Теодосије - ЖИТИЈА
га прождере; час као да му сестра долази јављаху му се и у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и прими ме у пештеру, да Ме звери не поједу.
му сестра долази јављаху му се и у ноћи плачући говораху: „Брате, брате“ по имену га зовући, „изађи, господине брате, изађи и прими ме у пештеру, да Ме звери не поједу.
Ти, каменосрдни немилостивче, зар да се не смилујеш на сузе моје? Хоће ли те примити Господ што си ме оставио? Изађи бар сада те ме узми и к својима одведи, па ћеш се опет у испосничку своју пештеру вратити“.
И ја бих сад с тобом мир да имам, али није добро друговање са тобом: Устани, изађи, јер си ми на саблазан!“ А змија, када чу претњу старчеву, још љуће на њега шиштањем сикташе, и из пештере не исхођаше.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
„Хајде, казао је пуковник, изађи лепо напоље, па поново уђи унутра и учини све по прописима о војној служби и тим фазонима!
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “О дјевојко, лијепа љепото, Да видимо тко ј’ од кога љепши! Ти изађи у поље зелено, Ја ћу изаћ на брдо високо. Ти укажи сву своју љепоту, А и ја ћу своју указати.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Глумци без речи посматрају цео призор.) ДРОБАЦ: Нисам ја ко они агенти, што туку, Туку и туку, па ондак изађи и удри повраћај! Они туку и пет, и шес, и седам сати, по тројца на смену, и ништа! Они га туку, а он им ћути ко кап!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Е, и ја, видиш, хоћу, на пример, да разговарам нешто са господином Сретом што ти не треба да чујеш, зато изађи из ове собе па иди у неку трећу. ДАНИЦА (радосно): Да изађем у ходник? ЈЕВРЕМ: Дабоме, да изађеш!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да изађеш у Дунав, у море, у камен, да више ту не будеш. Левах прст крста нема. Сту ницина, тера те мрцина. Изађи у море, у Дунав, у камен да више ту не будеш.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
за колебу дркћући од страхоте, ал ето ти ала иде, како дође у колебу, стаде мирисати па рече: „Овде има рајска душа; изађи, рајска душо! не ћу ти ништа.
ђе си? изађи и дођи да нас изгрлиш а ми тебе; већ је вријеме.“ Брат и сестра послушаше и узевши штап отолен хајде хајде хајде,
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— запита Бакоња Кушмеља, отиснувши непознатог. — Не знам! — вели кнез, тискајући се напоље. — Деде, ако икако можеш, изађи. Ја ћу се одвојити од наших бештија, па ћу те чекати ди ти речеш.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ДАРА: То није истина! ЧЕДА: Ама, читао сам својим очима љубавна писма. Па израдила му је класу и, изађи молим те у чаршију, па ћеш чути, цео свет јој се смеје. ДАРА (крши руке): Боже мој!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЖИКА: Бре, баш си ти нека стока, газда-Миладине. Па ти ово ниси исцедио. Донео си толико воде као да ћу да се купам. Изађи, молим те, напоље, па исцеди тамо у авлији... 'Ајде благо мени, па после да те саслушам натенане.
) Је л' овај газда Миладин има нека важна посла код тебе, господин-Жико? ЖИКА: Нема, може и да причека. (Миладину.) Изађи ти, газда-Миладине, па кад оде господин капетан, дођи да наставимо. МИЛАДИН: Разумем, господин-Жико! (Оде.
Чекај! Где си чекао досад, чекај још који дан. МИЛАДИН: Па ја велим... ЖИКА: Ама, нема шта ти да велиш, него изађи напоље док свршимо разговор, па ћу да те зовем после те натенане да те саслушам.
” – ако је само тамо на небу уређена администрација и ако има неког реда... 'Ајд' изађи напоље док свршимо разговор, па ћу те ја звати. МИЛАДИН: Добро! (Одлази.) XИИИ ЖИКА, МИЛИСАВ, ЈОСА ЖИКА: Па онда?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Дао Бог, има шта јој душа зажели. И велим јој: једи, пиј, окрепи се, и изађи! Ено (показује на башту): кад год је лепо, а особито кад је лето, кад сунце зажеже и жега притисне, тамо је хладовина:
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Имаш ти доста и сувише посла у нашој кући, и кад чујеш друкчији разговор, боље сама изађи, јер ти се и од слушања може забунити глава.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сад већ доиста, изађи из Ливана, ево, кћерко тужна, лепог мириса туђа, — краснога ми Исуса! Плакала је Рахила за децом неутешно.
Девојка (На то одговори... и рече с ангелу мрштало натраг:) Обиђи де ти момче наоколо од мене подалеко, те изађи из мога града напоље и опколи ми очевину моју. Одовуд поскорије да си измакао!