Употреба речи изјури у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

Гадне ли кише! Понеси кишобран, лије као из кабла! ИКОНИЈА: Ћоро, ко зна шта је, немој дизлазиш! (Анђелко изјури напоље, Цмиља и Иконија за њим. Цмиља носи отворен кишобран и запаљену свећу. Затамњење.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

А што певам, ја нисам крив. Никола, згађен, устаде и пљуну: — И ти си човек!... Мишу! — стресе се и изјури напоље. У густој тмини подрума дубоко јаукну празна каца, јаукну човек с ножем заривеним у прса, први пут у слабине,

Јесам ли ти рекла, мушко! — Маше рукама, прети, чика, па изјури напоље. За њом, шарке отегнуТо циче. Врата се приклопише лако лупнувши.

Ћипико, Иво - Пауци

Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу што га јутрос господар изјури из дућана. Паде му око на његову торбу: празна је; из ње не вири ни божићна свијећа ни бакаларев широки реп.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности