Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Пре нас газише немци а сад и Немци и Маџари... Ти већ слабо куд идеш, болестан си, није ти ни замерити... Ал’ веле да је дошао неки царски комесар у нашу Кекенду, па још говоре да је
Видиш какво је време: не зна човек шта носи дан, шта ли ноћ“. „Ал’ зашто идеш свакад у по ноћи? Зар није боље да дочекаш дан?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Потом узме мој отац једну велику чашу пуну вина, и пошто отпије за једно два прста, рекне ми: „Прве године, кад идеш по нурији, само оволико пиј од сваке чаше којом те понуде, друге године оволико” и потом опет сркне мало вина.
„Али, вели кнез Сима, „ти не знаш путова пак можеш у Турке упасти, а тамо куд ти идеш има Турака.” Кад они виде да ме не могу никако да врате, рекну ми те уклоним све моје момке на страну, а тако и они
— „Лепо, лепо — настави обрштер, — а зашто не идеш преко Турске?” Кажем да не смем од Турака, но хоћу преко Влашке. Пита Протића куда ће он.
— „А одакле си?” рече обрштер. — „И ја сам из Србије” одговори му Чардаклија. — „Да тамо идеш, то верујем; а да си из Србије, није истина: твој језик није српски!
Знаш ли, брате, када смо се састали на Дубоком у збегу, и кад смо те заклели да идеш у Русију и да научиш росијски језик, и да ћемо ми послати наше људе тамо, пак да ти с њима идеш да им будеш толмач и
кад смо те заклели да идеш у Русију и да научиш росијски језик, и да ћемо ми послати наше људе тамо, пак да ти с њима идеш да им будеш толмач и писар? Ето и̓ сада шаљемо.
Ко те посла? Зар ниси имао кога послати и заваравати Турке, већ сам собом да идеш?” — Ја му кажем: „Господару, ми смо вам послали и јавили, да Турака сада је пошла највећа сила, да сами не можемо
Но кажем да си луд. Зар ти је мало други̓ људи, макар и војвода, да шаљеш, а не ти собом да идеш сам” итд. Видим и ја после, да није сасвим од мене паметно било и од Чупића, али је пробитачно, јербо смо задржали
— Мучно мени да он иде. Пак одем њему и рекнем: „Господару, ми смо се сви договорили да ти собом не идеш горе. Јер ако Хаџи-бег разбије нашу војску, то је ништа, као једну чету, и опет ће се сва војска овде око тебе
Хаџи-бег разбије нашу војску, то је ништа, као једну чету, и опет ће се сва војска овде око тебе скупити; ако ли ти идеш, пак, Боже сачувај, да тебе разбије, а он више војске има него у нас, онда би пук̓о глас, да је Хаџи-бег разбио
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Вала, Витомире, не знам ко је од нас двојице луђи. И теби је већ неколико пута подваљивао, па опет му идеш. — Оно јес'... ето није ми још платио ни она кола врљика што му ономад дотерах. — Неће ти ни платити.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Знао сам да ме нећеш разумети!... Добро, знаћеш после. Засад знај ово. Колико си дужан Лазару што у гору идеш — толико дугујеш Крушки и Маринку Маринковићу!... Упамти!... — Ама откуд ти то знаш?! — Казала ми тица!...
Лакше би ми било да ме метнеш на жеравицу да преседим него да сваки час ослушкујем да ли ти идеш!... Молим те... да пођем и ја с тобом!... Ја нећу ићи кућама. Лугове црнобарске знам као својих пет прста... Молим те!.
У часу заборави што је Турчину обећао. — Добро, да идем! Хајде и ти са мном, попо! — А што сам не идеш? — Велим боље да си ти са мном! Ја не бих знао шта да му кажем... И кренуше се.
— То је. У тај пар приступи Дева, скрсти руке и поклони се. — Стиже ли? — упита Чупић. — Стигох. — Одакле идеш? — Од Бељине. — Крећу ли се Турци? — Мислим да су прешли Дрину. — Има ли их много? — Као на гори листа!...
— одговори Суреп. — Мени треба човек који уме умрети а речи не изустити. — Добро, војводо. — Да идеш у Сремску Митровицу. — Добро. — Нама треба барута. Нађи где знаш и што више можеш... А ево ти новаца.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти ниси у себи јер ти нема краја; Твој говор почиње музику свих вода; Речи су ти конци у ткиву свег сјаја; Идеш, кô молитва, од земље до свода. И ти си начело већма него биће...
Нема твојих стопа путем што крстари, Али ти сад идеш светлим просторима; И твој печат кобни сад носе све ствари; Твоје су сад очи у водама свима.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Јуцо сине, па кад већ идеш, донеси нам по једну ракију, ако вас смем, то јест, понудити рече поп Спира и окрете се госту.
Кад је била близу Феудвара, Сусрела је три млада дротара: »Ди са пошла, Маџарева Јуло? Ди да идеш, наша бити мораш!«... Један скида златне белензуке, Други скида дукате са врата, Трећи вели: »Пољуби ме, Јуло!«...
О, иди, дивна нево, Где цпећа за те цвати, И песма нек те прати Твог ручног девера. У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од садиплатна пут. Ој, збогом, красна душо, Па срећна довек буди.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Варвара онда узвикну: „Павле, сви ћемо са тобом, Павле! Ја ћу ти бити као сестра, место моје Катинке. Не ваља да идеш тако удов по свету, кажем ти. Зло је. Самоћа није добра, Павле! Жени се! Не би ти нас оставио да ниси без жене!
Да име моје не срамотимо. А ти, дугоњо, да им, по смерти мојеј, на досаду не идеш, нити у госте, нити на посјешченије. А отити во своје отечество, ни по смерти мојој, желатељ нисам.
Теодосије - ЖИТИЈА
утвара и укрепивши се крсним знаком рече к њему: — Ако си ти грбави Неофит, као што кажеш, како си прав и како сада идеш са пуном снагом? А он рече: — Не знам, оче. Бог зна!
Жив Господ и жива душа твоја, ја то учинити нећу, нити ћу те напустити. Бог твој, Бог мој, и тамо куд идеш да се населиш идем и ја с тобом, и како у посту ти живиш, живећу и ја с тобом, само ме не остављај!
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- Шта се тебе тиче! - гунђао сам. - За тебе не постоји опасност да паднеш на годину, ти не идеш у школу, теби није топло, није хладно, живиш сто година завучена под тај свој луди оклоп!
- Мислиш ли ти да идеш или не мислиш? - Атаман се окрете према мени а очи му засветлеше као неонска цев. - Мислим!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Шта ћу ја онде, кад ти идеш да гледаш девојку. Мислили би одма’ да смо дошли просити девојку. То је твој посао, а ја ако ћу к њима, ја ћу у каквом
Кречар седне до господара Софре. — А шта је теби Кречару? Тако матор па да идеш у маске? — Чамча ме натентао, тебе ради, да те мало развеселимо. Та знаш да смо се у животу доста напатили.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дете је неповерљиво ћутало. —Кажи: обоје! — рече отац. —У који разред идеш? —У трећи — рече поносно мајка. Није смела да подигне поглед, а осетила је да он већ стоји изнад ње и да чека.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Доста је да идеш у цркву недјељом и празницима и уочи њих на вечерње! Још три војника, осим Крцуна, бјеху дотле отишла у племена.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
- Вуци се па узми од мога, али немој све! (Привезује наново кецељу.) Па кад идеш, иди људски. Врат исправи, шта си се погурила као баба. Кад дођу, изнећеш слатко и ракију; старог пољуби у руку.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Ено је сокаком, сигурно ће к нама. НАНЧИКА: Нек иде к врагу! 2. ЕДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЕДЕН: Идеш ањам... НАНЧИКА (на њега): Еређ поколба! ЕДЕН (побегне).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Па скочи, викну: „Та зар идеш самац! О Миле, Миле, а тако ти Бога, Та куда деде господара свога?“ Ни речи на то Миле не изусти, Већ само мало у
3оро бела, зоро мила, Дивно л' си се опремила! Гониш таму, гониш нојцу, Идеш ли јој у помоћцу? Да ли њојзи сунце носиш, Оли ћеш је да покосиш? Зора зори сјајна лица, Ма не гла је несретница.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
То је исто као да идеш загледати у олтар шта поп ради. — Хм, шта велиш, Петраче? Петрак самарџија, држећи на кољенима рашивену стељу од
Затекли ме у пољу с овим мамузама на ногама. Шта ће ти, вели, мамузе, на босе ноге ако идеш поштеним послом? То ти се, видиш, назива отежавајућа околност, мој Васкрсије.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Е, па, ево јој садево! Има одма д идеш, да кажеш да ми се губи из куће! За свагда! Па сад нек види колко ће је коштати њена госпоштина!
Аман, држи се онога што је јасно! Ага је рекао да идеш. Избора нема. Учини, иако не разумеш! Не питај како и зашто! То зашто води право у лудило!
(Гласно) Шта мислиш, да л ће ово одело да нам скидају? ХУСО: Јок, оставиће га тако, не теби, да такав идеш пред одабашницу! СУЉО: Биће боље да га пошљу у жито. ХУСО: А што у жито?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Он једнако ћути. Тода му приступи ближе и упита га благо. — Кажи, Димитријо, кажи ти твојој Тоди! — ’Ће идеш? — рече он с Муком и погледа упитно по осталима. — ’Оћу, али не бој ми се ти!
— Што, Николо, не идеш да спаваш? — рече му мати мало блаже, али то тако, као да има једино мени да захвали, што га и сад као и увек не грди,
Ја сам стајао и гледао те како погнуте главе идеш, и то у нанулама, на ногама чарапе искрпљене, у минтану из кога је вирио памук...
Што се бар не изболова (ма да је годину дана лежао), те мајка да ми те изнегује, надгледа, понуди... да ми не идеш тако непонуђен, жељан?... Што, синко? Зашто тако брзо, „апанс’с“ оде, остави нас?... Зашто, синко?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
је једна жена, та је жена мати њена; мајци својој ћерка пада јецајући око врата: „Мајко мила, мајко стара, опет идеш од главара?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него о стани
— Боље тебе нашао, зете. — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш, бога ти, прекојуче Баш-Челик прође и пронесе твоју жену, ја га дочекам са седам хиљада змајева, па му не могох ништа
А цар га стане сјетовати. — Немој — вели — даље да идеш, ја ћу ти за Баш-Челика казати: оног истог дана кад је твоју жену уграбио, ја сам га дочекао са пет хиљада соколова,
Али царевић неће за то да чује. Онда му цареви реку: — Е кад већ хоћеш силом да идеш, а ти немој одмах жену да водиш, него јој кажи да пита БашЧелика ђе му је јунаштво, па онда дођи да нам кажеш, ми ћемо
Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога? Куда тако далеко идеш? Никад нећеш да ми кажеш куда идеш. А аждаја јој одговори: — Е, моја бако, далеко ја идем.
Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога? Куда тако далеко идеш? Никад нећеш да ми кажеш куда идеш. А аждаја јој одговори: — Е, моја бако, далеко ја идем.
А аждаја јој одговори: — Е, моја бако, далеко ја идем. Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага.
виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него — вели — сутра да идеш с чобанином на језеро, да га пољубиш у чело“.
Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су
коју ти срце твоје обегенише, па иди својој кући ако хоћеш и нека те прати божји благослов; а ако немаш воље да идеш одавле, можеш остати па ту живјети, и нико ти за то неће замјерити или приговорити.
— Но стари, — пита га Несрећа — где су ти кола? Зар опет идеш пешице у дрва? Каже јој старац по души како је прошао са оним новцем.
Онда му они почну говорити: — Забога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас зашто нам се говеда не даду него све натрашке иду.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Али убио те Господ, тако да ти кажем; имаш ли, море, памети, да на бал идеш. СОФИЈА: Без памети људи и не иду на бал. МАКСИМ: Шта си ти? Јеси ли ти грофица или бароница?
ЉУБА: Е, па таква је сад мода. СТАНИЈА: Убио ти гром ту несрекну моду! Да те мода учи да жмуриш на једно око, да не идеш сас ногама, и да не једеш с десну руку. ЉУБА: Видиш, нама није то тешко.
СТАНИЈА: Како би се смејао, кад други гине? ВУЧКО: Зашто је лепо. Е, мајка, да идеш да видиш, лепо. СТАНИЈА: Ако је све тако лепо ка што сам видела. ВУЧКО: Ама ово је баш фино.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
ПЕРСИДА: Кад вам је тешко од мене, а ви ме отпустите, ја ћу мени наћи службу. СУЛТАНА (ћуши је): Оћеш да ми једнако идеш уз нос. Је ли ти изишло време, а? Хијено женска! Ни два дана нема од кад си дошла, па већ си ми се попела на главу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
XXВИ 178 Ани и Јелени њихов луди отац УФУР Волим те, девојчице, вртирепу један, зунзаро, фолиранткињо једна, док идеш у својој јединој џипси-сукњи и жутој мајици без рукава као да је цео Београд твој, и лижеш сладолед од чоколаде,
онако, саме од себе, сви жарко чезну да те зезну и одвуку у мрачне гајбе, у тамне ходнике, у ветровите паркове, док идеш тако ничија, без везе.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Само ми допустите да нам овај господин своје баронство осведочи. МАРКО: Нипошто! Ја теби лепо кажем да идеш из ове куће, ако мислиш да останемо добри пријатељи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Зашто ме нећеш да бијеш, бако? То ми је нешто сумњиво јако.“ „Због твога срца, добра и мека, док обноћ идеш небеским путом. Не бој се, није подвала нека! Нећу те више такнути прутом.
“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ... До сада ниси био нам знан. Одакле идеш? Гдје ти је стан?“ Ћоса ће нато: „Главом и брадом станујем, друже, под Буква-градом.
„Побратиме зубати, одакле нам идеш ти?“ А побратим чудно режи, ал не бјежи. „Далеко је моја кућа, ја сам главом овчар Жућа, ноћни
“ — А ждрал ће: „Нисам из неба пао?“ „Откуда идеш, враг би те знао!“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Дајем вам реч да нећу ништа зло покушати. — Кад бих и хтела нисам сигурна да бих могла доћи. Ако ико упита: где идеш, ја не бих могла доћи. И нашто! — Ви ћете доћи ако вас нико ништа не упита, нико не види кад прођете.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Је ли време? — додаде отац, па се диже, као да жели да убрза тренутак растанка. — Сине, зар идеш? — Мати ми паде око врата. Осећао сам како дрхти и све ме јаче стеже.
Затим припали цигарету. Онда повуче један дим, и гледајући жмиркаво Рајка продужи: — Ухватиш се, бато, за цевку, па идеш и спаваш. А за шта да се ухватим ја?...
— А пуцају ли? — Па... пуцају — вели ми равнодушно, као да се они отуда камењем гађају! — А идеш ли ти? — Идем, кад ме зовне командант. — А... је л те гађају? — Пуцају, али ја ништа. То им је посô.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— А зна ли она тебе ? — Мучно, богме... Ми смо ти, братићу, овај... — Добро, то је добро што те она не зна. Да идеш сад одмах у срез, па се прво извести је ли се вратио кући онај... Ако се и вратио, биће у канцеларији.
оногај... — Марш одатле, безобразна животињо! дрекну Веља и стаде се освртати да нађе своју батину. — Хоћеш ли да идеш ти, учитељу ? осврте се пандур Гојку, који стајаше блед, дрхћући као прут. — Доћи ћу сам... Кажи... господину.
на ставља он своју мисао. Љубица га ухвати за раме и заустави га, старајући се да му разгледа лице. — Можеш ли да идеш? — А?... одговори он мислећи нешто... Све ме вуче да паднем, а оно у глави кљуца, кљуца...
Хо-хо-хо!... Ала би то био муж, бре!.. — Истина, куд идеш толико и какав је то непрекидни рад? Задругу сте, чујем, отворили, па шта сад имаш тамо ?...
Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... — Идеш ли му бар на гроб, јаднику? — Нисам у почетку никако, а летос јесам... често.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
У тај данак, у који с’ жењаше, Танка га књига допаде, Да иде дужду на војску, Она му млада говори: “Буди ли идеш на војску, Коме ме младу остављаш?“ А Јово њојзи говори: “Како, коме те остављам?
“ Ђевојци соко говори: “Добар је адет у Босни; Добри су момци Бошњаци; Поздравио те твој драги: Да му ти идеш на свадбу.
“ Ал’ говори млад Немија: “Ако не смеш мајци д’ идеш Ајд’ д’ идемо мојем дому.“ 210. Садим јелу на планину, Не отидо за годину, Кад отидо да ју видим, Ко ме срете,
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Одавде има до сутра да ми се изгубиш! ВАСИЛИЈЕ: Где да се изгубим? МИЛУН: Не занима ме! Слободан си да идеш куда оћеш! Иди куд те очи воде и ноге носе! Док још имадеш ногу и очију! И немо да те сутра овде затекнем!
Једино ме уплашило што вас нисам чула! ДРОБАЦ: Ово су опанци, капичари, телећа кожа. Не чује се кад идеш у опанцима. СОФИЈА: Још ми нисте казали како се зовете! ДРОБАЦ: Зовемо се... Дробац.
ДРОБАЦ: Што не гледаш ђе стајеш? СОФИЈА: Проклета коприва! ДРОБАЦ: Није ти коприва крива што идеш боса! СОФИЈА: Баш гадно пече, проклетиња! ДРОБАЦ: Што вређаш травку? Није она крива што те ожарила.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У мраку само кад ми идеш, а очи ти се болно смеше, чини ми се иде ми красна проста сирота мати божја. МОЈА РАВАНИЦА Блудно гледам твоју
Зар не видиш како је Паја Путник тамо прошао? Зар не видиш да си оголио и да је рат неком брат, а нама рат. Идеш у несрећу, а мене остављаш саму.
Тек Ти кад идеш, пође бол, у ходу твоме, пробуђеном камену, тајанствени шум песка што тоне, нечујан, на дно вода дрхћућих.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
да купим што за пет пара, соли или бибера, па ће ми успут дати савете мудре и опрезне: „Пази низ ове басамаке, и кад идеш, немој да зеваш него гледај пред ноге. Саплетеш се, па мож' да паднеш на месту мртав!...
Ако спаваш — ху! Ако пијеш воду — хууу!... Ако седиш — хууу, ако идеш, опет оно несрећно и злогуко хууу! Једне недеље пошао стриц у цркву. — Хууу! — учини стрина, с рукама под појасом.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
трепери и шушка зелено и полу-суво лишће орахово; загледаш се у једну црнкасту пругу, на његовом пепељавом деблу, па идеш очима за њом, до ракаља; одатле пређеш на велику грану, што је ударила чак до водењаче, и међу зеленим ораховим
И тако — цео дан..... А у вече мрзи те да легнеш. Чујеш жагор код пушнице, која је уз кућу и идеш тамо. Све се стишало и заспало уморним сном, а месец обасјао тамно небо, па се разговара и ашикује са сићаним
»Боже мој, та то ће бити живот!... Идеш из школе љутит и суморан, а на прагу те чека љупко и добро лице твога друга, с кога чисто читаш да је готово да дели с
— Ко је? викну он из кревета. — Ја сам, ч’а Глишо, послао ме газда да ти јавим да идеш одмах у О.... да наплатиш вересију од оних Никољаца, за које ти је газда дао рачун.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: То онако. ПАВКА: Није онако, Јевреме. Знам ја тебе. Кад је онако, ти идеш у кафану, попијеш кафу и прочиташ новине. А и не читаш их, него само огласе.
шта сам оно хтео да те питам, господине Ивковићу? А, тако. А... идеш ли мало у Београд, а? ИВКОВИЋ: Па да, да се видим с пријатељима, да разговарамо. ЈЕВРЕМ: Да разговориш...
ЈОВИЦА (корсем диже се): Е, па да идем ја! ЈЕВРЕМ: Ама, што да идеш? ЈОВИЦА: Па кад ти једнако наврћеш на увреду! ЈЕВРЕМ: Ама, није ја, него ти једнако наврћеш на шпиритус.
И какав говор, откуд мени говор? (Збуни се и устумара.) Иди, Младене, чекај, немој да идеш.. (Чита писмо.) „Рачун износи 87 динара. Одушевљење велико”. (Младену.) Зови ми овамо... Та што си се збунио?
Ми желимо да ти идеш у скупштину од народне стране и да радиш такве ствари које ће за наш народ бити корисне. А ми сви што нас овде видиш,
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— вели Срета. — Сви сте ви мемелуци, инертни према грађанским слободама. Ти, Петре, само идеш и калемиш и млатиш се с воћарством; ти, Радосаве, опет са твојим свиленим бубама; ти Јоване, са ручним радом у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Научи ме све како ћу радит, и рече ми, душа му проклета: „На тебе се нико ставит неће, јер ти често идеш међу њима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Паук по цвијећу бере јед, а чела скупља мед. — На љуту рану — љуту траву. — Удри зло, да је горе. — Кад идеш вуку на част, поведи пса уза се. — Зло ни на војску не гине. — Једно се зло из другог снује.
Ја сам пошла с једним ножићем и свих ћу вас седамдесет девет да распорим. Ако си водени, у воду да идеш; ако си горени, у гору да идеш! Устук мали и големи! Ако си водени, с рибом у воду да идеш; ако си горени, у гору.
Ако си водени, у воду да идеш; ако си горени, у гору да идеш! Устук мали и големи! Ако си водени, с рибом у воду да идеш; ако си горени, у гору.
Ако си водени, у воду да идеш; ако си горени, у гору да идеш! Устук мали и големи! Ако си водени, с рибом у воду да идеш; ако си горени, у гору. Зубима ћу да те изем, водом ћу да те удавим; Устук, мали и големи! (и онда забоде нож у земљу).
“ Окрену се рак на пети, Па говори жаба—тети: — „Ид’ отале, жабетино, Твоје племе неваљало: Напред идеш, натраг гледаш, Самар носиш ко парипче, А крекећеш ко јариште!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Ту сам“. „Е добро! а ти чини своје, па ћу ја изићи; али ти више да не идеш за мном, ђе се ја огласим, зашто не ће добро бити (ово су они тако говорили, да нико други није могао чути ни
побратиме, шта ћеш ти овђе? Нијесам ли ја теби казао, да ти више не идеш за мном?“ — „Е! мој побратиме! (проговори царев зет) не идем ја да тебе ћерам из цареве кћери, већ те тражим, да те
53. Крава риче од Босне, теле сиса од гараве. 54. Кући иде,. а .у гору гледа. 55. Кући идеш, а Богу се молиш, да никога у кући не нађеш. 56. Кућица у горици на једној ножици. 57.
а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.
срећан си, сам те је Бог упутио куда треба. Одавде нема до њих више од по дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице, кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су
Кад дође аждаја, стане је баба питати: „Та где си за Бога? Куда тако далеко идеш? Никад не ћеш да ми кажеш куда идеш.” А аждаја Јој одговори: „Е моја бако, далеко ја идем.
Кад дође аждаја, стане је баба питати: „Та где си за Бога? Куда тако далеко идеш? Никад не ћеш да ми кажеш куда идеш.” А аждаја Јој одговори: „Е моја бако, далеко ја идем.” Онда јој се баба стане умиљавати: „А за што тако далеко идеш?
” А аждаја Јој одговори: „Е моја бако, далеко ја идем.” Онда јој се баба стане умиљавати: „А за што тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага.
виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него” вели „сутра да идеш с чобанином на јазеро, да га пољубиш у чело.
Онда му они почну говорити: „За Бога, брате, кад тамо идеш, питај и за нас за што нам се говеда не даду него све натрашке иду.
Идући тако дође на једну воду, па почне викати: „О водо! о водо! пренеси ме!” А вода га упита: „Куда идеш?” А он јој каже куда иде. Онда га вода пренесе, па му рече: „Молим те, брате, питај Усуда за што ја немам рода у себи.
куће, али мало час дође и он, и врло му мило буде кад види шуру па му рече: „Частићемо се и веселити, само најпре да идеш на моме коњу да му донесеш траве, али онде да накосиш где коњ закопа ногом, а не где је теби воља.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Ко ти се примакне, љуби ти руку и коноп око појаса!... Бакоња дубоко уздахну. — Шта ти је? Зашто не идеш? — запита га мати. Бакоња одмахну главом. Домало отворише се врата и уђе гомила Јерковића.
— Бо... лија ме трбу! — досјети се Бакоња. — А, трбу те болија! — рече блаже Балеган. — А мој синко, зашта идеш онолико? Зашта си ија онолику рибу, синоћке? Ајде брже нареди што триба — рече, давши му кључ од цркве.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Увек си ме дочекивао. Ноћас ниси. Остарио си, а? Јеси, јеси. У лов не идеш. Кућу не чуваш. Хајде, закевћи мало, као некад кад смо јурили лисице. Хоћу сад да те чујем. Хајде! Што ћутиш?
“ Вукашин је мушким гласом рекао: „Не треба ноћу сам да идеш.“ — „То су моји послови“, одговорио му и намрштио се, иако је друго осећао.
— На кога ће син, ако неће на оца. Фала, господине. — Можеш одмах да идеш — брзо сиђе са санки. Пожури кроз двориште Куда ће? Не може одмах да се сретне са оцем.
О томе ће виша власт да расправља и утврђује кривде. Ти си пуштен на слободу... Можеш одмах да идеш кући — капетан гледа кроз прозор изукрштан гвозденим шипкама. Тек после неколико тренутака Аћим се прибра: — Кући?
Види: Аћим о браду веша десну руку. Хтеде да му каже: „Реци сину: време ти је да идеш кући.“ Љут због Аћимовог презира према свима који хоће да живе и оду одавде, Андра правда у себи оне које је до данас
Наказо божја.“ Узимао сам ти ногу и ломио је гурајући је у ципелу. „Колика обућа теби треба, а? Бос ћеш и по снегу да идеш. Свет се чуди твојим ножурдама. Обувај, мораш, паре сам дао!
Увек сам вас издвајао од осталих. Добро треба добрим да се врати, чича-Аћиме. — Сад можеш да идеш — Аћим му руком показа одшкринута врата.
Беле се и новине на поцрнелом цигланом поду. — Сад кад си прочитао новине, можеш да идеш кући. Умрла ти је снаја. Аћим трже главу и погледа у капетана. — Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш.
Умрла ти је снаја. Аћим трже главу и погледа у капетана. — Ред је да јој запалиш свећу. Можеш да идеш. У здравље, Аћиме Катићу! — за капетаном остадоше отворена врата. Ковач брзо и снажно треска по наковњу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Побратиме, ти си увек био човек, остани то до краја, молим те — он се благо и постиђено насмешио: — Жао ми је што идеш. Тако ми је добро било уз тебе.
да се жениш понова не иде, нема говора — и онда слегнеш раменима, зажмуриш, помислиш што је ко добио нека носи и идеш сваки дан на ракију, само идућег дана пијеш по једну чашицу више. А овде је добра ракија, нема говора. Па, богами.
кад је журно ушао онај исти дебели цивилни полицајац, позвао га да устане и казао му просто: „Свилару, слободан си, идеш кући.“ И кад га је Свилар погледао очима које то нису могле појмити, он је додао: „Шта ме гледаш, будало? Погрешка!
Могла би и у Земун... Али знаш ли шта? Не волим да идеш у Земун. Дакле Земун се изоставља. Има само једна ствар, наравно, ти ћеш ми увек рећи где си наумила да проведеш своје
моја жена Циганка ту пред мене и ми каже: ,Што си, Ђорко бре, сео и дремаш, а за дрва и не хајеш, уместо у шуму да идеш, давле, џавле.‘ И јесам, господин председник, на дрва заборавио, ал’ сам се брзо дигао и волове упрегао.
Ледина је то и била и сви ћемо бити ледина, иако то многи данас заборављају. Земља јеси и у земљу идеш! СВЕТЛАНА Хтео бих не само да се сетим, него и да осетим. А не знам да ли могу, јер сам отупео, пресушио, окорео.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ти — ти си таква природа!... Чини ми се као да си ти увијек тражио задовољство не у оном главном за чим идеш него у нечем споредном што прати то главно.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сретен пође уз њу. — Ја, знаш, обилазио пшеницу, па видим тебе да идеш оздо са судовима... па вељу, дај да причекам... Знаш, онога... пшеница ми много добра : биће сто крстина.
Кмет оде задовољан, а Ђурица снуждено погледа Станку. — Да идеш, за ноћас, код Јова — рече јој. — Нећу више тако да се потуцам — одговори она одлучно. — Хоћу да идем свуда с тобом.
Али шта да радим, научи ме, попо ? — Само један прави пут имаш пред собом: да се предаш власти, да идеш на суд, те да покајеш старе грехе, а после већ... лако је.
— Како, па је ли мене хтедоше ту пре убити они коњаници?... — А ко ти је крив, што ти сам идеш на пушку. Лено псето, док не види зеца, неће да га тражи, али кад га види — Држ’ се зече !
— Откуд ти овде? — зачуди се Ђурица, познавши Вујова синовца. — Вујо те зове да идеш право њему. Ради се о твојој глави. Мато ће да те убије, то је извесно. — Знам, чуо сам то.
А ти?... — Само једном, кад сам био мали. Сад се баш сећам... А како ћеш ти, с ким ћеш да идеш? — Све ће жене из овога краја... па ћу и ја са њима. — Да ли ће ти дати без исповести?
Не брини ти : у мојим су рукама сви његови планови. Него да ми сад одспавамо један сан, па после поноћи да идеш к њему. Биће му, болан, криво кад чује да си се врнуо, а нијеси се њему јавио. Ђурица пристаде.
— Код Јова Дикића, у нашем селу... Остао је на спавању, и сутра ће преданити код њега. Али треба да идеш одмах, да га ухватиш пре зоре ... после вам се неће жив дати... Капетан је разгледаше пажљиво...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ти би, синко, сад тек требало да живиш, а не да умреш, добро би дакле било да идеш у свет, па можда ћеш наћи гдегод за себе спасења, али мораш увек само према истоку ићи, јер тамо још не влада помор.
Солдат закала па ван, а кад изиђе, пита га смрт шта је рекао бог, а он рече: — Рекао ти је да идеш на оно највеће брдо па да све раскопаш и повадиш камен из земље.
Кад он то чује, изиђе ван, а смрт га пита: — Шта је сад рекао бог? — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала снесеш на једну хрпу на равницу.
Он изиђе ван, а она пита шта је бог сад рекао, а солдат рече: — Рекао ти је да идеш па да сав онај камен што си ископала, лијепо ситно стучеш, да ти ниједан крупни не остане.
А кад те он упита хоћеш ли још бити код њега, ти реци да нећеш, него нека ти плати, па да идеш даље. Он ће ти давати новаца, али ти немој ништа него нека ти даде ону стару кабаницу иза врата.
Одавде нема до њих више од пô дана хода. Само ваља управо да идеш, па ћеш наћи једне велике вратнице; кад прођеш оне вратнице, држи десно, па ћеш доћи управо у њихов град, онде су
Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога? Куда тако далеко идеш? Никад нећеш да ми кажеш куда идеш. А аждаја јој одговори: — Е, моја бако, далеко ја идем.
Кад дође аждаја, стане је баба питати: — Та где си забога? Куда тако далеко идеш? Никад нећеш да ми кажеш куда идеш. А аждаја јој одговори: — Е, моја бако, далеко ја идем.
А аждаја јој одговори: — Е, моја бако, далеко ја идем. Онда јој се баба стане умиљавати: — А зашто тако далеко идеш? Кажи ми где је твоја снага.
виде чобана где се врати кући, одмах дозове к себи своју кћер и каже јој све шта је и како је, „него — вели — сутра да идеш с чобанином на језеро, да га пољубиш у чело“.
Они цар га стане од тога одвраћати: — Немој — вели — да идеш нипошто! Ти не знаш ко је Баш-Челик, мене је много војске и новаца пропало док сам Баш-Челика ухватио, него остани код
— Боље тебе нашао, зете! — Гдје си? — Ево ме. Па му прича од краја до конца. Онда му цар рече змајски: — Та куд идеш бога ти!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Оживеле воде, ђурђевак и руже. И мирише земља која стално расте У гроб и тишину, мој далеки друже. Једно твоје вече. идеш кући споро Улицама страха, и душа ти јеца. Твоје гладне очи, моја дивна зоро, Храни љубав мајке: “Нека живе деца.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” На то ми је она рекла: ”Иди, мој сине, и нека је хвала богу што си био и што опет идеш да радиш међу свецима Кембриџа.
Ћипико, Иво - Приповетке
Кад се повратио рече јој: — Ти ћеш да идеш.. . елате! — и хтједе да се к стоци поврати. Али дјевојци некако се не да заћи у низбрдицу; стоји на мјесту и вели му
У разговору дјевојка истрже своју руку из његове и, мимоишавши га, одмаче од њега. — Не браним ти да идеш... ма надам се... А мислим да се нећеш покајати. — Збогом!
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: Најзад, свеједно, нека је и сутра, ја ћу бити готова. ЧЕДА: Па зар си ти одиста решила да идеш са мном? ДАРА: Решила сам.
НАТА: Е, па немојте, госпа-Живка, будимо искрени. Пријатно је то: имаш фијакер, имаш цигарете на репрезентацију, идеш бесплатно у ложу, имаш салон-вагон за путовање, па момак из министарства; па чим потражиш телефон и кажеш ко си, а
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Па... хоће. Нема Друге. Заповиједај кад те је Бог донио... Само те је Баца поздравио да идеш доле у кућу код чељади. Кула нам је пуна. Све су барјактари, прваци и качаци... — А ја што сам?..
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Тек, кад сам прошô поред прозора, Кô танку фрулу меке песмице, Њезин сам гласић чуо молити: „Немој да идеш, душо, остани!...“ „Ја ићи морам, моја невесто!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Обиђеш један труп, прескочиш други, стресеш се кад нехотице у трави нагазиш на одсечену главу и идеш све даље и даље, све брже и брже...
Нека неизмерна горчина и бол обузме ти целу душу и подави све друге осећаје, и ти идеш као сенка од трупа до трупа, идеш готово несвесно, и свуд застајеш, и све загледаш, док напослетку не видиш да си
Нека неизмерна горчина и бол обузме ти целу душу и подави све друге осећаје, и ти идеш као сенка од трупа до трупа, идеш готово несвесно, и свуд застајеш, и све загледаш, док напослетку не видиш да си изашао из овога кобног непоколаног
она поворка оцећаја, што салеће човека кад пође пред пушчане и топовске метке, од којих је сваки и њему намењен. Идеш напред, а у глави ти се буди мутно сазнање да је ово последњи час, сад је све свршено, сад више нема размака и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
А гди ти је Ченеј, промисли само! Нема лепше от Новога Сада — земљи рај; Укорно је куда идеш, близ ченејски крај. Стан', промисли, постој, драги, не хитај!
Туд се шетају двоје, са момком само девојче, Младе усне зове само на пос’о место. Даље идеш, у лугу кроз грање бели се нешто; Несташно ту се момче с младом девојком сигра.
О, иди, дивна нево, Где срећа за те цвати, И песма нек’ те прати Твог ручног девера. У нове идеш дворе, Где заова цвеће бере, И нова мајка стере Од сади-платна пут.
Под венцем и ти, млада, Дочека данас све, Али не као нева Свате кићене. А сваки сузе рони. На какав идеш пут Кад с’ звона гласи роје И мајка бије груд?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Крава стаде нешто зазирати и застајкивати. — Идеш ли, роде? — окрену се старац и јаче повуче привузу. — Идем, идем — тешко мали растави вилице. — Је ли ти студено?
Снијег их је све јаче засипао, мећава им је дисање заустављала, а они су грабили напријед, посрћући и заносећи се. — Идеш ли, роде? Идем, идем — једва је одговарало дијете, дрхћући више од страха него од студени. — 'Ајде, роде, 'ајде...
— Идеш ли, роде? — Идем, идем — немоћно одговара дијете посрћући, падајући и устајући, док на једном звизну снажан вихор и де
Вујо јаукну и изнемогло паде. — Идеш ли, роде? — викао је Реља поиздалека. — Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас. — 'Ајде, роде, 'ајде!
— Идеш ли, роде? — викну опет и несвјесно се обрну, али не бијаше ни краве ни Вује. Он држаше само комад привузе у руци.
Да ти се, којом срећом, јутрос било оклен прикрасти, па да чујеш њезине памети и науке: „Ти идеш, вели, Давиде?“ ,,Па видиш, жено да сам пошô.“ „Како ти идеш суду?“ „Па идем кô и остали свијет, на двије ноге.
“ ,,Па видиш, жено да сам пошô.“ „Како ти идеш суду?“ „Па идем кô и остали свијет, на двије ноге. „Добро, каже, ама јеси ли ти средио у глави како ћеш тог јолпаза
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
ВИИИ Ти идеш од ње, ти, сунчани зраче, Ти си јој косе миловао, мада Сам ниси знао на шта сјај твој пада. И њеном оку ти си дао
Стани, да ти се исповедим, стани, Али ти идеш немо својим током Следећи једном промислу дубоком. Ти не разумеш реч ни поглед сани.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АНЂА (крсти се): Ју, ју, ју, кћери, црна кћери, шта сам доживела? Обећаваш човеку да му идеш у кафану. Господе боже, каква је ово данашња младеж! МАРИЦА: Онаква каква је увек била младеж...
ЈЕРОТИЈЕ: Али тебе често хвата та промаја, а то не ваља. Треба да се лечиш, требало би да идеш у какву сумпорну бању. То су оне бање што смрде на покварена јаја. ЖИКА: Јест!
Ишла сам и у кафану, тражила сам га. КАПЕТАН: Ко ишао? МАРИЦА: Ја! КАПЕТАН: Па шта имаш ти да идеш, кад ниси одређена да га хваташ? МАРИЦА: Тако, ишла сам и чула да је ухапшен.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
са свећом и, као тобож да до њега стоји да ли ће се тако рано дићи и ићи у дућан, брижно би га питала: — Хоћеш да идеш? — Идем! — одговарао би кратко.
Младен се осмехну. — Зашто? Зато што си луда. Што мислиш да се све једе што лети. Шта му фали? Идеш у пуну кућу, кућу богату. Он јединац, миран, добар, на рукама да те носа...
— Ох, бато. Зашто ти да идеш? — болно поче брат му. — Ја да идем. Тако! X И после као да на све намрзну. Ништа као да није хтео да види.
Ћипико, Иво - Пауци
А чисте воде није се надалеко могло наћи. Није био друге, већ да идеш по њу у варош. Ко је имао на што да напрти, не бијаше му велика зла; догнале би се двије до четири фучије, па штедњом
Живина бијаше напрћена фучијама за воду, мршава, раширених ноздрва, којима њушкаше по упаљеној земљи. — Идеш ли у варош по воду? — упита га Иво. — Мало ћу те пратити до које маслине, па ћу у хлад, док попусти жега...
—Окиснићемо! — сјети се она. Разапни лумбрелу! — Обоје скупи се испод кишобрана. Он је обгрли око врата. —Идеш, па ко зна хоћеш ли ме се када сјетити! —Хоћу, док жива будем! — одговори она искрено.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ја ћу бити сув, они ће бити мокри. Боже, како ми идеш наруку. Хајде, свети Ђорђе, аждајино срце те чека. Дадара Ко ли ме је издао овој пиши? Богдан, вероватно.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И Амор отвори очи, Познаде у тами кмета и одмах на ноге скочи. „Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СТАНА (не дајући му да уђе, заклањајући га на вратима, благо): Твоја, твоја, Парапуто. Само зашто не идеш у кујну, и тамо ће ти дати да једеш и пијеш. ПАРАПУТА (мумла): Моја је ово кућа као што су и све куће моје!
се савлађује; вади из силава увијен отров и пружа га Ташани): Ето, татко ти донео дар, да те дарује; да тамо у собу идеш, попијеш и — свршиш. КАТА (која је дотле нички лежала, скочи, Младену): Не, човече, јединче нам је!
Па ти баш прави момак! Да нећеш на какав сабор, међу женске, у каква ора? МИТА (пркосно): И хоћу. Него да идеш горе и баба да ми да пара. СЛУШКИЊА Па што не потражиш од оца? МИТА Нећу он да ме зна. Него баба нека ми да пара.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Госпа Нола, иако то крије, гледа с неодољивим задовољством. — Иди, Србо, види се у огледалу, и кажи да ли ти личи да идеш из апса.
А сад седи, Лука, сине, и кажи ми шта би учио, и куда би желео да идеш. Срба ће у Грац, и учиће за доктора. Одма да ти кажем, да сам то ја изабрала, нисам много питала...
Говори ли се тамо швапски? — Говори се француски. — Не говори се швапски! Е, онда ћеш још пре тамо да идеш! Баш волим да не говориш швапски целога века. Настала је сад сцена дирљива и топла.
Само, питам се, и баш пред тобом, Јулице, да и ти знаш, питам се које је имање благословено? ... Идеш сад и ти по гробљу, е, па кад већ идеш, пођи мало около наоколо, и види како тамо горе изгледа паланка и њен „отмјени”
Идеш сад и ти по гробљу, е, па кад већ идеш, пођи мало около наоколо, и види како тамо горе изгледа паланка и њен „отмјени” и „држећи” свет. Све поиспропада!
Али, ако те ја нисам могла доста волети, волео те је Бог, и то је доста... Идеш ли у цркву? Тамо се, у Бога, на крају свега свршавају наши људски јади...
— Отсели се Мијо, што пре, молим те; и немој да слушаш шта у касарни говоре; и немој да идеш код тих у касарни, немој, молим те! — Нико се више Јани не смеје.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Можда и зато што се у животу више цени истрчавање испред фронта. Друго чему те уче у војсци, то је: да идеш у корак.
Не вреди ти ништа твоја универзитетска диплома, нити ти она даје права да начиниш какав крупнији корак, већ мораш да идеш упоредо, корак у корак, са човеком који се у војсци ошишао први пут у животу и који у војсци сазнаје како му је
У војсци, на пример ,сем безусловне послушности, учиш још да идеш у корак, што је необично важно за брак; па онда, учиш се да се на команду окрећеш лево и десно, што такође има своје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На ову причу смеју се и ордонанси. — А зашто идеш са границе кући баш сада? — Па видим сви побјегосте, и ја кâ велим, идем да браним сам кућу своју.
— Богами, и ја сам то мислио — рече Протић. Поп Момчило се диже. — Да нећеш ти такав да идеш? — запита Лука. — Ја шта ћу... — Немој сад да навучеш и другу кривицу — упаде Душан. Он те зове на рапорт...
Лука приђе Момчилу и поверљиво му рече: — Озбиљно ти кажем, узми... нема смисла да идеш у шињелу и шајкачи. Уосталом, не кошта те ништа. — У сандуку ми је... — Па шта је с тим... Трајко!
— А-ха... Овај... други пут немој тако да радиш — саветује га благо. — Зашто као несрећник неки идеш без пара? Питај... Даћу ти новац, па да кренеш као човек. Хајд’ сад, иди!...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Седела је пред мајком, седела неколико хиљада година, Онда јој рекла: - Ако ти је промаја у мојој соби, Што не идеш у своју? А мајка узвикнула: - О, кћери! И обезнаниле се обе у поноћ када прођем улицом сам, сам.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одговорио би Ведран, али му се језик замрзао као рибица у леденој води. Старац ће строго: — Или ћеш рећи камо идеш, или нећеш изаћи из ове шуме! Трже се дечак. Сакупи снагу и рече да тражи Месечев Цвет. — Месечев Цвет?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
АРСА (разјарен): У Бању, за Асана! (Полицаји): И ти одмах да идеш у Бању, нађи Асанова оца и кажи му, кажи, да сам му ја — газда Арса — поручио: да у недељу, ову, прву, одмах — чујеш
Писано! Суђенице ти досудиле. (Показује на кола, сватове.) Ете, дошли ти, да те водив, да се венчаш. И, ће идеш, ће се венчаш. Свирке ће ти свирив, песне ће да ти појев. Сви ће да ти се радујев.
) Ајде! Иди! КОШТАНА (подиже се уплакана): Куда? МИТКА Зар мене питујеш куде ће идеш? Зар ја да ти казујем? Куде? Ех, куде ја, туј и ти. Ја у мој дом, ти у твој! Ти плачи, и ја ћу плачем...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Цар испроси по књигам' ђевојку, пак дозива Тодора везира: „Слуго моја, Тодоре везире, да ми идеш бијелу Леђану, моме тасту, краљу Мијаилу, да ми с њиме свадбу уговориш: када ћемо поћи по ђевојку, колико ли повести
Тада Милош окрену кулаша, пак за царем оде у сватове. На Загорју сустиже сватове. Литају га кићени сватови: „Откуд идеш, млађано Бугарче?“ Милош им се из далека каже, кô што су га браћа научила.
склопи брату око врата, пак му поче тихо говорити: „О мој брате, Бошко Југовићу, цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово, и тебе је благосов казао: да даш барјак коме тебе драго, да останеш са мном у Крушевцу, да имадем
Пита њега царица Милица: „Ој, бога ти, кнежева војводо, што си тако коња ознојио? Не идеш ли са поља Косова? Не виђе ли честитога кнеза, господара и мога и твога?
Тебе царе на диван зазива, да ти идеш цару на дивана“. Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и
Што и питаш? остали му пусти! Може да си нашао девојку, пак му идеш, носиш свадбарину; а можда си јединац у мајке, па ћеш, брате, тамо погинути, па што ће ти саморана мајка?
Насмија се од Сибиња Јанко: „О, луд ти си, дијете Секула! Јесам ли ти, болан, говорио да не идеш на стара јунака? Оно није остарјели ђедо, већ је главом Косовац Јоване, ђедо је се кастил начинио, од враштва му ђогат
Секула је Јанку беседио: „Ујко Јанко, немерено благо, сад ти идеш санак боравити, а ја идем у тај турски табор, створићу се змијом шестокрилом, донећу ти цара честитога у зубима кано и
Кад то виђе Грчићу Манојло, он потеже мача зеленога: „Стани, курво, Новаковић-Грујо! С том ли сабљом идеш у хајдуке! А да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!
Грче маче мача зеленога: „Стан’, курвићу, дели-Татомире! С том ли сабљом идеш у хајдуке! А да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!
Тада рече Грчићу Манојло: „Бре, курвићу, чича Радивоје, с том ли сабљом идеш у хајдуке! Ал’ да видиш мача зеленога, што би добар био за хајдуке!
бусију прву ударила, на бусију Куне Хасан-аге; говори јој Куна Хасан-ага: „А, бора ти, млада сератлијо, откуд идеш тако из далека? Нијеси ли од Лијевна града? Ја виђе ли свате Смиљанића? И воде ли Мару Ђурковића?
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Магарче, нијеси имао куражи да се јавиш, него си оставио друга да због тебе страда, је ли! И још баш ти идеш да шибу донесеш којом ће да га бију, а! Ево ти још једна заушница.
— Лазаре, идеш ли? — зовну он шапатом. — Ту сам — исто тако шапатом одазва се Мачак. — Погледај ово! Јованче се лагано исправи и
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
се узроком чиниш да ходиш у цркву на јутрењу, а ти, један злочестниче, око поноћи раниш, те на своју јутрењу сотонску идеш пробирајући по домови туђе жене кад су људи у цркви. Они се моле Богу, а ти куће поганиш.
И што му знам и одговорати? А што си се и обезао ту толико око мене, те не шибаш и идеш својим путем?... Гаврил Та ево текар сада и започео сам с тобом беседити, а пун сам небесних беседа и од јако ми је с
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Неје те ни срам! Пи, какво зборење! Иди си дом! Несрећо бећарска!... Дом да си идеш! — повикаше и скочише све на њу. — Кој те је зваја?!... ’Ај’ си дом!... — Кој да си иде дом?! Ја ли?!
За кога се појеше: за еснафску, ели за чорбаџијску Сику: Зашто, Сике, зашто под чадар да идеш? — Ако, дадо, ако, миралај ме зове, миралај ме зове, на татли баклаву. — О Господи!