Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ти никад не позна тај пут вијугави, Пут којим извана доводи унутра, И којим све мора да се врати сутра; Као цвет у мору, у мени се јави.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Кандило) 85 — Зуби гвоздени, срце пртено, а тијело дрвено? (Тестера) 86 — Изнутра шупље, извана јамасто? (Напрстак) 87 — Има главу и једну ногу? (Клинац) 88 — Ја вас носим, а ви мене?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
— па био то месински потрес или бурски рат, потонуће трансатлантика или поплава Жуте ријеке — све је то долазило извана. Морила ме питалица: је ли то стога што смо ми овдје некакав привјесак свијета, његово слијепо цријево?
У том расколу, нашао сам да је још најбоље тјерати даље као и дотада: тако је, бар извана, ствар ила спасена. И устрајао сам, упорно али са све мање вјере, у тврдњи да надимак Главоња отклањам не из сажаљења
Питам се од чега су се ти људи имали да тако страсно перу. Овај бакин туш био је у ковчежићу. Извана, сасвим обични путни ковчежић, и то невелик.
Упућен си у свему на иностранство: чак и властите проблеме и преокупације мораш да наручујеш извана!... А што се тиче оних Мама-Јумба, вјеруј ми да их, ко више ко мање, сви имамо.
И — што је најважније! — да баш у тој другој реченици лежим ја, читав ја. Она прва дошла је извана: осјећао сам је као наметнуту споља, пришапнуту од неког не-ја; додуше много паметнијег и, надасве, много разборитијег
Али не, не, то није туга — то значење ја извана уносим у тај његов осмијех; то је више неко снебивање, нека срамежљивост од тога што се још није сасвим привикао на
— Не то, али факат је да на објективно исте потицаје извана разни субјекти разнолико реагирају. Довољно вам је погледати код зубара: на објективно једнаку повреду разни људи