ: да други човек изађе из коже а да Стојан завири и под своју.

) Он је тражио ђавола. У игри у којој је испитивао мене код других, није приметио како се мења и он сам: и игра, изгледа, има два краја.

Опкољен неповерењем, почео је да губи поверење у себе. Више му никаква игра и никаква улога нису биле од помоћи, Најмање игра бесом или страхом.

Више му никаква игра и никаква улога нису биле од помоћи, Најмање игра бесом или страхом. Он који је умео са сваким сад није умео ни са ким, а никако са устаницима.

да га то живот уводи у игру у којој више није он онај који је води, онај које је у улози победника и онај који се игра са другима? Сад је имао да буде у улози онога које је затечен, изненађен, побеђен; и то је била опомена.

Али у томе је и била сва зачкољица: вије га хтела и за себе, него само за себе. Међу њима је почела она врло стара игра која је за Љубицу била и нова и више но игра: можда баш зато, ту је игру играла са много погрешака.

Међу њима је почела она врло стара игра која је за Љубицу била и нова и више но игра: можда баш зато, ту је игру играла са много погрешака.

Била је готово сигурна да га врло мало брине судбина њене деце а много више сопствена игра са влашћу. У исти мах, његова борба је могла бити и борба за Милоша и династију Обреновића.

Анастасијевић се у себи расветлио и полако заклопио новине: дакле, игра се отварала а искушење брзо почело да се уобличује. Наравно, добро је учинио.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ој Карловци место моје драго! К’о детенце дошао сам амо; Игра беше једино ми благо; Слатко звах ја мед и смокву само.

“... Па у крчму, те до зоре, Коло игра, песме с' оре; А у зору с' зајухуче, Удри опет ка' и јуче. Збогом песме, збогом коло, Збогом момци наоколо, Збогом

Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!...

“ Па уздахну стар Лем-Едим Распршта се игра дима Сунце сину, сунце спази Мртва старца Лем-Едима. Ј. Јовановић Змај XXXВ СЕЛИМ-БЕГ Нема таке луле, Нема таке

Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.

Титрао се ветрић по телу јој витом, Што се лелујаше к'о игра акорда. У ружичном сену купала је лице, И пустила да је жудно сунце љуби; А кроз жедне, сочне, и дрске уснице Упорни

Попа, Васко - КОРА

белина Боре времена Набујале На издашном парлогу Поље непољубљено Докони облици Прерушени У руно изненађења Игра неиграна Стоглава сувишност На вечитој паши НА ДЛАНУ На живоме песку Неме раскрснице У недоумици На свакој

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

“ У глави Николиној помрсише се мисли и осећања. Пред његовим очима поче да игра шарени мозаик собе, а наде и сумње ломише се у његовој души.

“ „Не знам, драги мој, како свет на мене гледа, али ја изгледам сам себи као какав дечачић који се игра на обали мора и ужива да онде нађе какав обли шљунак или какву лепу шкољку, а пред њим се распростире бескрајни океан

Малишани уперише у мене своје окице, пуне очекивања. „Истина, игра којој ћу вас научити није енглеска, већ арапска“, рекох им важним гласом.

„Е, децо!“, рекох им, „још нешто. Пошто је, као што вам рекох, ово арапска игра, треба нам и пешчана пустиња“. „И њу имамо!“ „Наше игралиште прекривено је песком“ -„Права правцата пустиња!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

пева, претура сваки дан двапут нешто по сандуку, колико да ни о чем не мисли, шегачи се са овом дечурлијом, игра ‚дарде‘. Интересантно је да тај звекан никад не помиње жену.

чибука корбачем и ређа; или понешто крпи, ушива и причвршћује дугмад, па му у томе прође цело преподне, а после подне игра „дарде“ са марвеним лекаром што болује од песка у жучи, псује на коњички начин, а има рњав нос и једну трепавицу белу.

Он седи на доксату, он је блажен, мирише ружу, игра ћилибарским бројаницама, и смешка се. Било ми је пет година, био сам стидљив.

Чим сам је угледао, одмах сам стао мислити о томе како да јој се, после концертног дела, приближим. А кад игра отпоче, ја се узмувах на све стране, не знајући сам ни кога тражим ко би ме с њом упознао, ни како, уопште, мислим то

— Е, па кажи — одобрава народ. — Ево да вам кажем, и казаћу вам, браћо моја — одушевљава се мој друг. Браћо моја, игра се природа заиста, то могу да утврдим. Некоме да велике уши, као у магарца, но ретку памет.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Неисцрпне су, напротив, биле радости које ми је подала игра миша. Заробио бих у огледалцету зрачицу сунца, одразио је с мале површине стакалца негдје напоље, на мрку плоху

какве далеке шимере или утјехом ко зна какве неизвјесне наде, сваки пут сам помишљао: ево се несмиљена рука демијурга игра с овим невољницима, одразује им свог ћудљивог миша на лицу, заварава им глад среће својим лепршањем, одбљескује им са

А може уродити још и том неочекиваном благодати да човјеку понуде да игра сам себе у филму, да изиграва сам своју „трагедију”. Ето, што све може да донесе једна сретно потрефљена несрећа!...

Живјети се може и неозбиљно, и неодговорно. Читав наш живот може да буде пука једна фикција, једна страсна игра у загрљају бунила, једна усијана илузија просањана на рубу стварности. Једино смрт је реална.

У ствари, у основима сваке филозофије лежи, као њен камен темељац, једна наивна самообмана, једна дјечја игра, која се састоји у томе да се глава настави на реп.

А моју срдњу примјећивао је само он, жупник. Отуд подмукла игра непрепознавања међу нама: његова мазна рука на мојој коси, и мој смјерни осмијех на уснама уз оцјелни одсјев у очима.

(Можда немају сасвим криво они који тврде да је љубав углавном игра самољубља, уколико није пука чулност; а ја ипак нисам тако нерафиниран да би за мене била ово последње; за мене,

пут, додуше, нешто краћи, али зашто рискирати, та и онако, с нашим колима, то значи свега пар минута разлике, а то не игра никакву улогу, нема заиста никаква смисла штрапацирати кола.

„Плес с мачевима”, „Игра са седам ханира“ , „Поскочница с одсјеченим главама”, и томе слично. Све сами сушти, крвави људождерски фолклор!

никад прошла ниједна јединцата мисао: све што си ти држао да је мисао, била је у ствари сама, сушта сликовитост, сама игра сензибилности, сама забава чувствовања. Па макар и чувствовања бола — и то је било добро, само да се чувствује!...

А сценско дјело, опет, нема потребе да буде аутентично поетско дјело, оно се и без тога врло добро игра. Сценско дјело постоји углавном ондје гдје не постоји истинско поетско дјело.

Признат ћете, иначе би игра била и одвише неједнака! Чак за роман!... —А тако! Атханатик је дакле имао тек релативно дјеловање!...

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Само ти срце игра, а у грудима осећаш неописану топлину и задовољство; готов си да одједном загрлиш сав тај лепи и весели свет, који је

« — помисли она. Пре две недеље су заједно на моби копали, и ништа; он — кâ и сваки сељак — копа добро, игра у колу... само се, истина, мање шали од осталих. Али опет.... — Како то хајдук ?...

Само пролећу као искре, понесене бесним ветром.... У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти...

Само пролећу као искре, понесене бесним ветром.... У темену нешто игра једначито, брзо по такту... игра и удара као дамари... У ушима шум ... и тамо шушти, удара, пишти... Срце се стегло, следило: окаменило се...

округао велики сто, застрвен чистим, белим платном (с пандурске постеље), а на њему половак шљивове препеченице, која игра у стаклету као кристал. Около стоје празни тањири, а на средини, уз ракију, тањир са сиром и скорупом.

Жандарми искривили доње вилице, свакоме игра усница. У народу свачије лице бледо, нико не дише. Ужас и чуђење исписано је на тим лицима. Неко пресече конопац.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Он угоди тијем пољем, па хајде, па хајде, боме дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех баба. Он им назове бога, а оне ће њему: — Бог дао, човјече с онога свијета, бог дао!

Оне га упуте одатле да иде даље. Он закала даље, па гони, гони, дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех жена, све у само сребро одјевене, а на сребру играју. Он и њима назове бога, и пита их за старца.

Он и њима назове бога, и пита их за старца. Оне га упуте даље. Отале дође на једно мјесто, а ту игра коло самијех дјевојака. Мили боже, дјевојке лијепе као смишљене, не знаш која од које љепша, која л’ ђеђернија.

ради а појата гради, како се у млин носи а сијено коси; а све ти просто, ама чини ми се да ти не знаш како се у нас игра и пјева, па шта ће ми твоја наука?

— схваташ ли? антерија — кратка хаљина са рукавима која се носи испод друге ар, арови — коњушница арата — весеље, игра аргатлук — рад под надницу арна — добра арслан — лав аспра — новац ситне вредности аферим — право, врло добро

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ПРОМЕНАДА Кроз отворен прозор, несташан и мио, На завесу ветрић невидљиви слеће, И њоме се игра безбрижан и чио; Ноћ на пољу лежи, мир се по њој креће.

Дошао сам кући. Ветрић се још пео, По завеси игра сам у своме ору; Док напољу сутон већ постаје бео, И пет'о се мучи да пробуди зору. Г. Ходи.

и звукова Оживеше земље, мора, Цвет непознат белих гора, Ново небо, страни врти, Стара љубав, млада нада, Коло мисли, игра јадâ, Замисао глуве смрти. Свирала је.

Ја опет сањам. Дошла ми кћи, И дан велики: сунце је греје. Али и с њом мати. Срећни смо сви. Њу игра одне. Ал' се слатко смеје! Више моје главе кликће чудно јато: “Беше тако срећна, умрла је зато.” И то је било.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

- Тоје дивља Румунка – ускликнула је моја мајка - она игра као вила, али мрзи свој посао водоноше. Никад такву девојку нећеш наћи у Берлину.

Ћипико, Иво - Приповетке

Оно двоје дјеце што се пред кућом игра пожури за њом. На највишој равници устави се и сједе под стари, посрнуо морски бор што одавна пркоси времену и чије

зањихану: око рата јој бучи море, но нема оне првашње силе, а мјесечева свијетла зеленкаста пруга из отворене пучине игра на валовима и допире све до на жало. —Почекајмо још! — вели стари рибар.

мокар; зраке сунчеве као да хоће да га исуше, угрију; пред њим је ноћашњом олујом освјежена, ведра, пространа пучина; игра се у сјају; шапатљива дахће, као да у себи носи сијасет живота, — пучина што је и њега отхранила, којој је вјеровао, с

и која му је одједном живот однијела, а сада је мирна, спокојна, пуна живота, безазлено, као насмијано чедо, у сунцу игра се...

А кад изиђосмо пред манастир; дође ми у сусрет свјежи лахор. Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо избијају јаке звукове пуне живота, весеља, и над нашим главама пролијећy у ведри простор...

,.. Али весеље превлада. Божичини образи преплануше као ватра, а у тамним очима што на њ замичу једнако нешто игра, мами га и јари.. .

Што?! Ја сам се своме богу помолио и свецу одужио... Бриге ме за њих!...Далеко им кућа!... — И бесвесно даље игра, и чини му се играо би тако три дана и три ноћи, кад га сласт вина, девојчин мирис и сунце до у душу прожига и топлина

Марко пречу грдњу. Криж прође, а он још игра бесно, разблудно... А људи се сучу и мрмоње...Испод кукуљица већ се чује погдекоја претња.

то, па хвата кћер, хоће да је истргне из Маркових руку, али он, као да је опчињен, раздражен, гледа у земљу и једнако игра... И вуче цуру даље... А већ средина литије поред њих пролази. —Отргните живине! Срамота! Пред лицем светога Рока!

Гледао је дозрело воће на дрветима, а није смео да га бере; гледао децу, а није смео са њима да се игра. Чуо је са прозора викача сладоледа и лимунаде, а није смео да се њоме расхлади.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

„Песник је син хармоније“, а онда одмах додаје: „њему је дато да игра неку улогу у светској култури“. Ту је негде и већма узвик и жеља но што је гола констатација Андреја Белог: „Сва

Ова игра је, штавише, доста често служила за означавање завршетка строфе или целе песме, дакле као поентирање, до чега је иначе

То је, разуме се, једна врста варљивог виђења. Наравно да је наивна, да нам из дечјег света долази игра чулним обманама, коју је иначе Растко Петровић радо уводио у прозу као и у поезију, али и у есеје, да би јој објаснио

Или да их, састављајући изненада прсте, заробим као инсекте.“42 Али, ма колико се чинила ретка и особена, игра варљивим чулним утисцима свеједно се може узети као општија појава у ондашњој књижевности, па и шире – уметности.

Појачана свест о својој условности, знаковности, то и јесте појачана семиотичка свест. Велика игра коју је авангарда започела, а на страни и код нас, у разграђивању наслеђене традиције довела је у саму жижу књижевне,

Рецимо, Растко Петровић у Бурлесци господина Перуна бога грома просто се игра разграђеним временом, простором и јединством романескне радње.

Постојање градског средишта с културним и књижевним установама свакако игра знатну улогу. • Како се данас осећате као човек културе умногоме лишене свог основног простора, а како као појединац

у рецепцији овога вербално бујног аутора, овде замењује подробна анализа места „кад нам се чини да се песник напросто игра“.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ствар; а шта је љубавник – искомпромитујете се мало па готова ствар; али бриџ је, верујте, врло тешка и компликована игра. Ен же комплике ме тре дистенге.1 ЖИВКА: Али ја бих, господине, желела да останем поштена жена.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Цео је пут приказан с једне стране као кретање у све мањи и све затворенији простор, с друге као игра таме и светла: крећу се кроз таму и маглу, толико густу да се и по образима осећа, а испред њих светли фењер који носи

Такво међусобно општење нама данас може изгледати као игра казивања и скривања. И заиста је замршено. Али је и непогрешиво.

обраћа ма какву пажњу на размештај наглашених и ненаглашених слогова ; мада овај размештај у нашој версификацији и не игра тако важну улогу као на неким другим језицима. Много је значајније напуштање истог броја слогова (тј.

Исаковича и његове снахе Дафине у целој трећој и на почетку четврте главе данима и недељама траје једна посебна нема игра: промене у унутарњем напону једног лика огледају се, тако рећи, у променама унутарњег напона другог лика.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

Што је ново дрâжи. Сад у тој новини забавицу тражи. Весели се томе као неком дару: Њена мала сенка игра по дувару. Малена је сенка. Остраг гори свећа. Ал’ што ближе к свећи, а сенка све већа. „Тако ли је дакле!

„Дај, крчмару, бокал вина О поноћи! Да не морам, вели, сутра Опет доћи.“ Пије, пева; пије, игра Чича Мија, Капа му је сад од главе Паметнија. Глава десно, а капа се Лево ’ери: Капа хоће да се глави Не замери.

обрисô бих тако на тенане, Кâ што брише Абуказем наше готоване; Пак бих јоште поиграо од усхита сама, Кâ што игра многи кривац под твојим шибама.

фора!, усклик за одобравање и изазивање. фрише-фире (нем.), игра с картама. хрлити, журити, хитати. хрид, стена. чемпрес, дрво кипарис; значи смрт и жалост.

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

(чује се глас у друштву, гди се карте деле, или чаше цеце, или се уз музику игра). Не даду нам ни данути, него књигу за књигом. Какво је опет ово чудо: Покондирена тиква!

боље читати какву полезну књигу него на бал ићи; јер се на балу млого против состава тјела чини, тамо се преко мере игра и скаче; не спава се целу ноћ, богзна шта се јошт догодити може, које неугодности човека при читању какове књиге отњуд

САРА. Бре, оставите се ви тога, мон фрер, него да правимо ми лепо бал, пак да се игра котиљон, галопад, мазур; да се носи пунч, лимунада, барбарас, торте и паштете сваког.. РУЖИЧИЋ: Доста!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

XИИ ПРОПОВЕДАЊЕ ВАТРЕ Љубави моја мртва а ипак жива Нек у свом дану недоречен гори Нек игра се песника док песму не створи Птицом осветљени певач који у мени пребива. О златни талог времена простори Пуни сунца!

Док се срце игра својом прозирношћу Угасла јасност чека испаштање. Чикају свет за потиљком. Чуј Шта закаснела фрула каже свету.

Краков, Станислав - КРИЛА

Тужно блече овце по бачијама. Код двоспратне куће је пуцњава све јача. Само се једно мало дете, све голо, мирно игра на буњишту. Вичу нешто.

Овде су њини дланови јуришали уз дреку гласовира. То је била ”игра митраљеза”. Руски официри показивали су је по баровима и јавним кућама.

Петровић, Растко - АФРИКА

Црнчићима, разуме се, није нека нарочита посластица тај сок од кокоса, кога имају кад хоће, колико их занима та моја игра. Голуждрави, узбуђени, с дивним влажним очима, они стају једно иза другог како би дошли на ред.

Како су црни у ствари врло лагани у остваривању својих чулних уживања, која су онда виолентна, а како је ова игра пут ка остваривању, играчи, иако би требало да су већ заморени, нису имали никакве намере да скоро прекидају.

“ и понављају песму певајући. — „Је ли о љубави песма?“ Они се бучно смеју. — „Јесте!“ Питам их игра ли се уз песму; одговарају ми да се игра са маскама, али да се то сме само дању и само извесних дана.

— „Је ли о љубави песма?“ Они се бучно смеју. — „Јесте!“ Питам их игра ли се уз песму; одговарају ми да се игра са маскама, али да се то сме само дању и само извесних дана. Старији ме воде да ми покажу неке свете маске.

Сада је дошао белац, сада не сечемо!“ Стари се одједном одушеви. Његова игра постаде драстична, ласцивна, кловновска. Он се преврће по земљи, скаче разбацује руке и ноге.

Оне праве фигуре утолико компликованије уколико су асиметричније. Док једна игра сасвим превијена напред, укошене накићене главице, друга се превија, свијене главе и руку скоро до земље, потпуно

пуној сунца. Кроз рупе се види човечији поглед, сјајан и неразумљив. Хипопотам игра са врло мало покрета; он трупка незадовољно у месту тражећи да једе. Велики бог Зегеле је гладан.

Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет. Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се

Цела је игра приређена иако нико није знао да ли ће њаму хтети доћи или не. Они су дошли, играли, и отишли, а њина идентичност није

Тек тада настаје велика светковина, у којој овај, још увек везан за жртву, има да игра. Леш је затим одвојен од новога фетишера, раздељен међ чланове по хијерархији, и поједен.

То је црначки гумбе, из кога се развио фокстрот и чарлстон. Игра се дезартикулисаних удова, ишчашених руку и ногу, растављених колена.

спарушена, носи на глави нешто што личи на калпак, и њена је улога у игри да одговори на сваки покрет прве играчице. Игра представља рат у коме је погинуо Сумангуру а његове фетишисте Мелинке изгубиле своју слободу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Лева страна наших груди, То је њено игралиште; Има нокте кâ у тигра, — Срцима се нашим игра. Кад полете сузе оку, Она стисне, па им крати; На вечну те муку меће, — Да јој платиш тренут среће.

Хај, како је цвеће славно! Хај, како је мени драго Миловање ваше јавно! Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Сетих се оних речи: „Чувај се магле.“ И ова магла учини ми се као нешто живо, подмукло, злобно, и као да се игра нашим животима. Сад се још више разређује, видим супротни брег као кроз неку копрену.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Сви остали случајеви оваквих двојезичких изузетности само су игра, мање или више интелигентна, мање или више шашава.

Многи њојзи шешир скида, ал то она и не гледа. Фризур носи холандијски, када шета, игра пољски. За њом скупа свила шушти, око грла сва се злати.

Иглицама игра — токорсе плете, Три милосника око ње лете; Трчи, ходи, извирује куд ко пролази, Распитује који којој, каде долази, Сад

Сладак је одмор после тешких мука, Кад злоковарства изгњечи нас рука, Ил’ судбе игра, пуна горка једа, Дух изуједа.

се мора ликер, пунч, токајер пити, Ту се деле карте, расипљу се новци, Ту постају банкрот млади ветроловци; Ту се игра, пева, окреће и скаче Што ко игда може и не може јаче; Ноћ се у дан створи, дан у ноћ окрене, Да невина младеж не

наскоро пожелити здравља; Али она за то онда слабо мари Кад с мозак заврти, врућа крв зажари, Но игра и скаче к’о мува без главе Дотле док нестане сваке за лек траве, Док ју не нападне несвест и хектика, Да, балу за

Зато пева, декламира, Чита, пише, клавир свира А игра балете, И представља комедије Баш к’о да је Италије Ког театра дете.

А лијепо Цвет-девојче У себи је помислило: — Младо момче, сасма лепо, Слатко љуби, добро игра, Јошт ако зна бити веран, Срећна она коју узме! Момче младо голобрадо Умиљато и несташно, Али притом и паметно.

Кад се коло би хватало, Свака мати њега гледи Хоће ли јој ћер узети Да поред ње коло игра: Момче младо голобрадо На све редом лепо гледа, Ал’ узима Цвет-девојче.

Кад је дошло да се игра Шаљивога јастучића, Бацила се мала коцка Да у руке јастук даде Или момку ил’ девојци. Коцка пала, коцка злобна,

Тргло с’ од сна Цвет-девојче, У њој срце игра, скаче, А уста се сама смеју. Кад је дошло Ружичало, Изишло је Цвет-девојче На гроб оца и матере.

На њему су сви присуствујући без различија вјероисповједанија српским језиком зборили; на њему се српска народна игра, српско коло, играла; на њему су српским духом списане песме, Ја сам млада Српкиња, Ја сам Србин, српски син, од

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Па виђаш ли је, ха? ВУЈО: Играм се с њоме. БОГДАН: Шта? Шта, Вујо, Играш се с њом?... КАП. ЂУРАШКО (у себи): Игра се с њоме! Е гле ти скотине! Та пристала би и уз богиње! И он се игра с њом!

КАП. ЂУРАШКО (у себи): Игра се с њоме! Е гле ти скотине! Та пристала би и уз богиње! И он се игра с њом! — — ВУЈО: Знаш, матор је човјек дијете — избиј зубе, лези у бешику — до јучер се играх јунаках, а данас, под

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Теби је, Симеуне, увијек, до некакве бреспослице! Глава, болан, игра. — У тебе игра, видим ја, да ми и не кажеш. Препô се Исаија, замислио се, док се нешто не дошјети: — Да зовнемо,

— Теби је, Симеуне, увијек, до некакве бреспослице! Глава, болан, игра. — У тебе игра, видим ја, да ми и не кажеш. Препô се Исаија, замислио се, док се нешто не дошјети: — Да зовнемо, вели, капетана и

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Вртом игра пламен, дршћу стабла гола. А просуто вино из стотине суда Кључа, ври кô врела, расточена смола. Цар дохватив Псалме

И у својој соби видим те сву голу, Седиш изнад Сата и бројиш минуте, Сенка твоја игра преда мном на столу, Где читаве 'рпе почетака ћуте.

Чиме славу своју доказаћеш, чиме, Оном коме смрт је игра сред сараја? Тада залуд плоче слаћеш са Синаја! (1915) КАО ПРОМЕТЕЈ У кланцима се моја душа вије И чини ми се

Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомина? То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави'те црним трубе.

(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

МИЛИСАВ: И играју ваљда? ЖИКА: Па играју, дабоме. Читава она газда-Митрова двокатница, па ми игра од јутрос, те неће слова. МИЛИСАВ: Докле сте пили? ЖИКА: До шест јутрос.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

У томе је београдска средина почела да игра одлучујућу улогу. Ако је у почетку широко схваћена периферија језички утицала на културни центар, сада центар утиче на

Претпоставке се умножавају, и у њих се и читалац увлачи. Игра између стварног и могућег, знања и фантазије, не престаје не само у овоме него и у наредна два, подједнако необична

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Ана точи, Ана служи, Ал’ за Милом срце тужи. Ко да игра? Ко да пева? Ко да жедни? Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Неста Миле, неста ћева!

Или листак из горице, Кад се вихор игра њима — Затрепери у прсима. Па, Козаче, брате мили, Кад отидеш твоме крају, Козачкоме завичају, И затресеш

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Вечни Бог, Вечни Бог Штити нам Израиљ. ИГРА ПРЕД КОВЧЕГОМ Јехова! Јехова! Јехова, дођи нам! Дођи нам, вечни наш, Ти си нам јутра зрак, Ти нам подневни сјај.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

До бабе и мајка му седи. Она већ занета тамо око млађег брата који се игра са децом по оним наслаганим гредама, камењу. Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

њега се држи сабор, који кулминира у обеду, при коме место у зачељу заузима бор; око бора изводе се и витешке игре, и игра коло, певајући песму (свакако обредну) у којој се апострофира б. Ко год је у бор дирао, зло је прошао.

Софрић, 33 идд; РЈА, 3, 51; БВ, 9, 1894, 153 ид; 11, 1896, 251. Б. игра изванредно важну улогу у магији, религији и култу, у медицини, у поезији српског народа.

нпр. РЈА, 4, 388с›). У легендама жртвовано чедо, пошто се десила палингенесија, игра се јабуком од злата (нпр. Вук, Пјесме, 2, 3, 116). Ј.

, 161). РУЖА Роѕе (роѕа галліца). Ружа, роса, руса (Софрић, 189). Позната је и (турска) реч ђул. Ружа игра велику улогу у враџбинама којима је циљ да се осигура здравље.

С. се не смеју јести пре Преображења, а тога дана њима се причешћују (ЗНЖОЈС, 20, 49). С. игра доста важну улогу у народној медицини. Нарочито су спасоносне с.

јануар), а онда је изгори (СКГ, 14, 37; Сцхнееwеиѕ, 95). Х. гранчица игра важну улогу и при дочаравању кише — њу том приликом носи прпац (ЗНЖОЈС, 7, 1902, 256).

је чест и познат случај да се старински обреди дуго чувају у дечјим играма и такав случај представља и сремска дечја игра. Са друге стране, познато је да су велике личности сахрањиване испод светих дрвета (в. пр.

У Такову и Великој Иванчи игра се зове: конопљарица. У Такову (до И светског рата свуда, а после местимично) то је веома омиљена игра, која се

У Такову (до И светског рата свуда, а после местимично) то је веома омиљена игра, која се састоји из низа призора: оре се земља и сеје се к.; изниклу к.

У Великој Иванчи »конопљарица« је мушка игра, иначе слична таковској и с истим циљем — да утиче на напредовање к. (ГЕМ, 17, 1954, 93).

Ћипико, Иво - Пауци

Је ли тако? Добро је! Иди, Петре, јави се биљежнику; наћи ћеш га у штионици, игра карата; нека дође само час... Петар оде, а писар опет сједе и пише.

— Један је бог! Али ти им, Раде, реци добру ријеч, твоје ће боље упалити! Цурске недјеље Радивој у чаршији бијесно игра у колу; унеке истрже се из кола са Цвијетом и одјелито, посебице заигра с њоме.

— Што хоћете? — упита га, гледајући у злаћани прах што између њих у сунчевој зраци игра. — Ти ме, Машо, не разумијеш и, ваљда, не можеш да разумијеш; ти си од нарави безбрижна, снажна...

А благи јесењи дан угодио. У одгојку, у прошарици, игра сунце и одбљескује се у претежитој бакарастој боји, и одваја се од пусте околне голети.

— Гледајте како се на мору одбљескује и игра запад сунца, к'о да се трза прво но ће умријети! — вели староме дијурнисту, који, пригнувши главу на саме хартије,

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Дакле он је уз ту проклету успаљену женетину. Будалина. Лауш га је овде оставио да му начини наследника, а он се игра војске.

Рат је завршен. Победничко славље се разгорело. Доле, у доњем дворишту, игра коло. Свирачи цијуличу у свирале и двојнице. Јекће бубањ од свињске коже. Меша се свеколика свирка и галама.

Тај Мито га је затекао како се игра с некаквим сићушним мишом кога је, изгледа, ухватио још први дан кад су га затворили и онда се здушно потрудио да га

Оно што је за њега игра за тебе је казна. Што ниси седео, Дадара, под тремом у хладу, пио рујно вино, јео јаловицу, штипао за гуз неку дебелу

Његов парип игра под њим, из ноздрва му сукља пара, сапи му дрхтуре од беса и силине, силна машка му млатара под трбухом.

Није он од таквога теста да би седео код куће и ушмркивао балаву децу, цепао дрва и пребирао боб. Игра му јабучица, зажагрио очима. Лауш се није мицао. Дотаче крајичком ока Дадару окренутог леђима и само што не пљуну.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1881. ЉЕЉО У чудној цпећу миља свог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан. И весô лети светом свуд, Ширећи слатки јад И стрелом рàни моју груд, Несташко рàни млад!

И с чудне среће, јада мог, Кô љупки, мили дан, Весело игра млади бог, Уз лиру и тимпан! 1882. ЉУБИЧИЦА Међ густом травом, скривена од целог света, Мирно и тихо љубица цвета

Историја силних страсти То је бурна младост моја, дивља, као игра вала; Бунтовничка, раскалашна Права смеса разних чуда, Полу—умна, полу-луда, Као игра карневала.

бурна младост моја, дивља, као игра вала; Бунтовничка, раскалашна Права смеса разних чуда, Полу—умна, полу-луда, Као игра карневала. Али је протекла младост, и сумња опака више Не потреса ми душу.

их крепи, а делом јуначи, У страшне дане да одважно стоје Бранећи народ и његова права, Кад бура бесни и кад игра глава. Сутон се хвата... И нејасне сени У танкој магли скривају се редом.

1882. ТАМАРА Бурни Терек шуми, тече, И срдито игра вал, Па пред собом земљу сече Кроз неравни Даријал. По обали росно цвеће Чаролијски вије сплет, Ал' где орô небу

“ Што у њеном беше гласу, То подсмешљив тврди лик, И све стаде у ужасу, Игра, шала, смех и клик. Ал' се диже спрам престола Дагестански млади кан, Око му је пуно бола, Кô јесенски, мутни дан.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Далеки лет кроз векове показаће нам како се природа постепено открила човековом оку. То откривање је узбудљиво као игра лепе Саломе. Кад са ње падне последњи вео, онда ћемо, обухватајући духовним оком целу васиону поћи у бескрајне даљине.

је тиме што се наша Земља не врти као точак на преслици, како сам то недавно рекао, сликовито али непотпуно, него она игра као чигра којој се оса заошијава.

ће Вас заинтересовати, драга пријатељице, не само због његове моментане актуелности него још више због тога што у њему игра видну улогу једна лепа жена. Толико лепа да се ни њено име не може равнодушно изговорити.

Чудна игра судбине! Када је Константин Велики начинио 330. године Цариград престоницом источног римског царства, назвао га новим

камење Земљине површине почело да скрућава у камене санте, но ове се уз страшни прасак разламају и понова растапају. Игра боја постаје све живља и разноврснија.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

ДЕТЕ И ТИЦА БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Мајка преде танку жицу, А синчић пред њоме, Седи мали, држи тицу Па се игра њоме. „Гледај крило, мајко мила, Гле шарени реп! Како га је раширила! О, како је леп!

и долине, А Козаку душа стара Од силине и милине – Дирнут ханџар из корице Или листак из горице, Кад се вихор игра њима – Затрепери у прсима.

Емануило Јанковић: Зао отац и неваљао син или Родитељи, учите вашу децу познавати! Наравоучителна весела игра за децу у четири дејствија, преведено с немецког од Франца Ксавера Штарка Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Деде, бре, чочеци! Свирка: »Тешко оро«. Чочеци играју. Наза баца јелек. Испред изваљених бегова игра по један чочек. У страни Цигани мушкарци свирају »Тешко оро«; чочеци их прате дахирама.

АХМЕТ БЕГ За ту реч — Мане, бре! — све што се ноћас потроши, ја плаћам. Хајде, чочеци, овамо! Игру! Игра се: »Чочек аваси«. Враћа се Наза. НАЗА Леле! РЕШИД БЕГ (спазивши Назу): Ја, а где си до сад, моја стара ђувендијо?

Сваки свој занат! РЕШИД БЕГ Ако де, ако!... Цигани, бре, свирајте! Свирка и игра дуго. Зора свиће. На врањанској Саборној Цркви удара звоно јутрење. РЕШИД БЕГ (виче): Механџија! Мане утрча.

Ето сутра, ако хоће, нека дође. Само доцније. Ја ћу да га дочекам.« И сад ти право кући и испавај се. Песма и игра: Мемете, море, Мемете, Три села викав на тебе, Четврто село Кулино: Колико ли им обљуби Све младе жене неротке А и

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

И тако даље. И данас је над гробом госпа Нолиним чувена игра сенки. То трепти, то се плете и укршта, то клеца; то се откида и лебди.

Знам и то да после ручка никада није спавала. Слаже пасианс, игра домине, чита новине, или неку „стару књигу”, што је значило књигу прича или песама из њеног родног краја.

Тек кад је госпа Нола стала искрено причати: да је Србу заволела до слабости; да може читав сат да посматра како се игра тај ретко леп и умешан дечак; да јој годи поносит став који дечко има према свему што стане пред њега; да је Срба

— Игра ми понекад све и пред очима и у глави... Мени лично ништа не треба; ја трошим на себе колико и неки мој салашар, а ради

Из улице од реке испаде друштво. Напред Срба. Удара у живе, и игра. Заврти се као чигра, пође неки корак напред, па се заустави и изводи корак у месту. За Србом још три матуранта.

Тешко се и споро поправљаш. — Јулица удари у плач. Госпа Нола устаде, изнесе малога у ходник да се игра, и врати се. — Говоримо пред дететом што не треба. Деца све памте и разумеју. Не плачи, Јулице.

А дотле, мој отац пева на авлији да се све ори, цепа дрва, фарба кокошињац, храни крмка, купа псето, игра карата с комшиском децом на авлиском прагу, и прича им на свом сочном језику приче и пошалице из његове младости...

Можда и зато што немају државу... Игра компенсација, господин Јоксиме, страшна је и скупа је. — Чујем да вам је и теза о Јеврејима. — Јесте.

Тај је орах почео да игра врло важну улогу у животу Рајићевих, а касније, видеће се, играће извесну улогу и у животу Бајићевих.

Запазили су у обема кућама да се нешто игра с њима, да се у исто време на две стране дешавају промене, јављају новости.

Те јесени, на балкону, кришом од мајке, ћерка Миланова изводи балет према причању „срећне Малвине Фрелих”, и како она игра, тако се угибају старе даске на поду балкона, и тако се тресу и кабанице.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Дођу код астала гди се игра, све се нешто мувају, све се као у послу налазе, час једном, час другом у карте завиркују, док на позиваније играјући

сангвиникера пламен од фосфора; за холерика олуја; за флегматика да се нађе у послу; за меланхолика болест; за младога игра; за старог клепетуша на прасету; за богатог забава; за сиромаха искрпљена кућа.

за неколико магновенија »за неколико тренутака« МАЗУР — мазурка, пољски народни плес, а некада помодна салонска игра МАЈДАНСКИ — у изразу мајданско вино: из области Мајдана, дела вршачког виногорја (према селу Гудурици) МАМУЗА — (фиг.

фама) — глас, гласина (персонификовано) ФАРО-БАНКА (нем. Фаро, Пхаро или Пхарао) — хазардна игра картама где један »држи банку« а играчи могу улагати до укупне суме која се налази у »банци« (што омогућава велике

Сцхерwензел, од фр. ѕервант) — карташка игра, жандар ШКОДА — штета ШКРИП — процеп, шкрипац ШЛЕНДРИЈАН (нем. Сцхлендріан) — онај који иде утрвеним путем,

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом пољу БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА Овде где смо Загосподарили смо плавим

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

само да сам при рођењу седам дана задоцнио, већ и да сам седам дана раније умро, а то би већ била страховито бездушна игра судбине. Крштења се не сећам довољно, једва погдешто од тога обреда ако сам упамтио.

У наше доба није била позната игра фудбала, тениса, нити ма којега од данашњих спортова. Ми смо тада играли мете, робова и јениџајес.

Ми смо тада играли мете, робова и јениџајес. За мете би се и могло рећи да је готово спортска игра, док робове смо играли циглама и готово редовно свршавали ту игру по којом разбијеном главом.

Она трећа игра, јениџајес, остала нам је заједно са алвом, бозом и долдрмом од Турака и играла се на тај начин што би један од нас,

И све ме је копкало да им речем још: — Како ли ће невина игра да вам преседне, мила дечице, кад будете сазнали да је чигра у индиферентној равнотежи онда кад буде моменат конусне

Тако исто сећам се мога друга, свирачевог сина, који је пред крај школске године често пута певао: Опа-цупа, коло игра, Момак до девојке, Опа-цупа, испит иде, А ја имам двојке.

Кад сам први пут, као дете, чуо да глумце називају свештеницима, ја сам се овако домишљао: онај што игра љубавника мора да је архимандрит; онај што игра интриганте мора бити да је окружни прота; онај што игра комичне улоге

да глумце називају свештеницима, ја сам се овако домишљао: онај што игра љубавника мора да је архимандрит; онај што игра интриганте мора бити да је окружни прота; онај што игра комичне улоге мора бити да је председник конзисторије, а онај

онај што игра љубавника мора да је архимандрит; онај што игра интриганте мора бити да је окружни прота; онај што игра комичне улоге мора бити да је председник конзисторије, а онај што игра Краљевића Марка и размахује буздованом мора да

мора бити да је окружни прота; онај што игра комичне улоге мора бити да је председник конзисторије, а онај што игра Краљевића Марка и размахује буздованом мора да је ђакон, јер и наш ђакон тако кади о служби као да му је буздован у

маскира као себичност, злобу као злобу, а пакост као пакост, док у животу то другаче бива, тамо се једна рола игра а друга маска ставља.

Глумац: Брак је комад који се не игра пред публиком, а кад ипак доживи аплауз, то значи само да је рђаво игран. Рђавој игри су најчешће криви редитељ, кога

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Али у игри Енглескиња иде на једну страну, а Живадин на другу. Топлица говори да би Живадин чуо: — Ама женска лепо игра него он пијан и квари. Живадин се у игри занесе и узвикну: — Прими! — и намерно згази Топлицу на ногу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Хоћемо да обновимо врло мелодичне концерте Талијанских анђела из петнаестог века: Нека је музика бескрајно проста и игра простија још Успаванке кад су мало смешне.

Ко се то игра пољем са девојкама, Од чијег су то даха гране задрхтале, И цветови са воћки попадали, Чије су то стопе по травама?

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Био је спреман да слуша чак и песму потока који је себе називао реком. Игра цвећа у ливади и неуморно тумарање мрава занимали су га више од кретања сунца у небу. У реду! Велико је и моћно Сунце!

Сву ноћ загледан у трак месечине на таласима, Маријан је био уверен да види како се Сребренка игра с таласима. А онда: пред зору крикну галеб у небу.

Ту ћеш ми бити женик! Луда мала! Какав младожења? Зар не види да је стар и да му око сувих цеваница ветар игра? — Погледај се! — рече девојка као да одговара на његову мисао. Погледа Старац свој одраз у води и крикну.

— Почињи! — развали орлушина кљун, а Варалица се насмеја. — Не смеј се, но играј! И, поче игра! Доби Варалица прво коло.

Освоји орао друго, па Варалица победи двапут заредом, док се орлу не досади, па рече: — Ово је последња игра! Не могу више да чекам. Слатко мирише људско месо! И, настави се игра. Како су дрхтале Вараличине руке док је делио!

Не могу више да чекам. Слатко мирише људско месо! И, настави се игра. Како су дрхтале Вараличине руке док је делио! Како се ширило орлово гладно око! Већ и сунце поче да седа.

— рече Хоботница. — Ја сам и четврти пут удовица! — подиже Хоботница Белутак, али нико га није хтео. Није за јело, не игра, ћути, шта с њим? Хитну Хоботница Белутак међу корале и шкољке. Ко зна колико је тамо лежао заборављен и усамљен?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Дан се смирује. По ћилиму игра клонуо сунчев зрак. Са улице допире свирка, граја. У собу рупи пуно девојака кличући, певајући и играјући.

ВАСКА (прекорно): Хајде, Стано! Што си таква? СТАНА (одлучно): Нећу, не! Из баште се чује песма и игра. СТАНА (слушајући им песму, брише сузе). ВАСКА А што плачеш? СТАНА Па како да не, Васка?...

Ти ћеш, старке, по јатаган да ми играш и да бајеш, као вештица у некрстени дни што на снег и на месечину игра. И ти ћеш такој! Овамо ти! Овамо, вештице, овамо коске старе да ти растресем. Утрчи Марко.

** И отац ти дође, застиди се, море! КОШТАНА (уз бурну свирку, праћена Циганчицама почне да игра чувени чочек »Керемејле«; пада коленима, увија половином, тресе прсима и, играјући око Хаџи-Томе, по каткад га косом

ГРКЉАН (издваја се, пада пред њим на колена и показује на Салче): Ја, газдо — не! Она. Она је научи и да пева и да игра. Ја не — ако сам ја што крив, овде сам... (Показује на врат.) АРСА (Салчету): Говори, вештице! Ти си за све крива!

Е, за ту реч баш ти оволико хвала! Она, још кад Коштан беше мала, дете... И она онако малу учи је да игра и пева. И научи је! Сад, ето, ради ње, сви ћемо да изгинемо. (Понова хоће да удари Салче по глави.) Она је крива!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Погледај како Ватра се жари, И хукти, и букти У пећи тој. Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе!

Гле како њена Корална пруга Весело игра По зиду горе! Веруј ми, тако И моје срце Хукти и букти, Игра и бесни, Манито, лудо — Не зна шта ради, Сасвим се смело; И ево, ево, изгоре цело, Изгоре цело!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Он улази у двор Мине од Костура прерушен као калуђер и игра „ситно калуђерски“, јер је то одиста најбољи начин да без муке савлада разбојника који му је разорио кућу и заробио

Више него рана пеку га страдања Србије. Милош Поцерац је јуначка песма за себе. Његова рука је рада да се игра с Турцима, а сабља му је жедна турске крви. На ђогату он излеће на горњу капију лозничку и сече Турке око града.

представљено је врло ефектно баш тиме што се она понавља обрнутим редом, што је последњи стих наредбе „да с' не игра колом уз кадуне“ поновљен као први стих о њеном гажењу: „Марко игра колом уз кадуне“.

редом, што је последњи стих наредбе „да с' не игра колом уз кадуне“ поновљен као први стих о њеном гажењу: „Марко игра колом уз кадуне“. Али то није све, има много потеза који су одиста мајсторски.

на другога“; или она врло духовито изведена — кад је сирота девојка надмудрила Марка окумивши га; или она кад Марко игра ситно калуђерски; или она кад Марко оре друмове; или она кад се Марко „болан учинио без болести, од мудрости тешке“;

Марко, друго бјеше Реља од Пазара, треће бјеше Милош од Поцерја; ударише покрај винограда, винограда Љутице Богдана. Игра коња Реља од Пазара, нагони га преко винограда, па он ломи грозна винограда; вели њему од Прилипа Марко: „Прођ' се,

Плану Марко како ватра жива, исправи се на Шарцу витезу, добро Шарцу дизген потегао, — игра Шарац како и помаман, и прескаче коње и јунаке; пак дозива бега Костадина: „Побратиме, беже Костадине, иди, брате,

јасак учинио: да с 'не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан

пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино, — још нагони оџе и

ли јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне?

Марко игра колом уз кадуне, Марко паше сабљу оковану, Марко носи зелену доламу, Марко пије уз рамазан вино; па му просто да сам

јесам јасак учинио: да с' не пије уз рамазан вино, да с' не носе зелене доламе, да с' не пашу сабље оковане, да с' не игра колом уз кадуне; добри људи о злу говорише: на јаднога Марка потворише: да ти играш колом уз кадуне, да ти пашеш сабљу

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

МРТВА СЛОВА НА ПАПИРУ. АЛИ, ОНО ШТО ОСТАНЕ У ТЕБИ ПОСЛЕ ЧИТАЊА (НЕКА СЛИКА, НЕКА ИГРА, НЕКА МУ ЗИКА), ТО ЈЕ ЊИХОВА ВРЕД НОСТ. АКО НЕ ОСТАНЕ НИШТА — ОПЕТ НИШТА И3ВИНИ НА СМЕТЊИ.

од треме ЈЕДНА ОВЦА СИВА Једна овца сива У базену плива Један храбри слон Трчи маратон Један пољски цвет Игра рукомет Једно птиче голо Воли ватерполо Један љути рис Обожава клис Један жути нар Пао у бунар ГАЈИТЕ ПАТКЕ

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Затрепери лишће и од зашаптана вјетра и узнемирених сјена — хоп! — одједном се створи Луња. Још јој на очним капцима игра уздрхтао лист, шуља јој се кроз косу вјетар, а у оку јој се крије влажна шумска сјена.

Умије тај да вреба из високе траве као прави основац, да се провлачи кроз плот, крије се тако вјешто као да игра жмуре, а по потреби ће се и на дрво успузати и то заједно с торбаком и штапом, а то је већ нешто — ехе!

тога, те исте ноге однијеле би га поново на нечију јабуку или у башту с лубеницама и опет би се настављала стара игра.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

БРАЋЕ АВИМЕЛЕХОВЕ 160 ВИЗИЈА ПРОРОКА ЈЕЗЕКИЉА 161 ЈОАНАТАНОВ МЕД 162 ЛИТОСТРОТОН, ИЛИ ГЛАВА АДАМОВА 163 ИГРА ДАВИДОВА 164 АВЕСАЛОМ ДУГОКОСИ 165 ГЕДЕОНОВЕ ТЕСТИЈЕ 166 КАКО ЈЕ УЧИНИО ФИНЕЕС НА ВОЈСКИ 167 КАКО ЈЕ УЧИНИО

По нашки: Намет с камења. ИГРА ДАВИДОВА Прости човек Јозан што није дато просту човеку чему свету дотицати се, — тога се он с руком дотакну, та и

ЦАРЕВ КАПИЏИЈА Кад негде дањом, ноћом ли чују се многе свирње, клепет, скака и игра, злочесто ломно срдца танковито женско мамљиво појање, све изокола мушко и женско, мало и велико што је год сулудо,

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Млађе га, истина, нису могле и смеле љубити, али су га утолико чежњивије кришом гледале, нарочито недељом, кад игра оро на ћошку Шефтели-сокака.

А она се стиди, хоће од стида да прогута ону мараму коју је метнула на уста, и сва срећна пружа руку Ману, па игра с њим! Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку“ или „Потресуљку“!

Не игра, него лети кад Мане поведе „Осампутку“ или „Потресуљку“! И само они прапорци у Манчиним штиклама што казују да играчи

његова мезимица, његово чупе Зоне, недељом оде са другарицама на ћошак пред Калоферлијски хан или на Бит-пазар, где игра оро; или у неку авлију или неки пошири ћорсокак, где се момци и девојке љуљају беле недеље на „нишаљкама“, и где се

па отрче весело тамо где се оро игра. Ту стану. А обично и најрадије стану на какав басамак или камен, — једно да боље виде, а друго да изгледају веће.

Понекад би долазила и до места где се игра оро, али никад сама, већ увек с понеком другарицом и праћена измећарком. Случајно највише је долазила ту где је

ипак кришом пратила очима Манчу, и није јој право било кад је овај не би опазио, или кад би отишао на друго место да игра, а ово оставио... То је вређало њен женски понос.

трофејима као сваки добар војник; а такав један не мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра која се уз ту песму играла, — а таје песма: Игра оро код гробљиште.

мали трофеј била је и она песма о њему и лепој Катарини и она нова игра која се уз ту песму играла, — а таје песма: Игра оро код гробљиште. и у оро Катаринке, а до њума млад наредник, леле, туго, млад наредник...

Стале једна до друге, па гледају како свет игра. Зона гледа равнодушно, уморно и као мало подсмешљиво по овом шаренилу и весељу; гледа као да јој је дуго време.

Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па макар и отрпела резилак кад оде кући.

Засвирала се „Јелка тамничарка“, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра. Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која