Јакшић, Ђура - ПРОЗА
А моја брада?... А мој чин?... А званије?... Џанум, џанум, ко ће мени то да плати?... Ха?...“ Живко изви иза појаса кесу с новцима; изброји тако до десет дуката и пружаше их архимандриту: „Нâ, узми, оче, за труд!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он ману гудалом, затеже струне, намести мало коњиц па развуче... Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао... Чудни су звуци гусала!
Баш сам будала!... Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни... Дим се изви изнад његове главе... И он поче сркати каву... Није дуго чекао Милоша. Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
На мочварној се изви њиви; Он — малочас што се сплете У рупцу жене, коњској гриви — У небо с криком сад полете. Сва гора паде...
Још не виде царство тих аздија; нити Визант тих бисера; нит сетније звуке Изви ко са харфе; нит могаше бити Снег на Рилу бељи него њене руке. Али увек тужно беше срце Деспе...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу. Он изви руку тако здраво, како би отприлике изгледао коњ са сломљеним вратом. — Ама зар ти немаш боље ракије? Еј ти, пупавче!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Као она свила у пољу што се извија у јесен, тако се изви и отеже са весела срца Радина сетна песма: »Душо Јуло, срце увенуло!« — Шибај, Радо!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Шчепана оним узбурканим валима, мутним И лудо брзим, подижући се и спуштајући као лопта, она се глава на једном високо изви и усред оног пенушавог и бурног вртлога, задржа, затресе и непомично учврсти на сред воде.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А месечина се разастире и плива, плива... А она, прва песма отуда још траје: За мало ми се, туго, гледасмо! Нушка се изви натрашке. Коса јој додирну земљу, прса одскочише, рукави јој се заврнуше чак до рамена, падоше доле.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Али нешто се догађало. Из даљине су допирали дозиви, и онда се изви само један глас: — Е-хе-еј! Исток се помало беласао, сјај звезда гасио, а зорњача блештала металним сјајем.
— Добро је, војници! — поздрави их наредник. — Стараћемо се! — одговорише они сложно, и онда се изви један глас: Јесам ли ти, јелане, говорио, дивна вита јело... Наредник се окрете и пође у шатор. Тада му приђох.
Ах, фирија дракулуј! — шкрипну зубима, онда се изви изнад шатора и повика: — Јанкуљ, Живуљ! У суседном шатору зашушта слама и тек нечије мамузе треснуше пред шатором.
— Јао... Мицо! — Пусти-ме, пусти, иначе, тужићу те. — Она се изви из његовог загрљаја, а затим му се кокетно унесе у лице: — То је требало ноћас да урадиш, када смо јурили кроз ноћ.
Али, мој је коњ из запреге и не издваја се од осталих. Командант притрча реци, удари коња корбачем, његов се белац изви, потковице свитнуше и коњ се дочепа друге обале... Мој коњ угледа јаругу, па диже главу и несигурно уситни ногама.
На коси, у близини оне батерије, куљну земља измешана са димом И црни стуб изви се као да из земље куља. Још један, други, трећи... Гр-ру...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Као муња шину је нешто уз груди, осети да јој се поврати сва снага, она се изви из тих руку и скочи... Први тренутак беше страховит...
Први тренутак беше страховит... паклени гнев загрме и заклокота у њој, она подиже десну руку, изви је у страну и спремаше се да пљесне њоме из све снаге по том туђем образу, па одједном, као посечена, клону на
Разлеже се врисак по соби... Писар се изви, и док се он обрте да види какво је то чудо, оне сухе руке падоше на Љубичине јабучице и за тренутак обли јој крв цело
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Хтеде да се врати у кафану, беше већ устао, ал' се предомисли и седе. Повуче дим и пусти га на прозор. Дим се изви у висину, пролети поред ћерчива и оде напоље; за њим одоше и његове очи.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Раздао сам до последње паре, тако ми самога Бога... — Лажеш, псино матора! — викну Пантовац, па изви нож у висину и удари њиме Николу по глави.
Краков, Станислав - КРИЛА
Одједном се над црвеном стеном указаше три шиљка и три главе. Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо.
Купиле се ствари и спрема товарила. Још би по који војник застајао и дуго тражио изгубљено шило. Наскоро се изви дуга пруга људи, који се провлачаху између дрвећа и жбуња, и избише најзад на просечени пут крај батерије.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Експлозије рикнуше. Још су падали комади земље и камења, кад мој командир узвикну: „Напред, браћо!“ Строј се изви као леса и нагрну на онај један пролаз од раскрчених жица. Неки се Бугари подигоше и почеше бежати.
Сећам се, ах, грозно, један наш стиже Бугарина и зари му бајонет у леђа. Овај се невероватном снагом изви, и избаци нашем војнику пушку из руке.
„Фикус“ приводи најзад Сергија Николајевича столу. Ордонанс Рус прихвати његов шлем и корбач. Сергије изви вратом и откопча јаку на блузи. Онда погледа „Фикуса“. — И самаја ужаснаја војна, имејет в себе њечто прекрасноје.
На кревету је лежала једна мачка! При светлости, и од лупе врата, мачка се протегли и умиљато изви на леђа. У једном углу била је прислоњена пушка, а на земљи је расуто неколико бомби. Све сурово и хладно.
Морамо остати при овоме. Пустићу још само један, контролни плотун. Док сам разговарао са командиром, пешак изви главу и повика: — Ено га! — и сручи се у заклон, где се сав згрчи.
Причао сам јој о себи, о својој породици. Слушала ме пажљиво и с времена на време погледала. Наједном она изви руку и баци поглед на часовник. — Ви журите... Можемо ићи. — Не, имамо још времена. — Ипак је боље да смо тамо.
Читаво комађе одлетало је у висину, жице су разношене као паучинаста мрежа, и над Добрим Пољем изви се облак дима и прашине, као да горе цистерне петролеума.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— Нит’ икад брижна мајка подиже На белим груд’ма ’наке дражести, Кô што их синоћ, винцем угрејан, Уз сетне струне изви капетан. — Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха!
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А шум се зачу. Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила. Па изви главу и слушати стаде, Ал' опет брзо у санак се даде. А ветрић пирка и трска се нија, И бледи месец над језером сија.
А да стигнем пану своју, Љубав ће ми крила дати.“ На огњене своје очи Сад натуче шапку с чела, Па се изви као стрела И са врана коња скочи! Три пута се преметао Пан Љубецки у висини, А четврти доле пао И нашô се у прашини.
“ У том часу с мрачне куле орô сури нагло прну, Страшно одби снажним крилом и у ноћ се изви црну. (У ТВРЂАВИ БЕОГРАДСКОЈ ...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али кад су завукли чеп од бомбе у цев и топ потпалили, огромна бомба излете, изви се у висину и, њихајући се полете прво брзо па онда све спорије, док се не изокрену и вратоломном брзином крете наниже.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Из груди мрављег племена изви се крик олакшања, а онда се мајке окренуше деци, старци скупљању имовине. На Белка се нико и не осврну, само што један
Зато рече: — Остани, Белко! Племе ће знати да цени твој подвиг. — Али, ја више не ценим племе! — изви се крик из груди Крилатог Белка, а племе у чуду остаде немо. Тога није било, нити ће бити! Он бунца.
Доле, у трави чинило му се да чује неко куцање, неко чангрљање из којег се изви тиха и складна песма звона. — Гле, сат с клатном!
Дворани су га нетремице посматрали. Затим се из грла окупљених изви узвик дивљења кад птица насликана на платну поче да покреће главу, залепрша крилима и полете увис. »Нису лагали!