Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
тишини, Ја ћу, к’о често, по познатом путу, Док на трг буду ишли људи, жене, С негодовањем, у старом капуту, И с изнурењем ноћи пробдевене, К’о ноћна привиђења у замкове своје, Ићи, уморан, у свој празан стан, Да легнем, с драгим
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
„Већ је и целој вароши додијао!” Свршило се најзад просто, и као неочекивано, са општим изнурењем. Болесник је утихнуо, побелео, престао да једе и да се чисти, сасушио се до костура.