Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Среју већ пробио зној као грашке. — Их! баш гребе као тестера! — подвикне други ко од сватова и стане звиждукати игру, коју токорсе Среја свира. — Удри, бре! — дере се трећи на оно пијано момче; — кад му не ваља ћемане, опали барем ти!
Познаник његов оде у други крај да хвата »даму за игру«. — Извол'те овамо! — понуди адвокат Мојсила, показав му руком у побочну собу. — Хвала, господин-Бранко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Младеж заметнула игру, одскачу један другом. Лазар се упути Станку. — Стани-де, Лазо! — рече Станко Јуришић. — Одскочи Шокчанићу, тако ти
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И поседаше сви. Попови пијуцкају помало и играју неку стару игру фирциг, а попадије узму плетива па штрикају или подштрикавају плаве чарапе, од чијих се сара после врло често праве
Доситејевих, иако га је мало читао; али се ипак у том није слагао с њим што је овај викао на трошкове, свирке, игру, пијанку и весеље, и замерао му што је он (Доситеј), иначе тако учен и паметан човек — тако писао и говорио о српским
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и питам се: треба ли, ето да ли треба сићи озго с оних планина у овај ужас и мрак паклени, у ову хучну вреву и животну игру доле; треба ли живо пустити оним инстинктима и страстима да проговоре сопственим својим огњеним језицима, и тако сав
На дивном небу весело и љупко играле су звезде милу игру Христовог дана. Гранчице су пушкарале, и под ногама неког пролазника цичао је снег гласом најрадосније тице.
Африка
Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације. Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје
Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и
Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима. Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми
Распоређују се за неку замршену игру, али се распрште кад нас виде. Тек на позив Самбе они се поново скупљају и изјављују да састављају дружину и бирају
Припреме трају дуго. Мале играчице, свештенице и куртизане, купају се најпре у колибама уз читав низ церемонија. Игру деде почиње стара фетишерка, дугачка, танка, висећих груди.
Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их
Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде. Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима.
фетишерка очигледно ужива и врти се све ближе апарату, мале имају пренеражени поглед од страха али не прекидају игру.
Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет. Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских удова, лепоте те ране женствености.
Метеорит је уопште камен необично цењен од урођеника и служи у лову и мађији непрестано. Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима. Било је довољно да само одредим величину награде.
Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га уплашио. — Н.
Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Последње речи Гарсулијеве изазваше грохотан смех писара и официра, а биле су једна, јако скарадна, алузија на игру, која је у то доба била уобичајена, и међу официрима, у аустријском затвору.
Иако се чудио, шта га снађе, Исакович се упусти у ту игру, као да му је то нека мала сестра, коју нема, али коју је нашао.
А сем тога, само је Петар, међу њима, био вичан да заигра бечку игру, остали су једва знали полонезу. Само су у колу подврискивали, горостасно.
Не само да је ванредно играла полонезу, него и сваку бечку игру. Научила их је, каже, још у детињству. Од матере јој је то, каже, остало.
Домаћин је предлагао фараон. Божич, и фараон, и друштвене игре. Игру, коју девојчице играју у Бечу, кад играју лопте.
Она се удала за њега и живели су, тако сретно, тако лепо. Послуга је, међутим, у трпезарији, разместила шпилтише за игру, али је Божич тражио да се гурну уза зид и да се прво играју игре, коју је он и ветеринар предложио.
Ди Ронкали је причао да ту игру играју деца, у Грацу, где је он живео. Игра се састојала у отимању лопте, испод браде, али не са употребом руку.
Него као у неком коњском загрљају. Груди у груди, прислоњено. Мушко и женско! Пар који би ту игру играо, личио је на близанце.
Обоје су завршили игру, задихано а пребледели. Млада девојка посматрала је ди Ронкалија, затим, дуго, замишљено. Божич је са домаћиновом
је личио на матору тицу, грабљивицу, која удара крилима јагње, а млада девојка се бранила, док Божич није напустио игру и пао, као онесвешћен, на један цхаисе‑лонгуе, пред огледалом, у једном ћошку.
Он ће са госпожом Божич да игра! Исакович је био пренеражен и молио је да њега изоставе из игре. Он ту игру никад дотле није, каже, видео. Не би је знао играти. Испао би глуп, при томе, и неуљудан.
У игри нема изузетака. Госпожа Божич, и сама, приђе капетану, и узе га за руку. Не би било лепо, каже, да капетан игру поквари. Увредио би домаћина, који се труди да их угости. Не би требало ни њу да извргне руглу.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Исти су обичаји, иста веровања и имају више смисла за музику, песму и игру него што је код других варијетета источнобалканског типа; али је великодушност ретка и гостопримство није више у
Попа, Васко - НЕПОЧИН-ПОЉЕ
уво И не изиђе му на друго Печен је ПЕПЕЛА Једни су ноћи други звезде Свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћи се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака
се затим међу собом поделе Једне буду звезде Друге остану ноћи Опет свака ноћ запали своју звезду И игра црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру
црну игру око ње Све док јој звезда не изгори Ноћ последња буде и звезда и ноћ Сама себе запали Сама око себе црну игру одигра ПОСЛЕ ИГРЕ Најзад се руке ухвате за трбух Да трбух од смеха не пукне Кад тамо трбуха нема Једна се рука једва
повратила се 13 Не шали се чудо Сакрило си нож под мараму Прекорачило црту подметнуло ногу Покварило си игру Небо да ми се преврне Сунце да ми главу разбије Крпице да ми се растуре Не шали се чудо с чудом Врати ми моје
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Из онога што ми је Рашида рекла после, кад смо се већ откачили од њега, схватио сам како намерава да физичарки намести игру с фискултурником. Нешто као љубавна писма с цвећем и телефонским позивима баш онда када она буде питала за оцену.
Између прагова две црвене бубе изводиле су своју љубавну игру, а на жицама пуним брујања чучали су врапци. Протеглих ноге и прстима додирнух глатку врелину шина.
ђаволски добрих „Торпеда” ишли свако на своју страну, тако да је ово наше пре личило на неко пијано батргање него на игру. Онда сам је ухватио како зури преко ограде у играчице на платоу као да жели да буде једна од њих. Само за тренутак.
Била је то, у ствари, стара прича о лисици и грожђу. Неда је као и увек била најлепша и за сваку игру распродата. Фрајери су као москити кружили око ње, а девојке, оне са стране, говориле да јој сукња виси с овог или
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Она његова интересантна фигура, оно лепо лице! Прави Адонис! Сви се од срца смеју. Заврше игру, а Чамча и Чамчиница начине комплимент као, обично, комедијаши.
главни град Словачке у Чехословачкој, некадашње седиште мађарских краљева и мађарског сабора полонезмарш — марш пред игру полонезе Поњатовски — Станислав Август Поњатовски (1764 до 1795), пољски краљ; покушао да спасе Пољску од пропасти
Црњански, Милош - Сеобе 1
малаксавали, и ражалошћени, и задивљени, удисали високе и светле католичке кантилене, свирку виолина, раскошну, римску игру попова, под скупоценим балдахином, око бискупа. При крају службе били су потпуно уморни, невесели и као омађијани.
Кад би се неки нови савезник нудио, он би говорио својој пратњи да је започео љубавну игру са кнежевином том и том и да се она већ фрака, да би му се боље свидела; кад би, при вечери, пре коцкања, говорио, на
Француза, Карло Лотариншки, усред балова и вечера које беше приредио, пред полазак, измисли у свом позоришту једну игру у којој, у ствари, ни он, ни војска неће учествовати, него само једна гомила лудака и несретника, који и нису низашто
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
(Л. Ш., НП, 1976) — Тко је млад лагао, не вјеруј му ни кад остари. (К-Љ, НБ, бр. 118) — Остарио, игру оставио. (К—Љ, НБ, стр. 151) — Остарио, а ћуди не оставио. (Вук, бр. 4128) — Пусто расло, махнито старало.
(„У стара глава, у млада снага“, „Остарио, игру оставио“). Неке моралне особине и црте карактера се, међутим, не мењају („Поштена девојка, ваљана мајка“; „Млад лажа,
Веома је важно да се деца сразмерно рано и поступно уводе у привредни живот породице. Она неосетно, готово кроз игру, усвајају неопходна знања и вештине, а тиме стичу већи углед и виши положај у породици.
У нашој традицијској сеоској заједници заједничка активност вршњака одвијала се кроз рад и кроз игру. Дечје игре. Традицијске игре део су народне културе и у њима је кристализовано вековно искуство многих генерација, а
тако лака и муњевита проходност из нижег у виши друштвени слој (и обрнуто) као у дружини која игра неку агоналну игру.
, то је за саму игру мање важно, већ једино прати ову невербалну комуникацију. Њихова првенствена функција јесте да побуде пажњу и
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
којима смо учили да се опијамо и играмо енглиш валцер, тражи се Меги Фриза, Деса Кеса, Лили Петобанка, које су плесале игру са седам велова под лажним именима Кора Кент, Бети Буп, Лулу Брекфаст, траже се ма где биле, ма за кога срећно удате.
Сада се у слушалицама чуло »Wондерфул« Џорџа Гершвина. Замолио сам Јелену из приземља за игру. Бака је куњала, наслањајући главу на креденац.
Данас деца имају толико ствари за игру! Читава једна индустрија труди се да их снабде предметима помоћу којих ће избећи досаду.
утучених лица се сећам и њихове помирености, њихову слабост памтим, и то како се више нису усуђивали да наставе игру, побеђени већ као деца.
њен страх од тог тако отменог места и ливрејисаних келнера; сећао се и времена у коме је почела да влада платоом за игру, и доба када је цео град питао за кога ће да се уда, ко ће одвести тај лепи тамнопути и светлооки цвет са Страдуна,
Онда се Француз усправио и почео да игра по зиду нешто што је требало да личи на дервишку игру. То је била суманута мешавина »босанове« и начина на који девојчице окрећу обруч око бокова.
су са рукама у џеповима и разговарали, пратећи крајичком ока људе из оркестра који су се припремали да засвирају нову игру.
И у оном благословеном тренутку, када би их се дотакле мушке руке позивајући на игру, у часу када је битка изгледала сасвим добијена, оркестар би грмнуо »туш«, па би трубач уз циничан наклон изговорио
И ево, она — све мамино на свету, пролази грациозно преко простора за игру, а онда елегантан окрет, добро је, овај пут држи браду горе, сада је пред столовима, то је онај тренутак када им се
Матавуљ, Симо - УСКОК
Тако је игра текла уз пјевање и пуцање. Јанко, с малом пушком за ременом, посматраше игру. У почетку није могао одољети смијеху.
У томе уђе гомила браственица, те загушише и проглушише кућу. Јанко и Милица договорнијем погледом прекидоше игру; она му се маши руке, али он стиште њену и принесе је својим грудимâ, разумије се, то учини брзо и кришом.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
њено опредељење као немоћно одустајање, можемо говорити о другоразредним производима; узмемо ли га као мудру и ведру игру против озбиљности, оцена ће бити друкчија.
Дете у нама одбија да прати безизгледни развој драме; оно не усваја игру заплетених односа, која се завршава смрћу; оно нас непрестано подсећа на једну другу, чистију основу.
Ова поезија задржава основне елементе певања јасно одређен повод, машту, игру, причу — у првобитном облику и стању. Могло би се рећи да је дечји песник неуспели, недовршени песник.
Његова је снага колебљива; он зазире од опасности која једну игру претвара у самосвестан труд неког вишег значења и реда. Излажући се угњетавању усиљеног напора, губи дах и полет.
односа према поезији било је потребно сачувати овакву, непосреднију везу са извориштима надахнућа, првобитни порив за игру са стварима, речима и њиховим лелујавим односима.
Поново, као и на почетку, у песми има места за све: за хумор, за игру, за необавезно додиривање великих тема, за социјалну ангажованост, те за сваковрсне пописе живог света којим смо
на ову област књижевности и данас срећан кад год писац са зечјом истанчаношћу, осетљивошћу, слободом, смислом за игру и хумор представља разноврсне животне појаве, дешавања у природи, односе међу људима, радост због голог присуства на
Нејпола (Наипаул, 1932), у књизи Индиа, а Wоундед Сивилизатион. Вук, у Рјечнику, под уведеницом зец, помиње и некакву игру (Урт Спиел, луди генус) којој је дугоухи кумовао.
У том детету песник осећа будућност нације, њену сутрашњу снагу. Простор за игру, за необавезну забаву и несташлуке, врло је широк, али је под надзором.
Али потреба за игром ни тада не престаје. Вучо у њу уноси нов садржај, даје јој посебан правац: кроз игру се врши насртај на друштвени поредак, изводи се нека врста пробе за друштвени преврат.
Вучови дечаци настоје да проникну свет, да га кроз игру освоје, да се одбране од његових зала. Они се самоваспитавају; на поуке одраслих или се не ослањају (Петићи, Коча),
Граница о којој говоримо је, изгледа, она која дели спонтану игру од усмереног стваралаштва, невина откровења од усиљеног труда.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Боли избор Јанковић је учинио када је дао »сеоску веселу игру« Благодарни сынъ (Лајпциг, 1789), коју је написао Јохан Јакоб Енгел, један од бољих прозних писаца немачких у другој
52 Књиге су имале успеха, и он почне издавати цео један низ позоришних превода и прерада: »сеоску игру« Награжденіе и наказание (1807), Слепый мышь (1809), Крешталица (1814) од Коцебуа, у рукопису још цео један низ
дан и шаљиве игре Честитам и Школски надзорник; 1872: шаљиве игре Француско-пруски рат и Избирачица; 1873: шаљиву игру Љубавно писмо. Сви ти оригинални радови штампани су у Зборнику позоришних дела (Нови Сад, 1873.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за игру. Узе Симплициссимус који је редовно читао. Није био расположен за читање и баци га на страну.
сједила, радећи, иза његових леђа и посматрала његове карте; он осјећаше више пута њезин дах на своме лицу и губљаше игру; једном, кад сјеђаху упоредо, дотакнуше се њихова кољена и обоје се погледаше у исти мах; Гавре Ђаковић се осмјехну, а
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Хм, изучиће за владику. Понекад преко дана, блијед и зимогрожљив, дјед сједи уз огњиште, одсутно прати игру пламена и гласно мисли: — Доћи ћу ја пред светог Петра, а он ће брже-боље из Ладице свој тефтер: дедер, стари, шта је
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
С погнутом главом, рукама више себе, обилазе играча. Не „чочек“. Другу, тежу, топлију игру. Полако, као издалека, с неком слутњом и раскошном језом. За њом су ишле више као сенке, пратећи је у кораку, девојке.
од стида што им се млада, тек набубрена тела показују, ма да су ту сви своји, а нешто и од велике пажње, којом прате игру њихове „снашке“. Остали, изненађени, подигнути, са испруженим рукама и отвореним устима, гледају је жељно, прате...
Гологлав, гледа у мутно небо, месец, и слуша из собе игру, песму, крике и веселе, које тек сада, када он изиђе, поче у свој својој силини.
Никад, она, као остале њене другарице, није смела да изиђе на капију; још мање да оде на какву игру, седење са осталим својим другама из махале. А шта би тек било да се упозна и с којим мушкарцем!...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ЗЛА СВЕКРВА Некакога цара син шетајући се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.
се једном наиђе на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игри осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху. Царев син кад их опази, приступи к њима и упита их, би ли се удале и за кога би која најрадија.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Гледаш девојче, скаче ка бесно, неће да бојадише косу, не може ниједан момак да прође мирно од њу. Не игра српску игру, него се грли сас момци, вата се за руку, беседи више она, него он; иде сас ш њим сама; преврће окама, скита се ноћу с
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
или тањурића с бадемима, толико се био несрећник смањио, док су оне чувене икебане профуравале преко подијума за игру.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Она ме погледа и одмах разумеде рђаву игру речи. — Шта ви нисте никад видели? Или боље, знам. Хтели сте да кажете, је л̓ те: „Тако лепу девојку!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неко је у близини ћурликао на свирали народну игру, из свега четири тона, док га је други из суседнога шатора пратио, певушећи: „Шалај Данке, гиздаве девојке“...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
они вас знају најбоље, па њих и молите. Она ступи међу гомилицу ђака, који оставише игру и окупише се око ње. Хтеде се понашати са њима другарски, пријатељски, али осети да јој њена урођена грубост неће то
крпигуза, јарца, вина и тако... — Је ли вас учио пређашњи господин коју игру? — Јок, он само у школи... — Што лажеш, бре, прекиде овога други малишан: зар нисмо са њим сиграли мете на Вилиној
— То је ’нако... кад нас је водио у поље, а није нас нарочито учио. Љубица је мислила да почне са њима коју игру, да заметне шалу и смех, желела је да се упозна са том дечицом, да се зближи са њима.
Знала је начин којим се то најбоље постиже и идући међу децу мислила је одмах почети игру, али ето, нешто јој охлади намеру; она сама не зна откуд то дође: тек одједном је подузе хладовина и учини јој се да
Све тако, без краја!... — Зар баш никад нисте знали за игру са друговима, шалу, забаве ?... — Никад. Ја нисам за еве то време ништа осећао, ништа желео; живео сам...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
19. Грану сунце иза брда, Весело, весело! Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело!
Јунаци се разиграше, Весело, весело! Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на невјесте, Невјесте се разиграше.
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђевојке, Ђевојке се разиграше. Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру
Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на ђечицу, Ђечица се разиграше. Сви у колу весело, весело! Хајд’ у коло коледо, коледо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
сен, за острвом овим, осунчаним вукодлаком, још у мутном сну, у вале и пене разнесен, поскочих морем рујним, на игру лак, и лаком. Погледах увис, да ли је то месечине прах, или је ледени вир зоре, што ми гуши дах?
Ударци будака и чекића сећају ме на куле цркава, игру звона, крај којих сам становао. Тихо, у подножју моста, спушта се у воду, а високо, са црних кровова на црне кровове,
Небо, што усред дана, као биље са друге стране света, наноси на својим таласима привиђења, игру стабала рујних, кула у ваздуху. То небо, на ком све почива и нестаје, као на сну. Небеса Срема.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
А када ђаво, после једне или две песме, окрете да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под
Ђаво се смешио од задовољства, гледајући њихову игру, али када се крава заглибила, па зачуђено, сва задувана, погледала око себе не разумевајући шта то с њом би — ђаво
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!
Игра траје једнако, ћир Ђорђе је прати пажљиво. Свет пије, пева, весели се! Свршише игру. Ћата се елегантно понаша.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Неки користе сваки повод За песму, за игру и за провод, Путују у Томбукту (преко Рима), Виски им служи стјуардеса, А мали фенек све што има Дао је на реп и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Те ми опет сјутрадан на игру, кад у кућу нигђе нико нема, но је пуста кућа затворена. И јошт ћу ви једну спрдњу причат (а знам чисто вјероват
ВОЈВОДА ДРАШКО Какве гусле и какву несрећу? Ту за гусле ни збора не бјеше! ВУК МИЋУНОВИЋ Ада за сву игру без гусалах ја ти не бих пару турску дао. Ђе се гусле у кућу не чују, ту је мртва и кућа и људи.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Срећно, бабо! И предаде јој сито, пуно шећера, леблебија и осталих шећерлема, које ће она уз игру другом руком око себе просипати и бацати, да би тако пун, сладак и раскошан био нови брачни живот њенога детета.
И зато се очима, упртим у своја прса, колена и врхове ногу, с једном уздигнутом руком, пусти целу себе у игру. Прво као поклекну, одскочи и одмах затим поче округло, топло да се нија и креће по свирци.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И у болести тела и духа чудне слике Искрсну, па се смраче — савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућа живаца, сна, слободе, И наговесте свему жалосних врâна
И гомилу жеља са дна душе крене, И поворку страсти романтичних мами, И буди младост, успомене њене, И шарену игру утисака дâ ми.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
последња ударна, обично кратка и наглашена реч, тај испада из даљег разбрајања, односно на тога је ред да започне игру. Слично као и код рефрена лирских и других песама, и код разбрајалица је мелодији жртвован смисао.
Почеци народних загонетака често сведоче о томе колико наш народ воли игру речи; он, по сличности на поједине изразе или по сазвучју речи, изводи нова беспојмовна говорна остварења која немају
Лако ти је трошит’ богатоме И јачему бит’ се с нејачијем. Ласно, ти је аги беговати, Младим момцим’ игру заметати! Ласно ти је живјети Турчину Уз кадију и сироту рају!
Игра се продужава све дотле док се не одведу сви играчи. РАСЦВЕТА СЕ ЖУТИ ДРЕНАК... Ову игру играју само девојке, и то на тај начин што стану две и две окренуте лицем једна према другој: оне које стоје у пољу,
и последњи стих, онда једна другу пољубе као да сишу мед; затим се промене и отидну на суседно место, па опет наставе игру и певање.
Друштво се подели ка две групе тако да мушки дођу с једне, а женски с друге стране. Кад свжи играчи поседају, игру започиње једна женска и једно мушко, а сви остали играчи у њој суделују. ЖЕНСКЕ: Овако се бибер сије, овако, овако!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
10. ЗЛА СВЕКРВА. Некакога цара син шетајући се једном наиде на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.
се једном наиде на једно мјесто, ђе се бијаху ђевојке скупиле на игру, те се онђе мало заустави да гледа ђевојке и игру.
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игру осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху.
Све ђевојке које онђе бијаху, пристајаху у игру осим три много лијепе, које на страни сјеђаху и као стидно игру гледаху. Царев син кад их опази, приступи к њима и упита их, били се удале и за кога би која најрадија.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
људи, колико мушка, толико и женска страна, мало што друго сматрају и виде у брачном соједињенију и сојузу него смеј, игру и наслажденије; то и находе.
Само сам ја то хотео рећи, да онде гди прост човек ништа не види, него смеј и игру, онде разуман види и познаје превисока намеренија јестества и неисказану бога творца милост.
Дете| ни за што тако не мари као за игру; јуноша жели науку или другу коју забаву; како се ко на што дâ и окрене. Добро за онога ко избере то што је честно,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Заборавија сам га, а триба да га пијем с вином! Мачак немаде куд ни камо. Види злу игру фратарску, али је ред слушати. Кад је био према школској дворници, стаде га дрека пак се врати. — Шта је? — питају га.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Или ушетам дубље: у таван с тмином Промолим главу и пратим игру сена По гредама и низу прашних гоблена Већ пробушених, крпљених паучином.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
правила Снешка Белића, касније га југ изгризао, полизао до земље, а сунце је деци разгрнуло снег и понудило песак за игру.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
(да ли је, већ тада, схватио да га то живот уводи у игру у којој више није он онај који је води, онај које је у улози победника и онај који се игра са другима?
Наилазило је време узбуђења у којима ће овај дивни чудак, коме је ноћ већ у очима, играти своју игру инсекта у нападу. Хоће ли остати паук или ће постати мува?
Међу њима је почела она врло стара игра која је за Љубицу била и нова и више но игра: можда баш зато, ту је игру играла са много погрешака.
Све јој то није падало тешко, али је игру која је трајала између Милоша и ње једва подносила: непрекидно се градила као да не примећује његова издајства а он
Попа, Васко - КОРА
му само уши На глави планете А њега нема СВИЊА Тек када је чула Бесни нож у грлу Црвена завеса Објаснила јој игру И било јој је жао Што се истргла Из наручја каљуге И што је вечером с поља Тако радосно јурила Јурила капији
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Па бисмо хтели играти хокеја“, додаде старија девојчица. „Сав потребни прибор за ту игру пронађосмо у сандуку“, додаде стручно старији мушкарац. „Али, драга децо!
„Али, драга децо!“, узвикну стара мајка, „за такву игру треба много више особа; ваше друштво недовољно је за њу“. „Ја сам им лепо рекао“ рече старији мушкарчић.
„Треба ми“, рекох им, „за такву игру пет батова и кожна лопта“. Не оклевајући и не распитујући више, отрчаше деца до зимске баште и донесоше оданде,
Деца се унесоше душом и телом у ту игру, а обрашчићи им се зајапурише толико да, када се сви обредаше у улози Алије, наредих кратак одмор. Чу се лавеж пса.
Деца се спочетка мало успротивише, али кад их поучих како ће, и без мене, моћи наставити игру, узеше батове у руке и отпочеше је поново са пуним замахом.
ми понови своје обећање да ми нађе невесту, и са децом којој обећах да ћу их, кад опет дођем, научити једну персиску игру. Две године након тога, 19. априла 1882, умро је Чарлс Дарвин.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сласт оног ђив-ђив несташних врабаца, чија неуморна и страсна препирка, уз прве сунчане зраке, узбуђује и позива на игру дете, а оно на очима осећа сунце и уверено у лепоту дана ипак пита: „Какво је време, мамо?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из детињства. Хладне, разумне играчке, саздане од круте твари, строго омеђене у простору и увијек себи равне, слабо
тим сијелима и слушао те разговоре, у дане кад није било сунца па дјеца из родбине и сусједства не би дошла на игру с плавим јабукама у ходнику.
Небројено пута, велим, понављао сам ту игру, небројено се пута наслађивао и драшкао тим спремним, реским зијевањем једне мале, аутоматске смрти.
Оног осјећаја живота који ме је, макар и неспознат, непрепознат, макар и прерушен у своју супротност, у игру потитравања с ништавилом, у жеђ самоуништења, кроз читав живот витлао и пратио.
И моја нова болничарка као да припада у тај ред љепота. Можда и за њену фину, грациозну игру руку над највулгарнијим дневним предметима, сличну неком малом балету, негдје неко плаћа оловном тежином у можданима.
Дакле, праснуо је гром; људождер се препао и родио се бог. Упуштам се у ту безазлену дјетињу игру, у игру стварања богова. Стропошта се празна канта; дијете се препало, и родио се други бог.
Дакле, праснуо је гром; људождер се препао и родио се бог. Упуштам се у ту безазлену дјетињу игру, у игру стварања богова. Стропошта се празна канта; дијете се препало, и родио се други бог.
Гледао је у капице својих ципела, које је равномјерно примицао и одмицао једну од друге. А онда, не прекидајући ту игру (знао је за моје некадашње дјетињарије и фантазије): — А постоји ли твој Бућко? — Па... у мојим мислима постоји.
консултирају, па се опет изглађују и расплињују, па изнова на друге начине мијесе и обликују, у ону аутономну игру мишића и длаком обрасле коже између чела, очију, носа... „Неко сам вријеме био макнут с положаја.
А онда, као да се ријешила; збацила је са себе тај мрски болеснички хабитус, напустила ту игру узалудног натезања. Као да је добила живљи, стално будан и необично истанчан осјећај времена које протјече.
Улазио сам у села запрашене обуће, обрастао у браду. Дјеца на лединама покрај пута прекидала су игру и зурила за мном. Ноћио сам по крчмицама, или на сјенику сеоског газде.
Голо осјећање бивствовања. Нека кроза ме лепрша мисао, снено и без правца, као сањив лептир кроз игру сунчаних прошарица под прољетним крошњама.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Вујо неприметно мрдну десним раменом, јер беше окренуо леђа улици, и продужи играње карата. Кад сврши игру, он се диже полако, као човек који не зна куд ће, па се упути улицом. Пред једном каваном нађе самога Сима. — Има ли?
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
да ме провиђење није снабдело одбрамбеним механизмом који је постајао савршенији са годинама и непогрешиво улазио у игру онда када су моје снаге биле на измаку.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
”Али било које да си расе” - додао је - ”бићеш добар момак кад научиш да играш игру.” Диван савет колешког момка! ”Играј игру!” - Каква фантастична фраза!
” Диван савет колешког момка! ”Играј игру!” - Каква фантастична фраза! Размишљао сам много о њој и што сам више мислио, све више сам био уверен да је право лице
”Играти игру” према најбољим традицијама земље која ми је понудила све своје могућности, била је увек идеја американизма.
Знао сам и шта значи ”играти игру”. Овог пута био сам у групи која напада штап и требало је да помогнем у реваншу. Мишићи које сам ојачао као жетелац,
Биле су спортски типови а играле су тенис од рана јутра до мркле ноћи, прекидајући повремено игру да би се надметале у пливању у хладним водама Фирт ов Клајда.
Она се није могла уздржати од смеха, а ја нисам марио за то, јер сам одлучио да научим ту игру по сваку цену. Коначно сам ипак успео, иако не баш нарочито успешно, али довољно добро за момка који није Шкотланђанин.
Била је то млада жена у брђанској ношњи, а играла је веома добро ”игру мача.” Муж јој је свирао у гајде, ходајући напред - назад, шепурећи се, како то само брђанин може.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сутра, у недјељу, пред велику мису, Дангуба са добивеним новцима покуша срећу на игру „под ногу”. Испод села у заклоници, кријући се од сеоске ронде, сакупило се њих неколичак око њега.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Све ћу ја то учинити. НИНКОВИЋ: Знате ли коју игру на картама? ЖИВКА: Знам жандара. НИНКОВИЋ: Ах!... Ви морате научити бриџ. ЖИВКА: Шта да научим? НИНКОВИЋ: Бриџ.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Онај дечак који нас је пре тога, у пратњи својих родитеља, провео кроз ноћну игру светала и сенки. И док је „напољу хладан и влажан мрак”, у соби је „светлост од четири свеће широка, пространа,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
море време и простор који су се помешали сада су за једну смрт далеко од сваке обале светлост и сенка играју на води игру живота и смрти далеко протиче река вечита и узалудна птице лете за ветром и жене плачу на обали човек пада на своју
Краков, Станислав - КРИЛА
Можда је и клицао као Скит победоносни, али је мотор урлао струјом ваздуха, и све се сливало у огромну, заношљиву игру. И скакао би, али га опрезни кајиш од коже приграбио, и везао за мало седало.
Друге су стајале около, и чекале да се који златник и на под скотрља. Руски прапоршчик је новодошавшим показивао ”игру митраљеза”.
и њега, замотала га у чудно одело, утурила му чибук у руку, а фес на главу, и као робиња пред пашом заиграла похотљиву игру. Обоје се смејало. Женине су косе биле пуштене и луде, а њена су уста била развратнија од трбуха.
Петровић, Растко - АФРИКА
Стихове које ми цитира Вуије, и који представљају шум ветра у зору, уочи битке, имају невероватну игру алитерације. Гледајући аквареле на којима сам забележио чудни индиго бубуа ових црнаца што су на броду и друге боје
Брод ће поћи, међутим, тек у четири сата ујутру, јер се пре тога утовар неће завршити. Гледам мађијску игру нагих тела оних који товаре угаљ; упадају у снажно осветљени круг рефлекторов, врте се у њему са препуним корпама и
Око колибе и пред њеним улазом маса црних који гледају игру било кроз врата, било кроз рупице на зидовима. Само сам прешао преко мале траве, да бих скратио стазу шетајући, кад ми
Распоређују се за неку замршену игру, али се распрште кад нас виде. Тек на позив Самбе они се поново скупљају и изјављују да састављају дружину и бирају
Припреме трају дуго. Мале играчице, свештенице и куртизане, купају се најпре у колибама уз читав низ церемонија. Игру деде почиње стара фетишерка, дугачка, танка, висећих груди.
Од тренутка очишћена па до ступања у Деде фетишку игру, девојчице–свештенице не смеју додирнути земљу. Њина старија браћа (код црнаца зову се браћом сви заштитници) носе их
Да би их могли носити, они сами морају испуњавати обреде. Само спуштене на земљу, мале почињу игру превијене унапред, загледане у свилене жуте и црвене мараме, којима машу као пламеним цветовима.
фетишерка очигледно ужива и врти се све ближе апарату, мале имају пренеражени поглед од страха али не прекидају игру.
Потпуно ме заборављају и сад су само око хипопотама ту, проучавајући сваки његов покрет. Ево он игра страшну игру Ге, удара левом ногом у земљу, што значи да зове све болести које су ту у земљу закопане, нека се приближе сасвим и
О лепота и пијанство трпљења и васкрснућа! Оне скачу са рамена младића и играју своју игру младости, радости витких детињских удова, лепоте те ране женствености.
Метеорит је уопште камен необично цењен од урођеника и служи у лову и мађији непрестано. Доцније сам желео да видим игру два њамуа, за које су сви сељани знали да живе међ њима. Било је довољно да само одредим величину награде.
Онда одлазимо. — Шта сте говорили? — О, ништа, — одговара он с гађењем. — Прво није хтео да изиђе и удеси игру за вас зато што је хладно и што сви спавају, а онда сам ја желео да му за то платим и страшно сам га уплашио. — Н.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Такву игру допуштао је себи читав низ других писаца, у разним степенима заинтересованости, све до наших дана, али нико паметан
На сенку се срди што поред ње ходи. Пре би прстом турску Србију потукао Него што би Тоду на игру довукао. Пак ће опет, веруј, овог лета бити Да ће се и она дати намолити.
Муж је боје мрке Носи палето, Радо суче брке Кад пун види сто, О лутрији снева, Сваку игру зна, А код посла зева Од тешкога сна.
младо голобрадо На водени понедељник, Што ј’ узето, није дато; Ако сам ја пољубила Момче младо голобрадо Уз ту игру јастучића, Обичајем то је било. А што мене љуби оно Момче младо голобрадо, Зло ако је, његово је.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Блештала је светлост и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда. Вртом игра пламен, дршћу стабла гола.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најистрајнији у експериментисању је Бора Ћосић (1932). На крају је свој обимни роман Тутори (1978) свео на игру градње и ироничне саморазградње, у чему се читалац тешко сналази. Ту линију продужава нешто млађи Марко Ковач (1938).
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сваки час га опомиње да пази да га која греда, камен не притисне. И пратећи њихову игру, она се тамо с њима, с децом, као помешала, и одвојила од бабе, капије, пролазника.
— И као не могући да издржи, поче чисто као сама себи да се тужи: — Истина је. Зар ми је знао за детињство, младост, игру, весеље? Ништа му не дадох.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
и био леп и складан и твојим је узваницама на гозби у лице ударило крепко руменило од задовољства што виде невину игру младића, тај доказ да је земља пријатно место, а не мучилиште. Учинио си да твој празник буде запамћен.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Зато покушавам другу игру: шетам се, дуж временске осе у њеном негативном смеру. То значи: не мењати свој просторни положај, него се само у
Нема те кичице која би била у стању да ову раскошну игру боја пренесе на платно, па ни саму боју снега; ова је и бела и плава, и бисерна, и сребрнаста и румена. А већ небо!
Зато он показује Земљи увек исто лице. Ето зато Месец и Земља играју неку чудну окретну игру. Покушајмо да је и ми поиграмо. Замислите, дакле, драга моја играчице, да сте Ви Земља, а ја Месец.
Уздигните се на вршак Ваше ноге и окрећите се као балерина, а ја ћу за то време да обигравам око Вас једну козачку игру, окренут увек према Вама, не одвајајући своје очи од вашег витког тела. Ево овако. Дивно!
Изгледа као да се невидљивим рукама држе једно за друго, играјући при том грациозну окретну игру, којој познајемо ритам и све њене остале особине.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Милошевић Салцманову књигу Драгоцено благо или прави начин васпитања деце 1835, Милован Видаковић преводи драмску игру Благородни отрок 1836. и сл.
је карактеристичној дечјој живости, потреби за игром, осећају „да је соба тесна“ и да се мора трчати у природу („Лаку игру удесили /несташни дечаци,/ уска им је соба њина /и уски сокаци –/ на брег, на брег“).
Ко вредно ради за века свог, Тог лепим даром дарива бог! ВОЛИМ СТЕВАН ПОПОВИЋ (ЧИКА СТЕВА) Волим цвеће, Волим игру, Волим коња, Волим чигру! Волим тице Лепо поје, Волим поље Зелено је. Волим шуму, Њене висе, Листала је, Зелени се.
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! НЕСТАШНИ ДЕЧАЦИ ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО Лаку игру удесили несташни дечаци, уска им је соба њина, а уски сокаци – не брег, на брег!
Станковић, Борисав - ТАШАНА
БЕГОВИ Сароше, где си до сада? САРОШ (их не чује, јер усхићено посматра Назину игру која је намењена само њему). БЕГОВИ (бацају Нази кесе и вичу): За нас играј, Назо!
АХМЕТ БЕГ За ту реч — Мане, бре! — све што се ноћас потроши, ја плаћам. Хајде, чочеци, овамо! Игру! Игра се: »Чочек аваси«. Враћа се Наза. НАЗА Леле!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Отац Павлов се једном решио да протестује: да дете сувише ствари учи, да није довољно слободно за игру. Павле се тад утаче у разговор и пре матере, и рече оцу: да он баш хоће много да учи, јер хоће много да путује.
показа исечак из једне омладинске париске ревије у којој је штампана његова критика на неки балет, на музику и игру. И тако се приближили писању. Настаде мала пауза. Ко ће да почне.
избила код Мије потреба да се дотерује, да се кицоши, сасвим туђа потреба свој осталој деци која су још живела за игру и јурију. Исплакао је Мија код матере сасвим дугачке панталоне, не само преко колена спуштене.
о његову оздрављењу, о леку за његова „слаба леђа”, о још једној малој беби која мора доћи да их буде троје за познату игру „три друга и магарац који увек жмури”...
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
И политичка деца најрадије играју ту игру, па зашто је не би и ми играли? Разуме се да сам ја био увек тај који је образовао кабинет.
За мете би се и могло рећи да је готово спортска игра, док робове смо играли циглама и готово редовно свршавали ту игру по којом разбијеном главом.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У кругу експлозива аероплани играју игру пролећа. Ко иде? Ново време. Шта носи? Руке без прстију. Јест, патрљице саме, али виолину задобисмо.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— И на овоме ти хвала. Твоје је да чуваш стражу. Моје је да заиграм страшну игру... — осмехну се Варалица у себи: у картању је он код своје куће, познаје карту с леђа, по мирису јој вредност зна.
Звоно је најчешче радосно звонило... По њему су се послови почињали, очеви одлазили у поља, дечаци у школу или игру, а године су пролазиле.
На највеће Раданово чудо пред њима се нађе табла, а на њој скакачи спремни за игру. Али није имао времена да пита, јер је придошлица строго климао главом опомињући га да пази: изгуби ли игру ово је
Али није имао времена да пита, јер је придошлица строго климао главом опомињући га да пази: изгуби ли игру ово је Мицкова прва и последња посета. Добије ли је — он ће свакога дана долазити, али то мора бити њихова тајна.
Дечак је мучио питањима самога себе, али када се пробудио — Мицко је седео на узглављу, спреман за игру. — Каква је он чуда знао! Какве је игре измишљао! Смех је пунио Кулу као што вода пуни суд — до врха!
— Мицко се осмехну и поче нову игру. Радан је узалуд покушавао да замисли Брег Светлости, пут којим се стиже к њему.
Коначно му се учини да је Брег Светлости тамо где је Мицко, одмахну руком и улете у игру као добар пливач у воду. Ој, како је треперила кула од њиховог смеха, како се тресла од топота дечакових и патуљкових
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Ноћ трне. Фењер се гаси. Грнета, зурле јаче пиште, секу игру и песму. ТОМА (изван себе баца фес, скида колију, и лактовима изваљујући се на јастуке, виче): Марко, хата па у
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја јецам, дрхтим, па и сам тако Постајем лешина једна. Устају мртви, глухо их доба Зове; на игру сви хрле; Ми остајемо под сводом гроба, И твоје руке ме грле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
овде вина ни ракије, а да си ме затекао, краљу, код Немеша, бана вршачкога, може бити да би се напили: већ сам с децом игру заметнуо, оди, краљу, да се поиграмо“. Ал' беседи господине краљу: „Брате Јанко, будаласта главо!
Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце
Војводе се међ' Маџаре шећу, а Маџари игру започеше, прву игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од
А Маџари игру започеше, другу игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце
А Маџари игру започеше, другу игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од
А Маџари игру започеше, трећу игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце
А Маџари игру започеше, трећу игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од
А Маџари игру започеше, започеше камена с рамена; камен дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин'
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Трепериле су по Гају златасте сунчане пјеге, мамиле у игру, али дјечацима се никуд није полазило. Сви су већ одавна на окупу, али нема двојице најглавнијих: воће Јованчета и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
време и с принудом царевом и господе дворске да им види јуначко се окретање, почеше с хртници Турци излазити у поље на игру са стрелами, играти се џилита и стрељати птице и утркавати се на коњи на оглед се тко је бржи. И учинише то.
И који год милују ту игру безобразно тако проводити уједно с Иродијадом у неугашен огањ тамо осудити се хоће. Ама тому свему криво је много
А кад му се досади лежећи, оно седећи, шетајући ли се, уз гусле попева слатко за игру. Каткад исто што срдито што подвикне на волове, псе ли, тутне да куд трчкарају нека они сами с лајањем чувају овце, а
смиш, мамећи се будаласто, к овоме ангелскоме сличају ликостојатоме, састаљати смешавно вражија тркалишта и медведску игру, по мајмунски се вртеж?
све цело обсјавати лепо свуда виђено, ил' му са свим јуначким пусатли бојним оружјем, — ка на некој исто комедији за игру и шалу, — једно дијете окрилати!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
целе недеље као роб трпе псовке и грдње, али све то радо сносе при самој помисли на недељу после подне, при помисли на игру и ашиковање. Дођоше већ и Цигани. Чувена дружина снабдевена разним музикалним инструментима.
Па се одмах показао и стваралачким даром својим: одмах је компоновао једну нову игру, „Апотекарско коло“, које је посветио своме земљаку пану Цицули, апотекару тога места.
Цигани засвираше „Потресуљку“, омиљену игру Манину. Мане узе руку и поведе на игру младу, лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу
Цигани засвираше „Потресуљку“, омиљену игру Манину. Мане узе руку и поведе на игру младу, лепу Калину, комшиницу своју, једну пуку сиротицу, која неће своме мужу донети ништа више до две нове асуре и
Засвирала се „Јелка тамничарка“, лепа игра, уз коју се и пева, управо уз коју се песму игра. Ту је игру јако волела Зона и због игре, а још више због песме која је њој много казивала и сетом је неком милом испуњавала...
Па опет поче песма уз игру: За Раде комшијче, за наше сељанче, за наше сељанче, за младо чобанче! Јелке тамничарке! Јелке зулумћарке!...
И кад Цигани хтедоше да престану, даде им Мане знак да свирају даље исту игру, па приђе и ухвати се с леве стране до Зоне.
И другу игру, опет „Јелку тамничарку“, играли су, једно до другог, Калина и Мане. И Зони дође нешто тешко. Наслонила се на Гену,
Грнчарска, Ленче Кубеџијско и Генче Кривокапско, Зоне Ставрино и Јоне Мамино, па играју и певају ону омиљену Зонину игру „Јелку тамничарку“... Играју и певају: Нане, кажи тајку да ме младу дава за наше комшијче, за младо банкерче!
(Ономад су се чак и сликали тако са шахом како, задубљени у игру, играју њих двојица шаха, а трећи, лепи Перица, прави им цигаре и кибицује, иако се он и не разуме у шаху.