Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И кад нова четири разорна зрна, са заглушујућом ломљавом прскоше у црквеној порти, он, избезумљен, у потпуном лудилу до најпоследњег смрзлог нерва зграби све оне конопце испод звонâ и док су разјарена клатна бесно
Онда наједанпут: — Синко, снаго моја, твоје сенке нема! — рече она. — Шта? Шта? — избуљених очију, избезумљен питао је Јуришић. — Нема твоје сенке, Ето, гледај сам, нема нигде твоје сенке, нигде.. — Што? Како?
— Није, није! Тражи! Где је моја сенка? Дед! Где је моја сенка? Брзо, брзо! брзо! Па избезумљен, помахнитао устреми се, полети, сурва, шчепа и свом снагом стеже гушу старице која је крваво кркљала.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Можеш кад Месец буде смркнуо! Сад нећеш! Узалуд се Павле отимао. Исакович је, као избезумљен, шапутао светини да ће им децу, Темишвар, оловом засути, да треба да јашу и хватају Гарсулијевог убицу – нико га није
у војсци, за препаде и заседе, сви су Исаковичи били готови, и на најлуђу војну авантуру, а Павле је био избезумљен немоћу, да ма шта измени, у несрећи својих сународника, тако да је, пред том капијом, скоро викао, у немом монологу.
Завршиће, оседели, разбарушени, полалуди, у аресту! Није чудо да је, то вече, Исакович сишао до куће Клајнштетера, избезумљен, а да нико није знао, ни куд је ишао, ни где је био. Облаци су се били спустили тако ниско, да га нико није видео.
Тај млади човек, за кога се зна само да је био врло високог стаса, био је тих дана љут, избезумљен, дреком жена, и матера, оних, који су са њим одлазили. Он и његови људи искрали су се по ноћи из последњих кућа Титела.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- рекао сам, а онда сам почео да се окрећем око себе, прво немарно, а после готово избезумљен. Рашиде није било ни сто километара унаоколо. Ни трага од ње није било.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Успаљен и избезумљен, дочекао је као глас с неба вест, у почетку јесени, да се припрема напад на Турке и да ће Принцеза путовати у Темишвар.
Од оног дана кад је затекао снаху повређену, Аранђел Исакович беше као избезумљен. Стао је и није одлазио никуда. Првих дана стизао је још до Осека и Ковина, својим лађама и својим џелепима, журећи,
Иначе, сав у зноју, он се осећаше као избезумљен у том врућем дану, над кућама, ливадама, и трскама, у колима, која су се тешко пробијала, по травуљини, од стабла до
са брда, травуљине, кућишта, баре, камените зграде, на којима су непомично стајали, на чекрку, гвоздени петлови. Избезумљен од очигледне жуди да се на њега набоде, да на њему остане, да се од њега не одваја, клањао се онај и превијао над
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али, када закорачих, онда уобразих да на мене нишани цео стрељачки строј... Назад не могу. Већ избезумљен, прикупим снагу, и потрчим, мислећи свакога тренутка да сам ја још жив, а она врзина далеко, далеко, чини ми се даха
Појурисмо... У саобраћајници затекосмо нишанџију другога топа где стоји избезумљен и блед, одело му све крваво, а на рамену му залепљена нека маса, сива и крвава као мозак... — Јеси ли рањен?
Присетих се тада да нас официри посматрају са брега позади. Осетих се посрамљен, па већ избезумљен викнух: — Хајдемо! — и ударих коња. Нешто страховито груну лево. Нисам свестан себе, а коњ јури трком.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (устукне; у тренутку разумео је све: да их је Васка обешчастила, и зато је »болесна« и нема је код куће. Избезумљен): Не то, бре!... (Готово бесвесно): Лажеш ти! (Хвата се за ту могућност, као последњу наду, понавља): Лажеш, лажеш!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Никијас је сав дрхтао од умора. „Куда јуриш, синовче, као избезумљен? Вијам те чак од Пропилеја, и једва те стигох“. „О, стриче Никијо, колико изненађење и радост што те овде видим!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Али нико није приметио зашто се стропоштао Петроније Свилар и само је брада иследникова наједанпут задрхтала, па је, избезумљен у изневереном очекивању, бесно поскочио са стола. — Хуљо лажљива! Говорићеш ти сам!
— Господине, — јекну он као избезумљен — спасиоче мој, оче мој, јест, знам шта говорим, свестан сам онога што кажем, оче мој, јер из вас говори сам велики
„Како је добра земља.“ И избезумљен и занесен старац подиже главу па онде где је слушао чврсто притисну срце, па усне, па клону...
Краков, Станислав - КРИЛА
— Повадите му све ствари, — наређивао је трубач, јер је ађутант избезумљен клечао и јецао. Он је непрестано видео онај прекорни, тужни поглед мајоров, кад га је онако вукао у смрт.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Моја нога запе за каиш пушке мртвог Бугарина. Имао сам утисак као да ме руке оне лешине вуку себи па, већ избезумљен, окренуо сам се и ударих га ногом у главу. Али, лево, у правцу Кајмакчаланског потока митраљез нечији је вриштао.
Већ избезумљен, дохватих се голим рукама за жицу, као да ће ме она спасти. Обазрео сам се хитро лево и десно. Цео први стрељачки строј
У овом одсудном часу осећање дужности као да је у мени пригушило сваки страх. Не осећајући више себе, као избезумљен, скочио сам на ров са слушалицом у руци. Цело моје биће претворило се у страшно, продорно око. Фиу! Фиу!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За њима, Мија, под мишку га држи и води судски момак — нико не вири. Дечко је избезумљен, уплакан, штуца грчевито, као да му у грудима пуца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Схватио је одмах. Лупио је ногом у телефон, излетео и појурио низ падину у поток. Али док је он избезумљен трчао на леву страну сам, сви остали војници бежали су на десну и све се више разилазили.