Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Стидљиво погледа попа, а на лицу јој се види некака страшљива спокојност. Онда болови наново учесташе. Дође и Иконија, и поша рече попу да изиђе, а сама оста с Иконијом. Већ почиње да свиће први дан духова.
” Али једно вече, кад се врати из села, застаде он пошу у несвијести, а Иконија се сва ознојила купећи крпама крв испод кревета. Попу се одсјекоше ноге.
јој се, ваљда од бола, развуче лице, трже се једном и онда као да се осмјехну и као да отвори мало руку, кад јој Иконија тури у њу воштаницу.
Жене, једна по једна, њега у руку па као гуске једна за другом на капију. И млађи свијет оде. Иконија сама оста у соби с дјететом.
У тај пар отворише се врата од куће, и Иконија, сва умазана од суза, изнесе дијете на рукама. — Ја — вели — не дам дијетета од себе, ако ћете ме сву исјећи.
— Ако је с твојим благословом, попо, ја велим тако је добро — рече кмет. — Нека је с божјим благословом! Иконија се врати у собу. — Још нешто! — рече поп. — Смртан је човјек, а незнан му је час смрти.
Кад се сви изредише, Иконија изброја два дуката у злату и четири и по у сребру и крајцарама веза новце у мараму, па даде попу: — На остави; ово је
Шта ће — вели — научити у мојој кући гдје нема ни преслице, а камоли разбоја? А и Иконија је остарјела, да се једва држи на ногама. Шта ви — вели — мислите?
Мићо донио из вароши шарен ковчег, и у њега трпа Иконија силне чарапе, кошуље и убрусе. Жене посједају на клупу под орах, милују Мару и плачу, а она уплашено иде из крила у
Није ни он готово ништа вечерао, а ту ноћ узе Мару себи у постељу. Иконија се не може од ње да растане, и кад је мислила да је Мара с попом заспала, изнесе свој губер и простре га пред врата
Собу је освјетљивало кандило које је горјело пред иконом. Да је у тај пар Иконија провирила, би помислила да гледа светитељске слике.
— рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву. Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд
Црњански, Милош - Сеобе 2
Отац? Ватер? А чу, како он онда одговара: Звао се Никола! А мати? Муттер? Звала се Петра! И додаде, а баба, Иконија! Она ми је била нешто најслађе на свету! Рођен? Геборен?
Узе ми их Гарчула. Сећао се, отрчао би, да пољуби у руку деда Гаврила. А баба Иконија, том приликом, обукла би му нове чарапе.
А кад га мати позва да га надоји, није хтео прићи. Не сме, каже, од Гоше. Оће Гоша да бије! Тако његова баба Иконија дознаде да је одбијен од сисе. Баш хвала прији Госпави! Да сам знала да те отерам раније, да ми дете не поганиш.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Деведесетих година излазе главни његови приповедачки послови: Иконија везирова мајка (Београд, 1891), Рајко од Расине (Београд, 1892), Кнез Градоје од Орлова Града (Карловци, 1899), и,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
СЛИКА 37 ИИИ СЛИКА 56 ИВ СЛИКА 71 В СЛИКА 99 ВИ СЛИКА 119 ВИИ СЛИКА 138 ЧУДО У „ШАРГАНУ” ЛИЦА ИКОНИЈА, власница приватне кафане „Шарган”, негде на београдској периферији; удовица, држећа, у свему искусна ГОСПАВА, држи
) МИЛЕ: Сјајан говор! Ама све теза за тезом! Чујете како човек говори? ЦМИЉА: Прича двáсата, а не каже шта оће! ИКОНИЈА: Је л он то мисли на дивљу изградњу? МИЛЕ: Није, то је поводом неке инвазије, и оружане интервенције!
ИКОНИЈА: Је л он то мисли на дивљу изградњу? МИЛЕ: Није, то је поводом неке инвазије, и оружане интервенције! ИКОНИЈА: Ја чујем помиње неко рушење... МИЛЕ: Рушење јесте, али објеката! ИКОНИЈА: Ааа!
ИКОНИЈА: Ја чујем помиње неко рушење... МИЛЕ: Рушење јесте, али објеката! ИКОНИЈА: Ааа! ЦМИЉА: Све је то лепо и фино, ал мене чекају нолики судови! ЈАГОДА: А лепо су украсили трибину!
ЈАГОДА: А лепо су украсили трибину! МИЛЕ: Одлична говорница! ИКОНИЈА: Прикуцали и ћилим! Сигурно да је драгачевски, ручни рад! А и прилично велика посета!
Немате ви појма колики је то мозак и капацитет! СТАВРА: Шта би с том ракијом? ИКОНИЈА: Цмиљо, чујеш ваљда! Не могу да зинем од овог кутњака!
Зајдно смо ишли у занатлинску, били смо сјајни другови, пар екселанс! ИКОНИЈА: Какав пар? СТАВРА: Лепо ти човек каже: пар екселанс! ИКОНИЈА: Види ти њих!
ИКОНИЈА: Какав пар? СТАВРА: Лепо ти човек каже: пар екселанс! ИКОНИЈА: Види ти њих! ЈАГОДА (Цмиљи): Изврше они реорганизацију, претумбацију, пробаце ме у трећу смену!
Има да наступе промене, корените, у све поре живота! СТАВРА: Оџачари ће добуку бела, а болничари црна одела! ИКОНИЈА: Оћу дизлудим од овог кутњака! ЈАГОДА: А и шта ћете, морамо због те фабрике!
Каже да ноћу не спава од дилеме, пуца му глава од дилеме, толики је карактер! ИКОНИЈА (провиривши кроз врата): Вала, да продаје прокисо сир, провриштало вино, и лубенице дебелкōре, па не би моро баш
ЈАГОДА: Има и уплату за фићу делукс, ал тамо ћемо гледати нешто комотније! ИКОНИЈА: Да то не буде неки коштаплер? ЈАГОДА: Он је високо изнад тога!
Човек треба да буде реалан! За свадбу, замислите, спрема штампане позивнице, златотисак, надам се да сте чули! ИКОНИЈА (Цмиљи): А парадајз не силази испод седамсто! Ујтру да пораниш, а не ко прошли пут!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И он ће нас дочекати; А Маргита Сланкаменка, И лијепа Иконија, — Лепо су се накитиле, — То су т’, душо, енђебуле.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
одаја а на мојих тридесет делија; мене простри на бијелој кули, ту нек буде твоја мила ћерка, мила ћерка дилбер Иконија, да је љуби паша са 3агорја“. Оде књига од руке до руке — докле дође на Грахово равно, а на руке Милутину кнезу.
Када кнеже књигу проучио, уд’рише му сузе од очију, а гледа га ћерка Иконија, па му оде смјерно говорити: „О мој бабо, Милутине кнеже, откуд књига — огњем изгорјела! — те је учиш а сузе прољеваш?
— те је учиш а сузе прољеваш? Што л' ти тако жалостиво пише?“ Ал' говори кнеже Милутине: „Ћери моја, дилбер-Иконија, књига јесте од Загорја равна, од проклетог паше са Загорја, — хоће паша нама на конака, па ми иште тридесет одаја и у
Али вели дилбер Иконија: „О мој бабо, Милутине кнеже, ти очисти тридесет одаја, и готови господску вечеру; не брини се за моје ђевојке, набавић
По акшаму стиже у Грахово, а пред кулу Милутина кнеза. Дочека га дилбер Иконија, руке шири, те г' у лице љуби, а дружину у бијелу руку; одведе их на бијелу кулу, па отвори попете сепете, те извади
Одведе их дилбер Иконија, растури их у тридест одаја, па се врати на бијелу кулу, те извади своје рухо дивно, па облачи дијете Грујицу: обуче
“ Тек што они у ријечи бјеху, стаде звека мермерли-калдрме, ето иде паша са Загорја! Кад опази дилбер Иконија, затвори се млада у ризницу; Грујо оста на бијелој кули чекајући пашу брђанина.
душеке; кад се паша с рухом одлакшао, а он паде на меке душеке, па говори Новаковић-Грују: „Сједи доње, дилбер-Иконија, да преноћиш са мном у душеку, па ћеш бити млада пашиница“. Сједе Грујо на меке душеке; но да видиш паше брђанина!
Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те
њима с пашом учинио; али Грујо пашу погубио, па он сједи на бијелој кули те он пије црвенику вино, а служи му дилбер Иконија.
Пола тебе, а пола дружини, што сте мене у невољи били!“ За њим иде дилбер Иконија, она носи тридесет кошуља, те дарива тридесет хајдука; побратиму Новаковић-Грују, њему даде златна бошчалука, и даде