Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ти ’ајд’ иди, благо мени, а ја ћу сад за тобом. ’Ајде иди, момче, па кад се ожениш, играћу ти у сватовима. Пази, молим те, колики је, читав гардист!« заџакао Јова и оставља збуњена шегрта, а сам граби напред.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зло је мени тихо рекло кад ми гвожђем уши пекло: Ја сам игра - нисам злоба, играћу ти око гроба. Зло је мени чаврљало кад ме мраком котрљало: Не јадикуј, прашко снега, ја сам алфа и омега.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без мора, прелићу живот наш, зорама Фрушких гора. И, тако, без пића, играћу, до смрти, скоком, сретних, пијаних, бића.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Одатле потиче једнолично али и ритмотворно сегментовање које налазимо у стиху Стражилова, на пример ово: „играћу, / до смрти, / скоком, / сретних, / пијаних, / бића”.