Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
А кад бог вишњи изволи њих од варварске власти и удрученија освободити (какови су они остроумни и љубоучителни), у мало ће времена све друге
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Неће те нико ујести! — Знам да неће! Момак који га је пратио отвори једна врата. Мене би стид. — Изволи! — рече Јоца. — Хајде ти напред! Он уђе. Уђох и ја. За нама његов асистент, па онај момак. Затворише врата.
Црњански, Милош - Сеобе 2
било јављено о доласку оберкригскомисара, старац није сматрао да треба да га дочека, него му је поручио да изволи горе, на трећи спрат, код њега. На лицу Гарсулија јасно се опажала, због тога, срџба.
Теодосије - ЖИТИЈА
А свети виде душе њихове у крајњој тузи, и речју наде срца њихова утешивши рече: — Ако добри Бог изволи, опет ћу се вратити к вама! И тако се испусти из њихових руку.
светоме архиепископу у свему што се тиче светих цркава, и више од других, и остаде с њим у миру и љубави колико се изволи Господу. И све што је од тада свети чинио успеваше, јер је у Богу чинио.
А свети увек, као што много пута рекосмо, од људске славе бежећи, помисли да остави власт првосветитељства и ако Бог изволи да изврши његову жељу, рече да ће у туђим крајевима и живот завршити. Насамо рече краљу Владиславу своју помисао.
и никако га не могадоше задржати, јер је свети одлучио да крене на свој пут до Синајске Свете Горе, и опет, ако Бог изволи, да им се врати и да се ван власти усами у ћутању и овим ослободи од њих.
Ту икону преобрази Бог по својим неисказаним судбама у црни вид египатски, јер мислим да ово црнило на тој икони изволи примити због поцрнелог Адама у аду.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— куцкале су орахове ципеле док се чика Брко превијао од смијеха и викао: — Хајде, лопове, пењи се на сланину! Изволи само! Тако у ораховим ципелама, затворен у Бркиној кући, дочеках и ноћ.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
И Јелена је била веома лепа, само мало од плача подбула девојчица, када ми је казала: »Изволи, уђите...« Она и њена бака Софија имале су само кујну у приземљу.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХАСАНАГИНИЦА: Ако не даш — могу с прозора у Требишњицу! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ма није ваљда? Па ајде, изволи, скачи! Молим лепо! Имаш пуну слободу! Ош да ти отворим прозор? Мени ће беда с врата!
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— А сада — рече бакута — ко оће да проба моје киселе паприке пуњене купусом, нека изволи у кујну! Имамо и одличан пасуљ са шпицевима од ребара ... Остало од ручка!
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Учтиво молим Господина министра да што пре изволи порадити код Господина министра финансија за нужно наређење да нам се изда плата бар за три месеца.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ДАНИЦА (хитно устаје). ЈЕВРЕМ: А ти си, господине Ивковићу? Изволи! ИВКОВИЋ (Даници): Хтео сам да се извиним! Вас опет узнемиравају моји клијенти? ДАНИЦА: Да.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Но како се изволи љубави Наставнице и његовим светим молитвама да се од незнатног и малог узнесе велелепна појава, овај, дакле, храм
Велика туга и бојазан ме обузеше, једно од пустоши, а друго због страха од безбожних разбојника. Али како се љубави изволи Богоматере и Наставнице наше и господина Симеона светим молитвама, тај храм од незнатног и малог у велелепну узнесе се
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ако ми ко за ману припише што ортографију нисам пазио, нека изволи расудити да ми досад на нашем дијалекту с нашим словами граматике нисмо имали.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ако баш желиш знати што је то интелектуална кокетерија, изволи само погледати по интелектуалцима у твојим властитим редовима, па ћеш нешто мало разумјети.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Оде.) XИ ЖИВКА, НИНКОВИЋ АНКА (пошто је Васа отишао, уноси карту). ЖИВКА (чита): А, господин Нинковић? Нека изволи. АНКА (пропушта Нинковића, а она се повлачи). НИНКОВИЋ (испеглан, избријан, напудрован.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Онда из једнога сандука извади две виљушке и хлеб. — Овде, друже, немамо тањира. Мораћемо из једне порције. Изволи. Шта ради, богати, онај рмпалија Лука? Причао сам му о Луки и свима редом...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Судац: Што га толико тучеш и кунеш? Шта ти је учинио? Давид: 3ар ти нијесам малоприје казô?... Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња!
Изволи, господине, да га повргнем на земљу? Тежак је кô млински камен, сапрела га моја крвава мука и сиротиња! Изволи господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Спусти га.
вреће, па да га привежем за 'ву једну ногу од астала, да видите мог злотвора и душманина, кости му у Зеници сагњиле! Изволи, велевлажни господине? Судац: Изволим де, привежи га.
Судац: Што си га дријешио, будало? Давид (смије се): Ама, чекајте, људи, да се мало приберем! Ја сам тебе питô: „Изволи, господине?“ Ти кажеш: „Изволим, изволим, Давиде.“ Е, ко је сад крив?
“ Ти кажеш: „Изволим, изволим, Давиде.“ Е, ко је сад крив? Ја бели нијесам, јер слушам што старији изволи и нареди. Судац: Ти си, Давиде, и будала, и ниси будала. Давид: 'Вала ти на таквој ријечи кô старијем и учевнијем!
Судац: Хоћемо, осудићемо га, само нам кажи све што си начукнуо. Давид: Изволи, господине, да шједнем? Баш сам се млого уморио. Изволи, господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде.
Давид: Изволи, господине, да шједнем? Баш сам се млого уморио. Изволи, господине? Судац: Изволим, изволим, Давиде. Сједи, па нам кажи какву прáву траже газде.
Не знам ти ни казати. То ти је некаква варица, нешто шарено, нешто буди Бог с нами! Траже од Земљане Владе да нам изволи да се више не зовемо само Србови кô до Косова, већ српски, прекославни, школски, црквењски и ато-но-то...
Станковић, Борисав - ТАШАНА
СЛУШКИЊА (прилази и љуби га у руку): Благослови, дедо. (Води га ка чешми, до клупе.) Изволи овде, на клупу. (Одводи га са Арсенијем и посади на клупу.) МИРОН (благосиљајући је): Благословени да сте!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ко другоме јаму копа сам у њу пада... Кипислцауф! Хајд, да видимо прво твоја леђа. — Ама, побратиме, молим те, изволи ти први... И кретоше један за другим, поштапајући се. Тек се чује: „О-хо!“ Један од њих застане и погледа другог.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Ако је и врло угодна Богу била, ал' скоро цркве себи не изволи правити. Нити пак толико хајаше за то пријављивање му цар.