Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ко је пре столећа избрисо Сим... сад стиже и ...еун да избрише. Ко је пре столећа из луле дим удахно, сада га издише. Ко тамне започе мостове теменом сад их придржава. Ко темељ тамници постави сада јој кров завршава.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али шта је, шта је то све? Како се све то губи, бледи и издише пред величанственом простотом мога најновијег познанства!... Тога дана било је топло, али је дувао јак ветар.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је жељна неког озбиљног, старијег мушкарца, који дубоко, истински, воли. Петар није такав. Док она издише, уморна, после љубави, у постељи, види њега, како на столу седи, и како се смеје. Као да су врапци.
А цеде пару од сиротиње, и кад се роди, и кад у зноју лица свог, издише, на самрти. Нико их, међутим, овде, у Кијеву, за Сервију не пита. Него да чувају пољску границу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Није знао да она више и не гледа, да није ни њега познала и да издише баш у тренутку кад је он, пришавши, узима у руке.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Зечевић, С., „Порекло верована да самртник лакше издише на земљи“, Народно стваралаштво, 21, Београд 1967. Зечевић, С., „Шумска мајка“, Развитак, 5, Зајечар 1968.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Понекад би успео да завергла машину, али углавном је испуштао неки кркљав звук који као да издише, па смо кола сваке ноћи паркирали на низбрдици како бисмо изјутра успели некако да кренемо отпуштајући ручну кочницу,
Милићевић, Вук - Беспуће
киша у цвијету цвјетне латице по трави; одасвуда осјећа се оштар угодан мирис цвијета и земље напојене кишом што издише свјежину; дрвеће у цвијету носи на себи нешто снажно и бујно као живот у рађању; по орошеној младој трави жути се
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
доста и тесна, Око стола седи раја бесна, Радује се оном вину ледну, Па свећицу запалила једну: Гори свећа као да издише, Ал' де раја да запали више, Кад весела штоно год имаде, До парице све за Вино даде?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Голи, и празни, крећемо кротко, основе друге Божија потко! Седмо певање Издише пејзаж. Губи се мрење с Реке живота.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
О, што је то што мене веже сада За једну пут, за један облик тела, И што ми душа затрепери цела, И сва немоћна издише и пада, Кад ме се такне једна рука бела!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Расклапљу се у сну очаране шкољке; Издише површјем, к'о од злата пена И с немоћи тихом једне слатке бољке - Дркће месечина звуцима Шопена. Св.
Ћипико, Иво - Приповетке
У устима му камиш; из луле се одавно не дими, али он камиш једнако по устима премеће, удише у се ваздух и издише. Капа му и сада као и увијек сасма покрива лијево око. „То ти око и не служи!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Но он се гасио заједно са на смрт болесном Дафином. На крају осме главе госпожа Дафина издише и, посве распамећен, Аранђел је тада - загледавши се дубље у њене очи са погледом који трне - видео „два непомична,
На крају, у тренутку кад Дафина издише, симболичност се потпуно актуелизује. Тада је Аранђел најпре у њеним очима угледао „два непомична, модра круга, боје
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Пуца.) КОЛЕБАН (споља): Промашио си. У крви својој Јусуф издише. ГЛАВАШ: Свеједно!... Турчин је! КОЛЕБАН (споља): Но прими лепо моју понуду, Док није огањ цеви гараве На крову
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
О томе Лујо будан сања. Час види, како је Јаблан пао, како убоден издише; час, опет, како је надбо Рудоњу, па поносито стоји на мејдану. Чује, како Јаблан громовито риче, а брда одјекују.
Вече се примиче. Сумрак се као крадом шири, а сунце лагано, бôно, величанствено бôно, за планинским врхунцима издише. На подужем дијелу западног неба пружили се тамномодри облаци, испросијецани оштрим, при крајевима зашиљеним пругама
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Бенгалско осветљење трепери, дрхће, издише, оживљује и поново се гаси. Векови пролазе. На Земљи овлађује тама. Кошуља навучена на њено тело претворила се у