Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Упртих зеница према небу златном, Два гиганта Сфинкса ту стражаре тако, Докле она плаче; а за морским платном, Изнемогло сунце залази, полако. И ја коме не зна имена ни лица, Све сам њене мисли испунио саде.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Идућег дана, маршева колона овог истог заштитничког одреда пентрала се изнемогло узбрдном путањицом једне од оних кота, чији највећи вис, она јединица што пред њом маршује, није смела напустити до
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
као да одједном дође к себи, увиде сву збиљу, скочи, паде на Миту, пригрли га и, наслонивши свој образ на његов, поче изнемогло, сипљиво да јеца: — Мито, синко! Мито, синко...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
прве неправде, лажни жиг срамоте, и прво понижење, кикотом је опекло, али тек кад љубав снагу и вољу ми оте, све је, изнемогло, у неповрат, отекло. Жар, сан, свилу, песак, шта ли, сад, у руци држим?
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Тешила те нада да ће бити боље; Млад и снажан, ти си слатке снове снив̓о. Ал̓ је прешло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге и студене ноћи. О, како те жалим!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мутне очи изнемогло гледе У хоризонт празан и орон’о. Дух, са телом, материји клон’о. Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од
Мутне очи изнемогло гледе У хоризонт празан и орон’о. Дух, са телом, материји клон’о. Мутне очи изнемогло гледе. Моју стару рану од живота.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим мора да га заволи. Наследник је то. Мој син. Лежао је у кревету и чекао 3ору. „Дођи код мене“, рекао је изнемогло кад су се зуби забелели и влажне десни заруменеле на вратима.
„Па немој да ми купиш, молим те, немој.“ Целу ћу Паланку да ти купим кад оздравиш. Не узимај ми га, боже, изнемогло јаукну. „Шта да радим с овим чудом у кући?“ подизао је песницу. „Изјешћеш га злобама.“ Мајка те бранила, а ја...
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' је прошло време преко твоје главе, Изнемогло тело, малаксале моћи; Познао си живот и невоље праве, И јулијске жеге, и студене ноћи. О, како те жалим!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Но он, чисто и не схватајући каква му опасност прети, изнемогло коракну на прекладу, спусти тешке бисаге, дохвати једну столичицу, старачки се спусти на њу, и дубоко, тужно дахну.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Баш нико ништа, Вујо! — трже се старац и обрну се дјетету. Мали је шутио и уморно, изнемогло корачао за кравом. Од суве студени на њему се бијаше све накостријешило и укочило.
Реља, усправан, потамњео у образима као какав окорјели грешник, празна и укочена погледа, хода тамо и амо, суво, изнемогло шапће и мрмља: — Чудне ли среће и црна ли удеса мога!... Боже, Боже, што си тако немилостан!
Каткад мећава утоли, вјетрови се смире, стишају. Ништа се не чује, ништа се не осјећа до њихово кратко, изнемогло дисање, и оно лагано, дрхтаво изумирање вјетрово што трепери и клизи по снијежној бјелини око њих. — Моремо ли, Вујо?
Вујо јаукну и изнемогло паде. — Идеш ли, роде? — викао је Реља поиздалека. — Идем, идем — чинило се старцу да чује дјетињи глас.
Све се креће лијено, тромо, изнемогло, тужно. Покрај мене пролазе, промичу уморно и сломљено младе и плаве Шокице у црним, атласким димијама, и
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
[. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .] Изнемогло тело сурвало се доле Поред неке пусте развалине голе.