Употреба речи извинио у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Фелдмаршал‑лајтнант је био без капута, у простој, швапској, кошуљи, пушећи на дуг, швапски камиш. Извинио се, мрмљајући, да је стар, да га боле ноге и понудио је госта троношцем као да дочекује свог чизмара.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

А знаш ли, бре, животињо, да сам зват данас код господина начелника, па нисам хтео да идем, извинио сам се лепо. Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо. — И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

одапео, није дочекао да прочита у новинама како је даса кожњак скикнуо — али мислите ли да нам се неко после извинио?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Дан иза тога сеђаше Архимедес, пошто се за свој изостанак на дворским свечаностима на неки начин извинио, у соби за рад свога дома.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

” Рекао сам му да нисам Турчин већ Србин, на што се он извинио и признао да никад није у стању да тачно разликује нације на Балкану.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

што зна да би их свет осудио, али он сам — он их не осуђује (бар не у моменту кад их чини), он их је сам пред собом извинио и оправдао.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Пришао ми је да се поздравимо. Питао ме кад сам дошао, где се храним. Онда се извинио како мора да отпрати даму, али је обећао да ћемо се на ручку наћи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности