Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И кад се он најневештији чини, онда га се највећма чувај!“ Луди мишић не може да мирује, извирује, провирује, рад би га боље видити. Кад га види од јаме окренута, промоли се: „Јошт малчицо ближе, да га боље видим...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Фрајла, па још господин-попина ћерка! — вели Шаца, сретан што јој се осветио за ранију увреду. — Свештеничка кћи, па извирује на дéру! — А откуд је то дéра! — брани се Јула, не знајући шта да каже. — Нема овде никакве дéре...
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ко би га видео пред дућаном како у „јанклу” извирује муштерије, не би рекао да је у њему тако јака душа. Пред дућаном и у дућану изгледа као Грк, Цинцар, као домаћин
Код Чамче, опет, смешећи се лице, над главом „вопијушчег” носа једна грдна брадавица, из које извирује, виси, једна јака дугачка длака, као у пурана. Лако ће их познати. Од никуд се не одзива.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Девојка због тога пружа своју дугу, голу руку, која изгледа као прва рука на свету, и заклапа корице књиге која извирује испод кревета. Тако Ками жмури у тами затворених страница.
Милићевић, Вук - Беспуће
негдје далеко у ноћи, да замишља, и нехотице, своју кућу освијетљену, пуну нестрпљивости и ишчекивања, из које вјечито извирује мати коју варају уши, која од сваког шума чује зврјање кола и топот коња, — кућу које се не тиче спољашњи свијет, гдје
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
ЈОВЧА (постаје узнемирен, натеже боцу, пуши дубље). НАЗА И ти си га много чувао, много волео. ЗУЛФА (извирује иза старе, гледа умиљато Јовчу). ЈОВЧА (ганут; ублажују му се црте на лицу).
!, загушен шаком. Рзање коња, топот све даљи. Урлик пса, прекинут такође. Вијук ветрова појачан... СТОЈНА (извирује на вратима лево, бојажљиво се крстећи, мотри на Јовчу). ЈОВЧА (тресе се у силом загушиваном плачу): Дрвце моје...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Иглицама игра — токорсе плете, Три милосника око ње лете; Трчи, ходи, извирује куд ко пролази, Распитује који којој, каде долази, Сад жели, сад љуби, а сад омрази.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сваког часа она, одупирући се рукама о капију, истурајући рамена, прса, сагињући се над оцем, извирује отуда и гледа улицом доле-горе. Гледа да ли су по капијама већ све девојке изишле.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нећу да носим на својој души живот оног детета што као мишић извирује из модре излизане поњаве. Смерно ме поздравише. Нисам ништа чуо од онога што ми је човек довикивао с оне стране
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Други и можда већи део паланке наставио је старо, оно што паланка сматра „шалом”: да извирује хоће ли однекуд малер, несрећа, брука на човека.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Уши му од свирње зврје, образ му се пражи, жеља га боде незаборавно. Стрмо гледи, на сокак извирује, по улица разгледа, прошећује се дурма и расматра не би ли му где која милојка на очи изашла да се обвесели.