Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Он се одриче. Али је краљица врло мудра била, па је послала накаша (молера) те краљево суре извадила, пак у другој соби држи; зове краља у ону собу пак рекне му: „Огледај се у ово огледало, погледај сад у ово суре
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У поноћ је изгрејао месец, крупан као аждаја. У шуму се кришом вратио дечко и одрешио блудницу. Она је дечку извадила оба његова плава ока да не би видео на коју ће страну она отићи.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет се поклони, па оде низ степене. Ја бејах већ на горњем степену, она за три ниже. Беше извадила махраму и усекњиваше се. Ја видех како она разастре махраму по целом лицу и како двама прстима притиште очи.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
да ће бити од њега неки грубијан, — заврши Габриела мећући штрикерај у корпицу, који је после треће скришке диње опет извадила била. — Та, шта је... — Извин’те, милостива, — рече облачећи се, — ал’ ја сам се мало и одвише задржала! Службеница!
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Чекмеџијић устане и лагано се довуче до сале где фрајла Паулина је баш седела код једног стола, па је извадила нека писма, премеће их и чита.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тек кад се Бароница попела на скелу, извадила је ноге којима је дотле млатарала по води и погледала нас. - Весна неће ништа рећи! - Знам - рекао сам.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Шта више, прво би наше двориште почистила, па онда ваше; прво би нама извадила из бунара воде и донела, па онда вама. За Божић, Ускрс по читаве дане остајала би ти код нас помажући матери.
— Не бој се. Знам ја да ти мене не волиш, него... — почео сам да гунђам одмичући се од ње. Она је извадила кофу, почела да сипа воду у тестије, али сва се тресла, дрхтала, те вода није улазила у тестију.
Око десет кофа је извадила док је једну тестију напунила. Читава се бара разли. Једва напуни ту тестију. Али није ишла. Сва зажарена, стајала је;
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
За Ђурђем је косу одрезала, За ђевером лице изгрдила, А за братом очи извадила. Косу реже, коса опет расте; Лице грди, а лице израста; Али очи не могу израсти, Нити срце за братом рођеним. 225.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Није шала што си учинила: помутила три мучна племена и крваву сабљу извадила! (баба се препада и дрхти) БАБА Казаћу вам, ал' на исповијест, па чините што хоћете са мном.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ниси ваљда здрав зуб извадила да би златан уметнула?“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти своја
Ниси ваљда здрав зуб извадила да би златан уметнула?“ — „Е, јесам, вели, баш сам здрав здравцит извадила, али шта се тебе тиче, гледај ти своја посла.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(иб., 219). П. има своју улогу и у љубавним врачањима. На Ђурђевдан девојка узме земљу коју је раније извадила испод момкове стопале, мало његове косе и комадић хаљине, све то стрпа у једну љуту паприку, затрпа све то у ватру на
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Па да, све је редно: жена је дочекала свога мужа, посула га млаком водом да се окупа од прљавштине и крви, извадила из ковчега чисто рубље, помогла му да се пресвуче и сада га онако чистог и готово подмлађеног чешља да јој у горњем
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Носи сат покојног господара у џепу ди су јој и стакла за очи; и кад је уморна, тек видиш да је извадила и сат и стакла и не зна које ће на нос да метне... Ал' што кажеш, сече!
али — старост.” Па се решено дигла, извадила из сандука две крпе, села за машину, прошила крпе у врећу, напунила врећу орасима, заметнула је на леђа, и изашла из
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
звезда у души Последњи бескрај у оку СЕНТАНДРЕЈА Бежала си до краја вечности Учинила још седам корака Према северу Извадила из рајске реке Лобању свог имењака свеца И на темену јој саградила Седам сунцомоља Запалила си испод кубета Седам
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Константина налазимо и ове стихове: Сагнула се Јевросима мајка, сагнула се доле по трпези, и узима два мермер-камена, извадила беле дојке своје, па удара камен по камену и заклиње Краљевића Марка: „Сине Марко, моје чедо драго, тако ми те камен
Оде сабља од руке до руке, дођ' у руке Краљевићу Марку, — сама му се сабља извадила! Кад је Марко сабљу загледао, ал' на сабљи три слова ришћанска: једно слово Новака ковача, друго СЛОВО Вукашина