Матавуљ, Симо - УСКОК
Љепоту главе зачињаше бусата црна коса, сплетена у вијенац. У потпуној сразмјери удова и нежној љепоти обликâ избијаше једрина и снага. Надасве Јанко се чуђаше њеним малим рукама и стопалима, чим се махом Црногорци одликују.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ипак, на махове, снажно избијаше у њему тјескоба, мрачна и црна, пуна питања и сумње: „Куда то води?“ И он се упињаше да разумије то ново осјећање,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
махнито љубљаше и угризаше прса, гојне мишице на руци, гурајући песницу у уста, као да би спречила оно што из ње избијаше и сву је обузимаше... Међутим, песма једнако брујаше. Стојан певаше тако и изразито и тужно као никад дотле.
Ћипико, Иво - Пауци
Нигдје ни жива створа; у селу осјећао се задах уморна живота, и тежачки дах као да избијаше из оних сиромашних потлеушица. Он попође и закрене тијесном уличицом.
Доље наниже. у цунцу и осјену иза , виших стабала, су кућице. Из њих избијаше дим; над кућама дизаше се, ниско, повлачећи се између грања зелено заодјевених стабала...
Чим ступише између стабала на ужу путину, бијаше им лакше, засве да и ондје одасвуд избијаше врућина. Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду.
Старији свијет бијаше рахатлији и свјетлији, а младост јача и објеснија... Босиљак и мажурана, уз дјевојачка лица, избијаше веселије по прозорчићима, и пјесма је селом снажније одјекивала, уз ватру гусле милије гудиле.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А косе му на глави сафи седе Бијаху беле ка снег! Из очију му ватрени пламен избијаше, Образ на сунцу сјаше, Из уста му излазаше мач с обе стране остар.