Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
„Не пштај, мој синко, зла и опака! Зове се мачак. Само то добпо упамти: да кад га год видиш у кући, не излази из рупе, да те чудо не нађе.“— „Мачак, мамо! Та и име му је страшно!
„Е, кад је тако, а ти остај збогом! С таковим мени пријашељство није угодно из којега уста и вруће и хладно излази.”| Наравоученије „Муж двоједушан и двојезичан неисправљен во всјех путех својих”.
кад происходи из доброхотна, человекољубива и благородна срца, лепа је, красна и општеполезна добродјетељ; а кад излази из худа, притворна, лукава и лажљива срца, онда је и сама згадљива и непотребна.
Сврх свега, кад је такови јоште лукав да се уме владати, онда нека нико пред њега не излази. Апостол Павле јавно каже: „Чадо Тимотеје, доћи ћеду бедна времена кад ћеду неки за светињу држати да се од законога
се о безделици, о опорицању и посмејанију другога не говори, ту она није пристала, — такова нек се сакрије и нек не излази из куће, она је за какав турски сарај, а не за свободне људе, гди се памет и разум гледа и изискује.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
зуји чајник, мирис липе се у снегу осећа, и видим како скочањене руке лончетом чаја греје дрвосеча, чији син излази у пролетњи дан, ведар, плавичаст, капу и капут баца на храстов пањ, копа јаму, и сади нови храст.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Зато су и казали Шапчани Мус-аги: „Ја излази ти од нас, да не трпимо ми с тебе; ја ми ћемо сви Шапчани грнути напоље и раји се предати.
А и везир посла бурунтију у Шабац, да Асан-паша не излази напоље и не замеће кавге, нити се више бије — мир је уговорен, и да отпусти оне кметове који су код њега у граду.
” Питам мога побратима, који често ми долази, чува ме и излази: „Шта је ово, побро, око чадора?” — „Ништа, ништа, побро, састали се Турци те пуше и јегленишу”.
каже: „Надам се да ће данас император на министру издати что буде, јербо тако ред иде, што цар потпише преко министре излази.” 7. фебруара одем и питам, но каже: „Јошт нема.” 8. фебруара примим писмо оздо, однесем и јавим. 9.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Ви може бити то и не помишљате, ама опет некако излази налик. И што је још најглавније — знате ли ви да овај капетан неће ни да чује за мит...
Кад би да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази.
да се прорачунамо — а то смо радили сваког месеца — по његовом рачуну излази да је продато више једанпут, а по мом не излази. И баш могу се сад где хоћеш заклети, није ми о главу да лажем, да сам право бележио.
— речи Видак и насмеја се. — Баш ти једнако о њему, па о њему. — А знаш ли ти да он сад о Ђурђевудне излази од Станоја? — Знам; тако рече и поп јуче. — Па шта велиш, како би било да ја њега узмем под најам?
подвалили да му се освете што им је много пута штошта закинуо; како су се договорили да га најпре поплаше да не излази никуд оне ноћи, па му онда понудили врљике, како је он пристао; како су они за ноћ превукли све врљике од његовог
школи веома слабо напредују, да се речени учитељ слабо на то обазире, да их је напустио и раскалашио, да с њима излази по брдима, те пропушта школско време у дељању, стругању и тесању дрвенарије којекакве, која му није потребна ни за
Па и кмет Пурко нешто оклева. Откад су људи дошли, а он још не излази из куће. У зло доба ето ти и њега — изнесе пун бардак ракије. — Ама где си, добар човече? — упита га чича Мирко.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
; али то је било врло ретко. Године прођу док се псовка чује... Тек, ето ти кмета где с попом излази из суднице. Сви се одмах дигну на ноге и прилазе ближе.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
То је било сунце које се не рађа на истоку света, Сунце Младости, које излази и залази на границама које су шире од свију просторâ, сунце које је давало дубину небеском своду, боју пределу,
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Али, молим те, промисли само: шта мене веже за њу? Зар има момка на свету који није „проводио љубав” из које излази само лук и вода?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Све, ви те, излази на једно. Па све сад мислим: ко ли ће нам, боже, то доћи, и коме је до гошћења сад у ово доба кад су највећи послови!?
— Како само лепо говори, к’о из књиге. Бадава, наша Богословија може се пофалити што тако васпитана младеж излази из ње. Фини младић к’о из штифа, к’о из штифта! — понавља гђа Сида. — Па како се само учтиво извињава!
Био је леп летњи дан, ова данашња недеља. Јутрење свршено, излази свет из цркве. Обе попадије се враћају с јутрења свака својој кући.
« И опет излази Ержа и нуди и господина Перу на вечеру, а он ил’ прими понуду ил’ се учтиво извини, клања, рукује, и одлази, а она са
излемана код куће; и обратно, то јест, најпре излемана код куће, па после спевана у песми, што уосталом све на једно излази Но на ствар. Дакле, Шаца хирург је имао тетку, чија се башта граничила, сучељавала, са поп-Спирином баштом.
— Е, па кад је човек добар, к’о ја што сам, па све му на добро излази... — ’Ајд’ баш да ти дам — смеје се Тинкуца, и даје му фићок ракије и он га искапи намах.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Она ево двадесет година како не излази из куће, нити се појављује у свет. Па и сада, ма да од старости обневидела, поштапује се, поред неколико снаха, толико
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Бранила би се она речито, прелазила у напад и протестовала. Нигде она не излази. Ето баш ту, преко пута, има нека „деповска команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на
Само ово: мама никад ништа не сме дознати. И погружено, као да излази из цркве, она напусти собу. Онда изиђе из куће и седе на клупу под великом сенком дрвета у авлији.
“ И Јуришић се све више мучи и љути што она јогунаста колона једанпут не излази на врата, и осећа око себе пуно неког црвљивог гмизања.
Онда онај човек, увређен и огорчен, нагло устаје па излази без збогом и мрмља нешто љутито улицом поред Јуришићевог прозора.
Африка
Дивно сунце са далеким сумаглицама, на пучини белој као млеко, непомичној. Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето.
Господин који се тушира и облачи иза заклона излази и завршава реченицу коју је још отпочео док је био невидљив. Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и
Једва успевам да му докажем да кашичица није важна и да морамо поћи. Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу.
Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купа
Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов. Чопори звериња свуда, од прве хладовине поподневне до прве топлоте јутарње.
Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено.
Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој недуховности. Он са лењошћу излази из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача.
На седам километара пред њом, Самба застаје да види своју породицу и да је позове да му дође у Банфору. Пред нас излази цело село: чета сасвим нагих џиновских људи, груди и мишица невероватних. Под нама се указује један врт сав у цвећу.
дрветима, која имају облик наших врба и пуштају изнад блата и воде корење као пипке, живи риба која на месечини излази из воде. Она се помоћу пераја пуза уз корење, повијена стабла и грање, да би брсла зелено лишће.
Камион Либанца први пут излази из своје гараже покривене палмовим грањем. Он је обојен светлом зеленом бојом. Шофер је црнац добављен из Боакеа, али
Онај који тресе звечком приклања јој непрестано главу, полусклопљених очију слуша зајапурено њене звуке, као да из ње излази ишта друго сем заглушне ларме. Он долази, после, да говори са мном.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Живела је, тако рећи, само два‑три месеца, а месецима уопште није могла да излази у свет, због свог великог трбуха, надувеног сваке године, као бубањ у Цигана, медведара.
Питаће га кога то има у кући? Ко је то? Одакле? Куда ће из Будима? Најбоље ће, каже, бити да Исакович не излази из куће, два‑три дана, а после, да пређе у кућу Трандафила, господина Георгија Трандафиловича. Тај све уме.
Морала је да излази из кола, као да прескаче тарабу. Кад Божич запита Павла, колико му је година, и Павле рече да је тридесет и седам,
Видео је да лакеј излази, али да стоји и гледа их, иза стаклених врата – која је био за собом затворио. Павле је посматрао и младића, у црном
Поче да се клања дубоко, а да излази, из салона, натрашке, прописно. Кад се нађоше на ходнику, Волков прште, тихо, у смех, па рече Исаковичу да још нико,
Волков га је запиткивао, весело, где проводи вечери, и излази ли у друштво. Коцка ли се, или ће вечерати негде, у женском кругу?
Шрам, у том рапорту, каже да је тај росијски капетан човек миран, уљудан, имућан, који се – осим кад излази у шетњу, по вароши – не миче из куће поменутог, угледног, грађанина Граца.
Исакович је онда почео да се клања, и да излази, прописно, натрашке, из салона Кајзерлинговог, кад га гроф, још једном, задржа.
Агагијанијан рече Павлу да га је довезао, али, да му је наређено да не улази. Има да се врати по Волкова, који некуд излази. Доћи ће по Павла, кад то сврши. Тако му је наређено, росијски.
Петар му онда рече да би најбоље било да, неко време, не излази на очи Трифуну. Да би добро било да се Павле и Трифун не састану, у Токају. Петар се, кад то рече, осмехну.
Причала јој је, како је покушала, кад је видела да жена Вишњевскова излази – а она са њим остаје сама – да јурне на врата. Причала јој је, како је Вишњевски покушао, грубо, да је задржи.
У свом беснилу, да мора да губи време, у тој пустоши, иза леђа божијих, Исакович после, данима, није хтео ни да излази. А кад би изишао, водао је коње, да време прекрати.
Теодосије - ЖИТИЈА
Чуђаше се старији брат сладости језика и сили речи благодати Божје, која излази из уста млађега, и рече у себи: — Откуда је овоме дана премудрост да овако говори?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Идеје и побуде људских група често се отимају прецизној студији и проучавању. Оне су као течност која излази између наших прстију и не да се ухватити.
Има људи који имају зле очи, у другима су добри или зли духови, најзад из неких ноћу излази душа из тела и бори се са ветровима, облацима и непогодама (здухач, ветрогоња).
Исто је осетила Србија 1912. год., у српско-турском рату. Интелектуалне способности. — Из свега што је речено излази да су динарски људи несумњиво обдарени живом маштом.
Из мојих студија и из студија мојих сарадника (Ердељановић, Томић, Шобајић) излази да има особина заједничких свима динарским племенима и да има јасних разлика између рашких племена с једне и
Неуравнотеженост мухамеданаца. — Из досадашњих разматрања излази, да се динарски мухамеданци потпуно разликују од осталих балканских мухамеданаца, нарочито од Помака у Родопима.
Али се међу њима јављају и словенски плави типови. Према свему овоме излази да је бар неки број ових породица аромунског порекла и да су оне пословењене: 1.
Само се преко високих преседлина излази из преспанске котлине. Највиша је и најшира од њих буковска преседлина (1180 м), која ову котлину раставља од Охрида.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Збогом, господине! СПАСОЈЕ: Збогом! ЂАКОВИЋ (оде). ВИИИ АГНИЈА, ВУКИЦА, СПАСОЈЕ АГНИЈА (излази из Вукичине собе): Укус, укус, укус! Укус у свакој ситници, то ти се мора признати.
СПАСОЈЕ: То је то што сам вам казао, будите дакле без бриге! ИX ВУКИЦА, АГНИЈА, ПРЕЂАШЊИ АГНИЈА (излази из Вукичине собе): Ми смо готови. СПАСОЈЕ: Што сте се толико задржале?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— То ми не можемо јести, није „кошер”! — Шта вам ја сад могу помоћи? — рекне па хоће да излази. Рифка га ухвати за руку. — Господару, ми то не можемо јести; сад ви то купите, јер ће ме убити Арон.
Како нема Шамике, њој из гроба пред очи излази Пелагија, онако обучена као кад су је закопали. Опет опомене се њеног детињства, девојачког доба, где се Пелагија као
Црњански, Милош - Сеобе 1
да се Антоновичу одговори да пошаље до мртвих одмах калуђера и да иде пред Беренклауа, а да се у пуку каже да нико не излази из логора без ножа.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“¹⁸ При порођају, породиља у Хомољу се крсти и говори: „Отвори Боже!“, а бабица овим речима дозива дете: „Ајд, излази, спремила ти баба танку кошуљицу, црвене чарапе и шарену торбу!
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За свакога који излази из реда свакодневна, навикнута, који опчињен лута некуд ван друма древна. Тражим помиловање, драги царе, за оне које
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
га још ниси срела, осећаш да негде постоји неки други живот, који се непрестано крије од тебе: понекад га угледаш како излази из кола и замиче у неки пролаз — мутни наговештаји — понекад те готово очешу девојке у крзну, љубазни, елегатни
Из њених лепих, ружичастих усана шири се балон, који прсне са праском. Средовечни мушкарац излази из свог сређеног дома, само са једним кофером. То је, дакле, све што је зарадио за четрдесет пет година!
најзад, двадесет и пет! Сунце мамино! Угледала је у даљини, међу белим келнерским блузама, како излази из полутаме, види њену светлу косу и зна: само њих две дишу истим ритмом, једино њих две међу овом светином, овим
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
То изгледа уверљиво; ако, пак, аргумент обрнемо, закључивање ће показати једну слабу тачку: излази да танка, досадна, незанимљива дела, само зато што су славољубива и умишљена, спадају у „праву” књижевност.
Дете као читалац занимљив је проблем, али излази из круга тема које нас овде превасходно занимају. О том проблему најчешће се говори произвољно и нестручно.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ЖУТИЛОВ: Отимали или не отимали, ви сте касирати, па крај. 7. СКОРОТЕЧА (ступи и преда Жутилову писмо, потом излази. ЖУТИЛОВ чита у себи.) ШЕРБУЛИЋ. (Гавриловићу): Да су сви такви родољупци као ви, тешко би народу било!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Поступно он излази из те верске грознице, чита рукописне зборнике, у којима је поред црквених ствари било и састава световног садржаја,
здравом разуму и човечанском достојанству, и да место живота по »страху господњем« приме слободни и хумани морал, који излази из природе сама човека и људских одношаја у друштву.
излазило просечно по 2 књиге годишње, од 1780. до 1800. по 7, од 1800—1820 излази по 19, од 1820—1830. по 23 на годину, од 1830—1850. по 45 на годину.
У збирку Неколике піеснице (Лајпциг, 1826) унео је и неколико народних песама. По једном писању Вука Караџића излази да је Милутиновић »отишао у Црну Гору да купи пјесме«.
Место идеала »Славјанског Царства« долази идеал »Душановог Царства«, и из панславизма четрдесетих година излази ужи српски национализам.
1778—1779. излази његова збирка народних песама разних народа, »поетски Пантеон«, Стіммен дер Вöлкер ин Ліедерн, која чини датум у
Од двадесетих година излази ново издање његових скупљених народних песама, три књиге у Лајпцигу, од 1823. до 1824 (књига ИИИ — 1823, књ. ИИ.
Шездесетих година скренуо је општу пажњу на себе. 1863. излази његова историјска драма Сеоба Србаља, 1868. Јелисавета, кнегиња црногорска, а тек 1873. збирка лирских Песама.
ПРИПОВЕДАЧ. — Љубиша је, како сам вели, »са муком ступио на оригиналност«. 1868. излази са оригиналном приповетком Шћепан Мали, и отада до смрти он стално пише. 1875.
Од 1872. почињу се преводити романи Виктора Игоа Јадници и Деведесет трећа. 1873. излази српски превод Живота Исусова од Ернеста Ренана.
1881. покушава се у Сарајеву да издаје забавно-поучни лист Требевић, у Задру 1883. излази забавник Бока Которска, на Цетињу, од 1889. до 1891, под уредништвом др Лазе Томановића Нова Зета, а од 1895. до 1900.
и др Владимира Ћоровића, са књижевнијом бојом, и уз сарадњу многих и српских и хрватских писаца, она и данас излази.98 Два главна српска књижевна листа деведесетих година јесу Дело и Српски преглед, оба у Београду.
Милићевић, Вук - Беспуће
То је био погреб његовог оца. И сад, кад дозива себи у памет слику свога оца, она излази пред њега вазда жива и свјежа; он гледа пред собом тога крупног и чврстог човјека са мрком, неједнаком, гривастом
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Освану и давно жељени благдан рождества Христова. Прошло је и јутрење и служба, и побожан свет излази из цркве. Шкрипи снег испод ногу побожних и гладних хришћана који хитају из цркве, где су се постарали за своју душу,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оно лево раме, И још плеће, и то срце живо, Крај ложице сукће мач укриво, Кроз пашњачу и токе од сребра, Па излази на та десна ребра; Пола меса на коњу се љуља, Врела крвца из срдашца куља, Пола лежи доле на рудини, Па се ваља
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ајд, ајд, излази, што тамо шушкаш као јеж. Довикне му то Вачкоња више пријекорно, а мање љутито, разумије он њега, а сељачак се заиста
Стјеран до зида, у неприлици, командир излази у двориште да зовне у помоћ станичну куварицу, женско је, лакше ће се објаснити, али, као за пакост, куварица има
— Аух, сто му! ...А ко му је сад тај Васкрсије? — Онај мали. Он га тако зове. Командир затеже униформу и гологлав излази напоље.
— Станидер мало, ево нашег Стеве. Придошлица излази из кола и весело поздравља: — Здраво, Стево, соколе, како си ми? — Како?
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хајде, кћери. Данас нам нема другог разговора До залудног... (Јусуф излази) Видиш да не вреди, па не вреди. Виде само оно што плива на врху воде.
Јес чула? И да знаш да са свадбом не мислим да отежем! Кадија је дуго чекао! Разумеш? (Бег излази. Светлост се гаси, али тако да непомичне силуете Хасанагинице и мајке Пинторовића остану видљиве.
Али не жури, мало га задржавај! Измисли нешто! Кажи: ага прилего, причекај д устане! (Хусо излази) ХАСАНАГА: Шта саветујеш? ЈУСУФ: Сачекај га нека каже шта има. Онда ћемо видети. Ти се држи резервисано.
Ево ти га! ХАСАНАГА: Е, дуго ли га је задржо, свиња једна! Гледа да га се што пре отараси! Ти седи, и не излази! Ако оће у четри ока, нек каже! (Улази бег Пинторовић) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Селам алејкум, Хасанаго!
Ма немо да се деранжираш, сам ћу ја! ХАСАНАГА: Ма ајде, испратићу те! (Бег излази, праћен Хасанагом. Јусуф разгледа ножеве, Хасанага се убрзо враћа.) ХАСАНАГА: Јес видо? Дошла маца на вратанца!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Ништа. Седим! — поче ми он одговарати, једнако онако стидећи се. — Седи! — узе место њега мајка му. — Не излази. Нешто је болешљив. Сигурно нека „редњичина“. А и ово време лошо, па...
ПОКОЈНИКОВА ЖЕНА И Толико му је већ излазила, а и сада излази на гроб, да га је као живога готово заборавила и памти га само по гробу. Дугачак му гроб.
После опет, као до тада, она седи сама у кући и никуда не излази. Чак ни на капију. Једино, кад синчића пошле за штогод у чаршију, само на капију сме за њим да промоли главу, али чим
И тешко њој, ако би чули да она није као што треба: сама с дететом код куће, већ да излази, виђа се... Јер ни они сами нису јој долазили, а камо ли други.
Знала је — сигурна је била да је то тамо Ита. И као да је тамо код њега, чисто га поче гледати како излази из кафане. Иде; ноге га не држе. Свирачи већ не могу да му свирају.
увек чекала на капији, а после, кад је с дететом ишла, само што дете обуче, она се брзо спреми, повеже, одмах излази из куће и полази на гроб. Од страха не зна ни како пређе чаршију, улице и уђе на гробље.
Да суботом излази му на гроб, плаче... Нарочито тај плач добро јој је долазио, као давао јој неке насладе и уносио у њу живота, ватре...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире, и да излази опет пред своју рупу, и да живе у пријатељству као и прије што су, додајући да се оно већ не може поправити што је
моли се богу, помисли ако утече у мунару да му већ Турци неће ништа моћи учинити, па побјегне у мунару куда и хоџа излази, кад окујише. Али Турци неће ни ту да га оставе. Кад кмет то види, скочи с врх мунаре.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
(ВЕЛИКА ОТВОРЕНА ДВОРАНА, КОЈА НА УЛИЦУ ИЗГЛЕДА. ИЗНУТРА ВИДЕ СЕ ЈЕДНА ВРАТА ОД СОБЕ, ИЗ КОЈЕ ИСАЈЛО ИЗЛАЗИ.) ИСАЈЛО: Е, де, де! Сад и тај покор на моју главу. Да ме чује кум, прекрстио би се.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
нацврцала — ни вама не би фалило да вас с времена на време погледа из фиоке док пишете за лову, мислим, када вам оно излази слика у новинама и све!
— Је ли то нека нова друштвена игра? — Психијатар! И то најбољи у граду. Поповићкина Беба не излази из његове ординације. А она није ни за длаку осетљивија од тебе! И ту маман најзад избаци преостале карте на талон.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Затим можете сићи било којим степеницама низ улице. Пео сам се ипак улицама. Камени излази кућа, прастари, излазе на саме степенице. Жене седе у вратницама; младе над ручним радом. — Добро вече. — Добро вече.
Он такође застаје и гледа. — Добро вече! — Добро вече, господине. — Ради се. — Помало се ради. Улица излази скоро на језеро и одмах се претвара у само утабану путању по трави, дуж језерске обале.
— Не, она би желела да буде кћи. Данас је почела да трпи. — Добро вече. Вечерас треба да буде месеца? Још не излази! — Изићи ће на оној страни. Тек је почео да се крњи. — Једва видим језеро.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
раширим руке као да сам гонитељ птица и стајем на леђа делфина; мирују пегава леђа под мојим босим ногама и месец излази. Све се отето благо мора вратити своме извору, громови падају у сребрне зделе и остају ко згрчени пужеви.
и мрк очи не одваја од звезда воде га два младића о чија се рамена ослања неки виде у њему божанску рибу која излази на суво другима се привиђа у Тополи где се клања очевом праху он само зна нездраве снове о блуду који га на
1972-3. ТО СЛОВО 1. Док иде испред нас длан који нас води и гледа милује нашу влас излази из рамена светли на поласку у свет и одмах каже: стој човек мора да се сећа док удариш дланом о длан свест му
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
ТРИФУН: Па то, овај не ваља, онај не ваља; овај ово, онај оно; другим речима, кад се добро помешају карте, излази да је само Агатон способан да управља имањем. АГАТОН: Па и јесам, Трифуне! Знаш ли ти шта значи то срез од 52.
(Оде.) ДАНИЦА (узима поново служавник). ПОЈАВА ВИИ ПОРОДИЦА, ДАНИЦА АГАТОН (излази први из собе, а за њим сви остали.
Он иде круто, јер је под леђа од капута метнуо велики сребрн служавник који доњим крајем вири). САРКА (излази из њихове собе носећи у џепну марамицу увијен неки предмет.
(Оде.) ПОЈАВА XИИ АДВОКАТ, АГАТОН АГАТОН (најпре провири кроз врата, па кад види и увери се да је адвокат сам, излази): Баш, једва сам чекао да останете сами. Имам важан разговор са вама.
АГАТОН: Па и ниси. МИЋА (показује цедуљу): Ево, баш нешто рачунам, па излази да сам му седмо колено. АГАТОН: Што каже Сарка, девета рупа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кренули смо по мраку. Мучно је осећање кад се по мрклој ноћи излази на положај. Ишли смо прво главним путем, онда скренусмо, затим преко неких њива, лагано, и застадосмо у једној ораници.
Гледао сам са чуђењем овај свој нови стан, и задигох шаторско крило да видим куда се излази. Поручник се насмеја. — То лево је трпезарија, која води све до Митровице, а десно салон, дугачак до Шапца.
Вели, сви му закидају и зато мора он лично да присуствује... Из његова говора излази да би коњи сигурно полипсали да он није овде. Александар поче да шмркће, па га прекиде: — Ја... добро, добро...
Иако у муци и болу, ипак сам затезао блузу. Командант се појави на вратима. — Зар ти не знаш како се команданту излази на рапорт! — гледао ме је строго. Онда ми окрете леђа. — Разумем! — одговорих без смисла и поздравих.
Свака батерија поручује за себе „живу фураж“. Она, не излази изван оквира једне батерије, и, на крају, одилази истим путем којим је и дошла.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— Зар ваш колега не ради данас? запита он осврћући се. — Ради, не знам што већ не излази. Писар скочи и утрча у школу.
Срећа још те је опазио писара да излази на двориште, иначе би га овај затекао баш како виси на прозору и гледа зачуђено.
Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом. Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.
Капетан зазвони, уђе жандарм. — Кажи господину Пери да не излази још. Зваћу га. Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.
Кад излази из куће, веома је забринута, управо преплашена, као и Љубица. Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду.
И Стојан се огрће неким дугачким гуњем, крије оно под гуњ, замеће мотику и журно излази из дворишта... Ха!... узвикну Гојко и поче долазити к себи. Стаде разумевати догађаје...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Василију) Зато што дробим коске! И вадим дроб! Зато сам Дробац! И немо то да ми не упамтиш за идући пут! (Излази десно. Крај пумпе је заборавио волујску жилу.) ГИНА: Тако увек, ни добардан, ни довиђења, ништа!
То ми је цео живот с тобом! А овамо си ми обећаво и Цариград! СИМКА (излази у двориште са прекривеним послужавником): Гино, могу ли код тебе да склоним сребрни есцајг?
ГИНА: Кад курве треба бранити, први си ту! (Огрнута љубичастим баде-мантилом, на веранду излази Софија. Преко ограде пребацује мокар костим. Гледа преко реке.) СОФИЈА: Јелисавета! ЈЕЛИСАВЕТА (из куће): Шта је?
ЈЕЛИСАВЕТА (из куће): Шта је? СОФИЈА: Ниси ми казала како је диван поглед одавде! ЈЕЛИСАВЕТА (излази на веранду): Кад да ти кажем? Морала сам сама да распакујем кофере!
ГИНА: Мени су све лађе потонуле у овом кориту! (Из куће излази Софија и иде према реци) ЈЕЛИСАВЕТА (с веранде): Софија! Где ћеш сад опет? СОФИЈА: Да ухватим још мало сунца!
(На веранду излази Јелисавета. Истреса веш преко ограде.) ГИНА: Не истресај ми то твоје ђубре на веш! ЈЕЛИСАВЕТА: Је л кажете мени?
СОФИЈА: Откуд ја да знам? ВАСИЛИЈЕ: Зар нису у плетеном коферу? ЈЕЛИСАВЕТА: Тамо су перике! (Из куће излази Симка) ВАСИЛИЈЕ (Софији): Помози јој да потражи! Мора да су у неком од оних сандука!
(Приђе столу) Траже мачеве, а они на асталу! (Хоће да викне глумце, али из куће десно излази Гина.) СИМКА: Јеси се смирила? ГИНА: Смирићу се кад умрем. СИМКА: Јеси могла бар мало да тренеш после свега?
Има ли ово позориште суфлера? Има ли ова представа редитеља? Да ли овде постоји инспицијент? (Излази према реци) ГИНА: Овога би севап било окадити!
Па ђе ви је тај Стефан? БЛАГОЈЕ: Који Стефан? (Са коферима у обема рукама, и под мишкама, из Симкине куће излази Василије) ВАСИЛИЈЕ: Извините што сте чекали, каснимо на представу! МИЛУН: Не касните!
ПРВА ГРАЂАНКА: „Бог кроји правду када куцне час!” (Стражари износе носила са прекривеним лешевима. За њима излази Мајцен. Носила спуштају на земљу. Из мрака, са исуканим дрвеним мачем, пред њих искорачи Филип.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Добијамо инјекције против тифуса, које су, у оно време, биле врло болне. На трбуху нам излази гука. Ходамо, по ходницима, као шашави. У болници има једна засебна дворана, за епилептичаре.
команда у Сан Виту смештена је у једној згради од мрамора, у коју се не може без специјалне дозволе, а из које се не излази више, без специјалне дозволе. На ходницима стоје подофицири под оружјем.
Лусиа Рајцес (из Лемберга) толика је лепотица, да се свет скупља да је гледа кад из воде излази, као Анадиомену. Мужа су јој били убили у Сибиру.
) Револуција почиње у радничком, трећем, кварту, али не у фабрикама, него у касарнама. Војник излази на улицу. Чујемо за побуну аустријске морнарице и да су 30.
Бенешић, самац, епикурејац, литерата, дочекује ме као старог пријатеља. Он је био завршио штампање Маске и она излази тих дана, у издању Друштва хрватских књижевника (не онаква каква је у рукопису била, и са много штампарских грешака).
У водама су комади неба. Један лабуд, којег сам, на жалост, већ упознао из песама Манојловићевих, изненада излази на видик. Мале, мајушне мушице роје се над небесима. Голе Венере клече пред грањем што пупи.
Не виде да ту више није важно како столице стоје на позорници, из којих врата излази ново лице, ни брз дијалог. Не виде да би после неких реченица требало дуго, дуго ћутати.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он и не обрати пажњу на то. и поче даље да чита, али га друг, што седи до њега, јако повуче за рукав и рече: — Излази, прозван си! Он изађе без икаква осећања.
— Не знам ја за то... њива је моја и не дам ником да приђе ту. Излази, чича! Викну Спасоје, а кошуља на њему задрхта к’о лист на јасици.
На њиву ми жив не излази! Али чича Пера ћути н мисли у себи: дао Бог — пшеница је, те јој не треба ни копања ни прашења, но чекај док узри па
Навише, дубровачком улицом. Из оне двокатнице, где је била фирма с натписом Видело, Комарчић излази и путује у Сремчицу да пољуби у образ онога дрипца, коме је ономад одрицао права учешћа у самоуправи.
и угледаше петора кола и неколико коњаника где улазе у варош, видеше затим како пролази спровод улицом, како свет излази на врата дућанска и љубопитно посматра. — Ето их!
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ (забринуто): Само... овај... XВИ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (излази из собе): Јевреме... да те припитам. ЈЕВРЕМ: Немој, молим те, да ме питаш, јер нисам ни за какво питање!
ЈЕВРЕМ: Е, па де!... (Оде на врата.) Младене, Младене! В МЛАДЕН, ПРЕЂАШЊИ ЈЕВРЕМ (Младену који излази): Зар ти не чујеш? МЛАДЕН: Чујем, него газдарица ме задржава.
Он узноси обрве размишљајући и издржавајући незадовољство). СПИРИНИЦА (излази из собе, за њоме Спира и Павка која их испраћа): Гле, па ту је и Јеврем!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
том човеку нема ниједног писаног трага У књигама ни у архивама, кода Није ни живео, и ево, једини ја га Видим, како излази из реке, док му се вода Слива низ леђа. Тај призор, ишчупан из древности Завештавам, овде, домаћој књижевности!
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
У томе се заливу њена вода загреје, па тако загрејана излази из њега кроз Флоридски Мореуз као топла Голфска Струја. Ту је, код свога изласка из Залива, струја широка 50−80
Кад га је нашла, она не излази одмах. Јегуље се око њега окупљају и узнемирене ту чекају погодну ноћ, пливајући и преплетајући се једна око друге ту
Из тога излази, на пример, ова последица; морске животиње што живе у топлим водама екваторијалних области, заузимају само извесне,
то да је експедиција Кнеза од Монака ухватила на дубини од 3000 метара нарочиту једну врсту прождрљиве ајкуле која не излази из таквих дубина.
Кеј је на пристаништу претрпан сандуцима и балама робе. Дуж кеја врви послован свет, а пред вече се ту излази у шетњу.
Велика зоолошка фамилија туњева има разних врста, од којих већина не излази из тропских вода. Али једна од тих врста што се у масама лови у азорским водама, напушта у одређено време тропске воде
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде планине без питања твога ал' Лимова. ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО,
Она збори да ће све казати; и кажује, Бог је посјекао, кâ да човјек све очима гледа. ИЗЛАЗИ ПРОРОЧИЦА И ВЈЕШТИЦА. КНЕЗ ЈАНКО Кажуј, бабо, јеси ли вјештица! БАБА Јесам, кнеже, није фајде крити.
СМРКЛО СЕ; СЈЕДЕ ГЛАВАРИ ОКОЛО ОГЊА. ИЗЛАЗИ МЈЕСЕЦ КРВАВ, И БИ ВЕЛИКИ ПОТРЕС. У ТО ИСТО ДОБА ДОЂЕ К ЊИМА СТАРИ И СЛИЈЕПИ ИГУМАН СТЕФАН С БРОЈАНИЦАМА У РУКЕ.
Споменик је вашега јунаштва Гора Црна и њена свобода! ИЗЛАЗИ ИГУМАН СТЕФАН МЕЂУ НАРОД. И НОСЕ ЗА ЊИМ ДВА МОМКА МЕЂУ СОБОМ ЈЕДНУ СИНИЈУ И НА ЊОЈ ДВАДЕСЕТ ОКАХ ШЕНИЦЕ ВАРЕНЕ,
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И знало се како би тада сваки од њих, не верујући самом себи, кад баш мора да излази у чаршију, пре изласка прво морао ићи на огледало, да се огледа и види да му се случајно по лицу и очима што не
Остане по два и три дана, али никуда из куће не излази. Чак и најближу родбину, стричеве и тетке, не прима. И Софка се сећа да су ти дани били најгори.
За њу није било ни од каквог мушкарца опасности и зато је могла да буде сасвим слободна. Могла је, кад год хоће, да излази на капију и тамо стоји. Свакога мушкарца, младића, гледала би право у очи.
што је тако отац свуда води, иде она, а не зна да он то чини све због маћехе јој, што није у реду да он са женом излази а код куће остављају саму и толико већ велику девојку.
и сав живот, који је до тада био ограђен и спречаван и угушиван мећавама и хладноћом, тада је већ почињао из кућа да излази и по улицама, по чаршијама, црквама, саборима, веселима да се шири, мешајући све међ собом, и мушко и женско.
Ено Како са млађим сином излази и, чим опази Тодору, Одмах јој прилази руци, љуби је. И Софка овамо зна како јој сада она тамо сигурно говори: — Како
што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе, пењу се по степеницама.
Видело се како сваки час излази из кујне, и са исцепаним дрвима враћа се натраг. | Горе, насред гостинске собе, стајала је мати.
Особито када из њине куће поче сваки час да излази Магда. А Софка је знала да она то трчи по родбини и све позива. Ускоро, виде како из родбине, радосни, на глас да је
Сваки час по која тетка, нарочито Ката, отуда излази и опет се враћа. Поче кућа онако са отвореном капијом да се закрчује, пуни.
Знало се само да је испод цркве, да води на друм, и да поред текије и преко винограда излази на границу. Њихово село било тамо у Турској, одмах иза манастира Светог Оца.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире и да излази опет пред своју рупу и да живе у пријатељству као и прије што су, додајући да се већ не може поправити што је учињено.
Као и ала, аждаја има крила и лети, али обично живи у води, из које излази и прождире момке и девојке. Аждаја — како народ верује — може да живи онолико стотина година колико човек има зуба у
“ МАЦАРУО Мацаруо је дијете које умре некрштено, па послије (као што се приповиједа) у гробу оживи и из гроба кашто излази и малу дјецу мучи и дави.
Потом вукодлак излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њихову.. А у вријеме глади често га привиђавају око воденице, око
у камен, легао те заспао, па једнако спава; пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или из камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или из камена испадне, онда ће се и он
— уступите, анатемници! ОД КОСТОБОЉЕ („Поганица“) Проклета проклетнице, несретна несретнице, излази из роба божијег (име онога ком се баје). Ето отуд пресвете матере Богородице на врану коњу, на златну седлу.
(Сенка) 252 — Во бијелоња лежи међу хиљаду оваца? (Месец) 253 — Из долине излази, за брдо залази? (Сунце) 254 — Изиђе вила иза церовика и просу сто грана из златног ручника?
У руци носи буздован, којим лупа о праг и довратак сваких вратах куд год улази и излази; њим триеска и о врата, о тетиво и таванице у ниској кући.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она се онда ,изда свекрви говорећи: | „Мати моја! он није змија, већ је он момак да лепшега нема. Свако вече он излази из оне змијиње кошуље, а у јутру се опет у њу завлачи.
а она му одговори да има напријед у оној гори једна кућа без врата а само један прозор на кући кроз који се улази и излази, и у тој кући да има така ђевојка, „ма” рече му „синко мој!
Наднесавши се мало над језеро угледа крилата коња и на њему крилата чоека златнијех коса дугијех до пета ђе из језера излази. Кад их цар виђе, потаја се и стаде вирке да гледа ђе ће шта ли ће ови чоек.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
Одмах се излази заједно са јерејем који је литургисао, и указује клањање игуману. Пошто почне уобичајени псалам ради слушања, полази
Свакоме је познато и ово, а и од Јована божаствено јеванђеље објашњава овако говорећи: „Сваки који чини тајно, не излази на светлост, да се не разобличе од светлости дела лукава“, (Јн.
Из уста њених излази правда, а закон и милост на језику носи. Путеви њени су путеви добри, и све стазе њене су у миру.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
„И овај камен земље Србије...” ЈАГОДА: Пусти сад тај камен, оћу да прођем! (Излази) МИЛЕ: Код њега улазим без лектимације!
Ал теби ово да кажем: оне мишеве дискотиш како знаш! Гребу под креветом, не могу да се коцентришем! (Излази) МИЛЕ: Јеси видо како прави гримасе дупетом? ЦМИЉА: Црнога ли јој леба, бого мој!
МИЛЕ: Зову те неки напољу, оће да наруче! ИКОНИЈА: Фала Богу! Спремде ми то за кутњак, оћу дизлудим! (Излази) СТАВРА: Народ огладнио слушајући! (Улази Просјак. Дроњав, прљав, улепљене велике косе, брадат, невероватно стар.
ИКОНИЈА: Свако мисли да ће друкчије! Дај те шкембиће! И не мораш увек палац думочиш! Рекла сам ти икс пута! (Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику! А ви шта рекосте шта ћете? СКИТНИЦА: Ништа, само нешто да питам.
Умро у Немачкој, у заробљеништву. ИКОНИЈА: Стварно не знам. Морам да однесем ове ђуроваче. (Излази) СКИТНИЦА: А ја се напротив вратио из рата.
СКИТНИЦА: Други пут. А нисам вам за пиће, имам јетру. Немојте да заборавите. А ја ћу још да навратим... (Излази) ИКОНИЈА: Сви се они сете кад оматоре! ЦМИЉА: Докле овај мисли овде да спава?
ПРОСЈАК: Терај ме, терај, идем! Ал немој да се зачудиш ако ме зовнеш, а ја се не одазовем! (Излази) ГОСПАВА: Шта ти још нећеш овде да накотиш! ИКОНИЈА: Добро ти човек и каже, прво погледај себе!
Не знам шта је онај елебак поправљо! Прозори опет не дихтују! То после потри! Заборавила сам Анђелку пешкир! (Излази) ЦМИЉА: Да ми је димам неку собицу, собичак, макар најмањи, два са један, па и мање ако треба, ал нек је моје, да
Да није било света и милиције, сад би вам ја пливала негде у Дунаву, силована и задављена! (Излази) ЦМИЉА: Како ћу ја ноћас по мраку сама до Репишта? ИКОНИЈА (улази): Коме си то отварала?
Спремиде, Цмиљо! АНЂЕЛКО: Да се ја онда распремим, док јаја буду готова! (Излази) ЦМИЉА: Згодан овај! ИКОНИЈА: Није да га узмеш за пелцер! ЦМИЉА: Овако скинут, изгледа као анђео!
ИКОНИЈА: Спремај ту кајгану, и мало мање фантазирај! (Излази) ЦМИЉА (чежњиво, занесено, лупајући јаја у тигањ): Тек га видех, а већ живо снујем како да се шњиме региструјем!
Је л ти та нога природна, или вештачка? АНЂЕЛКО: Овде не можеш ни шкембиће на миру! (преврнувши столицу, љутито излази) Миле (подижући столицу): Неки чудан тип, нимало друштвен... ИКОНИЈА: Не знам шта си се ускопистио!
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА (оставља ципеле на крај прага). ВЕЛА (спушта леген на столицу коју јој намешта све крва). ЈОВЧА (излази. Пружа руке ка легену да се умива): Дај! ВЕЛА (полива га).
Готово шапатом): »Не даш је другом!« ВАСКА (излази из своје собе, унезверена; кад види Јовчу пође брже к њему с болним осмехом): Ох, тато, где си?
И хтеде да се излуди, да се пресвисне, док једне ноћи... МЛАДЕН (излази, унезверен). ЈОВАН (потрчи да се уклони, мислећи да ће и Васка изићи; враћа се): А бре, обуче ли је? МЛАДЕН Па?
МЛАДЕН (трза се, прекорно себи): Ех, мало не заборавих. Ево, сад! (Одјури лево.) ВАСКА (излази зајапурена, леже клонуло на миндерлук, на леђа, забацује руке више главе): Ох, докле? (Зажмури.) Пауза.
Аферим, Јовче! па тиха, мека, чежњива свадбарска свирка. ЈОВЧА (излази из собе на доксат; љут што се његови не појављују; с почецима већ сумње и слутње неке тешке тајне јер види да Васкини
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Чекали су доста, али у њеке шкргну мандал, врата се лагано отворише и Бакоња се промоли. — Не бој се!... Излази!... Та знаш да Брну ни лубарде не би пробудиле у првоме сну! — соколе га другови. — Ајме мени!
Већ су три мјесеца откад свакога дана нестрпљиво очекује позив да отиде да се зафратри, те већ и не излази из стричеве собе, осим у цркву и у трпезарију. Бутре је пак долазио касније, као оно њекад Бакоња. Бујас уђе.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Санке су спремне! — сада већ љутито понавља, јер Аћим не воли да гледа упрезање коња, и никад не излази из собе да се попне у санке док га не позову. Аћим ћути и гледа у колена.
Краду, разносе, Морава обурвава. Ово имање нема домаћина. Аћим ни о чему не води рачуна. Симка не излази из дворишта, слуге се погојиле оД лежања и нерада. А он не може свуда да стигне. Он јури ветар и мучи коње.
— Хајдемо да зовемо село — устаје, преко кожуха навлачи гуњ, узима штап, Чађевић излази за њим. — Стани мало! — каже он пред дебелим багремом што гранама грли стреху старе куће. — Ти памтиш тоцило?
Река иде и односи: некад звезде, а некад облаке. У зору, једна по једна устане и одлази у село. Лука не излази из воденице док и последња не утоне у густу шуму топола.
Није дошла да спава. Из ковчега нешто узима. Сагла се, усправља се, излази, мало је застала код врата... Она зна где је он. Треба само да викне. Ја сам јој ноћас за све.
да убија у заседама и у глуво доба пали куће. Никад више по својој жели. Симка отвара врата, излази, шкрипи снег, Никола се придиже... Неће код мене. Ноћас ја никоме не требам.
Аћим се обема рукама ухвати за браду, вукући у страну два њена прамена. — Јок, капетане! Аћим Катић не излази из апсе и неће на слободу док сви Преровци не буду пуштени и док се не казне злочинци за убиства и тиранства по мом
Мокра жаба ходала му је по потиљку. За инат не излази, још не излази, мислио је, а он је најурио жену, он је побегао од ње, а сада га друга мучи.
Мокра жаба ходала му је по потиљку. За инат не излази, још не излази, мислио је, а он је најурио жену, он је побегао од ње, а сада га друга мучи. Докле ће те сукње њему да стежу душник?
Њега? На врата Мијатове собице прислања образ: као поток хучи дисање говеда, брзо излази на пут, уска путањица кроз њиве спотиче ноге, непоклани кукурузи тару се у глави, она плива у беличастој измаглици,
Човек главом ломи кости чвршће од храстовине да би сунце видео. Тако као Ти, И теле излази на свет. И ти, Симкина освето, као и теле, нећеш знати ни ко ти је отац ни ко ти је деда.
Не може више овде... Задавиће га чим му чује глас. Кад заплаче. И њега и мајку покварену. Једва устаје, излази напоље, куда ће? Мора из овога раскопанога гроба. — Мијате, седлај ми кобилу! — Срећан ти унук!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Нека неко други иде! Подвуче Ђаволак репић и сакри се у најудаљенији кутак. Али ко је још од Поглавице побегао? — Излази одатле, или ћу ти извући уши! — грмну Поглавица Доњега света, најстарији, најдебљи црни ђаво.
Дечак ослушну. Чинило му се да чује некакве тихе гласове, а онда виде како из дубине пећине излази гомила раздраганих патуљака, окружује га и почиње да игра. — Хоп, хоп, цуп, цуп!
Из празне другареве ногавице Смејачко виде како излази малени, смеђи пуж и шмркће. И сам претворен у пужа, Смејачко није могао да се не насмеје: — Желео си да будеш пуж,
— Гледајте овога што излази кроз прозор! — кикотао се крпени пајац. — Гледајте воз којему расту крила! — превртао се преко главе, кревељио.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Бацају се на њега, луди вукови, обарају, кидају са њега одело и кожу, везују га за дрво. Из шуме заиста излази Турчин, али не онај Бошњак кога је Стојан очекивао, него један други: Али-паша Мараш, са четом.
То је она трећа тачка која му, помало, прави збрку. Кад год излази из Студентског парка, Доситеј је у недоумици: ако xоће да следи, у својој шетњи, линије замишљеног петоугла којим се
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Умесмо само да сабирамо, одузимамо и множимо, а не упуштасмо се у дељење, сем онда кад оно излази без остатка. Код Ахмеса научих шта је седмина, шта тринаестина, једном речи шта је то разломак.
“ „Ево како. Ако мисаоне вредности наших претстава претворимо у етичке вредности наших захтева, онда ми излази ово: као што из опажања произилази само нејасно сазнање које има за предмет појаву, а не суштину, исто тако је уживање
Он остаје тако потпуно замрачен догод на другој страни купе Земљине сенке не почне из ње да излази. Ја сам измерио време које је потребно да се Месец потпуно замрачи и време колико то потпуно замрачење траје.
„Тачно!“, одговорих и насмејах се слатко у себи. Последњи посетилац излази из собе Кивијеове, а служитељ улази онамо, преговара нешто са својим господарем, па се враћа и саопштава ми својим
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
алачу оџе са џамија, док у даљини потмуло грме тешки топови, и зјапе под шатором раскопчане чакшире Ресимићеве. Излази пук из бивака, извлачи се у танку колону, па креће на марш кроз облак прашине и псовки и сунце упекло.
— Ја, гоооосподине, капетане. — Па увек ти? Он гледа у земљу. — Добро, Секула, излази! А у официрским патролама, вођ, официр, сместа наређује: — Секула Ресимић напред!
“ А кад смерни свештеник излази са спремљеним говором, којим жели да улије нову снагу за прегнућа: која чекају његово стадо, мајор Таса нервозно
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Истина, понекад налазе да сам из кушње изишао опаљена перја. Али ко не излази такав из канџа живота? XИX τυφλάς έѵ αύτοτς έλπίδας χατώχισα Пробдио сам дуге ноћи, сред бијеле мистике болнице, у
Док она тако чаврља, излази ми пред очи сваки детаљ катедрале коју сам као дјечак, дуго сједећи на каменој клупи сучелице, небројено пута
Па и то ће му нешто подавати. Али тај став неучествовања не траје одвећ дуго. Младић ускоро излази из резерве. И, хтио-не хтио, почиње се користити својим доживљајем. Не бој се, у томе смо сви једнаки!
Даље, код типа роёта праецоx неријетко око двадесет и пете наступа једна криза из које поета праецоx излази мутиран у критичара, и такав обично остаје до конца живота.
Кад читам у новинама: у другим колима довезао се доајен дипломатског кора и тако даље, пред очи ми излази босоног сијед старчић у извезеном фраку и под дворогим шеширом, на волујским колима.
Права поетска ријеч излази из нас тек онда кад је ослобођена сваке сујетне преокупације, чиста од сваке стране примисли, па чак и од бриге да ли
— Ето видите, није ни толико важно да ли ће то бити лијек од рака или лијек од смрти. Излази на исто. У читавој тој ствари неће се нимало оперирати мистиком или било каквим ирационалним елементима.
А зашто је срце престало радити, то је друго питање. Но то питање излази ван дјелокруга лијечничког комисијског налаза. Дакле „кљенут срца”, па мир.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
и, ваљда ради већег ефекта, звецну кључевима; затим му се одједном набраше обрве, па викну заповеднички и грубо — Излази! »Боље што се чини невешт старом познанству, сад ми је то лакше и згодније...
После се упозна са Тимом Банаћанином, који је становао у суседству. Са њим је почео по неки пут да излази у кавану, где су се скупљали неки необични гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Богме, продај данас читлук, па одмах у механу, а из ње не излази док оно све пара не упути. Тако данас, тако сјутра. Продај комад по комад, док за неколико година цијело своје велико
Отолен пође садразан и након четрдесет конака стигне до мујезина. Запита га што толико излази и силази уз мунару, на које му мујезин одговори: — Има одавлен четрдесет конака, сједи један дедо и крпи постуле.
му вријеме жалост мало утиша, онда дође једном змији пред рупу, и дозвавши је стане јој говорити да се помире, и да излази опет пред своју рупу, и да живе у пријатељству као и прије што су, додајући да се оно већ не може поправити што је
А Турчин: — Излази на пут, вјера ти је! — Јок, јок, не вјерујем ти, но пролази ти с миром, вјера ти је. ВАЛАЈ, ВЛАШЕ, И ЈА — КАД МУ
Ћипико, Иво - Приповетке
високо над собом, обасјано топлом, меком, понизном свјетлошћу, у тајанственим облацима сјаја и мирисавог тамјана, и излази у гомилу из цркве, премишљајући о страшним мукама пакленим.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Андрићева новела је тако организована да читалац, кад се прича заврши, излази из овога условног времена и доспева у једну другу временску „перспективу“, из које, тако рећи, споља гледа на причу.
Син што излази из њене заштитне, тамне и влажне утробе, сукобљава се с пламеним сунцем, које сажиже и које изазива „завист и стид“
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
(Враћа се и, пошто је завршила кројење, умотава панталоне.) ВИ ЖИВКА, РАКА РАКА (излази из собе, умивен, и упућује се спољним вратима). ЖИВКА: Ехе, где си нагао? РАКА: Тамо!
ЖИВКА: О, господе боже, и кад га родих таког несрећника! Вуци ми се испред очију! РАКА (излази на врата, на која наилазе Чеда и Дара). ВИИ ЖИВКА, ЧЕДА, ДАРА ЧЕДА (улази са женом.
ДАРА: Није била код куће. ЧЕДА: Била је, шта није била! Девојка се десет минута унутра домунђавала, па тек онда излази и каже нам да роцпођа није код куЋе. ЖИВКА: Па зар сам ја томе крива?
ЖИВКА (на вратима): Васо! ВАСА: 'Оди, 'оди овамо! ЖИВКА: Оде ли? ВАСА: Оде! ЖИВКА (излази): Шта каже, бога ти? ВАСА: Шта каже? Ништа!
(Одјури.) Х АНКА, ЧЕДА ЧЕДА (на вратима своје собе): Анка, јесте ли сами? АНКА (кокетно): Јесам! ЧЕДА (излази. Он је обукао црно свечано одело, на рукама му рукавице и на глави цилиндер).
АНКА: Лепо! А после? ЧЕДА: А после, споразумећемо се. АНКА: Идем одмах! (Одлази у собу.) ЧЕДА (погледа за њом, па излази на задња врата). XИ ЖИВКА, АНКА ЖИВКА (долази из собе држећи визиткарту у руци, за њом Анка): А он вам ово дао?
ЖИВКА: Рекô је? АНКА: Да. ЖИВКА: Добро, реци му нека уђе, примићу га! АНКА (излази напоље и пропушта Чеду). XИИ ЧЕДА, ЖИВКА ЧЕДА (улази врло озбиљно, клања се још с врата): Имам ли част са госпођом
Покушајте, можда ће њу заболети срце. Извол'те овамо! (Оду заједно у десну собу.) XВИ НАТА, ЖИВКА НАТА (излази из собе, Живка за њом): Кажем вам, госпа-Живка, немојте ви то узимати к срцу.
ДАРА: Па шта ми можемо? ВАСА: Да ми помогнете, силом да је задржимо. XX РАКА, ПРЕЂАШЊИ РАКА (излази из собе са огромним кухињским ножем, а Анка за њим држећи га за пешеве од капута): Пуштај ме, пуштај ме кад ти кажем!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Нечисте крви време тече уназад, од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни свет, а прошлост је време одигравања књижевне радње.
Кад, наиме, издвојено прочитамо реченицу, излази да се у њој све време говори о Софки, тј. да је отац може затећи како је овлаш обучена, па да му због тога она не би
При томе се додаје да сељачки крај „води на друм”, дакле припада отвореном простору, и још „излази на границу”, а то је граница са крајевима који су се налазили под турском управом, граница са Турском.
Добија се чудесна слика, коју није лако образлагати: Вук Исакович излази из пејзажа кад и из сна, и враћа се у пејзаж кад и у сан.
У јуришу на Мајнц, рецимо, видимо Вука Исаковича како улази у битку и како из ње излази, али га ни овде не видимо како сече сабљом или убија.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
!.. Потурњак!.. На мојем сабору, у мојој слободији, у мојем Колашину, пред ћивотом Светога Петра, да ти кажем, излази ми на пут да ме разоружа као женетину! И то ко? Иван Мојсилов из мртвога Воћника!.. Мене, Брњачанина?!..
И тако даље што је потом било. Све излази пред очи. Још једном проклињем Косово, још једном му овако са седла шаљем млаз крваве мржње, па нагло окрећем коња к
Краков, Станислав - КРИЛА
— Укрцавамо се у зору. Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета. Капетан је при смеху открио своја два златна зуба.
Петровић, Растко - АФРИКА
Дивно сунце са далеким сумаглицама, на пучини белој као млеко, непомичној. Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце. Једнодневно пролеће претворило се у лето.
Господин који се тушира и облачи иза заклона излази и завршава реченицу коју је још отпочео док је био невидљив. Даје нам једну руку која свеже одише на сапун од бадема и
Једва успевам да му докажем да кашичица није важна и да морамо поћи. Он онда излази, очајан, сасвим наг, кријући између ногу своју голотињу.
Бој излази пред кућу, и пре но што ће лећи пева окренут месецу. Прва ноћ на пољској постељи, савршено без ичега, мокар као у купа
Свуда се укрштају стазе изгажене зверињем које излази на извор или одлази на лов. Чопори звериња свуда, од прве хладовине поподневне до прве топлоте јутарње.
Из једне од колиба допире певање праћено од више звучних инструмената. Лупамо. Песма одмах престаје; црнац који излази гледа нас с неповерењем и уплашено.
Толико је тај лик прост у својој грађи и трагичан у својој недуховности. Он са лењошћу излази из свог ћутања, само својом пљоснатом главом као биволи из мирне воде пото–потоа, да би одговорио на питања тумача.
На седам километара пред њом, Самба застаје да види своју породицу и да је позове да му дође у Банфору. Пред нас излази цело село: чета сасвим нагих џиновских људи, груди и мишица невероватних. Под нама се указује један врт сав у цвећу.
дрветима, која имају облик наших врба и пуштају изнад блата и воде корење као пипке, живи риба која на месечини излази из воде. Она се помоћу пераја пуза уз корење, повијена стабла и грање, да би брсла зелено лишће.
Камион Либанца први пут излази из своје гараже покривене палмовим грањем. Он је обојен светлом зеленом бојом. Шофер је црнац добављен из Боакеа, али
Онај који тресе звечком приклања јој непрестано главу, полусклопљених очију слуша зајапурено њене звуке, као да из ње излази ишта друго сем заглушне ларме. Он долази, после, да говори са мном.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
(Одлазе.) ПЕТА СЦЕНА Исто место. Стана из једног шипрага, у коме се за часак прикрила, излази. СТАНА (у себи): Погрешила сам Што одмах нисам пошла за њима; П’ ако и не бих очи склопила, Промотрила бих барем
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А кад после врелога дана и ових страшних призора наступи тија, прохладна ноћ, теби у поноћно доба још излази пред очи страшна слика смрти; голи костури у дугим редовима клизе ти испред замућенога погледа и ти заиста чујеш
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
„Четврти пук“... Мени лакну. У рову настаде мување, помера ње, разговор војника и четника. Чује се нечији глас: „Излази брзо!
Наших шест чета поседало је тачно средину оне ближе вертикалне пречаге кајмакчаланског масива, са које се излази на врх... — Ви сте, дакле, били према врху... — Врх Кајмакчалана је био тачно у правцу нашег наступања.
— На почетном делу десног хоризонталног крака крста. — А-ха! Са њега се излази на врх. — Сећам се, то послеподне имали смо муке да пронађемо наше тробојке.
Њихово спремање трајало је кратко време. Натоварили су ранчеве на леђа, напунили пушке. Пала је команда: „Излази!“ Појавили су се изван ровова и застали у клечећем ставу. Били су неми. Није се чуо ни најма њи звекет.
„Кица“ приводи новајлију своме кревету, одмах до Периног, да га услужи коњаком. Али тада је обично чашица прљава и он излази да је опере. Пера као да се прене, и обраћа непознатном: — Друже, из које сте команде?
А када он оде, отпоче песма. Певају и Срби и Руси, певају сви у исто време. Подне је давно превалило, а свет већ излази у шетњу. Избеглице српске, официри реконвалесценти, чак и реуматични пуковници. Сви изишли на корзо.
— Ех... није него, знаш... Човек тада излази изван оквира онога што му је опредељено. Чак и наш народ каже: „Не играј се са судбином!“...
Интересовало ме да ли ће и онда капетан бити овако спокојан... пловили смо у правцу мореуза, кроз који се излази на пучину. На палуби се појавио један марински официр, за њим је ишао морнар натоварен појасевима за спасавање.
Чини ми се, као да су им се руке спојиле. И мој ти се Станић диже, а и она. Пролазећи поред мене, он ми добаци: „Излази одмах!“ Зашто ћу му ја? — питао сам се... Устао сам ипак, и пошао лагано за њима... Чекали су ме.
издаје прву књигу своје ратне хронике: Деветсточетрнаеста. Исте године постаје ванредни професор универзитета. 1935. Излази друга књига његове ратне хронике: Под крстом. 1936. Штампа трећи део: Капија Слободе. 1937.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
а који сам, под насловом Документи о Николи Боројевићу, објавио у Зборнику МС за књижевност и језик И, 1954, 181—4, излази да се он први пут јавио 1837. године; о тим питањима, као и иначе о Боројевићу, в.
Ја, кад штијем пештанске новине, кад год смијем се а кад год љутим се, зашто онај језик излази на вражју а не на Божју. У Биограду боље пишу.” (в. Грађа за ровијест књижевности хрватске, Загреб, 6, 1909, 118).
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе! ЈЕЛИСАВЕТА: А ти излази, Стара дртино! ВУЈО: Одавна и стојим, свијетла госпођо, па сам ти и додијâ... Хајд’! хајд’! отис’ћу ја... ал’...
Боже, опрости, ал’ није у њој све начисто... морâ је и њу нечастиви репом у памет чарнути, хајд’! хајд’! (Гунђајући излази.) ЈЕЛИСАВЕТА: И ти си господар?
(Катуновић са Катуњанима оставља бусију и вичући: „Јуриш браћо!“ одлази. Станојло с голом сабљом излази.) СТАНОЈЛО (ударајући на Ђурашка): Ту си, неверо! Копиле црно гадне матере, Сад ако живи, нек те оплаче. КАП.
Мој данче сјајни! Санче варљиви! Грехова мојих друже марљиви!... (Јелисавета, подскакујући, а за њом Ђурашко, излази.) ВУЈО: Е Изједе ме!... Опчини!... Проклета бог дô... Мрак је изјео!... О! о! о!... (Умире.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити. Мријети, људи, ваља, а душа излази на тијесна врата: мало сам се и бојô. А како се не би' и бојô кад 'вамо знам какви су Мајданци...
Судац: Ја те не разумијем, али ће те разумјети један други господин. Причекај Ти, Давиде, сад ћу се ја вратити (излази). Давид (забринуто): Куд ово оде главати господин судац? Писарчић: Сад ће господин доћи.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
АЛЕКСА: Питам ја: је л' излазио где, је ли говорио с ким, шта је радио? Газда вели: завукао се у собу па нигде не излази. ЈЕРОТИЈЕ: Аха! ВИЋА: Аха! МИЛИСАВ: Аха! ТАСА: Аха!
звиждим ћурану, али кад дође тако нека опасност, а мени се нешто стегне овде, па напрћим уснице и само дувам, али не излази никакав глас. МИЛИСАВ (Таси): Умеш ли ти да звизнеш? ТАСА: Умем, господине Милисаве.
Ови практиканти још не умеју људски да саслушају. Из овога, брате, излази, да Љубица Пантић доставља Гају Јанковића да је насилно побацио.
Ко ти је крив, што се ниси бранио! Читај, читај само даље!... ВИЋА (чита): „Ив признања окривљенога излази да је он нихилиста, у вези са највећим иноземским револуционарима...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
друштво Матица српска, покренут часопис "Српски летопис" (1825), који под именом "Летопис Матице српске" (од 1873) излази и данас. Та високо развијена грађанска средина била је одбојна према иновацијама с југа.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Ватра ме гори, о ватра изнутра. Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул. НАРИЦАЉКА ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ (Давидов плач) Гилбоа! Гилбоа!
Улази у ме, пробија ме До сржи, о мрачна ватро. Агни, Агни, као црвено гвожђе. Излази, излази, појави се. Ах! Преварио си ме, ти си Саул. НАРИЦАЉКА ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ (Давидов плач) Гилбоа! Гилбоа!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Чим почне модрина дана, чаршија, улице да се оцртавају, назиру, он се већ појављује на капији, излази главом напред погурен и с кључевима. — Збогом, нане! — вели баби која се, као увек, одмах за њим види.
У реду. А ти? Ни коме си дао, ни од кога узео! Нигде ништа заведено! Хајдуче, у гору, бре!... Па не могући више, излази из дућана, бришући од беса, псовке, пљувачку с бркова, с уста... Долази к њима овамо. Одмах почне баби да се тужи.
Али пошто он већ толико време не излази у свет, не познаје га, позаборављао, то моли њега да им он, ако га зна или се распита, и каже, посаветује их.
А да увек, пред ручак, вечеру, када се зна да он долази из чаршије, она тада од њих излази и као пре, увек, горе, на капији, сусрећу се и да, као и пре, он, изненађен видевши да је она, ословљава је: — А, ти
Кад уђе, њега запахне мирис њихних женских одела, шалвара, минтана. Све устану. Мати му, срећна, излази преда њ и вели: — Ето, синко, заразговарале се па... — као да му се извини. — Ако, ако — одобрава јој он. И не седа.
Чекали да он каже, одлучи се па да пођу, али он, као да није ништа било, као увек прибран, миран. Излази пред дућан, седа на ћепенак и с прекрштеним ногама, изувеним ципелама, бројећи бројанице, као у најмирније и
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Свакако су најстарија веровања везана за самониклу (пољску) м., коју су — према опису из 1958 — на Св. Илију, кад излази сунце, ритуално брале старије жене, »голе, расплетене косе«, и »остављале је више врата као одлично средство против
»Трава се стави у лонац с неначетом водом, који је тако затворен да пара из њега не излази. Кад вода проври, суд се донесе и преврне у ћасу или лавор над болесником.
Ћипико, Иво - Пауци
А кад год чује чији бат путем, или нешто што бакти, дршће од узбуђења... А мјесец излази и три уре већ минуше... Сјутрадан поп Вране, љутит, неће да одговори Маши кад му у путу назове „фаљен Исус”, а
А слуга, подучен, излази из куће. Али Маша пође за њим и, на поласку, гласно поздравља попа и умиљато се смије... Тпехе недјеље наповједи, иза
Ја му не браним, алал му, нећу да души хватам гријеха ..... Једанпут сунце излази и једанпут се умире!... Остали свједоци изјавише једнако.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дошла је код мене, усплахирена и испуњена немиром. Рекла ми је без околишања да јој се не свиђа што Доротеј излази из тврђаве. Баш тако. Не сме, вели, у будуће напоље јер долази Брзан, сваки час може бити овде. Напољу је опасно.
Напољу је опасно. Ја, као његов игуман, морам му то забранити. Рекао сам јој да он излази по сопственој вољи, да доле по долини прикупља биље баш за рат јер очекује да ће бити много рањених којима само тако,
прикупља биље баш за рат јер очекује да ће бити много рањених којима само тако, помоћу мелема, може помоћи, да не излази просто из неког ината, да би правио неприлике и пометњу. Све сам то изговорио лагано, мирно, настојећи да је уразумим.
Богдан се наравно одмах умешао. Богдан Она се затворила у своје одаје и отуд не излази. Не занимају је битке и ови људи који падају као снопље, штитећи њу и њен посед.
и молите се за оне који вас прогоне, како бисте постали синови свога Оца небеског, који чини да његово сунце излази над злима и добрима, и да киша пада праведнима и неправеднима“. Не, то не стаје у врт праведника.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна? Затшо тужи цура бајна? Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њена оба крила отворена широм, и побожни свет излази из храма. Тако видимо и један део његове унутрашњости: зидове од алабастра и олтар од злата.
су оштро одељене једна од друге, а сваки научник има у својој области још и своју нарочиту јазбину из које нерадо излази.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
издају се први листови и часописи, намењени пре свега наставницима, а затим и ученицима (на пример, у Паризу 1757. излази Дечји магазин Жан-Мари Лепренс де Бомон, списатељице познате по бајци „Лепотица и звер“).
Умро Војислав Илић Покренут лист Ласта у Београду 1895. Умро Љубомир Ненадовић Умро Милорад П. Шапчанин У Пожаревцу излази лист Школица 1896. У Београду излази Збирка, лист за средњошколце 1897.
Умро Љубомир Ненадовић Умро Милорад П. Шапчанин У Пожаревцу излази лист Школица 1896. У Београду излази Збирка, лист за средњошколце 1897.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
У дну, један до другога, два широка, покретна прозора, кроз која се излази на балкон, и кроз која се види цело двориште патосано калдрмом, па и сама кућна капија, двокрилна, на свод, као и
Слушкиње одлазе. Из спаваће собе излази Ташана. У најбољим годинама. Као свака, веома рано удата, а једнако негована, тек сада, после мужевљеве смрти, пуна
И кад знаш, онда? ТАШАНА (прекида је, с досадом): Знам то, Стано, знам. Добро, хајде донеси ми одело. СТАНА (излази и доноси одело). ТАШАНА (са истом оном досадом, мало се покреће, да би је Стана могла што боље оденути).
бесно, решено): Или бар, ако ништа нећете да чините са мном, онда нико више да ми не долази, нико на очи да ми не излази, да никога више не видим, не чујем, па ни саму тебе, ни оца, да би бар онда овде сама, пуста, затворена што пре умрла,
СВИ Није била. МЛАДЕН Па кад није била, неће ни бити! (Полази ка дечјој соби и виче): Овамо ти! Излази Ташана убијена. Прилази руци Младену; овај забацује остраг.
Бојимо се да не изиђе па да је видимо. МАРА Ама, није она тако страшна. И никада она не излази. Ни ја је никад не видим. Хајте.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сутрадан га је паланка видела како први пут у животу улази у адвокатску канцеларију, излази из ње, жури у магистрат, оданде некуда, не увардаше куда, и опет адвокату.
— Паула приђе тачно оном прозору којем не треба. — Забога, дијете! Отуда не излази сунце. С те стране залази, пред вече, зар ти то не знаш, тешко мени! — Паула поцрвенела.
Један Шваба би нам се скинуо с врата. Скупо јесте, али је лепо. Некако округло, на све стране излази на путеве, земља је одлична, а кућица као мали дворац. И шумарак је Шваба подигао.
Него се вуче од врата до врата, врти онај точак, и купи крајцаре. Просјак! И увек сав капље, зато ваљда и не излази из кашља и назеба.
Ти знаш да ја раније нисам била много гробљарка... Али кад човек почне сасвим поштено да рачуна, излази често да нам последњу меницу потписује неки добар и честит човек тамо на гробљу...
Слика је сад сасвим друкчија. Младост излази из довршеног периода као змија из кошуље; не треба јој оно што је свукла, иде даље, свежа, нова, лепша, захуктана,
ли још кога да посведочи да сам ја био онај пријатељ и побратим Влаовића који је имао кључ од њихове куће да улази и излази како хоће, да износи из куће што хоће... Ја још знам, иако други не знају, ко су били и шта су вредели Влаовићи!
Сутрадан, мама не излази до ручка, а после подне је увек љута, и ја баш недељом увек извлачим грдње, и деца ми се бекеље...
Жене, а богами и људи, стану тек на врата радње, привире, па настављају пут. Наравно, госпа-Јелка не излази уопште из контоара, а разговара с најстаријим помоћником кроз прозорче.
Знало се ваздан прича, за вас-дуги дан, о Соки: „или не излази са својима, или иде пет корака испред њих, сама”. Било је речи и о Миши Богдановићу; али се ту ништа друго није могло
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако у уста улази погача, па улази ракија, па улази јагње са ражња, и зато и све што излази из уста треба да буде печено. Како из уста, осим осталога, излази и реч, то и реч треба да буде печена!
Како из уста, осим осталога, излази и реч, то и реч треба да буде печена! Други пут опет професор би нам задао тему: „Познај самога себе!
Један део излази из свирале на мали отвор, а други улази у цев и ту производи згушњавање ваздуха. Овако згуснут ваздух ће за неко време
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У подне је жега неиздржљива. — Из мене не излази више ни зној — жали се потпоручник Војин. — Дође ми да зинем, па да дахћем као пас.
Сви напуштају послушно своја огњишта, као да им нека бујица прети поплавом. И сав тај народ излази на главни пут. — Наредише ни ваши, да се селиме... А накуде кемо, не знајеме!... — одговарају плачним гласом.
Кајмакчалан у ширем смислу настаје тек од Флоке. ОД Флоке лево је Кочобеј. Са овога положаја излази се преко превоја на врх Кајмакчалана. Сад прелазимо на леву страну. Одмах на почетном делу левога крака налази се...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Шта је с њом даље било ни рак-самац не зна да каже, иако сваке вечери излази на обалу. Корална грана нестрпљиво одмахну главом. За онога ко има своју стену није размишљање о одласку у непознато.
»Као макови у мом сну!« — помисли жена и виде како, крупнији од свих, израста један цвет, а из њега излази девојка с цветом у оку, смеје се и полази к истоку путем којим је жена дошла. — Твоја је служба завршена!
Шљунак на обали не говори о томе. Но, када се пред зору утиша море причају рибари како виде да из мора излази једна жена, али приче су им различите.
Други су уверени да се првима старица само привиђа: из мора излази Лепотица од јутарње звезде блиставија. У руци су јој две травке, гледа у њих, оклева коју да одабере, коју да баци.
Није било договарања када ће се наћи, али у зору кад сунце почне да излази из таласа, Маријан је силазио на обалу где га је у плићаку већ чекала Сребренка.
Ко зна колико је спавао, шта сањао! Када се пробудио, иза планинских врхунаца растао је Месец, велик и црвен као да излази из зажарене рударске пећи. »Он, сигурно, зна где живе МуДри старци!« — помисли младић.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Она мртва а свекрва мисли да од ноћног првог миловања и целивања још не може да се освести, и зато не излази... И отац јој већ долази. Свекрва плаче, буди је и тужно поје: Утансана баба ђелди Ојан, ојан, маз!
(Уплашено, гледајући на Коштанина врата.) Ох, кад ће већ да је одведу? Умрех од страха да не побегне! Из кућице излази Коштана. КОШТАНА Ох! (С муком придржава се за врата.) Зар ја тамо? За Асана, у село, у Бању? Тамо?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У вези с тим важно је и оно што је напоменуо Маретић: „Из старих и вјеродостојних извора излази да је Вук са својом војском био на Косову и борио се с Турцима вјерно помажући кнезу Лазару: највише што се може
у камен, легао те заспао, па једнако спава, пред Шарцем стоји мало маховине од које помало једе, а сабља све помало излази испод греде или камена, па кад Шарац маховину поједе и сабља испод греде или камена испадне, онда ће се и он пробудити
Ово је — чини нам се — време кад је домаћа војна аристократија већ покојна. Њој више нису потребни ни идеали ни излази из ситуације. А народ је тражио излаз не у прошлости, него у борби.
Чије ли си дворе похарао? Чије ли си робље поробио? Чију л' љубиш под чадором љубу? Излази ми на мегдан јуначки!“ Скочи Турчин кâ да се придрну, једном крочи — до коња докрочи, другом крочи — коња
Ил' у кули нигђе никог нема?“ То из куле нитко не чујаше, већ то чула царица Милица, па излази пред бијелу кулу; она пита два врана гаврана: „Ој, бога вам, два врана гаврана, откуда сте јутрос полећели?
“ Марко њима три товара врати, што су дали Ђему Брђанину; оде Марко бијелу Ориду. Ту излази господа ришћанска: „Богом брате, Краљевићу Марко, објеси нам Ђема Брђанина, ево тебе три товара блага!
Дође благо Сењанин-Тадији, ал’ излази Тадијина мајка, па Тадији сину проговара: „Знаш ли, сине, Сењанин-Тадија? Куна ти је баба погубио“.
“ Када буде на заходу сунце, тад излази Милићева мајка, па говори, а за сунцем гледа: „Благо мене и до бога мога! Благо мене, ето сина мога!
Ту стражара од тамнице нађе, те му русу откинула главу, па у врата топузином гађа: „А излази, цареви хаине! Е је мене царе оправио да ја водим тебе и Алију“.
Дође тебе незнана делија, исече ти по гори дружбину!“ Предраг скочи на ноге лагане, пак узима луке и стријеле, пак излази на друм на бусију, пак заседа за јелу зелену: скида њега стрелом са коњица.
Али Вуксан љута гуја бјеше, те се Турком варат не дад’јаше; он излази пред тавницу клету, пак џелату бјеше говорио: „Аман мало, пашини џелате!
Ту излази љуба Крсманова, излазила, па је говорила: „Ја два врана, два по богу брата, јесте л’ скоро са Цера планине? Јесте л’ ви
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
склонила би се само за кратко вријеме и тек је дјечаци сметну с ума, а она већ вири иза неког жбуна или шушкајући излази из висока кукуруза. — Ено је опет, ђаво је однио! — истом би повикао неко од дружине.
Потрка су зато тако називали што је трком и долазио у школу и враћао се кући, потркивао је и онда кад на таблу излази.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
СЕЈАЧИ Слишатељу возљубљени, и ми сами, сви, сваки по себи, — излази на сејање сејати своје семе! И то се разлико сеје: каква је кому његова ћуд, тако и сије.
БОГ ГОВОРИ Што вели, што ли заповеда, што ли хоће, страшни у договору? Таки већ излази напред скупи бисер, чекано надање свим језиком, просветљивање вилајетско, ганилук наспорен и изливен, што се је излио
Врло скупо украси му ћивот и тамо га поштено положи стајати му. Врло лепа миризма из ћивота му, пише се, да излази. И може бити да и досад онде стоји, како овде за њега се пише.
Донекле они чекаше што из тога да буде, пак многа господа одоше да виде што се то за много доконава, те она не излази испод шатора, нити кога хабара има. Видеше јер нејма је овде, нити ју је везир видео — закле им се.
Паке му рекох довде и довде да имаш долазити, а не надање преко своје ти међе никуд више не шири се ни излази разливајући се по равни пољи. А свој ти талас дизат враћај у себе, нек' се унутра груха, а не у поље га пуштај.
не имати, псовати веру и душу, гроб и даске, ви сами и деца ваша, и остала већа и многа зла чинити и изговарати, — не излази ли то све од вас?
одбијај од себе с немарењем, што чини да чини, с смрзнућем на њу; нит се разлучуј, зашто то допосле јоште све на горе излази с бездерисања нехатна. Твој ти је зглавак, ваља ти га видати, лечити чим се може; кад љутим, кад благим мелемом.
У што сте убраздили с ваших великодизања хубавих домова и скупа одела! Нашто то после излази? Да не изостајете у гробови нерастворени ка црни пањеви!
То ти је милије гледати и за већу излази ти фајду, него у цркви престајање те слушање божијих песми? КАРАЊЕ ВИСОКОУМЉИВИМ СВЕШТЕНИЦИМА Имаду од те скупштине
У једном сечиву нејма халата, ни куће с једном гредом. Кратка је реч, ама на много излази. Темељ без зида и корен без проникла низашто је.
Двоструком запитивању двострук и ответ подај. За предњом зраком долази врло јасно видело и гласу излази реч; за девером шета се младожења... Што смо имали посла код бело, црно искати?
Не будимо ома хрчкови поскакушни уз копље знај, хоћемо се пронузити. Из које му куће кроз оџак види се а дим излази, то сви знамо јер унутра ватра има. Држећи се зуби за ветар на стрмој поледици.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И све док цвета дафина, оно неколико дана, чорбаџи-Замфир нерадо оставља кућу и слабо излази у чаршију. Ту седи и пуши, пије кафу и амберију, одатле наређује и саветује и грди, али и кад се наљути и грди кога од
Она лепа идилска тишина претвори се у паклену досаду. Јевда као убијена, а Мане зловољан. Јевда никуд не излази, а Мане опет слабије прекодан долази кући; а и кад дође, боље да не дође јер је пргав и џандрљив.
Мало после, ето и ње, Зоне. Излази из куће, спушта се достојанствено као голубица низ високе камене степенице доле у авлију.