Употреба речи имам у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Можеш бити без бриге, и да нас ко тражи, овде нас не би нашао. — И мени се, богами, не спава, и ја имам о много којечему да премишљам... Али... — Јест, брате, тако је!

Кад смо дома стигли, не хте да уђе у кућу. „Побратиме“, вели „имам с тобом нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам рад да ти и стара мајка о нашем говору што чукне, него

Кад смо дома стигли, не хте да уђе у кућу. „Побратиме“, вели „имам с тобом нешто да разговарам; имам нешто да ти поверим, а нисам рад да ти и стара мајка о нашем говору што чукне, него да идемо некуда у крај“.

Е, е, шта учини човек!... — А због чега, зашто га је убио?... Деде приповедај, здравља ти!... — Шта ти имам приповедати!... Архимандрит, као човек, световао га да не пије него да чува кућу и жену, вели: „Зар ја да је храним?...

Па кажи ми, Јелице, које цвеће најволиш?... — Оно, које и ти... босијок и ружу. — А ја, видиш, имам још једно цвеће које волим. И он је упро своје велике сјајне очи у њено румено лице.

Он досада није ни мушицу увредио... — Ти пиши што ти ја заповедам... — Ја, кнеже, нит’ имам пера, ни хартије, — извињаваше се сиромах учитељ, — баш сам ових дана наумио да одем мало до Крагујевца, те да купим

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Веруј ми, секо, да сто очију имам, имао бих шта гледати.” Досади се већ лисици и догрди све то пак опет то слушати, пак му рече: „Кажи ти мени, мој

„Како то?” — воспроси опет краљ. — „Ето тако”, — придо| да мали — „наш краљ има што њему потребује, а ја имам што мени.

„Ако је прво,” — одговори — „у добри час, нека иде; ако ли је фторо, у триста злих часа, то нека добро знаш; ја имам толико посла на глави да ми светињичење ни на ум не пада.

Ово се зове сласт меда у својствени плод пренети. Имам у комшилуку једну познаницу којој је име Дијакрисис. Ова, како што напишем, хоће да јој прочитам, и често ми чини

Док је јошт оскудан и ради да стече, има право и разлог; али кад дође у изобилије да може рећи: „Имам довољно не само да спокојно могу живити, него и лепо за собом име оставити”, пак му је све мало те мало, и све се

пите и уштипци, пак се ја гојим и све то дебљи бивам; нити сам толиким болестима подложан као пре што сам био, нити имам прежњих мисли, попеченија и којекаквих главобоља, што ви људи за велике и славне ствари почитујете и држите.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

закопава жито, Муницију, пушку, ракију, лампек, иконе, сукно и маст, тако и ја, у мрачно време ово, све што имам скривам, пола у нејасно, пола у незаписано слово. МРАК Не светли ништа ни у кући, не светли ни на сокаку.

Зар сâм остах Граду на бранику? Да дочекам сву ту силну војску, имам ђулад: коштице трешања, да дочекам топовску паљбу, имам шлем на глави: љуску од јајета! ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 1.

Да дочекам сву ту силну војску, имам ђулад: коштице трешања, да дочекам топовску паљбу, имам шлем на глави: љуску од јајета! ПРАЗНИК У ДОЊЕМ ГРАДУ 1. Шта је ово? Пијаца или црква?

А чему бих се од њих и надао? Ко би ми од њих могао понудити нешто скупље од овога што имам? Погледај, на пример, кроз ове прозоре!

ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана.

ПОЧЕТАК ДУГЕ ЗИМЕ Долази дуга зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана. ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи?

зима, дочекујем је пун наде; имам четири облице, и ћебе до браде; имам пола свеће, пакло дувана; хлеба и сланине имам за седам дана. ДОРУЧАК Рекох ли ја синоћ да ће да преснежи?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

о смрти говорим, али без икаквог стрâ очекујем последње вече мог живота; моје мисли не лете више у оне године у којима имам јоште да живим, него у оне у којима сам живио.

отур! и кажи ми кога имаш да пошљем у Адакале, а ја ћу послати на стрица Реџепова да и̓ побије”. — „Имам” рече Карађорђе ,,Миленка бимбашу”.

Он вели: „Може 300 дуката”. — Кажем ја њему, да ја имам 250, а колико он има па да идемо; а Јова Протић трговац је, понеће за се што му треба.

” — Путујемо мало док Живковић поче као сам да руча, пак онда рече: „Дајте чамац до чамца, па заједно да ручамо; ја имам добра вина, кад ви имате рибе; а слађе се у друштву и руча”.

Дође мени Јова Протић и виче: „Е, побратиме, јеси ли жив? Ова два хоће да помру”. Изађем напоље, имам шта и видити: оба седе у снегу, нашарали сву авлију премештајући се, више него два јата препелица.

Дођем Текелији на врата; не пуштају ме у собу. Замолим за кратак разговор с господином; кажу му какав мундир имам. Рекне, уђо̓, скинем капу; види голем перчин а малу браду (јербо је била млада). Текелија: „Молим, тко сте и одакле?

Уђем, а кад бисмо насред Дрине, а Кулин каже: „Вала имам два књижевника, један турски а један влашки, оба су богомољци, једа и ја с њима на селамет изиђем!” Човек весељак.

„Све то, господару и поочиме, ја верујем, али не знам како оде Чупић толико дана, нити доведе бегове, нити каква абера имам за чим стоји.

” Поклони се Милош и пође му руци; он не даде руке, но се у образ пољубише. — И рече Милош: „Господару, сто живота да имам, сви̓ ћу сто изгубити, а твоју ћу вољу и заповест до смрти испуњавати”.

Позовем га да дође са мном у Србију. Стефан каже: „Имам само, вели, јоште по године да учим и да свршим науке, и диплому добијем, пак ћу прећи”.

покојнога Милана Обреновића, поручи да војвода Милош Обреновић, што пређе може, на кленачки према Шапцу чардак дође: „Имам му нешто важно казати”.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ја ћу вас чекати — рече газда Рака сасвим мирно. — Не могу ја то данас — одговори Стеван. — Имам ја још триста послова... Сутра ћемо! — Ама потра је најпреча, Стеване... Реци људима нек изиђу сад.

— упита онај што је на каишу изгубио. — Продао сам мало жита и вуне... Иде Ђурђевдан, па ти, богме, имам муке. Ваља ми дати порезу, а мораћу платити и оном поганцу интерез да ће ми очи ископати. — Је ли то Узловићу?

— одговори Узловић, улагујући се и метнувши понизно руку на прси. — Добро ће бити, ако бог да! Само имам мало муке с Раданом. — Шта? Хоћемо ли му скоро да дрекнемо с јаретом? Ха, ха, ха!

Изнесе ћир Трпко две чашице ракије на неком шареном служавнику, па пружи Тиосаву и рече: — Ама што сега имам ракија! Пред пашина мајка ће се не стиди! Тиосав искапи чашицу, намршти се мало и учини: — Их! ала пали!

— Хоћу... Него како би се то набавило по густу њезином? — упита Пупавац. — Оставите ви то мени. Ја имам једног познатог златара у Пешти, па ћу вам ја то набавити и изабрати, ем јевтино, ем лепо, што баш вреди да се не

где је нађе, Жико!... Их, колика је!... — Обиђох јутрос њиву доле у луци. Тек онако завирих у један шупаљ пањ, кад имам шта видети — букавац!... Ето, велим, учитељу да ујдурише. — Баш ти хвала, Жико!... Их, благо мени! Дајде, дајде!

Помене когод како је учитељ окитио своју собу тицама, а поп се Вујица тек похвали: — А да видите ви каку ја тицу имам, ништа су оне учитељеве! — Па камо ти, попо? — упитају га. — Тамо код учитеља, да је још мало дотера.

има, а они се само чуде; њему мило, боже, мило, па им тек чисто поносито рече: — Ама, да ви видите друго нешто што ја имам — па зовну црквењака и шапну му: — Идиде, донеси од учитеља ону тицу!

»Још имам навести овде да он — Грујица. — опорочава и исмева, што се тиче, потписатога свештена чинодејства, што ће посведочити

»Напослетку имам приметити и то да деца у овдашњој школи веома слабо напредују, да се речени учитељ слабо на то обазире, да их је

! — Имаш будак — будак, треба ми? — Будак?! — понови Сава у чуду. — Хи — будак... А што ће ти ноћас будак?... Имам ја — те још какав будак?... Много паметнији од тебе... А што ће ти? — Та треба ми. Ако имаш дај — немам кад чекати!

— Ама господине, молим вас — поче начелник говорити љутито — причекните мало! — Видите да имам посла! — и показа му мимиком да сад нема кад с њим разговарати. — Гуд, гуд, сер!

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Вала, ага, није што је мој!... Ја још имам деце, али ми он баш на срцу лежи!... Некако ми је одвојио... уме заповедити... све!...

— Не знаш ти, Иване, брате, како је живјети међу људма који те не воле!... Еј, како бих ја волео да имам кога женити ја удавати!... Самац сам ти у свијету. Никог свога до бога, који једини види моје жеље и моје срце!...

” — Шта? — Нешто бих те као човек упитао. — Шта? — Ја, брате мој, имам сина за женидбу, сокола!... А твоја је кћи стигла за удају. Шта велиш да ми ту децу саставимо? — Па.. ето...

— Баш сам побудалио! — мислио је. — Чега сам се плашио?... Стотину начина имам ја да завадим Црнобарце... Па ако ми баш не пође за руком, смета ми кмет или поп — мој Асо има сигурно око и добру

Алекса јекну: — Ама ја не дам њу, упамти ти!... Она је мени све! Од њеног бога и ја имам бога!... Откад ми она праг прекорачи, од онда ми и људи почеше у кућу долазити!... Ја је не дам!

— Лакше. — Ја!... Лако је вама!... Можете ако хоћете и одспавати мало, али мени није лако! Да бог дао крила имам, ја бих одлетео тамо!... Јер тамо је мој отац, и лежи ни крив ни дужан!...

Његова памет смишља само како ће коме главу скинути. А ја се острвио, па да ми је да послујем!... А осим тога имам ти и ја неких својих рачуна, па кад је дружина овако добра, да их бар пречистим... Збогом, Сурепе!

— Знам. — Онда се не обзири. Ако имаш какве друге бриге, дај да поразмислимо, а тога се остави — рече Зека. — Имам. — Шта желиш?

— Него, промисли па нађи кога другог да пошљемо. Чупић се мало замисли. По кратком ћутању проговори: — Имам ја пуно поузданих људи. — Знам — рече Јаков — али треба ту човек што познаје стазе и богазе.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим, И сумњом у тугу и лепоту јада; Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Море, шта ти је данас? — Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш! Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу

— Море, шта ти је данас? — Ништа, брате, — рекох весело. — Видиш! Ја имам то, — смеј се ти колико хоћеш — али ја то имам: да кад нешто силно мислим, кад мислим да ће ми се нешто десити, да ћу се с неким, на пример, састати, некога срести,

— коју си ти јуче први пут видео!... Само немој да мислиш да ја имам што против ње! Не, богами! Бог је велика заклетва!... Али ви, данашњи младићи!...

Владика се мало искашља — Ласно је — вели — за новце, тек ако ти пристајеш. Све ћемо то лијепо намјестити. Имам и ја неку цркавицу коју сам за школу одредио, а — вели — не знам боље прилике од ове.

Не, брате, још у мени ђипа поштено срце — та ваљда пред тобом смем то тврдити! Шта имам ја с њоме? Ја баш и да сам уверен да ме она — чисто ме срамота да кажем — да ме она воли, тим бих се пре повукао с

Ја сам јој, пошто је прснуо мехур, мазао раствором сребрног нитрата), ја имам право да га у свако доба прихватим и да видим како му је. Молим овамо руку!

Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети. Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета!

Кад сам легао у кревет, изиђе ми она у памети. Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета! Побратиме, приповетка је свршена.

Даље од мене! Имам ја својих послова. Ја сам Србин, ја имам стару матер, ја имам свој задатак — зар којеко да ме смета! Побратиме, приповетка је свршена. Ти ниси ништа више ни очекивао. Ти знаш мене.

последњег писма нисам престао „заносити се с њоме”, као што сам ти био писао и као што сам мислио да ћу учинити. Имам и опет чиме да ти се извиним — био сам се „завадио” с њом.

Она што ми је оцепила лист, а ја што сам јој навукао рану на прст. — Молим, — рекох ја — иако ја цигло имам права да молим за опроштај, ипак се не служим њиме, јер међу нама стоји контракт да се не срдимо, дакле да и пардон не

— Могла бих доказати да имам више права но ви, ал' како је то право на нашем међународном, тј. српско-немачком конгресу укинуто, то нећу ни да се

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

— И донеси столицу једну, две столице донеси. Имам чрезвичајне сремачке шљивовице, како оно каже патер Иноценц кад искапи, а, Сидо?

— Бога ми!... А, колико га имате још у подруму? — Хе-хе! Колико га имам да имам, тек велим; данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.

— Бога ми!... А, колико га имате још у подруму? — Хе-хе! Колико га имам да имам, тек велим; данас га нећемо попити, па све да узмемо у компанију и самога Краљевића Марка.

— А колико га имате у подруму, заборавио сам да вас запитам! — рече г. Пера. — Па имам тако тридесет акова. Ниједно није млађе од пет година, нити слабије од овога што га сад пијемо, а пијемо ово лети.

Извол’те. Извол’те кад год имате слободна времена од науке — вели гђа Перса. — Врло добро! Баш и тако имам сутра да донесем госпођици тражену књигу. — Та ман’те их до врага! Ми к’о људи треба да смо паметнији.

на клупи — а после вам ча-Нића крив кад стану виле да играју по лећи; крив вам ча-Нића, што не чува варош, к’о да ја имам солгину плáћу! Чудна ми плáћа, ал’ су се и прекинули! Не стиже ни за травику!

Уф, уф, кад ја највише посла имам, онда ми баш пасира какав малер. Изволите, само до ујутру. — Не брин’те се ништа.

Баш лепо наслутила! Службеница, клањам се! — Та останите још мало, слатка! Бар на белу кафу, а красан обрст имам. — Други, други пут. А сад морам!

— Та останите још мало, слатка! Бар на белу кафу, а красан обрст имам. — Други, други пут. А сад морам! Имам још неке куће — рече, и оде као ветар на авлијска врата, и прође нека три четири сокака, и сврати у неких шест кућа.

Боже, познаје се да је већ јесен... дан краћа! Док опереш судове и поспремаш, а оно се већ смркло! А имам још седам кућа да обиђем. Адије! — рече и пољубише се и растадоше. Гђа Габриела удари у Кабаничарски сокак.

И баш сад кад сам у највећем послу! Молим вас, слатка снаш’-Пело — немам кад сад да се тоалетирам кад имам ето других послова! — нека преноћи код вас, а ја ћу већ ујутру послати... Ево вам... — рече и предаде их хитајући Пели.

Јербо то је моја сладост једна!... Па велим: та добар је бог, па неће он своје бојтаре баш тако оставити. Па ондак имам нику надежду; јербо је то за мене један »балсум« кад мало гуцнем... — »Балсум!«...

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

— Е, па добро, добро. Али знаш, да за то треба пара. И то много. Имаш ли ти толико новаца? — Имам. Скупила сам нешто. — Радосно га дочекала она. — Па донеси. Да видим. И она, весела, отрчала колиби.

Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам. — И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже. — ’Ајдемо, ’ајде дома... — Моли га.

Поред тога гледао је, погађао по борама лица и чела, ко колико има година и колико ће да живи. Питате га: — Колико имам година? Он почиње да вам се стидљиво уноси у лице и смешећи се, понизно да загледа у вас. — Има...

— Богородица (а варошка црква била је по свећена Св. Богородици). С Богородицом имам работу... Она ме зове... Чекам Богородицу.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Ја сам желео бар да ми жена толико донесе колико ја имам, ал кад није тако, а оно бар хиљаду форнити морам добити, па не сме баш ни пет пара фалити.

Љуба се накани те ово писмо оцу Савкином напише: Почитајеми господине! Будући да ја вашу кћер Савку радо имам и желео би' је, ако је могуће, за жену узети, ако би ви на то саизволети изволели, изволите ми јавити.

— Та ја мислим да то не мора одма' бити. Та нећу ја ово шта имам на други свет носити; све је то моје деце... — Ја се на вересију женити не могу. — А оно бар спустите цену на мање.

— Добро; ја сам и с тим задовољан; ја хоћу. — Е добро, драги. Сад опет ја искрено да питам шта ви имате? — Имам две куће у О.

— Имате и фамилије, молићу? — запита Љуба. — Имам једног синчића. Сад ће доћи. Само, опростите, да пошаљем по тату. Сад изиђе гђа Перса напоље и пошље слушкињу по тату.

— Е, сад молим господар-Чекмеџијић, ако смем питати, шта ви имате? — Имам куће у О., једну велику, једну малу. Ону сам недавно купио. И малу гвожђарницу. — Све је то добро!

И малу гвожђарницу. — Све је то добро! Од мале гвожђарнице може бити велика; а јесте ли сами? — Само матер имам. — Ништа зато; имате у њој највећег пријатеља, као моја Перса у мени. — Дакле, шта мислите, господар Першуновић?

Је л’ добро? — Јесте. — Ми ћемо, дакле, на том остати — Ја ћу и онако скоро овде пролазити; имам нешто у околини куповати. — Е, баш добро. — Сад се препоручујемо. — Драго нам је било.

Татијана се смеши, слегне раменима, па каже: „Добро, само имам напољу мало посла“. Није дуго трајало, ето ђувегије са проводаџијом и тутором. Но нема Татијане.

Је л’ вам моје стање познато? — Јесте, ал’ не сасвим. — Чули сте за моју трговину? — Јесам. — Знате да имам две куће? — Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате. — То би’ баш рад чути.

— Знате да имам две куће? — Знам. — То је што знате; ал’ има што и не знате. — То би’ баш рад чути. — Знате, ја имам напољу прилично новаца. — То је врло лепо, само ако је све сигурно и дужници плаћају. — Не брините се за то.

— То је баш жалосно. Али ја нећу да добијем мање од хиљаде. — Дакле, ви немате према мени поверења? — Имам, ал’ што има бити, нек буде одма’ на пању. — Е, кад је тако, ја сад идем, па ћу вам писати. — Мило ће ми бити.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Онда је друго било? Зашто? Али, чекај знам зашто. — Мене је стид од тебе, Јуришићу. — Па добро имам и ја вереницу... Послушај ме, ето повуци ону молбу, повуци је сместа. — Ти имаш вереницу... али то није једно исто.

А ја имам права на опстанак и батерија која ме не разуме, и част моја и дужности испуњене све то нека иде..... Али брзе, сметене

— Нисам, части ми! брани се Христић. Ја све имам оно убеђење, као прости војници, да бих погинуо ако би урадио оно што не треба.

Ето шта ме снашло, па нити имам кога да ме посаветује, него идем натраг луђа него што сам отишла. — Колико има година? пита важно огреѕѕе.

„Па сам после ја, који никога свога немам, или боље, који никога свога нисам хтео да имам, осетио да имам нешто своје, и пригрлио сам то своје са оном познатом себичношћу власника; и ето тако тачно ствар

„Па сам после ја, који никога свога немам, или боље, који никога свога нисам хтео да имам, осетио да имам нешто своје, и пригрлио сам то своје са оном познатом себичношћу власника; и ето тако тачно ствар стоји.

Три године седим ја овде и чистим се изнутра за њу. Немам више шта себи да пребацим, нити имам прљавих мисли. И сви ови разговори грозно су ми одвратни и људе ове, што сваки час иду на осуство, обмањују се и

Тако је, седим ја овде и чистим се за Наташу, једино моје, једино што имам. Хоћу да будем чист као она, хоћу да будем морално леп, хоћу да доживим да ми верује кад јој будем рекао на коленима:

Сву ноћ нису спавали. — Приђи ми, седи ту, старче, мој старче. Много имам да ти причам. — Опрости ми, крив сам, крив сам. Наташа, ја сам мозак свој исушио.

Африка

Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења. Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу.

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед.

Џиновско цвеће. Ја, који још не разликујем културно од дивљег тропског биља, имам утисак да се још увек налазим усред прашуме. Вуије и вођ гледају један по један плод, започињући стручне дискусије.

Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро победнички: „Самба, тетовиран?

Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.

Срећом бој доноси кувани ситронис, неку врсту врелога накиселога теја, кога је понео без мога знања. Имам утисак да више нисам жедан, али сам себи не смем да признам, као човек који још не зна да ли га је зуб прошао, или је

Молим Вуијеа да ми каже када буде десет минута пре но што морадне сићи, пошто још имам масу ствари да га питам о своме даљем путовању и да му саопштим, па да почнем скраћивати кад затреба.

Сам Мури видео је пре три лета како се један фетишер претворио у пантера, и једва је успео да му побегне. Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он,

Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина. Утисак који имам од ње не превазилази ничим утисак који бих имао од какве наше Циганке.

Овде сам увек само на пролазу, а имам много више пријатеља међ црнима но они који су ту годинама. „О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан,

Погледајте ме, овако у ноћи још можда изгледам млад; у ствари ја сам за годину дана имао три аутомобилске несреће, ја имам на себи рана за које доктори кажу да можда никада неће зарасти. „И затим то још није најгоре: хтео бих саградити дом.

Одједном осећам такву муку од врућине, сунца, светлости, мириса на суву рибу, уља од палме, чекања и љутње, да имам утисак да ћу се одмах онесвестити. Уплашен сам да то није почетак сунчанице.

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Напоследак, да не помисли тко да је моје намјереније с кир Јањом народ грчки на поруганије изводити. Ја имам довољно узрока грчки род не иначе него с почитанијем предсретати, а видовит ће читатељ лако, и без мога изјасненија,

ЈУЦА: Јесте, за љубав шешира. ЈАЊА: Ама, море, што ћи тебе шешир? ЈУЦА: Ја оћу да имам. ЈАЊА: Е, кад оћиш баш, оћим да ти купим за једно љубав. Нега да ми даш грација три дана, да си промислим.

Е, е, е, кала!... Тим, тим, тим!... Поштен човек! Кала, кала. (Погледи у Јуцу.) Душо Јуцо, иди у твоја соба, имам једна мала шпекулација. ЈУЦА (одлази). ПОЗОРИЈЕ 3. КИР ЈАЊА и ПЕТАР ЈАЊА: Ту ти писму дао кир Диму? ПЕТАР: А?

МИШИЋ: Наћи ће кир Јања, знам ја, само ако оће. ЈАЊА: Да ми дјавол носи ако имам једна крајцара у моју кућу! МИШИЋ: Та ви ваљда ме нећете празна отпустити.

ЈУЦА: Шта би му ја намигнула? ЈАЊА: Ти си Ево. Оћиш да превариш твог Адам. Што си му казала да имам толико новци? ЈУЦА: Како би му ја казала оно што и сама не знам?

“ А овамо му метиш штранга за врат. ЈУЦА: Забога, али шта имате сад опет против мене? ЈАЊА: Што имам, анатемата, што имам? Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла!

“ А овамо му метиш штранга за врат. ЈУЦА: Забога, али шта имате сад опет против мене? ЈАЊА: Што имам, анатемата, што имам? Оћиш да кажиш нотариусу да седи, кад човеку има своја посла! Оћиш да му кажиш: „Мене је драго, мене је чест!

“... „Ајде да го помогнимо.“ На, на, на, колико? Сто форинта. Докса си о теос! Треба да течим под мојом старостум. Имам 8 О ја нерећан! Слава Богу! деца... Пи! Што ми речи оно нотарош за неко лос? Оћим да узмим за моја Катица.

ЈАЊА: (Хунсвутско посла!) Ја имам моја једна шпекулација. МИШИЋ: О, изволите ви, ја вас нећу узнемиравати. ЈАЊА: (Нећи да ти чуе, проклету веру!

ПОЗОРИЈЕ 5. БИВШИ, ЈАЊА ЈАЊА (врати се): Катицо, и ти, душо Јуцо, идите мало у ваша соба, имам једно мало разговор сос господар нотариус. КАТИЦА: Оћемо, папа! (С Јуцом отиде.

Ама, знајте, не си сложи нешто. Видите, господин нотариус, ја вас поштуим како једно паметно муж, ама, знајте, имам млада жена, а свет је хунсвутско. Зашто да правим срамота на моја кућа?

Ја би имао једну прилику за њу, и то је прави узрок зашто ја тако често к вами долазим. ЈАЊА: О, господин нотариус, имам већ прилика за њу. Кир Диму, мој стари пријатељу, човек поштен, вредно трговац...

Црњански, Милош - Сеобе 2

И ја ћу, куд Павле каже. И ја бих за њега душу дала да ме мајка није тобом усрећила. Тебе имам, Циго, за драгога, а Павла хоћемо за брата. Па шта?

Нек се акају! Али, ако би ми неко преварио ћерчицу, заклао бих га, као крмка. Још ја, капетане, имам шаку чврсту, за бритву! А чврста је шака једина радост у животу!“ Лице је у тог старца било, кад је било мирно, лепо.

као на ланцу, а на прсте су се могле избројати оне, које су могле да кажу неком мушкарцу – и у Футогу: „Доћи довече, имам нешто да ти кажем!“ Те сенаторске ћерке виделе су и своје удвараче ретко.

„Та је л’ ја вама рекох, да не треба бити злослут, молићу лепо! Та опет имам Фемку! Напустила је оног лолу. Тај јој је продао и бурму! Та није да сам га излемао! Бркича, молићу лепо!

Наслутићеш! Дечице своје ради отидох из отечества, а ни овде стајати не имам за чим, на чему, и при кому. За мене сва земља запустела. Па пушчи ме, несрећо, и не лај!

– „Кажите капетану“, рече Костјурин, Шевичу, „да за таквог красавеца имам увек премештај, у хусарски пук у Санкт-Петерсбургу. Ако поднесе молбу, даћу му.“ Шевич је то, дрско, превео, нетачно.

Теодосије - ЖИТИЈА

својега, јер су га узљубили, примају на небесима, и земаљску не желе, као што пророк од њих ка Богу говори: ,Шта имам на небесима од тебе, шта хоћу на земљи?

тек ову никако сада не жели, по давидовим речима: У теби је похвала моја у цркви великој, то јест на небесима, и што имам на небесима мимо тебе, и што зажелех на земљи.

Ти знаш да поред Бога још само тебе и ну за утеху души својој имам. Не остављај ме, молим те, да од плача смрт не окусим због тебе, па ћеш одговарати пред Богом што си ме убио.

и ближњега имати, зато што на ме сикћеш и твојим многим шиштањем пакост ми правиш, није ми могућно да те као блиску имам. Па и Бог је још испрва непријатељство између тебе и нас положио.

Па и Бог је још испрва непријатељство између тебе и нас положио. И ја бих сад с тобом мир да имам, али није добро друговање са тобом: Устани, изађи, јер си ми на саблазан!

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

И кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на ћепенците да седам и да се убавица прошета испред његова дућана.

кад је младић болан од мерак (од љубави) каже, да би му било мило и драго на Струга дућан да имам, на Струга дућан да имам, на ћепенците да седам и да се убавица прошета испред његова дућана.

Више казују њихове лирске песме, нарочито оне из западне Македоније и са Косова. Имам утисак да су ове две области биле средишта у којима је и постала већина ових лирских песама и одатле се разносиле по

Мене су као нестручног проматрача изненадиле романске језичке конструкције, као: „имам видено, чујено, разбрано“ (видео сам, чуо сам, разабрао сам).

Употреба члана, као и неких конструкција (имам чујено, имам видено), показује страни, вероватно романски утицај, можда утицај аромунског језика.

Употреба члана, као и неких конструкција (имам чујено, имам видено), показује страни, вероватно романски утицај, можда утицај аромунског језика.

Превлађују двоспратне куће турскога уређења и кроја. О пореклу Мијака имам неки број података и запажања са мојих путовања.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

им се учтиво представи: — Част ми се представити и од вас врло престрашити: ја сам чича-Бркин Шаров, овчарски пас. Имам пет година службе, седам пута борио сам се с вуком.

— Па напољу пада читава киша од мачака. — Ја сам чувени Миш пророк — одговори бијели миш. — Имам доброг пријатеља мачка Тошу, и док је год њега, не бојим се ни стотину мачјих киша.

се с друговима и крену на пут пјевајући неку стару пјесму пољских мишева: — Пшенична поља амбар су мој, класова имам — не знам им број. Над пољем облак путује мрк, бисерном кишом кваси ми брк. Кад облак прође, синуће зрачак...

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Ја овде држим мој мали накит и ситнице, обичне тоалетне ситнице. Имам увек ту и по две-три стотине динара мојега ручног новца, и све је ту, чак и новац је ту.

) ПАВЛЕ: Не кажем да сте у најсрећнији час дошли, али то не мења ништа; за свога младог пријатеља ја имам увек времена и расположења. (Марији.) Идите! МАРИЈА (оде). Х ЉУБОМИР, ПАВЛЕ ЉУБОМИР: Тако ми је непријатно.

Уосталом, можда је то баш добро што сте дошли, ја... мени је потребан у овом тренутку пријатељ; ја имам потребе у овоме тренутку да с ким проговорим. Седите, молим вас.

Драга моја голубице, остао сам сасвим без трошка, мршав сам као зимски комарац. Кроз два-три дана имам нека примања, али дотле би ли ми могла позајмити око 200 динара.

РИНА (нестрпљиво): Да, само сада не, данас не; имам преча посла, заједничких брига које се тичу и вас. СПАСОЈЕ: Мене? РИНА: Ви нисте ништа чули?

СПАСОЈЕ: Наишле су изненада врло велике бриге. ВУКИЦА: Бриге, бриге, па ти их имаш увек. СПАСОЈЕ: Да, имам их, ал' ово су, како да кажем, изузетне бриге. Тичу се ове наше конзорције.

Па онда материјал! Дођи код мене, толико пута сам ти рекла, дођи код мене, ја имам преко тридесет мустри материјала за венчане хаљине. Дођи да разгледаш. СПАСОЈЕ: А што ће ти, бога ти, толике мустре?

Мислим да нисам погрешио адресу? СПАСОЈЕ: А с ким имам част? ЂАКОВИЋ: Ја сам Младен Баковић... СПАСОЈЕ: Ах, ви сте тај новинар? ЂАКОВИЋ: Не новинар, публициста!

ВУКИЦА: Разуме се, ти знаш да ти ја никад не досађујем у таквим приликама. Уосталом, ја и иначе имам да пишем. (Полази, али у том тренутку отварају се задња врата и наилази Љубомир. Вукица се зауставља.

НОВАКОВИЋ: Не заборављам, само... СПАСОЈЕ: Е, кад не заборављате, а ви будите стрпљиви. Ја данас, на пример, имам важан разговор са једним врло меродавним господином. У његову се помоћ ја врло много надам.

ПАВЛЕ: Ако ви налазите да немамо о чему да разговарамо, ја још мање имам потребу за тај разговор. Ја сам само желео да избегнем јавни скандал.

ПАВЛЕ: Радознао сам какав? СПАСОЈЕ: Ми смо казали: разговараћемо искрено. Дакле, рећи ћу вам. Ја имам један врло добар план, по коме ни ја ни ви не би били оштећени. ПАВЛЕ: Да га чујем!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Узех једину своју свеску и пођох ка вратима, а Новак упита је ли то све што имам. - Зар отац нема новаца да ти купи књиге и ташну и све што иде уз то, Слободане Галац? - Који мој отац, наставниче?

- шапну док сам пролазио поред ње, а у гласу јој је било више стрепње него радозналости, па сам рекао да имам некога посла. - Није потребно да говориш код куће о томе, знаш. - Знам. Тата ће те убити кад дође!

Мама се још није била вратила из продавнице. Четвртком, петком и суботом, ја имам предавања поподне због чега је и она молила да је пребаце у поподневну смену.

Осећао сам како ми је утроба тешка и бљутава од свега тога. Живот после, Боже мој! Живот сада, живот који имам и који желим да живим, једини мој живот, зар постоји још нешто?

Због тога те никада нисам позвао у шетњу, иако сам, бог зна колико, мислио о томе. Ово пролеће и ти, све су што имам. Хтео бих ти писати још, али ближи се време за мој час. Сутра ћу ти се јавити опет.

Мерилин... Испод свих тих слика када се догодило оно Весна је уцртала безброј црних крстића показавши тиме да имам и сустанара. - Ниси богзна како колективна личност!

Војници иду зато што морају. - То је свеједно: ићи ћемо, а ја не волим да вучем ни руксак ни било шта. Ја имам уштеђених око хиљаду и пет стотина. Од рођендана, од новаца, за свеске, куповина у бакалници и тако даље.

- рекла је Рашида гласом још увек заптивеним од трчања, а ја сам одговорио да немам појма. - Ја имам - рекла је. - Сада ће наићи Тауерн-експрес. То значи да је нешто око десет.

- Ти немаш ништа с тим! - тврдоглаво је одбијала саучешће, а онда изнервирана мојим неслагањем да ја имам много тога с тим, да оно што њу боли боли мене, рекла да завежем: мој отац нема железничарски опасач и ја не знам како

- Могла си ми донети три корњаче. Поред српскохрватске ја имам још руску, латинску и енглеску граматику. - Онда си се преварио. Четири! - Није неопходно.

Јутрос ме је питао и сада имам четворку за крај године, иако он није могао да свари мој одговор о Оњегину. - Како се то изражавате, молодој человјек?

- Говори! - викнуо је, а ја сам прошапутао да немам шта да кажем, а и да имам, причекао бих док не уђемо у кућу. То га је, коначно, оборило. - Господин нема шта да каже, у реду!

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

Тешко ми је било до три хиљаде доћи. Двадесет година је требало да сам могао рећи: имам начисто без дуга три хиљаде форинти.

— Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао. Нешто новаца имам, а још би’ нешто подигао, и ако не би’ могао као и ви, а ја би покрај вас профитирао, јер кад се у већем квантуму

Господар Софра позове госпођу Соку на „совјет“ у парадну собу. Седну, па господар Софра започне: — Знаш, Соко, имам с тобом важног разговора. — Па говорите шта сте ради.

— Чекај, немој да трчиш напред. Видиш, ја сам већ на леђа пети крст пребацио. Истина, имам имања доста, ал’ имамо петоро деце, па још три девојке. Тê треба удати, и то добро удати, па ту треба новаца.

“ Ја пређем ближе к њој, па јој шапнем у уво: „Чујем да имате ваљану кћер за удају, имам за њу ђувегију”. Одговори ми: „Нека, ако бог да; желите ли је видети?” — „За то сам дошао”.

Бадава, допадне ми се; сад ћу одмах кратак рачун начинити. Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“.

Шушнем матери до дође у собу, имам јој нешто рећи. — Госпођа Татијана рече кћери: „Остани, Софија, у дућану, ја имам са господаром Кирићем посла“. Уђемо у собу. — Је л’ то ваша кћи, госпођо Татијана? — Јесте.

Госпођа Татијана мало мисли се, па опет: — Дајте ми на промишљање један дан. — Нек’ буде три дана. Сад збогом! Имам посла. После три дана поручите ми. — Збогом. Ја ћу опет кроз дућан напоље.

— Та оно иде полако, но рад би’ што веће да започнем. Рад би’ са платном. Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме.

Рад би’ са платном. Ја додуше имам платно у дућану за свакидашњу потребу, ал’ ја би’ рад штогод „алагросо“, само да имам још с киме. — Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити.

— Хоће л’ бити, Чамчо, овај добар за Пољаке? Чамча кошта. — Особити. Кошта Кречар. — О особито добар, и ја имам таквог истог, можемо их смешати. Кад се мало подгрејаше, дође домаћину воља да се мало попева. — Дед, Ленка, попевај!

— Но баш мило ми је што сте ми то донели, сутра ми је баш имендан, свети Станислав, доћи ће ми млоги гости, господа; имам разна вина додуше, ал’ и ово ће ми баш требати. Позивам вас сутра на ручак, да будете моји гости.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

(Врчевић, В.; Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Дође гост, и закла овцу без кости. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Имам руке а не радим; имам ноге а не одим; имам главу а не мислим, а најмилије ми је крв да пијем. (Костић, П.

, СНЗ, с. 41) — Дође гост, и закла овцу без кости. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Имам руке а не радим; имам ноге а не одим; имам главу а не мислим, а најмилије ми је крв да пијем. (Костић, П., ГЕМ, 1930, с.

41) — Дође гост, и закла овцу без кости. (Новаковић, С., СНЗ, с. 41) — Имам руке а не радим; имам ноге а не одим; имам главу а не мислим, а најмилије ми је крв да пијем. (Костић, П., ГЕМ, 1930, с.

, СНЗ, с. 42) ДЕТЕ (ЊЕГОВА ПРИРОДА) — Живо сам, ал’ не знам да сам; крштено сам, ал’ не знам да сам; мајку имам, ал’ је не познајем; очима гледам, ал’ ништа не знам; главу носим памет немам. (Новаковић, С., СНЗ, с.

“. Исто схватање износе и загонетке: „Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори“ и „Имам руке, а не радим; имам ноге а не одим...

“. Исто схватање износе и загонетке: „Грчић грчки говори, ни Грк не зна што збори“ и „Имам руке, а не радим; имам ноге а не одим...

167) — Тако имао кога након себе оставити! (Вук, бр. 5150) — Жи’ ти деца! (Тановић, С., 1927, с. 308) — Едно дете имам, живо да гу не најдем! (ако лажем) (Тановић, С., 1927, с. 308) — Тако ми Бог дјецу сачувао! (Вук, бр.

Ноћу обрнем капу са три рога, ставим крс’ у појас и идем где ’оћу, ја у то не верујем! Ма каки бре, још кад имам ватрено оружје...

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Ја имам светитеља оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума

Ја имам светитеља оца и деда, имам светитеља за кума, и на небесима све Сухој планини од громада преко Ситнице до Раса и Хума моја лоза влада.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

– Хоћеш ли са мном? — каже тихо девојка. – Ја? — пита Пуфко. – Теби говорим — каже девојка. — Имам празну кућу, схваташ? – Чујеш ли шта ти каже? — пита Бел Ами, гутајући од страха пљувачку.

– Ја. у ствари, уопште не желим да постанем глумица! Погледали су је запањено. – Имам две кћери и мужа и ... па добро, рецимо, срећан брак! Уопште нисам амбициозна, знате.

И онда мој муж почиње да се смеје као луд: »Ти да постанеш глумица? Ти? Ма немој, молим те!« Е, па, сада најзад имам потврду да бих могла! И показаћу му је у таквим приликама, да знате да хоћу! – Штета, велика штета...

— Колико сам дужан? — упита Жан Жик. — Четрдесет хиљада... — одговори. — Имам записано. Жан Жик извуче смотак згужваних новчаница.

« Зајапурену од среће у пет по подне одвео је кћер на кестен-пире у кафе хотела »Метропол«. »Она је све што имам!« Дивила се величини огледала која прекривају зидове сале. Најпре ја наишла његова стара муштерија Бети Блам.

На својој руци осећа кћеркине прсте који још миришу на лак госпође Хелене Рубинштајн. »То је све што имам!« Даље од вечног рата који се од постанка света води између часних грађана и курви, што даље од говеђих резанаца од

—Онда радије донесите кафе. Мало горче, молим вас. Кад келнер оде по кафе, млада жена рече полугласно: — Имам утисак да ме не воли претерано. Кога си све доводио овамо раније? —Вараш се! Сигуран сам да му се свиђаш.

Будућу мис боле колена. »Боже« — рекла је мајка »шта бих све дала да имам твоју лепоту и твоје године!« Читав призор почиње да се стапа у светлосну вртешку.

Опет ћеш ударити оног испред себе! – Видиш да нисам! – Ниси јер сам те ја упозорила! И шта? Имам, наводно, кућу на селу, коју не могу да видим очима; имам мужа... – . . . кога не можеш да видиш очима!

– Видиш да нисам! – Ниси јер сам те ја упозорила! И шта? Имам, наводно, кућу на селу, коју не могу да видим очима; имам мужа... – . . . кога не можеш да видиш очима! – Децу која су већ сама себи довољна.

Матавуљ, Симо - УСКОК

кажем, ако хоћеш, остани одмах са мном, или, ако ти се не буде стојало на Цетиње, врати се: мој дом биће и твој, и што имам, дијелићемо довијека!

Кнез пружи чибук Кићу, а Јанку рече: — Ја мним да и ти пушиш? Оли да ти донесу један чибук? — Хвала, имам — рече Јанко, па извади из шпага своју лулицу и напуни је својим дуваном.

Ја сам кнез, а Рако Мргудов је барјактар; главарство нам је и једном и другом од старијех остало. Ја имам унука, а он два синчића, па ако бог хтједне и наша ће натрага бити главарска; а ако бог буде судио да се нас двојица

Овај мој јутрос ми рече: „Нека, нано, имам ја сада друга, при коме ми је све остало ништа! Ако ће се он женити и ја ћу!“ Чујеш ти те работе!

— Нијесмо, опрости, владико свети — рече сердар. — Но, тршавај, аманат ти! — Шта ја имам да трсим? Што га доведосте мени? И шта мниш, сердару, говори јасно! — Мним да је овај крвник истину испричао.

Ето ти! — Много церемонија! — рече Јанко за себе, па запита гласно: — Шта бих ја поклонио Анђи? Имам при себи осам цекина; да јој дам четири! — Много је то, чôче, и њекако није у реду да јој поклањаш само аспре!

Истога дана пред лијегање чу кнез од Крстиње чудну работу. Она поче: — Имам да ти испричам њешто, па да се прекрстиш и десном и лијевом, као и ја што сам! — Што то?

Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА

Какву девојку имам за вас, да вам види око! МЛАДОЖЕЊА: За мене? ПРОВОДАЏИЈА: За вас, за вас, с пет хиљада. МЛАДОЖЕЊА: С пет хиљада?

ПРОВОДАЏИЈА: Шта хтети, стотина је моја, а ја толико ваљда искуства имам да знам, то јест, што је за кога. Да нисте ви, био би други.

Колико је њи ишту ти, Боже, знаш; но ја сам њеним родитељма обећао да ћу наћи прилику добру. Имам ли право? МЛАДОЖЕЊА: Ја се врло радујем да је на мене та коцка пала. Идем одма справљати што треба. ПРОВОДАЏИЈА: Охо!

ОТАЦ: Е молим вас, шта човек деце своје ради неће учинити. Ја имам само једну кћер и чини ми се што год радим, све за њу једну радим.

МЛАДОЖЕЊА: Да се оставимо шале, но да се на наш разговор повратимо. Господична, ви ћете видити како вас ја радо имам. ДЕВОЈКА: То ми је врло драго. МЛАДОЖЕЊА: Једва чекам дан венчања. ДЕВОЈКА: И тај ће проћи.

МЛАДОЖЕЊА: Да такву супругу добијам. ДЕВОЈКА: Ви ме опет застиђујете. МЛАДОЖЕЊА: Слатка господична, једну молбу имам. ДЕВОЈКА: Заповедајте. МЛАДОЖЕЊА: Али, оћете л’ ми учинити! ДЕВОЈКА: Ако могу, зашто не. МЛАДОЖЕЊА: Један пољубац.

МЛАДОЖЕЊА: Један пољубац. ДЕВОЈКА: А, од тога нема ништа. МЛАДОЖЕЊА: Видите какви сте, а како вас ја радо имам! ДЕВОЈКА (устане): Опростите, имам посла. МЛАДОЖЕЊА: Ту не треба млого времена, један пољубац!

ДЕВОЈКА: А, од тога нема ништа. МЛАДОЖЕЊА: Видите какви сте, а како вас ја радо имам! ДЕВОЈКА (устане): Опростите, имам посла. МЛАДОЖЕЊА: Ту не треба млого времена, један пољубац! ДЕВОЈКА: Ви ме вређате тиме.

(Глади је ао образу.) Хе, хе, ал’ ћеш да се шириш. (Она га пољуби у руку.) Сад морам да идем зашто имам, то јест, јошт један посао. Збогом, снао, то јест! ДЕВОЈКА: Службеница. (Проводаџија одлази.

ОТАЦ: Каква? МАТИ: Марић оће да је узме. ОТАЦ: Којешта! МАТИ: Ако је теби којешта, није мени. Ја оћу да имам зета господина. ОТАЦ: Шта фантазираш? МАТИ: Ти држиш да је то будалаштина?

МАТИ: Та лако је за то, само нека је у другом добро. ДЕВОЈКА (подскакује): Баш имам једно лепо име за њега! ОДЈЕЛЕНИЈЕ ТРЕЋЕ ШЕСТ НЕДЕЉА ПОСЛЕ ВЕНЧАЊА УГЛЕД 1.

МУЖ: Има читаво по сâта. ЖЕНА (загрли га): Слатки мој Светозаре! МУЖ: Бежи, видиш да имам посла. ЖЕНА: Ти си мој медени Светозар. МУЖ: Одлази, кад ти кажем. ЖЕНА: Мило ми је кад сам код тебе, знаш?

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

се игра жмурке са ловцима, вивак се уживљава у улогу стражара, чворак би да несметано хара по виноградима, па се жали Имам дара За пудара, Ал' ме људи неће, Ту сам лоше среће, буха и муха препричавају своја ситна, свакодневна

Ово је државни телефон... Ја то не умем. Сад, кад си добио награду сад имам разлог, оправдање!” У време док су неки патриоти задуживали и распродавали државу, Душан Радовић се устручавао да

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

СМРДИЋ: Шерб значи влашки змија. ЖУТИЛОВ: Дакле, Киђоји. ШЕРБУЛИЋ (Смрдићу): Ја да знам да једну капљу крви влашке имам — и ту би пустио да истече. 3. ЛЕПРШИЋ, ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ: Живило Славјанство! ШЕРБУЛИЋ: Иљен!

ЖУТИЛОВ: Ја сам предсједатељ одбора. СМРДИЋ: Предсједатељ одбора могу бити и ја, и мислим да имам мало више заслуга него ви. Јер, кад су се цепали протоколи, ви сте гледали кроз прозор, а ја сам напред ишао.

Кад могу којекакви банкроти и мађарони ширити се, ваљда треба и ја што да стечем, који толико заслуге имам. ЖУТИЛОВ: Знате ли шта је, да истерамо Гавриловића из одбора, који је и тако мађарон, па да наместимо вас место њега.

ЛЕПРШИЋ: Шта вам имам казивати? Маџари ће бити побеђени, па мир. ГАВРИЛОВИЋ: А шта ће бити с нама? ЛЕПРШИЋ: Добићемо и ми, не оно што су

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

»Словесни човек будући, вели он, имам богодану и природну власт другима мисли моје сприопштавати и што сам добро и паметно од други чуо и научио другима

Свој песнички програм изнео је он у посвети »Српском роду«: Све што имам — то је твоје, Све што имам — теби дајем: Са слађаним уздисајем Срце — мисли — песме моје!

Свој песнички програм изнео је он у посвети »Српском роду«: Све што имам — то је твоје, Све што имам — теби дајем: Са слађаним уздисајем Срце — мисли — песме моје!

Сремац, Стеван - ПРОЗА

били су чиновници једног тунавог надлештва у једном истом месту, али у ком, то вам нећу казати, јер нисам рад да имам посла са судовима, нити да вређам отачаствене поштаре. Дакле, прво ћемо почети са домаћином.

Јова, како га је бог дао шаљива, поклони се жени и рече: — Имам част представити вам мога колегу ћурана! На које се колега поклони и утрапи домаћици тепсију, а ова му отпоздрави,

Управо сам одбио, имам пречега, да идем тамо. — И јесте, вала, и ја би’ ти исто учинио. — Па и ми мислимо, госпо’н-Пајо — рече домаћица и

— Е, баш ми је криво, прико, што не могу сад да ти докажем, прангијо једна, колико сам ти пријатељ! А да имам, ја би’ ти показао шта је све у стању један добар пријатељ за свога пријатеља да учини!

« А није велика сума... три стотине. Имам већ један, треба ми још један потпис, па мислим: кад би ти, прико, хтео? — А, ја?! О молим... молим...

колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам. А кроз три-четири недеље имам, истина, да примим повећу суму, е, ал муке прико, што мени сад треба, па ми дуго да чекам.

« Е, то кад мене нема, прико! Ја сам увек био човек спрама жиранта! А примићу много више. Имам — не знам је л’ ти познато — неку парницу која тек што се није окончала, па ће ми жена примити неку одштету за

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

На дому ми останула мајка, Имам тамо и старог бабајка, Дођох амо да умијем лице, Да донесем мајци јутрошњице.“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми,

Радо ја имам овај бели свет, Врело, дољу, планину и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо

овај бели свет, Врело, дољу, планину и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже Створитељу својему ту ближе, Све ово, брате,

Што је да је, терај срећ(у), Гори жића уда свећу, Вељи имам дуг да вратим, Хоћу њојзи да га платим.“ Тако мисли па ослушну, Шта л' наблизу сада шушну?

Но макар како с' догодило, Ја мисли имам итро крило, На њему, браћо, ја ћу поћи, У пооде ћу вама доћи. ПЕСМЕ ИИ (1851) МИЛЕТА И Свуд весеље и радост и

Нисам, брате, ове горе вила, Ни ме вила белу одојила. На дому ми останула мајка, Имам тамо и стара бабајка; Дођо амо да умијем лице, Да донесем мајци јутренице.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

— Би, брате, ево ти је. — Шта ће ти то? — сумњичаво се испријечи — Ето, волио би да имам. — Коњску икону, а? — Ваби је, вала, како хоћеш, али мени је драга. Гле, жив живцат, као да ће сад зарзати.

— Па и би, вала, право кажеш. Већ ми додијало да у кући имам божијег шпијуна. — А шта ћеш са светим Јованом, бог те не убио?

— Аха, и Сава је у све то упетљан! — злогуко отегну наредник. — Отуда ти мени дођи, сад ја имам конац у рукама. — А што ли њему треба мој Вилсон, убило га кантарско јаје? — зачуди се Лазо.

— Аха, добро што ми то помену! — гракну Рожљика. — Имам ја управ нешто за тебе, само да добро платиш. Рожљика донесе из амбара велику гранату од хаубице и поднесе је свом

Пантелија само искоса зрики у сиров љесковац у Радиним рукама и домаћински пословно нијече: — Вала, Радоје, да имам шта признати, зар би ја то крио од тебе, старог доста још из онога некадашњег сретног земана.

— И ти га баш прећера. Шта ли му сад ја имам заједничко с бијелом кобилом, да ми је само знати. Да је казао бијел парип, хајде де.

— Болан, друже, да имам толико руку зар би ја овако изгледо? Тек на ту његову примједбу, ја га побоље осмотрих: да је Давид — јесте Давид, да

— Удри, Јовашу, божију ти куварицу! — чу се од џамије неки други глас, али момак само љутито отпухну: — Шта удри! Имам ја и своје задужење, зар је мени до бенастог Микана. Они тамо с пенџера очи ми моје извадише.

Ево, имам ли ја реп? — Немаш, друже команданте. — А четири ноге? — Вала, ни то, чини ми се. — А какве су ми очи, погледај?

— Ништа ти, друже, не брини. Главно је да сам ја довде стигао. Старац сањалачки упиљи у траву. — Видиш, сад имам станчић, пензијицу, сȃм сам на свијету, лијепо би било дјечаку са мном.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Може и да ми покисне барут! Што да не може? Киша је природна појава! Могу, напросто, да назебем пред битку! Ааа, имам и ја нешто ситнине за кусур!

” Не долази у обзир! ЈУСУФ: Предочио сам ти шта би могао бег. ХАСАНАГА: Зâ њга ја имам адут у рукаву! Да га адутирам како ми падне на памет! ЈУСУФ: А шта мислиш, ако он теби адутира?

Па сам кажеш да прође много воде за седам година... Ја сада имам дете... У Имотски... Шта ја да радим у Имотском? Кога ја имам у Имотском? Како то човек вама да објасни?

Ја сада имам дете... У Имотски... Шта ја да радим у Имотском? Кога ја имам у Имотском? Како то човек вама да објасни?

ХАСАНАГА: Шта ја имам њему да се показујем? ЈУСУФ: Ко каже њему? Ко зна ко је већ чуо шта тражи Хасанагиница. Сад сви чекају шта ћеш ти

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Ништа — рекох — звао сам те — и онда хладно, отсечно, гледајући те строго, наставих: — Имам нешто да ти кажем, зато дођи после вечере овде. Чекаћу те. Ти дрхташе.

“ А ја њу само, ’аџике, њу једну, то дете, ’аџике, имам, па?! ... — И опет је загуши плач. Ја сам само дрхтао и стрепио. — А јавља ли се који? — упита је мати. — Јавља се.

— Да — рекох мрачно. — А зар ти нећеш да је испратиш? — Не могу, Бога ми, господине — поче се правдати. — Имам работу. Морам њему да однесем ручак, а после у надницу. — А где је он? Ти поче да муцаш. Беше ти непријатно и стидно.

Ко ће госте да дочека? Зашто си домаћин. Ја не могу. Видиш, имам работу у кујни, а нисам ни обучена... Остајем ја. Шетам се крупним корацима по соби. А соба мирише.

— Барем да си од колено? Прихвати Паса и све девојке са њом: Ако несам од колено, А ја имам црне очи, Црне очи, медна уста! — Лало, дајре! Туго!

Диже се. — Миле... — а не може да говори — кажи, капу... шињел, момак нека... донесе у механу... Не могу ја... Имам работу! ... — Не могу! И оде, круто, тешко, газећи оштро. Једва натерах момка да му капу и шињел однесе.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

На затворен се прозор кô на крст наслањаш, кô канда би на крсту да грехе одсањаш. да имам света вина, причестио бих те, ал' путир ми је срце, пун крви несите; по њему ти је, душо, сва душа разнета, а у њој

Притрп' се мало, душе, у топлој чим се нађем одаји, уздахнућу једаред за тобом, та имам кад — јер ја сам матичар, а ти ћеш, као што видим, бити за трагичан моменат натичар.

” запита ме гост. Јеванђелије, рекох. „Окапи га се, додијало ми, тај курс већ слушам целу годину. па зато имам рекрацију сад до прва кукурика.” — Е гле!

! — Ја немам злата, немам пурпура, ни бисера, ни камена што сја, ал' имам све: — Самсона имам ја!” Главари гледе, бледе, трну, мру, у храму је тишина самртна. Чује се горук светог пламена.

! — Ја немам злата, немам пурпура, ни бисера, ни камена што сја, ал' имам све: — Самсона имам ја!” Главари гледе, бледе, трну, мру, у храму је тишина самртна. Чује се горук светог пламена.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ја сáм, колико их у глави имам, могао бих једну књижицу напечатити, као што је мала пјеснарица. Има их врло лијепих и удивителних, него су по већој

Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони а трећи имам, то је чудо велико“, па узме маштраву те му даде, а овај попије.

Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него хоћу Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!

Најпосле сам себи каже: А што би се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио, а један мој?

Кад је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет

радујем што, ето, има и душа које чују човјекове јаде и у овој самоћи; зато ишти што хоћеш а ја ћу ти дати: само ако имам и могу. Онда царевић рече: — Уби ме жалост, и ако од ње знаш лијека казуј га, молим те!

Онда се господар од галије сети свога за новчић купљеног мачка, па рече домаћину: — Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана.

Онда рече: — Хвала богу! већ немам цекина, али имам своје очи, окладићу се још једном и у њих. Тако се оклади у своје очи да је боља правда него ли кривда.

Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта

Запитаће лисица јазавца: — Колико имаш вјештина ти, јазо? Одговориће јазавац: — Имам три вјештине. — Ја имам седамдесет и седам вјештина — рећи ће лисица.

Запитаће лисица јазавца: — Колико имаш вјештина ти, јазо? Одговориће јазавац: — Имам три вјештине. — Ја имам седамдесет и седам вјештина — рећи ће лисица.

— Ја немам за тебе ништа; оно што имам вјештине то је за мене — рећи ће лисица. Јазавац опет рече: — Ја имам још само једну вјештину, али ко зна хоће ли ми

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Неће се кувати. СОФИЈА: А шта ћемо јести? МАКСИМ: Ништа. СОФИЈА: Онда би опет псовао. МАКСИМ: Псујем, јер имам неуредну жену. Само скувај, пак ћеш видити шта ће те снаћи. СОФИЈА (којој Јеврем намигује): Али ја оћу.

НИКОЛА: Шта је, брате, побогу? МАКСИМ: Шта је? Имам жену — не жену, него лопова, пустаију, арамбашу. НИКОЛА: Твоја жена пустаија? МАКСИМ: Не пустаија, то је мало; убица.

Један пут навалиле стенице, те нисам мого целу ноћ спавати. Е, мислио сам, да имам жену, она би кречила, па ме не би стенице јеле. МАКСИМ: Него она.

КУМ! Засад немам, а нећу ни тражити, док не видим најпре како ће дејствовати овај што имам. МАКСИМ: Јеси ли почео? КУМ: Тамо од понедељника мислим у име бога.

МАНОЈЛО: Па како сам од њега чуо да сте човек учен, зауставио сам се, да вас видим, јер и ја имам вољу на науке, да могу бити по времену чиновник. Зато би драговољно и служио код вас, само да би науку поцрпио.

Ваљда га стиже што је разум изгубио. ПОЗОРИЈЕ 7. (ШАЉИВАЦ, ПРЕОБУЧЕН, ПРЕЂАШЊИ) ШАЉИВАЦ: Имам ли чест господина доктора поздравити? ДОКТОР (пружи му књигу): Нека чита који је на разуму и на науки оскудан.

ПУТНИК (устане): Ја вам благодарим на вашем толковању. Бар јасно имам сада поњатије о Србији. ДОКТОР: Да би јошт јасније имали, ево вам једно Земљеописаније.

ДОКТОР: То је истина. Но опет ми је нужно да имам каткад разума. Зато мислим да се тај магарац закоље, па да ми се извади разум.

Ако не будете једном по вољи, бићете другом, трећем. Ништа није боље него кад човек више оцева има. Ја да имам само два, па би ми доста и много било. ДОКТОР: Ја сам овдашње дете; зашто страни да нападају на мене?

ДОКТОР: Та од овога не може будаластије што бити! МАНОЈЛО: Па, шта сам ја бадава оставио терзилук?! ДОКТОР: Коме имам благодарити за повратак разума? ШАЉИВАЦ: Управо вашем лепом дрвету из Сенегамбије, али да овај г.

ЉУБА: Али само да видиш, мајка, допашће ти се. СТАНИЈА: А што имам да видим? Ако су све таке, то је крај света. ЉУБА: Е, друге јошт више раде, особито оне које су биле у Панчеву, у

Код нас сваки снајдер дрзи новине са зурналима, и кад оцу да правим аљину, имам ста бирати. СТАНИЈА: А одакле си ти, кјерко? ПИЈАДА: Ја сам се родила у Панцеву.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

— Даље мојим читатељкама за утјешеније јавити имам да ћу скорим временом Џандрљивог човека издати, које дјело, ако ништа друго, а оно ће бар достаточно показати колико

Али нека, или ћу ја све на моју руку довести, или сама морам свиснути. Персида, ти! (Звони.) Оставили ме саму, тек да имам узрока једити се... Персида! ПОЗОРИЈЕ 2. ПЕРСИДА (дотрчи), ПРЕЂАШЊА ПЕРСИДА: Шта заповедате, милостива госпоја?

ПЕРСИДА: (Ово је нечувено чудо!) Заповедате јошт штогод са мном? ПЕЛА: А шта имам заповедити, ја видим да је све лепо уређено, а постељу сам сама наместила. ПЕРСИДА: Је л могуће?

Зато да заборавимо сви што је било, и да се скупа прочастимо. СУЛТАНА: То је лепо, љубезни Трифићу, али ја имам јошт мало дуга. (Показује на Персиду и Стевана.) Треба да вратим. ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина.

ТРИФИЋ: Они добијаду по два пара аљина. СУЛТАНА: И од мене један, нека буде три. Љубезни Трифићу, ја имам осим тога јошт једну велику молбу. ТРИФИЋ: Кажи, сунце моје, и теби ништа не могу одрећи, само кад паметно зактеваш.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Који сте ви шмекер! Знате шта, када ми неко каже: Не знам шта бих дао да имам опет осамнаест — најрадије бих му уз коњак наручила и малу живу соду (На2ЦООХ).

Она ми је као сестра, на часну реч! Са вама двема — ја сам потпун човек!“ Како вам то звучи! А? А тек ово: „Имам тридесет и седам година. Када сам с тобом, осећам се као да ми је двадесет, а понашам се као да ми је петнаест!

Обреновићу, наклоних се и рекох мојим међународним пријатељима: „Даме и господо, другови и другарице, драги гости, имам нарочито задовољство да вечерас отворим изложбу дела наше драге Анчи.

— Дакле, тако? — рекао је. — Нисам ни сањао да имам ћерку пропалицу! — Молим? — начисто се зазебекнух и нађох у недомујици. — Једанаест јединица!

Они који ме воле зову ме: Миша или Мишелино. У атељеу имам џак за спавање. Заборавио га летос неки Швеђанин. Па, ако ти одговара док се не снађеш ...

Шта могу кад стално имам такав израз? Али, оставимо њу! Пређимо на остале… Знате ли с ким седим у разреду? Не знате?

Толико сам се била распричала да сам сасвим заборавила на Мишелина. Окренем се према њему, кад имам шта и да видим — он нина-нана! Ујутро ме пробуди нека страшна шкрипа. Часовник изнад нас цвилео је као да га кољу.

Богами бих вас слагала! И још нешто: да не бисте, као моја маман, помислили да о свакоме под капом небеском имам поразно мишљење, испричаћу вам случај са човеком из киоска, па куд пукло да пукло!

Па та игра наситно неће те далеко одвести. Имам генијалну идеју — рече и извади из ормара фотографију једне старице како стоји покрај неких рушевина, сва у закрпама.

Казала сам му још да, мада имам само осамнаест година, познајем све трикове које употребИјавају њему слични, а између осталог и онај фазон, кад сретну

Кад сам отишла да избацим воду, имам шта и да видим — унутра једна цаканица, змијица, белоушкица! Плива женска! Да знате, луда сам за змијама!

Одувек сам, наиме, желела да имам акваријум, па сам зато одлучила да ми први експонат буде баш та змијица. И тако, потпуно сам била заборавила на

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Гди се на трошак не гледи, ту се лако може што и научити. ЈЕЛИЦА: Апропо! кад сам се сетила: имам неколико речи које нисам могла разумети, и које сам у мом тагбуху забележила.

(Поклони се и отиде.) АЛЕКСА: Добар младић. Он је мој бединтер, но ја га тако радо имам као да ми је од фамилије. С њим сам од веће части моје путешествије совершио.

МАРКО: О, господине, како посао свршите, заповедајте. АЛЕКСА: Ја се зјело радујем. (Јелици.) Господична, ја имам чест препоручити се. ЈЕЛИЦА: Діенерін! МАРКО: Само, немојте нас заборавити. АЛЕКСА: Ја сам на служби.

Али, пст! 4. МАРКО и ЈЕЛИЦА (враћају се) МАРКО: Господин барон, ја вам имам једну велику тајну саопштити, само не знам оће ли се примити. АЛЕКСА: Заповедајте слободно.

МАРКО: Не знам како вам се допада мој дом, но ја кажем да вас радије имам него да сте ми рођени син; и моја се Јелица у томе слаже.

Но ја ћу вам, господин барон, друго што казати. Нисам, истина, пребогат, али опет толико, фала богу, имам да можете по вашем карактеру лепо живити. Ја никога више немам, осим ње једне, и зато је све што видите божије па њено.

Ја ћу сам ићи; и тако ми је глава од ове напрасне промјене забуњена. МАРКО: Како год ви знате. АЛЕКСА: Дакле, ја имам чест мај комплимент учинити. (Пође, но удари на Јелицу.) 5.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Служим се меком простирком травом, покривач небо имам над главом. Стан ми је, можда, помало тијесан, ал ја вам нисам одвише бијесан.“ Цвокоће Брко у мрклој тами.

“ „Слушајте, момци — птица ће мирно — дуг сам имао лет — дане и дане носе ме крила, прелетех силан свет. Ја имам, браћо, путању другу: почетак Север, а крај на Југу.

ЧУВАР ЗВЕРИЊАКА Ујака имам, златнога чичу, о њему хоћу да причам причу. Чудан је ујак, прати га слава, јер ваздан ради уз рику лава!!!

СКРЕЋЕ СЕ ПАЖЊА Воћке ми красно цветају, ето, крушака биће читаво лето. Ђацима јављам да имам псето. Чувај се добро, несташна чето! Баштован Крум, Шабачки друм.

“ — пита га стрина крава. На клупи седи меда, плећат, космат и јак. „Навали народе!“ — виче. — „Имам крушака џак!“ Око кинеског змаја буљук се деце плете, а он за динар — за два изводи ватромете.

“ С тезге крекеће жабац: „Продаћу теби роду, трске, ветар и сунце! Мени — муве и воду!“ „Јарића двоје имам,“ — грлат крокодил зја — „дебели, тешки, масни! Оба купујем ја!

За тезгом седи крава, у дугу муче даху: „Одличну робу имам, чисто млеко у праху!“ Долази најзад стражар, господин Мотка Ној, увис палицу диже: „Свршен је вашар. Стој!

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Колико је сад? — Пет. — Биће тачно кроз један сат овде. — Мислим да имам и сувише времена да се испнем до врха села.

Ми тек треба да вам је спремимо. — Онда није ни потребно да је гледам. Главно је да имам где да преноћим. Када се вечера код вас? — Кад год хоћете. Обично једемо у осам. Шта да вам спремимо за вечеру?

— Изволите овде, господине. — Ако ми дозволите, ја бих овде, а ви изволите у чело. Иначе ћу се осећати као туђин. Имам девојку прекопута себе и два младића.

— Била је већ ноћ када сте пошли? — А не, смркавало се. Имам нешто у стомаку и боли ме да цркнем. — Шта си јео? Острвљани се муче да извуку нешто из чамца.

— Кортец. — Отац вам изгледа изврстан тип, весељак и румен. — О, да! — Ви сте најстарији? — Да, ја имам двадесет и осам година а мој брат је за две године млађи од мене. Он воли свој занат. — Зар га ви не волите!

Ако би требало родити се понова, и ако би ме питали, ја бих рекао: Не! — Иди цркни. Премлаћен! Лажљивче. Ја да имам да се родим, и без руку, ја бих рекао: Да, да! Опет млад и луд, ма и без руку, ма и у сраму. Опет.

Идем да легнем: сутра треба рано устати. Имам ипак неколико сати за спавање. Покаткад се, и само за један сат, човек одмори као за целу ноћ.

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Но војске и мноштва за поразе знају, у самоћи ја само победу имам да бирам. Могу ли скупити реке рајске да опточим народ свој оклопом воде вечне?

Непотребно ме узнемиравају, не волим да кажњавам, а због тих што хоће већу правду имам несанице и љутње. Малоумни и дрски, а овамо преподобног лика, насред се града деру као апостоли.

И само име је већ твоје семе. Име које те има и које ти имаш. Сви кажу име. Не надевај ми имена. Зато што већ имам име. И говорим у име. И радим у име.

жртве мени разуме се бог не може ништа ни данас кад овако стојим по страни у стању сам и да спасем неколико људи имам своју квоту избављења јавите се ви не знате шта је све на коцки мој рај је мали но личи на земљу биће у њему

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

И могао је, видиш, том приликом да ми каже: „Агатоне, брате, ја имам доста њих у фамилији, али сви су некако... некако онако... Ти си једини, брате Агатоне, онако...

ТРИФУН: А има жена можда и меко срце. ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко срце, па ето ја не плачем.

ПРОКА: Па има, дабоме! САРКА: Ако је по томе, Трифуне, ја баш имам меко срце; цео свет зна да ја имам меко срце, па ето ја не плачем.

Немаш службе, немаш заната, немаш никакве користи. МИЋА: Немам, не кажем да имам, али, најзад, човек се и не школује зато да од тога има какве користи већ да буде школован човек.

АДВОКАТ (наилази): Добар дан! О, како је то лепо; дочекујете ме пуним рукама. ДАНИЦА: Па разуме се, кад имам пуну кућу гостију. (Оставља служавник на најближи сто.) АДВОКАТ: Какви су вам то гости?

АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка? САРКА (притисне будилник, гуши га, али не помаже): Откуд звоним, шта имам да звоним? АГАТОН: Звониш, боме, те још како!

САРКА: Ју, какав будилник? АГАТОН: Па тај што седиш на њему. САРКА: Шта имам да седим на будилнику; никад у животу нисам седела на будилнику, па сад ћу.

Јесте ли ви, на пример, питали адвоката? МИЋА: Како, ја да питам адвоката? Шта имам ја да питам адвоката? Он би могао мене да пита: „Желите ли, господине, да се уселите у кућу?” Он мене, а не ја њега.

Ето питајте пријатељ-Агатона. ТАНАСИЈЕ: Што не говориш, Агатоне? АГАТОН: Шта имам да говорим? Могу да нас најуре ако смо се бесправно уселили у кућу.

АГАТОН: За мене знам да имам добре намере. САРКА: А зар ја немам? АГАТОН: Јест и ти. ГИНА: Откуд па само ви? Сви смо дошли с добрим намерама.

(најпре провири кроз врата, па кад види и увери се да је адвокат сам, излази): Баш, једва сам чекао да останете сами. Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило.

Имам важан разговор са вама. АДВОКАТ: Утолико боље, јер и ја имам са вама важан разговор. АГАТОН: Е, то ми је мило.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Дуго ме љубила, па ме онда ухвати за руку, да ме испрати. Отац је помилова: — Е, врати се ти, имам нешто да му кажем... — Па што? — и напући уста. — Е, још једном до виђења! — пољубих је и пођох журно са оцем.

— А што си ти запео првога дана, кад ти је близу? — Знаш како је... рат је, можда ми команда крене, па не волим да имам посла са ратни параграфи — објашњавао је неко поред мене. — Где бисмо већ сад били, да смо још јутрос кренули!

и опет ништа... Него, имаш ли једну цигарету? Рекох му да сам последњу попушио ноћас. — Господин потпоручник, ево имам ја — наврати се Танасије и маши се за џеп, одакле извади пуну мараму крижанога дувана.

Потпоручник је лежао на слами у једноме удубљењу. Био је расположен кад ме угледа. „Да бар имам с ким да разговарам“, рече ми после представљања. Наиђе и Танасије, телефониста батерије.

окрећи назад! — Господине капетане, да ми дате написмено да сам вас допратио до села. — Шта имам да ти пишем, кад се... — Господине капетане, да ми дате написмено да сам вас известио за повратак...

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

»Кад ће ме то једном проћи! уздахну он. Шта су они, обични сељаци!... Шта имам да се ту... Али знам да ћу задрхтати кад их угледам.

Ја имам по закону право на добро озидане две собе, кујну, подрум и дан орања земље ... Ви ми то набавите, па ја вам не тражим

прекиде му учитељ дуги монолог. — За вечеру? Како не, штогод хоћеш, братићу!... Само не знам шта би. — Ја имам хлеба, донео сам са стварима, а ти набави које јаје, па ћемо вечерати.

Срећа те држава даје плату; онако би се липсало од глади...« »Још ништа не видех, ни какве су учионице, ни колико имам ђака... Да ли је спремљено све што треба за отварање првог разреда ?... Како ли ће она...

Ја, братићу, тако је то. А ти се не бој, што се тиче... — Море шта ти је, кога имам да се бојим... И шта ми ко може ! Она се упути у школу.

То је велики дар Божји, само кад је човек и с друге стране задовољан. О... а ја сам тако мало желела!... Само да имам добра друга, па овако у тишини да радимо обоје са овим малишанима, да радимо много, неуморно...

Ја сам човек осетљив, и тешко ми је кад ко, нарочито таква женскиња, о мени рђаво мисли. Госпођице, ја имам рођену сестру, која је у вашем положају... учитељица, као и ви...

Али се нешто мораде рећи. — Имам да примим за два месеца и још сам мислила да узмем унапред и за овај, а они не даду...

зарађено је. Дођоше ови гласови и у школу. Гојко досад није никад обраћао пажњу на промену владе. »Шта имам да се плашим или веселим, мислио је раније. Ја морам да радим, а они горе морају да воде надзор над нама.

— Сто ти чуда, мој учитељу, имам сад па глави, па не знам куд ћу пре. Даћу све рачуне новом кмету, па ти гледај после са њим...

— Имам посла... овај... Веља!... Ха, јест, морам до Веље, узвикну он, обрадован што се досети како да се извуче из неприлике,

Ко вели: право је да се промази прво јутро по свадби, а већ после... хм... досадиће се обома. — Само тебе кад имам, тебе... Ти си ми једина срећа моја, једина и прва љубав... узвикну она, грлећи га.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Ко ти реза борну сукњу, у скутови разбориту, У појасу сабориту?“ — “Имам брата баш-терзију, Те ми реза борну сукњу, У скутови разбориту, У појасу сабориту.“ 14. Домаћине, коледо!

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити,

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.

И ја, Маре, доста рода имам: Имам тајка, имам милу мајку, Имам браћу, имам братучеда, Имам сестре, имам и невјесте; Не ће тебе, Маре, поулити, Не ће, Маре, жими моја глава!“ 61.

Стаде млада мислит’ и размишљат’: “Одкуда ми у њедра јабука? Да су мене од рода дарови, Ја од рода не имам никога; А да речем, да ми је од Бога, Тога дара нијесам достојна; А да речем, да ми је од Ива, Мој је Иво од мене

воду лила, На воду се наклонила, Сама себи говорила: “Мили Боже, лепа ли сам, Лепа ли сам, млада ли сам, Још да имам црне очи Све би момке преварила, Ожењене раженила, Турчина би растурчила, Калуђере распопила.“ 189.

Па је себи сама говорила: “Боже мили, дивна ли сам, Боже мили, лепа ли сам, Боже мили, бела ли сам; Још да имам гајтан веђе, Још да имам црне очи, Још да имам кути уста, Све би момке преварила.“ 190.

“Боже мили, дивна ли сам, Боже мили, лепа ли сам, Боже мили, бела ли сам; Још да имам гајтан веђе, Још да имам црне очи, Још да имам кути уста, Све би момке преварила.“ 190.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

Он, једноставно, нема чуло за стварност! ФИЛИП: Стално ми неко седи на глави са том стварношћу! ЈЕЛИСАВЕТА: Имам утисак да ти од ње упорно бежиш! ФИЛИП: Ја у ту стварност не могу да уђем, и да у њој учествујем, сам!

(Са улице долази Милун) МИЛУН: Чуо сам да овде станују глумци! СИМКА: Станују, привремено. МИЛУН: Имам да им саопштим једну наредбу! СИМКА: Ту су, у кући, пакују се за представу! Да их зовнем, или ћете да уђете?

МИЛУН: Да хитније не може бити! ВАСИЛИЈЕ: Пакујем и увезујем неке кофере... Одмах ћу! МИЛУН: Немо да чекам, имам и друга посла! (Василије и Симка улазе у кућу) ГИНА: Да му однесеш само ћебе и леб!

МИЛУН: Ја? Шта ти то говориш? Имаш ти неки доказ за то што говориш? ВАСИЛИЈЕ: Доказ сте појели, али имам ове сведоке! МИЛУН: Јесте ли ви видели да ми је овај дао неку дозволу? ГИНА: Нисмо!

Сада је касно говорити! СОФИЈА: Никада није касно! ДРОБАЦ: Да имам иљаду уста, не вреди говорити! То ће да остане у мени, док ме не удави! СОФИЈА: Зашто бар сада све то не оставиш?

Црњански, Милош - Лирика Итаке

И док тихо замагли ноћ, улице пуне сени, ја имам неба безграничну моћ, сви боли света скупе се у мени. Ко цветићи бели са Месеца рађају се по улици деца.

ГАРДИСТА И ТРИ ПИТАЊА Воло бих стајати у једној црној гарди, а перјаница бела да ми лепрша високо. Да имам брчиће смеђе и врло мале, па кад би зором све завесе попадале и поклонили се равно златни елебарди...

Његов отац имао је комплетно мађарско и енглеско издање Шекспира. Међутим, није тачно да ја имам успомене једног сноба. Живео сам ја, у Темишвару, и међу тадањим пролетерима.

Иако нисам високог стаса, ни дугих руку, он је једном рекао да ћу побеђивати на утакмицама, јер, са флоретом у руци, имам брзину лудака. Сад ми се то чини јако глупава, али сам се у оно време, од те похвале, надимао, као жаба.

Међутим, годинама, ја сам се стално враћао и туда пролазио и имам многа људска бића тамо, која сам познавао и волео. Као и Растко Петровић, Дероко, Дединац, и ја сам остао веран мору.

Вели, шта бих ја хтео, не може то тако. Они, у академију, примају са шест разреда гимназије, а ја имам осам, и академију, годину. Не ваља то. Много бих губио. Требаће они патриоте и у Аустрији. Да се ја вратим, лепо.

Кад пролеће гране, ја и сад имам обичај да кажем: „Аврил, ла граце...“ Винавер, и неки други моји критичари, писали су да знају да сам ја у Бечу потпао

А живот имам да захвалим матери једног Шиђанина (мислим кројача), која ме је узела у кућу кад сам лежао пред њеним вратима.

Вели, не може то тако. Па ипак, сутрадан, при општем прегледу, др Думић је пронашао да имам болесна плућа и толика је била дисциплина, у Аустрији, у војсци, да су и два млада лекара, Мађара, потврдила ту

где ми је саопштено да одлазим хитно у једну болницу у Бечу, у болницу манастира Кћери божанске љубави, где, веле, имам тетку, католичку калуђерицу. Ја сам стајао у ставу мирно и мислио да сам полудео.

И слично. Најзад ми дају ратни задатак: батаљон је стигао на реку, и имаће да је пређе, у чамцима, у зору. Имам да га осигурам, ватром, при прелазу, са једном четом и два митраљеза. Непријатељ је на обали преко и чује. Команде?

Очекујем да ћу са њом на ратиште. Међутим, после седам дана долази мој ратни распоред. Имам да одем у Врховну команду армије на Сочи (Исонзо Армее) у Сан Вито, на Таљаменту.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Од јутрос сам пуна три часа на томе радио. држим да ја имам права, и да заступам праведну ствар... Ево, показаћу вам чланак који сам приредио за штампу.

— Ја то питање, господине, нећу оставити, јер то ми, најзад, налаже дужност коју имам да чиним према нашој милој отаџбини као син њен.

— Влада ће рећи да је то због оскудице у новцу. — Шта ти имаш на то да кажеш? — Ја на то имам да кажем да сам са одговором владе потпуно задовољан и да молим десеторицу посланика да ме потпомогну. — Седи!

— Седи! — рече председник задовољан. — Каква је твоја улога? — пита другог. — Ја имам да интерпелишем владу што су неки чиновници добили велике положаје преко реда и имају по неколико великих плата и

— — На то ћу рећи да сам са одговором владе потпуно задовољан. Председник пита трећег шта је његова улога. — Ја имам да нападнем најоштрије владу што закључује зајам под неповољним условима, кад су финансијске прилике у земљи и иначе

Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича. Провирим напоље, кад ал' имам шта видети; један човек са неком тророгљастом, сјајном капом, а у шареном оделу, јаше једног другог човека у врло

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Казала је нама поша.... — Шта ви је казала? — Имаш двије. — Ене де сад! Па 'ајд', признајем, имам. — Шта ћеш признавати, кад смо је ми виђеле. — Ђе, болан? — Знаш ђе, на киселој води. — Зар обадвије?

— Не могу; морам још поњава да ткем... — Ткаћеш их код мене. — Нисам све ни опрела... — Имам пун таван вуне, па преди код мене. — Шта ће ти рећи бабо? — Не брини! — Славе ти, прођи се! — Сад', ил' никад!...

Испод тога стоји потпис капетанов, датум и званична нумера, па онда на средини крупан наслов: »Шта ја имам да радим«. Испод овога обичним словима пише даље: »Известити господина министра, да В.

Зачудих се што ме момак не буди кад зна да понедеоником имам три часа пре подне. Причеках још мало, па кад видех да ме нико не зове, а време се раду примиче, дигох се и, док би

То ме наљути. — Господине, рекох му, ја сам Никола Николић, професор ове гимназије. Сад имам први час латинског језика у ВИИИ разреду, па немам времена да се с вама дуже разговарам, — и пођох у канцеларију.

лежи у његовом умном и културном напретку, као што сте ви некада мислили, већ у мирном и правилном току живота: кад ја имам све што ми је потребно за живот (јело, пиће и одело) и кад ми нико не ремети домаћи мир, онда је то права срећа.

— Е сервус!... прекиде га Живко, желећи пошто пото, да остане сам са својим мислима. — Знаш, ја имам још да наредим са шефом — рече он и удаљи се брзо. Опет дуго и усамљено ходаше, опет мисли једна за другом као ројеви.

— Дабогда, синко, да си то истину казала, но већ ја сам моје свршила, нећи ни с ким да имам злу реч па ни с вама. Збогом, Јуло, опет се ти разговори с Глишом, па ми одмах јавите, јер момку није до чекања.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ето, то. Само разговор и ништа више. Оцу чак нисам ни говорила. Шта имам да му говорим празне речи? ДАНИЦА: Нису то празне речи. ПАВКА: Него шта су? ДАНИЦА: Ја знам да нису.

ЈЕВРЕМ (после извесне паузе, пошто је размишљао мало): Овај... Павка... имам нешто важно да ти кажем... ПАВКА: А ја опет теби ЈЕВРЕМ: Ама, остави ти, ово што што ја имам да ти кажем много је

Павка... имам нешто важно да ти кажем... ПАВКА: А ја опет теби ЈЕВРЕМ: Ама, остави ти, ово што што ја имам да ти кажем много је важније. Дакле, идем одјутрос ја чаршијом... ПАВКА: Баш кад помену, а што, бога ти...

ЈЕВРЕМ: Седи! (Одлази десним вратима.) Данице, дедер још једну кафу. ЈОВИЦА (седајући): Имам, знаш, неке наполеоне, па рекох да их не дајем из руке док тебе не питам за курс.

ЈЕВРЕМ: Ето ти сад! Шта ја имам ту да намиришем? ПАВКА: Па немаш шта, дабоме, кад си завукао нос у политику. ЈЕВРЕМ: То да ми не кажеш други пут.

Је л' ме разумеш сад? ЈЕВРЕМ: Не разумем. СРЕТА: Не разумеш? Добро, сад ћеш ме разумети. Видиш, ја имам на женино име ону велику њиву ван вароши... два хектара...

ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Па онда, брате си ми мој, ја имам петнаест година практикантске службе, пре но што сам постао порезником, а нисам ја тих петнаест година радио за себе,

То си требао одмах. СПИРИНИЦА: Не мешај се ти! СПИРА: Ама, остави ме, жено... једанпут... СПИРИНИЦА: Шта имам да те оставим, кад непрестано говориш... (Они се и дале препиру, све док се завеса потпуно не спусти.

Не бојте се! Ко победи тај ће после опростити своме противнику... Зар не? (Гледа у сат.) Имам рочиште које не смем да напустим. Гледаћу ипак до подне да дођем. Госпођице, вама поверавам интересе моје партије.

Знаш како је кад жена за нешто запне! СПИРА: Знам! ПАВКА: Ама 'ајде овамо у собу, да седнемо. Имам ваздан да вам казујем. СПИРИНИЦА: 'Ајде. (Одлазе сви у десну собу.

ЈЕВРЕМ: Па добро, ал' може човек да нас тужи за клевету. СЕКУЛИЋ: Може, не кажем да не може. Ал' зато ја имам у канцеларији фиоку што гута акта.

ЈЕВРЕМ: Јес'! СРЕТА: Е, Хелголанд – то сам ја! ЈЕВРЕМ: Опет ти? СРЕТА: О, колико још потписа имам ја: Барнава, Херострат, Голијат, Хаџи Бера, Проспер Мериме; све су то моји потписи. ЈЕВРЕМ: Баш умеш ти то, Срето.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— Те још какве стенице? Све оне народне... политичке стенице. ’Ајде, разбуди се... имам нешто да те питам. — Сад, господине, само док припалим једну. — Је ли, ти ћеш то боље знати него ја.

Чим чу то име, лупи се Срета по челу. — Врло добро, врло добро! Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. Њега ћу ја. Дивота! Славно!

— Нема више механџилак, нема старо време; беше му! Да си имам неку прилику па да нађем некога човека да му теслимим ову кафану са све једик, па да му кажем: »Ево ти, брате, ја сам

— прекиде га и одобрава ћир Ђорђе. — Алал ти вера! Коџа време прође, сутра си имам послу. Доста се налисте, несам ни ја Крсмановик!

! Ја сум ваљаде нашао ћупови с дукати и талири од Марије Терезије, ели сум неки лиферант, ели сум неки казначеј, па да имам тол’ке паре! — џапа се и отима ћир Ђорђе, који је обично мењао наречје чим се наљути мало више.

Ја сум Капетан-Мишин ортак, па имам паре »за отечество!!« — Дваес’ пара пазар, хиљада гроша штета! Бразилија! Ћорава гу страна!

— За какав ћеф? — запита овај. — Па... за оно... у Бразилији. — А, а, знам, е па де! Имам си послу, брзо! — Чујеш, газда-Ђорђе, ти, знам, имаш празне буради од гаса и зеитина, и од катрана и буради и мешина,

! Саг, ете, имам си, на прилику, што се каже, на пример, једна кротка, лепа и млада домаћица, чујеш?! Ете човек сум млад, па си имам

! Ете човек сум млад, па си имам спроти мен’ и млада домаћица, чујеш?! А ете дође си однекуд, па га не знаеш ни ко је ни што је, један такав из Јевропа

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Сваки нас посед у гроб вуче! Богатство је грожђе кисело! Кад ништа немам, све је могуће, Што имам то ми је давно пресело!” „Продајем све своје и све туђе: Шта чекате, паре на видело!

Задржаћу само једну одају За себе, над главом да имам кров! Што видите, све је на продају! Продаћу мртвачки покров, нов У наступу лудости, у очају, И настанићу се у

позив ми се чинио претежак и одвећ узвишен, захтевао је изузетно изражену вокацију, а ја дуго нисам био начисто имам ли је, или немам. О чему би, у петнаестој, човек уопште могао писати?

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сад знаш. Па ако хоћеш да се ласка Теби ко свакој другој жени, драга, Ако ти годи празних речи праска, У изобиљу имам тога блага: Речима финим као ваза саска Показаћу ти ја како се ласка!

ДРУГЕ ПЕСМЕ СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И пожудно жели и блажено

ДРУГЕ ПЕСМЕ СИЛНО ЗАДОВОЉСТВО Ја имам часове дугог очајања, Безнадежне туге, обмана, и јада; Ја имам часове када се слатко сања И пожудно жели и блажено страда.

Ја имам часове чедне, кротке, смерне, Кад чистотом трепте мисли моје младе, И у мојој души побожне и верне, Зашуморе химне, пох

Све један по један лагано се скрише, Сад их има доста под покровом сивим; И мени се чини: што година више Имам да у ствари све то мање живим. Тајно откровење коби што се крије И злурадо вреба сва створења жива!

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

СЕРДАР ВУКОТА О проклета земљо, пропала се! Име ти је страшно и опако. Или имам младога витеза, уграбиш га у првој младости; или имах чојка за човјество, свакога ми узе приђе рока; или имах китнога

ВУК МИЋУНОВИЋ Ох до Бога, а ох довијека, да чудно ли с главе погибосмо! КНЕЗ РОГАН Осамдесет већ имам годинах; сто путах сам гледâ Црногорце, гледâ Турке, а гледâ Латине — младе главе онакве не виђах!

КНЕЗ НИКОЛА Знај, владико, и сви Црногорци, ја знам дивно како ми је дома; ама имам триста Дупиљанах, нек ме изда свако, кâ и хоће, задајем ви божју вјеру тврду — с Турцима се хоћемо поклати ако ће нам

Не мисли се о томе Турцима, зле су мисли и на њих напале. Па и да би дошли и стотина, имам овде десетак ђачади, у кућу се бисмо затворили, ми се били, а ти би нам пјевâ.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

— Па снашке — поче се он нећкати — то би добро било! Добро би било да ја то... Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити... — Баш добро. Боље ти него туђин — одахну мати. — Е добро. Хвала ти!

Знаш шта ће бити. Али ја, тата, ако буде судбина да ти то будем, имам | пре свега нешто да те молим. Богом да ти није просто ако пристанеш, пре но што се ти сама решиш; Богом да ти није

— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло. — Е добро, пиј! Па када нестане, тражи још Свирачи, срећни, на

— Имам, имам, газда! — тресући рукама поче показивати стакло. — Е добро, пиј! Па када нестане, тражи још Свирачи, срећни, наставиш

— толико да увија. Зато, да све то спречи, кратко упита Софку: — Где је Томча? Имам нешто са њиме! — и не чекајући од Софке одговора, упути се право к њему. Софка уђе онамо, у своје сопче.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

“ рече Владика, обративши се њој. „Господару!“ одговори једва она... „Пропадох, ситна ми ђеца, да простиш, имам их петоро...“ „Чија си ти?“ „Сава Маркова из Добрског села, те погибе под Тројицом, ономлани...

“ „Не он, Господару... Шта он зна, не зна ни да путем ходи... Него ето, кад већ његова не може бити, а ја имам сина за женидбу, те згодна момка, како би било да за њ пође?...

„А колико их имаш, медиже, вјере ти?“ „Ма чеса, колико имам?“ „Ма костију у животу, чоче! Ти си медик, ти знаш то!“ „Да се кладимо е не зна! Откуд да зна!

“ одговори он. „Е, не могоше, а од шта?“ „Нека их чоче, може им бити!“ прекиде сердар. Па опет мало блаже: „Ето имам залуду три сестре, па ни једна да дође у род данас, као што је обичај... Може им бити!

И дијете бјеше омиљело момку. „Ја мним ти би умио и икону написати!“ запита га Милица. „Бих може бити, да имам све што треба“, одговори он. „А да јеси ли ти написао ту под грлом?“ запита Стане. „Какву, под грлом?

Не знам што више, нити имам времена. Збогом, мој драги брате. Твоја сестра Елвира.“ „Јадна!“ рекоше женске, кад Јанко доврши.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

(Каже се кад ко не види неки предмет који му у близини стоји). Што имам жита, — све ми је у брашну; што имам брашна, — све ми је у хљебу, а што имам хљеба, — све ми је у трбуху.

(Каже се кад ко не види неки предмет који му у близини стоји). Што имам жита, — све ми је у брашну; што имам брашна, — све ми је у хљебу, а што имам хљеба, — све ми је у трбуху. Што не може болан Рајко, то ће жалосница мајка.

Што имам жита, — све ми је у брашну; што имам брашна, — све ми је у хљебу, а што имам хљеба, — све ми је у трбуху. Што не може болан Рајко, то ће жалосница мајка.

Онда пробуде дијете, и цар га запита како му је име, а оно одговори: „Милош“. Цар: — Имаш ли оца и мајку? Милош: – Имам мајку а отац ми је умро. Цар: — А ђе ти је мајка? Милош: — Ето је тамо доље у селу код куће.

Питала га Марија Анђелија: „Што ти, драги Петре, клечиш, од свег срца јечиш? — Не питај ме Марија Анђелија, имам драгу Јелену (или већ како јој буде име) у златне нити унићена, у сребреном брду убрђена, ја те драге не могу из

Гољи Каква му је зелена долама: Да искрпи, нова би му била, Да измјери, претегли би конци! Бескућницима 1 Имам кућу од ивова прућа, Амбар-тикву пуну кукуруза И поњаву од стотине љета, Изгорила на стотину мјеста, Да с’ окрпи,

3 Побратим се побратиму ’вали: — Имам жита више него лани: Два кошића — до светог Божића, Два амбара — до светог Лазара; Шарка ми се кока опилила, А

(Коњ — кад зобље те очима гледа, на ногама стоји, а репом маше) 146 — Маказе имам, — кројач нисам; у води живим, — риба нисам; оклоп имам, — војник нисам?

те очима гледа, на ногама стоји, а репом маше) 146 — Маказе имам, — кројач нисам; у води живим, — риба нисам; оклоп имам, — војник нисам? (Рак) 147 — Малено кô маково зрно, а читаву врећу подигне? (Бува) 148 — На по поља сама земља расте?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити, у што ћу покупити мед. У том падне ми на ум, да имам једну малу сјекирицу, па је узмем и зађем у шуму да уловим какву звјерку, да згулим мјешину.

Али шта ћу сад без ватре! кресиво сам имао, али нема дрва! У један пут падне ми на ум, да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим, те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре

ч. Љетописа за годину 1846 „Сыхь царевь и три лабуда.” Ја имам још за једну оваку књижицу нашијех народнијех приповиједака, али би ми било врло мило кад би ми још коју ко послао,

” Онда се господар од галије сети свога за новчић купљенога мачка, па рече домаћину: „Ја имам у галији зверку која би то све затрла за два три дана.

По том запита домаћина за што он толико силно јело готови, а домаћин му рече: „Е мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта

Онда рече: „Хвала Богу! већ немам цекина, али имам своје очи, окладићу се још једном и у њих.” Тако се оклади у своје очи да је боља правда него ли кривда.

” „Какијех хаљина имаш?” упита га она, а он јој одговори: „Имам гаће од мрамора, кошуљу од росе, фацулет у коме су жице жраке сунчане а потка звијезде и мјесец, и цревље од сухога

по долу до чланка, а по брду до кољена. Онда почнем мислити у што ћу покупити мед. У том падне ми на ум да имам једну малу сјекирицу, па је узмем и зађем у шуму да уловим каку звјерку да згулим мјешину.

Али шта ћу сад без ватре! Кресиво сам имао, али нема дрва! У једанпут падне ми на ум да имам у зубуну једну шиваћу иглу, па је извадим те исцијепам, па навалим ватру и сит се огријем, па легнем поред ватре

” А чобан не даде чоек да одговара, него се сам утече и рече: „Ако сам ја влах у грубој роби, ја имам више блага него они у лијепој роби, и сувише имам три хиљаде оваца.

него се сам утече и рече: „Ако сам ја влах у грубој роби, ја имам више блага него они у лијепој роби, и сувише имам три хиљаде оваца. Па у једну дубодолину музем, у другој сирим, а у трећу смок слажем.

“ Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико,“ па узме маштраву те му даде; а овај попије.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

од потребе манастиру, немој раздавати, или пак сабирати и узимати себи говорећи: „Ако не будем затим игуман, да ово имам!“ Да буду, дакле, ови који овако чине непричешћени божаственим тајнама у Светом Духу.

И црквицу подигох у име Светог и Преподобног пустиножитеља оца Саве, чије име и ја недостојни имам. И уставих уставац овај за оне који ће живети у ћелијици овој.

“ Када је дошао дванаести дан тога месеца, рече: „Чедо моје, донеси ми Пресвету Богородицу, јер такав имам завет, да пред њом испустим дух свој.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Много значи када је човек школован! ЈАГОДА: Ал још ви не знате целу причу! Само да видим имам ли времена; имам. Купио ми и овај ручни сат, Хелветија.

ЦМИЉА: Много значи када је човек школован! ЈАГОДА: Ал још ви не знате целу причу! Само да видим имам ли времена; имам. Купио ми и овај ручни сат, Хелветија. Тај мој профисор, вереник, има стрину чак у Канади, замислите!

А ево и киша, видите, како пљушти! Колко вам имам? ЦМИЉА: Седамсто. ЈАГОДА: Колко је народа! Треба се кроз ову масу пробити! МИЛЕ: Ја с човеком стојим овако!

ПРОСЈАК: Није да не би могло... ИКОНИЈА: Шта кажеш, да ти дадем вечеру, имам пасуљ са свињским ушима, савршен, и парадајсалату, плус једно ладно јагодинско? Је л важи?

Видиш ли ову кишетину? ПРОСЈАК: Мени је овај капут одличан, шта ће ми боље! Џепова имам тачно седам, колко ми треба! У овом џепу држим парче канапа, за привезивање одваљеног пенџета.

Седам џепова, то је човеку таман! А осми би мого све да упропасти! ИКОНИЈА: Што да упропасти? ПРОСЈАК: Да имам и осми, не би мого да тренем! Стално би смишљо чиме ћу да га напуним! ИКОНИЈА: Видим ја да се теби пресипа!

(Улази Скитница, отресајући кишу са шешира) ЦМИЉА: Да једном и ја имам нешто сигурно! ИКОНИЈА: Сигурно ко врбов клин! И две купусалате! Од брака нема сигурнијег робијања!

Видиш у чему си провео живот! ЦМИЉА: Да је мени да имам транзистор, душек што се надувава, кревет на склапање и расклапање!

ИКОНИЈА: Што да ми буде тешко! Могли сте нешто и попити, док стојите! СКИТНИЦА: Други пут. А нисам вам за пиће, имам јетру. Немојте да заборавите. А ја ћу још да навратим... (Излази) ИКОНИЈА: Сви се они сете кад оматоре!

А осми џеп, то су велика уста! Гута куће, гута људе, гута главе! Паз да и тебе не прогута! ГОСПАВА: Имам ја џеп, да ти не кажем какав! Да уђеш, да ти се не виде ни блокеји, акамоли круна!

АНЂЕЛКО: А шта кажеш за једна јаја, са сланином? ИКОНИЈА: Јаја имам одлична, и то сељачка! Спремиде, Цмиљо! АНЂЕЛКО: Да се ја онда распремим, док јаја буду готова!

ИКОНИЈА: Пали се, пали, ал свако вече разбију! АНЂЕЛКО: Имаш ли неку батеринску лампу? ИКОНИЈА: Немам, имам свећу. АНЂЕЛКО: Дај шта било! Остави врата, вако, отворена, да пада светлост!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

ЈОВЧА Па знаш, дедо, ти бар знаш: навикао сам се. А и тамо, свуда, као да сам у својој кући; свугде имам пријатеља, родбине. И тамо имам имања и своје куће. ВЛАДИКА Па и своје жене, Јовчо? ЈОВЧА Ех, било то.

А и тамо, свуда, као да сам у својој кући; свугде имам пријатеља, родбине. И тамо имам имања и своје куће. ВЛАДИКА Па и своје жене, Јовчо? ЈОВЧА Ех, било то. ВЛАДИКА Ако је било. И нека је било.

ЈОВЧА (тронут): То ми је, дедо, све. То, моја Васка, то је све што имам, што сам имао, и што ћу имати. то је све моје, и ништа више. ВЛАДИКА Ако, ако, Јовчо. Нека ти је жива, здрава!

Моје место још боље, још лепше. Ја бар нисам жељан, не трпим, не мучим се гледајући као он. Ја овамо код снашка имам бар све.

Али, не могу више. Убићу је, убићу је, Бога ми, душе ми! Убићу је, пошто живу не смем да је имам, живој не смем да погледам у очи, ни реч да јој кажем... Убићу је, убићу, и бар мртву да је имам, мртву да је љубим.

Убићу је, убићу, и бар мртву да је имам, мртву да је љубим. (Стреса се): Ох, ох, убићу је, убићу је још увече и онда целе ноћи ћу је љубити мртву, целе ноћи

Зар имаш толико пара? МЛАДЕН Па имам. И без ајлука, само од тебе бакшиша што добијем па би било доста. ВАСКА Па зар ти све то чуваш што ти ја дам?

ВАСКА Па зар ти све то чуваш што ти ја дам? МЛАДЕН Чувам. Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук.

Овде код вас имам све, и немам за шта да трошим. ВАСКА И много пара имаш? МЛАДЕН Па, не знам. Сигурно имам доста. Мећем у сандук. Не знам колико има. Сигурно доста. ВАСКА Како не знаш? Зар не служиш да стекнеш?

Сигурно једва чекаш да мало зарадиш, имаш пара, да не би више служио. А овамо: не знаш колико има. МЛАДЕН Па имам, имам доста. Могао бих да не служим више. ВАСКА А опет служиш? МЛАДЕН Па, не служим. ВАСКА Како: »не служиш?

Сигурно једва чекаш да мало зарадиш, имаш пара, да не би више служио. А овамо: не знаш колико има. МЛАДЕН Па имам, имам доста. Могао бих да не служим више. ВАСКА А опет служиш? МЛАДЕН Па, не служим. ВАСКА Како: »не служиш?

Хазне, бисаге с парама... ЈОВЧА (с досадом, прекида је, одмахујући руком): Море, и сад то имам. НАЗА (загледа још пажљивије): друго шта има?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

За напитак није нам било бриге, јер је Ники Тодор казао да ћемо све покрај Бегеја ићи. Ја кажем да имам три грошића од они[х] што ми је последњи пут мој тетак дао (а да је знао на какав ће ми и[х] пут дати, не би ми и[х]

Што ми је сад најсмешније: мој добри и незлобиви игуман почео се био уверавати да ја имам неки дар чудотворенија за моју топлу и усрдну веру.

Жао ми је што ти више не могу дати; живећи у једном манастиру имућ[н]у, нисам желио да моји[х] особити[х] новаца имам. А сад жалим што нисам колико-толико заштедио, те би те сад боље могао оправити; но, с ово мало можеш до Кијева доћи.

Веруј ми, мој синко, кад год чујем младога Рајића да беседи, уздишем за мојом младошћу и да имам какву власт, све би[х] ове наше манастире у школе и у училишта преобратио.

Но, благодареније буди благому небесному промислу, у овим просвештеним земљама, ја се тога не имам бојати. А најпаче, познавајући мужествени характер и поштено срце свију славеносерпски[х] народа од Чрне Горе до

то ћеш ми помагати ови велики пост у цркви до воскресенија, а потом почеће се време наше године”: Благодарим му и да имам чим платити - кажем. Рече ми да га пођем у том и том дому у Петрињи чекати и да ће он ту прекосутра бити.

Но, што бог дâ, речем, утешавајући себе; док ово новчића имам, гледаћу не би ли се што научити могло, а кад њи[х] нестане, а ја ћу опет у Далмацију.

” На њи[х]ово питање имам ли трошак на тако далеки пут и у туђим странам, одговорим да ја новаца доста имам на две или три године.

” На њи[х]ово питање имам ли трошак на тако далеки пут и у туђим странам, одговорим да ја новаца доста имам на две или три године.

Пети дан мој попо, зар ваљада је прегледао шта ја имам у торби, и видећи да ту ништа не стоји него две-три књиге, неки рукописни папири и преоблачила, запита ме при ручку

пак онда погледам и ја на њега, баш као и он на ме, показујући му да не марим за њега ни за ње|гову кућу, већ ја имам поштена познаника у граду, а новаца у кеси, то је мени доста. Поподне дође мој солдат.

” „Нисам ја овде дошао да штедим, но док имам да трошим”, одговорим. „Кад је тако,” шчепа он моју торбу, „а ти ’ајде са мном.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Ја сам био срећан да ту књигу имам у рукама за њеко вријеме, те сам из ње исписао главније податке о њеколицини главнијех фра-Јерковића, а овдје ћу

А он нас тира из куће на овај начин! Ми јесмо у његовој кући, али смо се ради тебека скупили, и ја имам тебика да речем ништо у име свију, јер имамо договор. — Таа-ко! — рече Брне, поврнувши се маличак. — Тако је! тако!

Бојали су се да би Букар могâ устајати по ноћи! Јер, видите, какав је да је, јопет имам највише вире у његака. — И ја! — вели Блитвар. — И ја! — потврди Вртиреп. — Меника је зло!

Стани! Шта ћеш у ово доба у кужини? — Имам посла! — рече Бакоња не устављајући се, па се попе у трпезарију. Тетка, Срдар, Блитвар и Дувало изађоше из ћелија.

нека ме припушти да скинем с душе велико бриме, а, борами, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли! Имам шта ли!...“ Тако вели сељак и још даље развезâ, кâ шта они чине. Сад, брате Брне, да ту није било пука...

припушти да скинем с душе велико бриме, а, борами, и он са своје, јер се ја другоме не могу исповидити, а имам шта ли! Имам шта ли!...“ Тако вели сељак и још даље развезâ, кâ шта они чине. Сад, брате Брне, да ту није било пука...

— Ајде клекни, кршћанине добри! — рече му најзад Брне. — Видиш, ја сам немоћан и имам ослобођење од својих старјешина да не радим ниједне редовничке дужности, али кад је оваки случај за твоју љубав оћу...

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Мање ми се ноге као у корњаче. Цео дан сам ишо, а кад ме мрак таче: Стојим усред магле неодмако скоро. Сад бар имам тврди оклоп око ума И могу да стојим усправно, без страха. Нек о главу доба лупа из свег маха.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Између њих неко прође, преломи поглед, и Ђорђе више увређено но пркосно рече: „Имам и кога.“ — „А ја купих шећер да те частим слатком ракијом. За четвртог сина.

— Овако ће да се затре... — шапну и, претећи, затресе главом. — Нека се све затре! А неће. Имам ја још једног сина. — А Ђорђе и Симка? — Замукни!...

Ђорђе нешто промрмља, приђе фуруни и оду окрену леђа да скрије лице. — Јеси ли ми донео новине? — Ти Мислиш да ја имам времена и за твоје новине да бринем. Не одговара му се на прву Ђорђеву варницу. Посматра га с рукама на леђима.

— А ако ја нећу? — рече. — Ја имам право то да захтевам. Уосталом, сутра путујем. Служба... (Не, вечерас се мора све свршити.) — Служба?

) Истину да кажем, ја и нећу да следим твоју политику... (Кидај до краја!) Ја, оче, имам своја начела. — Нисам ти више отац! — Ко је то видео и чуо да се отац и син посвађају због странке?

Он је пркосно окренуо главу. Кад су касније изишли на улицу, отац је, као да се правда, рекао: „Ти знаш да ја имам пара да купим целу Васићеву магазу. Видећеш и сâм: најслађи је хлеб који сам зарадиш.

Због тебе, несрећница, пати. Уклео си је. Осушио се, јаловак си. Не рађам ја теби слуге. Пет синова имам. Еј, пет! Једнога ти не дам за цело имање.

Погледај само какву руку има! Песница му је као дуња, а шест година има. Видиш ли сада шта сам родио и шта имам? Тола седе поред огњишта, набаца прошће на разгорелу ватру и суну ракију у врело грло.

Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају. Тамо, код тебе на небесима, нема дућана. Ја имам пет. Требало је да буду четворица. „Десни“ је сувишак. Значи, грешка. А што Ми онда нападаш „левог“?

— Хајде да ме одведеш и да ме вежеш — муца. — Немој да си нечовек. Ја четири сина имам. Сиромах сам човек, надничар... Ако ме убијеш, деца ће ми поскапати од глади.

— Нећу. — Закуни ми се у децу. — Жива ми деца. — Ти немаш деце — дрхти. — Удавићу те! — Имам. Нису му очи зле, мисли Тола и гледа му у зенице. — Али овде пушку да оставиш. — Хоћу.

Није ни био човек. Против ножа и овца би се више борила. „Дајем ти сто, дајем ти двеста, узми све што имам.“ Није могао ни да викне као човек. То ме је наљутило. И још више кад је ставио руке на очи. „Гледај ме.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

По гласу Плачко познаде Смејачка, али на свадбу некакве звезде није му се ишло. Баш којешта! — Имам ли и ја црну пругу на леђима? — упита изненада. — Наравно да је имаш. Прелепа је, је ли и моја таква?

— Такво име још нисам чуо! — рече старац. — Ниси ни могао чути! — малишан затресе главом. — Ја једини имам то име. Остали... — Који остали? — зграну се старац. — Моја браћа. Сваки од њих зове се само Орашко.

Остали... — Који остали? — зграну се старац. — Моја браћа. Сваки од њих зове се само Орашко. Ја једини имам два имена, јер сам најстарији!

— Ти гледај свој посао! — Који резбар? — мајка пригушено јаукну. — Како ћеш бити резбар без десне руке? — Имам леву! — дечак стисну зубе и настави да деле све Док се на источном рубу неба не јави месец.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Малена сам... и звезда је мала, Што се тамо горе засијала; Лако ј' звезди, има свога сјаја, А ја имам само уздисаја.

Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат' мнијем, Ту ћу у плач пасти. Где на друга бројим, Ту крвника имам, Где ја ловор својим, Трнов венац примам. - Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи.

Притрп' се мало, душе, У топлој чим се нађем одаји, Уздахнућу једаред за тобом; Та имам кад, јер ја сам матичар, А ти ћеш, к'о што видим, бити За трагичан моменат натичар...

“ запита ме гост. „Јеванђелије“, рекох. „Окани га се, додијало ми; Тај курс већ слушам целу годину; Па зато имам рекрацију сад До прва кукурика.“ „Е гле!

Ј. Дучић ЛXX СУТОН Ја те волим једним жаром невеселим И сумњом у тугу и лепоту јада: Срећа коју имам уништава сада Бесконачну другу срећу коју желим.

Ми нисмо исто, Ни срце ни глава; Моје су мисли несталне и нове; Ја имам сновâ, а пук мирно спава. М. Ћурчин ЦЛXВ РОДОЉУБИВА ПЕСМА О Роде!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Велико орахово дрво бацало је дебели хлад на њихово одмориште. „Којем срећном случају или провиђењу имам да захвалим за твоју посету?“, упита Демокритос Хипократа.

“ - И на том би се цела ствар свршила“. „Па, тим боље!“ „Но што јесте, јесте: мудрости нашег Великог Сената имам да благодарим за твоју посету, и то је најпаметније што је он до сада учинио“. „Е, па нека је хвала боговима!

Ти ми долазиш као поручен. Причао сам ти да само с времена на време живим овде. Кадгод треба да отпутујем кудгод, имам стотину брига на коме да оставим свој стан и поверим му своје ствари. Кад си ти овде, немам више тих брига“.

Али нека ме то осећање не спречи да о њему донесем праведан суд. Морам, пре свега, да се запитам, имам ли права да га, као што чине неки познати историчари филозофије, ставим у исти ред са два највећа грчка филозофа; смем

„Зашто плачеш?“, запита он своју ћерку. „Зато што имам срца!“, рече она одлучно и погледа му право у очи. Краљ се разгњеви.

Историјски материјал за овај приказ био ми је при руци, јер имам доста књига о александриском добу. Прибележих на листић све податке који су ми били потребни или од користи, и седох

човека, он му приђе, поклони се церемонијално пред њим и рече: „Врло сам срећан, учени Архимеде, што те овде затекох! Имам да ти испоручим много поздрава првих научника нашег славног Музејона“. „Много ти хвала на томе!

Имам да ти испоручим много поздрава првих научника нашег славног Музејона“. „Много ти хвала на томе!“ „Сем тога имам да ти предам целу једну хрпу списа.“ „Списа!“, узвикну Архимед, обрадован.

„Па је ли је то баш сигуран доказ?“, запита плавуша. „Слушајте, драге моје, и не упадајте ми у реч! Видећете да имам право.

Обазирући се лево и десно, пришуља ми се и прошапута: „Важнијих ствари имам да са вама говорим“. „Стојим вам, драги мој, радо на расположењу“.

“ „То не кажем, али не знам које књиге би мој брат највише желео. Морам да га предходно запитам о томе“. „Имам и других астрономских књига на стоваришту“.

Чим им пошаљем коју књигу на продају, они се појаве пред кнезом: „Ваше кнежевско височанство, имам на продају један унификат“. „Унификат? - Хтели сте ваљда рећи: уникат“. „Јест, јест: уникат.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

У Вујановцу, једној малој окружној вароши негде доле, имам најбољег друга из детињства, младости и ратова који ме, не знам већ по који пут, позива да му одем у госте.

Бар према овоме што сам досад прочитао. — Не бих ти могао тачно рећи — одговори први — нисам прибран; али имам тај утисак и чудим се да ти немаш исти. Уосталом, размисли и сложићеш се са мном.

Јер шта је народ без опозиције? Опозиција, рекао је Ренан, чини част једне земље. Што се мене тиче, ја имам идеала: Правда. И ја, нити могу, нити хоћу да скрстим руке.

Болови у ногама... ноге су ми пропале, а глава... као да на њој имам оловну капу која ме притискује и не да ми да мислим.

то би био црн живот проћи кроз сва та мучења. Ја имам и других брига, личних, фамилијарних... Био је силно потресен и последње речи изговорио је гушећи се. Ја сам ћутао.

Побратиме, разумеш ли? Ја сам стекао још један свестан живот, задобио сам још једну љубав, ја имам још један свет. Срећан сам што сам отац, увиђам да никад нисам био тако озбиљан као сад.

Али говорићемо сутра... А то што ти рекох, побратиме, чућеш. Има само двоје: не живети или побећи у свет. А ја још имам снаге. И десет ноката биће ми доста да зарадим мир кога немам и кога овде никад нећу имати.

— Никако добро, господине. Зло. — Е? Дед' да чујем. — Ама, да простиш, не могу пред свима. Жалбу једну имам. — Ајд' улази унутра. И командант уведе сељанку у штаб. — Говори, снајо. — Ете, имам унуку, господине, девојку.

Жалбу једну имам. — Ајд' улази унутра. И командант уведе сељанку у штаб. — Говори, снајо. — Ете, имам унуку, господине, девојку. — Нек' је жива. Па? — Па је нешто слаба. Рецимо струнила се ја ли шта. — Па онда?

— Па онда? — Па један војник, знаш превари ме да је доктор. — Па после? Говори, молим те. Имам ја и друга посла. — Па дође да је прегледа; па је пипа, пипа...

Причај, Стеване, штогод из четрнаесте. — Па јесте, све нам причаш тужне ствари. — Лепо, из четрнаесте имам пун тефтер.

Нека осигура нормалан живот унуку, ако не може оцу и сину. Ја тражим разлог патриотизму у дугу који имам отаџбини, у обавезама својим према њој, и само у том и ни у чем другом.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

од сама себе, у дну душе, захвалан тој и таквој баки, и да не бих желио да је била никоја друга и ниуколико друкчија. Имам осјећај да бих без те њене прћије био прошао кроз живот зазиданих ушију и с непробојном опном на очима. Што ћете!

из разних доба живота које сам у албумима превртао, саткао сам његов лик, па ми је тако жив и стваран да још и данас имам осјећај да сам га у животу познавао.

није престала бити жица — и та жица у трептавој кошуљици свога тона путује зраком и увлачи се у ухо, као плетећа игла. Имам слабост за тај жичани звук старих клавира, који емоцији одузимље бујност осјећајног ексцеса и сваки реторички педал,

Ту је све остало непромијењено, у тој завјетрини од времена. Имам осјећај као да сам пред улазом извукао сат из џепа и једноставно му окренуо казаљке натраг за пола круга, или за читав

! Док сам у непрекидном кретању, док сам у вјечитом немиру, имам илузију да смрт не може да стави руку на моје раме.

као и досад — одговорим неодређено. — Кад путујеш? — Сутра у подне, брзом пругом. — Куда? — Према југу... Имам неког посла у Грчкој. Тај „посао у Грчкој” било је свирање у једној лучкој ноћној кафаници у Пиреју. Устадох.

Уосталом, можда је ти, сасвим изузетно уопће и немаш. — А која је твоја Мама-Јумба? — Ох! Ја их пак имам толико да их је тешко и набројити!... Наставио је мијешати батићем у порцеланском авану.

капама, бојарским масним брадама и трбушинама под цвјетастим брокатом одежда, и сам појам власти одложи на таван. Имам, за своју личну употребу, и једну посебну теоријицу о држави.

Видите и сами, ја бих хтио да будем оптимист, имам најбољу вољу. Али не знам како се то чини. Ако ви случајно знате, помозите ми!

Тад сам је замолио да ми је донесе у собу. „Нећу свирати, тек тако, да је имам уза се”. Удовољила ми је. Касније сам разабрао да је о том мом интересирању за виолину одмах причала младом доктору,

Тапка за мојом болничарком као козле које је изгубило матер. Чујем га, а не видим га. И имам дојам као да сам слијепац ја. Неколико пута, ипак, болничарка га је довела к мени у собу.

ЛXИ Лоше сам провео ноћ. У дубини већ готово зацијељене ране почело је да ради. Очевидно се опет гноји. Мислим да имам нешто огњице. Све то већ добро познам! Најприје мали немир, мало узбуђење.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде... Хајд’ сад, па жури.

Вујо нађе за добро да спусти тон. — Тако, соколе, аверим ! А јест, имам још нешто. Кад већ ударите тамо, не одвајај се од Радована ни за корак.

— Чујеш, болан... хајдемо те малко овамо, имам нешто да ти кажем — и он показа главом на густо гложје, које се раширило подаље од стазе, на којој они стајаху.

и ако он вели да не тражи ништа. — Знам ја, даћу и њему. У кући имаш што ти треба? — Имам свега. Само, ви’ш, ово је дете дошло овако ... треба јој купити одела и преобуке.

снахо; ти се кâ да нешто плашиш — рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам.

— А, ти ли си то! Ја бих рекао, па опет кô велим... неће зар то бити. А којим добром? — Имам хитна посла с тобом на само.

Па, ако што сумњаш, затвори врата па стани с оне стране куће на прозор, а ја ћу ти испред прозора казати што имам — одговори Ђурица веома благим гласом.

— Е, мој попо! ... Камо среће да имам начина да ти дођем на кајање, али ја сам већ одвојен од људи, а то је кâ да сам и мртав.

— Како ?... Хвала ти, попо, до неба. Ти си ми отворио очи. Бар ћу се сад умети чувати и знам с ким имам посла. А ’вако, што но кажу, биле су ми повезане очи. Свештеник га појми.

треба добро да се чуваш, а без њега не мореш... — Зимус ми он не треба. Имам пасоше за нас обоје, то ми је он набавио и дао, па ћу да се склоним подаље. А више не смем да нападам за ову годину...

— Откуд ти то знаш ? — одговори он, и одмах се покаја што овако лакомислено запита. — Шта имам да ти казујем... ти знаш какво је моје друштво, а где они иду, тамо има свачега.

Али, ако си заслужио пороту, не чекај полицију... Пасош ти можемо набавити.. — Имам пасош, али куд да идем ?... Не бих волео да имам посла са полицијом.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Царевић помисли: „Сад два живота да ми поклони, а трећи имам, то је чудо велико!“ па узме маштраву те му даде, а овај попије.

Хвала ти на свему, али се вратити нећу никако, него xоћy Баш-Челика да тражим, — а сам у себи мисли: зашто не бих, кад имам још три живота!

Најпослије сам себи каже: „А што бих се Баш-Челика бојао, кад још имам два живота, један што ми је он поклонио а један мој?

То ти ми је врло жао, имам три сина, па да су прави, макар обишли сав свијет, они би се сложили па у свијет те нашли мој трс, и онда би ми,

Ова је вода веома скупа. — Па нека је! Платићу ти. Оставио ми је бабо, хвала богу, доста мала и пара. Имам, хвала богу, оклен платити. — Добро, добро, кад је тако.

Ја сам те само кушала. Него ми кажи какво имаш сада чудо код себе, да те не виђу. — Е, моја драга, ја имам на себи чудотворне гаће, па ме нико не види, кад их обучем.

Кад је Марко саслушао што му старац рече, рећи ће и он старцу: — Е, хвала теби, старче, на свему, али ја имам још два добра друга, који су ме амо спустили, и који ме још чекају на улазу у овај подземаљски свијет, да ме опет

Потом запита домаћина зашто он толико силно јело готови, а домаћин му рече: — Е, мој брате, ја сам газда и свега имам доста, али своје дружине никако не могу наситити, све као да ала из њих зија; само ћеш видети кад станемо вечерати шта

Онда рече: — Хвала богу, већ немам цекина, али имам своје очи, окладићу се још једном и у њих. Тако се оклади и у своје очи да је боља правда него ли кривда.

— Е, кад би ја био ђутураш, онда би имô на то вримена, ал̓ је мени издато на дан колико откоса имам повалити, и мени је свеједно каки су, само нек су, и то је, брате, правда, — заврши слипац придику.

Узмем један алмаз, и одем у чаршију да га продам. Купим хаљине, и постанем опет богат. Другови моји увиђеше да ја имам пара, па ме почеше себи звати, а ја их нијесам ни погледао.

Од крчме пођу сви, али путем све један по један заостаје и виче: — Идите ви, ето мене сад ћу ја, имам нешто посла. Кад су били према граду, окрене се сиромашак, а оно нема него само шест људи за њим, па и они сви иду

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

И ја жалим себе. Мени није дано Да ја имам земљу без убогих људи, Очи плаве, топле као лето рано, Живот у светлости без мрака и студи.

Немам снаге да се борим са временом, Да одбраним, да сачувам, не дам своје, Него гледам чега имам, шта је било: И све више, ништа више није моје.

мрака, Нема смисла реметити бесмисленост у свом току; Од рођења спремна стоји, мене чека моја рака, Да однесе све што имам у дубину у дубоку.

Ја данас не знам за ноћи уморне. Ја данас имам једно труло време, Маскиран порок, разврат и незнање: С висине блуда допиру ми теме За суверено једно распадање.

Ја данас имам једно труло време. С престола тајни и снова и звука Ја сам се наш'о посред ниских страсти; Под небом црним од ропца и

ИИ О томе куда скоро имам ићи, И какав мени гроб поднебље крије, Да ли ће дух ми из тела се дићи, И где ће бити када мене није, — О томе ево ја

” Ја имам речи: ви сте моја чеда Поспала, хладна, у повоју смрти — Али не ове што у мене гледа, Чији ће додир светлост за ме

И док имам руке, груди, усне твоје, И те очи пуне среће и незнања, Ја осећам како дише лето моје И мој сутон у коме се топло сања.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Гледао ме је запрепашћено јер сам са лакоћом читао најситнија слова са приличне удаљености. Када сам му рекао да имам више од шездесет година остао је без даха, запрепашћен.

Пошто сам се опоравио, почео сам да кујем планове за наставак рада у Америци. До тада нисам ни схватао да имам посебан изумитељски дар, али лорд Рејли кога сам увек сматрао идеалним научником је то рекао, и ако је то заиста било

Када се пробудим имам осећај да су се догађаји који су претходили овоме догодили врло давно и уколико покушам да наставим прекинути ток

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

био до Панчева, да никад нисам видео пароброд или жељезницу и да се бринем како ћу путовати јер не знам мађарски, а имам тешкоћа и са скромним знањем немачког језика које сам стекао у Панчеву.

Признао сам им да имам само пет центи у џепу, да немам никог познатог у Америци и да никог у овој земљи не познајем изузев Франклина,

Кристијан ме је убеђивао да сам испекао молерски и тапетарски занат па сам на крају и сам стекао уверење да заиста имам неки занат, што ми је давало много полета. Кристијанови погледи на свет били су право откриће за мене.

То је била ”Поезија науке” Роберта Ханта објављена 1848. године. И данас имам ову књигу коју сам пре тридесет година добио на поклон од покојног генерала Томаса Јуинга.

Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих добрих пријатеља Американаца, којима имам да захвалим што сам срећно стигао у Праг. Сећање на те пријатеље подстакло ме је касније да одем у земљу Линколна.

Дао сам му добар бакшиш као награду зато што ме је некада одвео у вагон мојих добрих пријатеља Американаца, којима имам да захвалим што сам срећно стигао у Праг. Сећање на те пријатеље подстакло ме је касније да одем у земљу Линколна.

А када сам научио да ценим и поштујем те људе, осетио сам да имам права да се сматрам делом ове земље. Максвел и Лагранж су ме научили да су Архимед, Галилео, Њутн, Карно, Хелмхолц и

- “Да, - одговорио сам јој, - направио сам грешку кад сам пошао од куће са само једним соврином у џепу. Да имам и два, оба би била ваша. - Да ли сте ви Шкот, господине?

Осећао сам се, рекао сам јој, као да поседујем читаве Сједињене Државе, јер знам да припадам овој земљи; да имам идеалну америчку жену која ме је, опет, уверила да и ја живим животом идеалног америчког мужа, да имам одличан посао у

овој земљи; да имам идеалну америчку жену која ме је, опет, уверила да и ја живим животом идеалног америчког мужа, да имам одличан посао у великој америчкој установи и велике наде да ћу све око себе задовољити.

Некима се то свиђало, некима није, али су се сви слагали да имам своје мишљење о предмету и да се нисам бојао да га изнесем пред њих.

ја сам већ имао једно скупо искуство са патентним уредом у вези мојих електричних резонатора, и није ми било стало да имам још једно. Требало је одговорити на питања о рефлексији и рефракцији Х-зракова.

Ћипико, Иво - Приповетке

Пароброд помало натрашке измиче. —Пустите ме, ако бога знате! — зајауче Цвета. Дајем вам све што имам! — И стаде молити и заклињати свакога ко би је погледао... Унеке замукне.

Али он у хитњи прође мимо њу. Чекај, — вели јој, — још имам нешто да уредим! Тада се дјевојка маче и упути се правце откуд је из дворане до ње допирало дјетиње јецање.

— рече наједном она, диже се и пожури к вратима. — Ја одох, — рече јој он, кад се повратила. —Имам да свршим неки посао, — и диже се. — Остани, Лазо! — замоли га дјевојка.

— Остани, Лазо! — замоли га дјевојка. А кад га Спасоје угледа да хоће да изиђе, каже му: —Не иди, имам да ти нешто повјерим... . —Доћи ћу свакако по подне да вас видим, — добаци он смијући се и изиђе на улицу.

— Долијаћеш и ти! — озуби се на њ нека грбуља, пролазећи мимо њ. — Долијао сам ја! Једем кад имам, а не идем на туђа врата као ти... — Женске су ти увијек криве! — једва дочека грбуља да га боцне.

Ево, рецимо, да сам ја њега нашао онако у мојој кући, бога ми понудио би' га ракијом, кад би' имао, а шта би друго? Имам ја жену, па и ње ми је доста, нисам ја већ бијесан... Сатаре умор, брига и сиромаштво...

—Што велиш? —Рекла сам. —Да, бриге те, а што би без њега, кад си се на њ навадила? — Лако, брате! — па надода: — Имам троје дјеце као три јабуке... Обоје ћути, а ноћ је шапатљива, обасјана.

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

Оне ће бити и последње на које у овој прилици још имам времена посебно да укажем. У старијим слојевима, наиме, словенске лирике на свадби се жаловито набрајало, тужило, чак

Али српска култура није, да тако кажем, хомогена идући од једне до друге њене „регије“. При томе најпре имам у виду да се из појединих „регија“ јасно осећа спољашњи однос (однос различитости, чак и извесне релативно схваћене

па ћемо га навести у целини: „Лежим бескрајно дуго на трави лицем према небу, гледам дуго с дивљењем у њ, и одједном имам тачну сензацију, иако је нисам изазивао, да је небо пода мном, а да сам ја са пољаном над њим, да се земља на којој се

] шта је са мојим љубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем!

зелено дрво“ из тек објављене „Велеградске песме“: Каже ми ономад моја жена За коју бих све учинио Волела бих да имам Једно мало зелено дрво Да улицом трчи за мном.

Не мислим да имам право да говорим о својим претходницима. Могу рећи једино који су ми српски проучаваоци књижевности били узор, као и

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Добро, дете, однеси, бога ти, ту хаљину, метни је у орман. Чекај, понеси и шешир. (Скида.) И онако имам са твојим мужем да проговорим реч-две. ЧЕДА: Врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две.

Чекај, понеси и шешир. (Скида.) И онако имам са твојим мужем да проговорим реч-две. ЧЕДА: Врло добро, и ја имам с вама да разговорим реч-две. ДАРА (узме хаљину са столице и шешир па одлази).

АНКА: Ја не знам, госпођо, да ли ви то мене кушате? ЖИВКА: Ама, шта имам да вас кушам? Потребно ми је то, па ето ти. И да знате, Анка, ако ми то свршите, добићете две класе.

ЖИВКА: Ама, казала сам вам, не брините. АНКА: Ако се млада госпођа наљути на мене? ЖИВКА: У овој кући једино ја имам права да се љутим и нико други. АНКА: Па добро, најзад, ако је ваша воља... ЖИВКА: А надате ли се да ћете успети?

” ЖИВКА: А шта имаш ти да се понесеш? ВАСА: Е, па како шта имам! Ујак сам ти, најближи сам ти, па, дабоме, и мене због тебе чествују.

ЖИВКА: Ама, зар цео тај списак да примим? Па то ми треба десет дана само на то, а имам толико посла да немам кад ни честито да ручам. ВАСА: А требало би да их примиш.

Ја имам, знате, један нарочито префињен укус. Ен гу парфе.2 ЖИВКА: Гле'те, молим вас, а ја баш сад мислим да правим једну вече

ЧЕДА: Разуме се! АНКА: Господин, на пример, није никад ни обратио пажњу на мене. ЧЕДА: Ама, шта ја имам да обратим пажњу на вас? АНКА: Боже мој, па мушко сте! ЧЕДА: Знам ја да сам мушко, само...

ЧЕДА: Па добро, шта си ти казала мајци кад ти је говорила о удаји? ДАРА: Рекла сам јој да сам удата, да имам мужа, и да га не мислим напуштати. ЧЕДА: А шта ћеш да кажеш њему? ДАРА: Коме њему? ЧЕДА: Па Никарагуи?

Је ли госпођа код куће? АНКА: Јесте. ВАСА: Уосталом, за мене је важније да ли је зет Чеда код куће. Имам с њим да свршим један посао, по наредби госпођиној.

Имам с њим да свршим један посао, по наредби госпођиној. АНКА: Гле, а и ја имам с њим да свршим један посао по наредби госпођиној. ВАСА: Па ваљда није и теби и мени поверила једно исто?

ЧЕДА: Добар дан, ујаче! Звали сте ме? ВАСА: Да, имам с тобом важан разговор. ЧЕДА: Је л' то ви као изасланик госпође министарке? ВАСА: Није као изасланик, него као ујак.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Буди јунак!.. Ех, није то ништа што је мој син погинуо на твојем прагу. Подигни главу и не жалости се, јер ја имам још синова а ти побратима, а ваљда ће и какав Србин доћи отуда... из Солуна...

— О, Каримане Кошутане, допусти ми да прекршим обичај и рекнем ти неколико речи; родила сам ти пет синова и мислим да имам право!.. О, Каримане!

Старац као громовник плану: — Нећу ја одавде паре!... Овде треба сви да донесемо, а не да узимамо... Имам ја пара, не ме жалите!... И дрхтава рука старчева снажно извуче из недара прљаву пртену кесу, па ми је баци на сто.

Био је тамо цео меџлис и пуно народа, државни чиновник и срески имам. На његово чудо наредили да се његове жене обе открију. „Шта су ти ове жене?“ — упитали га — „Супруге“. – „Обе?

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

63 ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... 65 У ГРОЗНИЦИ... 67 КОЊАНИК-ДИВЉАК, СТРАХОТНИК... 71 ГВОЖЂЕ И ЗЛАТО 73 КАКАВ ЈЕ ДАНАС ДАН 75 ПРВА ПРИЈАТ

И питао сам Бога, Треба л’ што да му дам, Јер имам блага многа, Броја му не знам сам... Негда је тако било, Друкчије него сад: И свет је био млађи, И ја сам био

Не могу, па не могу Свестан учинит’ зло; Катони српски, ви ми Опростите бар то! 1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На њојзи јабука и има и нема.

Не могу, па не могу Свестан учинит’ зло; Катони српски, ви ми Опростите бар то! 1893. ИМАМ ЈЕДНУ ВОЋКУ... Имам једну воћку, — граната, голема, На њојзи јабука и има и нема.

То клечање није било Пред ћудима зле господе; Ал’ што скуцках, ево теби, Српски роде! Све што имам теби дајем Жуљне руке дланом грубим — Не рад’ славе: само зато Што те љубим.

Пољупцима првим Спрао прошлост њену, Кликнуло му срце: Имам добру жену! А она га душом Покајничком крили, Шапуће му тихо: Спаситељу мили!

“ Још некол’ко дана па ме крије тама, Два последња зрна на бројаницама Али иза леђа имам више зрна, — Ваљда нису гадна, ваљда нису црна...

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ЕВИЦА: Он ме нигда није терао радити, али ја сама имам вољу. ФЕМА: Ето ти, исти отац! Тако је и он имао то лудило у глави да ради, па да ради.

Имате ли вољу удати је? ФЕМА: То је моја једна жеља; али, знате, да ми је какав ноблес! САРА: О, ма схèре, имам вам једног младожењу, то вам је младожења, у Паризу нема таковог. Спуштајте само: он је од карактера филозоф.

ФЕМА: Ако сваки дан двадесет реди не чујем од тебе ову реч, ниси моја кћи. Нећу ја непотковану краву да имам, него девојку од моде. ПОЗОРИЈЕ 5. АНЧА, ПРЕЂАШЊЕ АНЧА: Мајсторице! ФЕМА: Каква је ово свињаруша!

Шта ти се чини, Анчицкен? АНЧА: Врло лепо, милостива госпоја. (Забележи.) Јошт вам један сат треба. ФЕМА: О, имам, Анчицема, остало мије од покојног два сата. (Извади.) Истина, сребрн је, но ја ћу га дати позлатити.

) МИТАР: Фемо, шта је теби? Шта си се нарогушила као патак? ФЕМА: Коми фо! Коми фо! Данас имам једну особиту визиту. Јокан, ауфшпонен. (Оде.) МИТАР: Шта је овој мојој сестри! Гди је Евица? АНЧА: У башти.

ЕВИЦА: Ах, оставите ме, оставите ме, ја с вешцима нећу ништа да имам. (Отресе се од њега и побегне.) РУЖИЧИЋ (сам после кратког ћутња): Шта је друго љупки брак, Него рен и црни лук?

РУЖИЧИЋ: Троја пада, но Хекуба живи, Да као сова унучад преживи. САРА: Ја имам један леп план; истина, ја сам слаба жена, немам толико разума, толико памети као ви, али сам ваша тетка, мон фрер, а

Видите, ви сте млади, ја сам мало старија, треба да вас усрећим, да лепо живите, ја имам један врло леп план: да узмете госпоју од Мирич за жену. РУЖИЧИЋ: Хо, хо, хо!

то је мало, осам стотина форинти,... иљаду форинти имаш од мене. Ти си мене срећним учинио. Мајстор Митре, овде имам дванаест иљада примити, јесам ли сад заслужио Евичину руку добити?

(Показује на Василија.) ВАСИЛИЈЕ: Милостива госпоја, коми фо, коми фо, ја имам дванаест иљада, могу бити нобл, само ми дајте Евицу. САРА: Шармант, ма шере.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Жару невесели када песме у мени пронађу мрачно обиље што ме мори глађу. Све што имам то су наше речи над водама што слуте тајни сплет токова кад открије врх бол у мени где клечи пред мојом сржи што сања

Тада почиње лутање, осетим да се мења структура мојих чула и да уместо чела имам једну једину мисао. Не постоји тријумф изван несреће. Док смо то сазнали неприметно смо заменили себе.

Ја имам своју ноћ, али у каквом мутном камену ја сам заменио своје срце за тешку варницу? Зар новим телом освежити ломну крв?

Краков, Станислав - КРИЛА

Хоћете ли коњака? Узмите. Тако из чутуре. Капетан је брисао подшишане бркове. — Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети. А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља. — Изгрдио сам га.

— Хајдемо, хајдемо, — готово му је отео боцу Душко, који није хтео да на голом гребену остану. — Имам и јагњећине, хајде да се прихватите. Војници су одвлачили у страну лешеве покривене усиреном крвљу.

Петровић, Растко - АФРИКА

Нико нема храбрости да сиђе у кабину ради облачења. Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу.

Одједном побеђен од оволике лепоте ликова, боје и светлости, имам пуне очи суза. Враћање кроз поља пуна зричка крај чопора мајушне говеди. Аперитив, лед.

Џиновско цвеће. Ја, који још не разликујем културно од дивљег тропског биља, имам утисак да се још увек налазим усред прашуме. Вуије и вођ гледају један по један плод, започињући стручне дискусије.

Хотел, туш, ледена пића. Неки трговац Швајцарац коме кажем да имам већ и боја; да је овај из Банфоре с Високе Волте; да се зове Самба; каже ми скоро победнички: „Самба, тетовиран?

Док бој развија моју пољску постељу, коморник, столове и столице, док спрема ручак од конзерве, ја имам непрестано пред очима како том угасито црвеном стазом силазе тамни сељани увијени у плаве мараме.

Срећом бој доноси кувани ситронис, неку врсту врелога накиселога теја, кога је понео без мога знања. Имам утисак да више нисам жедан, али сам себи не смем да признам, као човек који још не зна да ли га је зуб прошао, или је

Молим Вуијеа да ми каже када буде десет минута пре но што морадне сићи, пошто још имам масу ствари да га питам о своме даљем путовању и да му саопштим, па да почнем скраћивати кад затреба.

Сам Мури видео је пре три лета како се један фетишер претворио у пантера, и једва је успео да му побегне. Кажем му да имам револвер (у ствари био је увек у ковчегу); његово лице дотле смешно–уплашено, разведри се, и после тога ме више ни он,

Она држи на својим прсима масу гри–гриа и враџбина. Утисак који имам од ње не превазилази ничим утисак који бих имао од какве наше Циганке.

Овде сам увек само на пролазу, а имам много више пријатеља међ црнима но они који су ту годинама. „О ја немам илузија, знам колико је црнац бедан,

Погледајте ме, овако у ноћи још можда изгледам млад; у ствари ја сам за годину дана имао три аутомобилске несреће, ја имам на себи рана за које доктори кажу да можда никада неће зарасти. „И затим то још није најгоре: хтео бих саградити дом.

Одједном осећам такву муку од врућине, сунца, светлости, мириса на суву рибу, уља од палме, чекања и љутње, да имам утисак да ћу се одмах онесвестити. Уплашен сам да то није почетак сунчанице.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Мањ да га не бије олово, те да остане!... ДРУГИ ТУРЧИН: Имам једно златно пуце на јелеку, у арнаутку ћу га сабити...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

мрзио на канцеларије, протоколе, регистре, нумере И остале формалности и сад баш мени пало y део да са тим стварима имам посла! О слепа судбино!... ИИ Делиград, 6 августа у четвртак, 1876 год. ...

У сваком случају причекајте на моје писмо. — Черњајев.« Овај ми телеграм даде повод да према материјалу, који имам при руци, разгледам какав је тај положај тимочко-моравске војске, о коме ђенерал вели да »никад није био повољнији.

— Није свакоме дато, оче прото, да живи, што но реч, по нотама. — Мени је, видите, то дато, ја имам моју дијететику и то ми је светиња.

две чашице добре шљивовице, па онда попио шољу црне јаке кафе — ја, знате, увек носим са собом добре кафе; ево и сад имам пуну кутију — па не можете веровати, како се сад добро осећам.

Одјурисмо у каријеру. Чим сјашисмо, Комаров готово трком притрча Черњајеву и рече му: Михаило Глигоријевићу, имам за вас једну радосну вест: на оној коси нема више Турака — Комаров показа на бујимирски вис — ми сад отуда долазимо;

Двојица до мене разговарају се: — О Бућкало. — Шта је, Трбо? — Ако погинем, бре, ево имам овде под појасом 17 нови' аустриски цванцика и три черкеза. Извади да не узму Турци...

— Бепyј слободно, оче М.. зато ти ја могу јамчити. Ја тај Новаковићев концепт имам у рукама. — Ама, богати, велиш? Откуда ти, брате ако бога знаш? — Нашло се. — Ама где га нађе?

— О, напротив, ја имам о њима врло високо мишљење: сматрам их као најславније разбојничке арамбаше. Комаров ме добро загледа у очи, осмехну

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

песме моје, Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име

Што у овом низу стоје, А ти, благо, Чедо драго, Ако имаш кад, Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име дати, Нит

Ако имаш за њих воље, — Јер за тебе имам боље, Имам лепше и чистије, Мирисније, руменије, Провидније и светлије, Имам слађе и нежније, Што им не знам име дати, Нит их могу песмом звати, Што ће ноћи, У самоћи Да их душа души прати,

ХХХІВ Имам песме, ако немам злага, Песме-бисер драгој око врага, Ситне, мале, нек јој боље личе, Нек их више, нек се више диче.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Светислав упаде: — Ми смо брали купине — и он махну љутито главом. — Деде, да видим где ћеш нас да гурнеш? — Шта имам ја да вас гурам!...

У неко доба наиђоше и телефонисти. Тек су малопре успели да ухвате везу са командантом. Сад бар имам с ким да разговарам. Дохватио сам слушалицу и слушам разне разговоре.

Хтео бих да се извучем, али један паде преко мене. Једну мисао имам само: Измаћи што пре из овога пакла. Пузим, одупирући се здравом ногом. Знао сам да смо пропали.

Он ми га даде гледајући ме шта ћу да радим са њим. Нисам му казао прави разлог, већ онако... да и ја имам нешто од одружја у руци. Злу не требало.

Гледам онда на супротну страну и, зачудо, сви ми предмети изгледају увеличани као да имам лупу пред очима. Затворио сам очи и наслонио чело на стиснуте песнице. Осећам мирис земље.

Рекао сам му: Господине пуковниче, од сто педесет људи, колико имам у чети, сумњам да ће прећи читаво двадесет... Боље је да сачекамо вече.

Негде лево проломи се експлозија... Пушке праште овде, онде... Чује се фијук куршума. Како ли је онима на објавници? Имам утисак као да су се неке адске силе, пламене, искежене, убиствене и страшне поставиле горе, спремне да зарију отровне

На излазу из своје земунице застаде. — Милојко, ти ћеш остати... Сад, ако је суђено. Све што имам, овде је. У сандуку, при врху, налази се списак мојих ствари. Остај здраво. — Здраво се вратили! — пожели му посилни.

— Зна се... „Ова је кућа богата“. Здраво докторе! — поздравља се капетан Бора. — Е, мило ми је кад имам тако цењене госте. — Џамићу, донеси посуђе за двојицу, и столице! — наредио је Радослав.

— Ето, видиш... Да си нам донео буре вина, мени се не би пило. Али кад знам да имам још оволицно, мени се баш сад пије — говорио је Бора. Из очију му је севала нека притајена ватра.

Ми који смо са планина, научили смо на чврсту стазу. Земља у себи не скрива ништа, а ноге имам да сам кадар стићи и утећи... Море је подмукло... Поготову у току рата, откада пронађоше оне проклете сумарене...

Па, овај... — Лука обухвати подбрадак и жмиркаво погледа Драгишу — ништа нам о њој не рече. — Шта имам још о ној да вам причам. То је био „текући посао“ још првог вечера. — Тако, брате, кажи да и нама мало лакне!

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Иду без тебе как' јелен, в себе имеја целу смртнују стрелу глубоко. В зелених горах, в кристалних водах не имам сладост, но бедну жалост безмерно. Како грлица, друг верни тица, горко ридају, на тја помишљају, љубазна.

1837. Јован Суботић СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног Србина, Правог Србина, Мати ми

1837. Јован Суботић СРПКИЊА Ја сам млада Српкиња, Милком ме зову, Имам другу Српкињу, Анку кумову, Имам драгог Војина, Српског сина, Србина, Лепог, красног Србина, Правог Србина, Мати ми је Српкиња, Српског оца кћи, Оца

” Одговара Цвет-девојче: „Послушај ме, младо момче, Јошт ти имам једну рећи: Ја сам рекла Сабља-момку Под заклетвом на самрти Да се нећу удавати, А ако се кад и удам, Да ћу за

И како те пазим, и какву веру у теби Имам, из тог видиш шта ти предајем, и где. Овде, у Бечу, где толико има стихова Колико Фрушка има птичјих песама гора,

Једин аз сам пребивају С полним серцем тјашкој туги, Цвјетним путем унивају, В живој жељи сам остају, Једин аз не имам други!

1937. и 1953. Подаци које у вези са тим питањем имам, уместо да ствар расветле, још више збуњују. Први пут је ова песма штампана, изгледа, у књижици Нови забавни календар

Кола су скупа, Каруце су још скупље, А за хинтов много ишту, Рјешке не могу. Тур ми се пара, Чизме имам старе, На капуту ни дугмета Немам никаквог. Маркер ме гура, Келнер ме тура, Сокачица чорбе не да, — Тешке невоље!

сам од свега тога до данас јошт ни једне речи читао нисам, а то ради великог посла с којим сам за сада оптерећен: тако имам чест молити Вас да би под ону моју Вами послану песму „Сванутак“ ово изјасненије додати благоволили: Да не би тко,

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

“ Кô да ј’ изгубит деце хиљаду Очитат лудом оченаш?... РАДОШ: Ти деце немаш, оче, ћут’! А ја их двоје имам за мегдан, И ја — не пристајем! КАТУНОВИЋ: Па зар их ниси за то родио Да на мегдану бојном изгину?...

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— Шјутра ће бити гробови и биљези наше чељади мрачни, неосвијетљени. Немам чиме споменути мртве своје, нити имам чиме даровати кљаста и саката за покој душа њи'ови'... Шта дочека Реља Кнежевићу! — с грким пријекором дубоко уздахну.

— Браћо моја и дјецо моја, немојте с мене страдати — рече Мијо и сузе му ударише. — Имам кравицу, узећу је преда се, па у чаршију.

Још сам ја снажан, иако сам се родио некако кад се први пут почела трећина од народа купити; још ја имам снаге и кувета, иако се већ двадесет година немам чим ни на Ускрс омрсити.

“ Е, кад га брани, нек му и суди кад штету почини!... Само имам оно нешто крезубе бабетине, и ту њивицу куруза што сам имô, па ми овај лопов сатра и са земљом сравни.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

— Верујем себи, не плашим се речи: Ја имам Бога, пред ким се не клечи. Верујем себи у часове таме. Кад јечи тартар и кад бакар бљује; Верујем у час и погрде

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

”... Па зар ти, мајку му, у овако озбиљним моментима, не умеш ништа више да кажеш? АЛЕКСА: Па ето то, шта имам друго да кажем? ЈЕРОТИЈЕ: Где је? АЛЕКСА: У кафани Европа, јутрос је стигао! ЈЕРОТИЈЕ: Јутрос? Овај...

АЛЕКСА (запне као ђак научену лекцију): Зовем се Алекса Жуњић, по занимању сам шпијун, имам 40 година, нисам суђен ни осуђиван, са оптуженим нисам ни у каквом сродству...

Је л' разумеш! МИЛАДИН: Разумем! Ал' велим... ЖИКА: Је л' имаш ти кантар у дућану? МИЛАДИН: Имам, господин-Жико! ЖИКА: Е, видиш, имам га и ја. Закон, то је мој кантар.

МИЛАДИН: Разумем! Ал' велим... ЖИКА: Је л' имаш ти кантар у дућану? МИЛАДИН: Имам, господин-Жико! ЖИКА: Е, видиш, имам га и ја. Закон, то је мој кантар. Метнем на кантар твоју молбу, јали тужбу, па са друге стране метнем један параграф.

ВИЋА: Јес', боме. Шта велите, кога да узмемо? ЖИКА: Једног имам овде, а другога... јес', бога ми, имам и другога: јуче сам ухапсио Спасу механџију. ВИЋА: Па зар из 'апсе?

ВИЋА: Јес', боме. Шта велите, кога да узмемо? ЖИКА: Једног имам овде, а другога... јес', бога ми, имам и другога: јуче сам ухапсио Спасу механџију. ВИЋА: Па зар из 'апсе?

МИЛАДИН, СПАСА (у један глас): Не знамо, господин-Вићо! ВИЋА: Имам да саслушам једног врло великог политичког кривца, па по закону треба да су присутна два грађанина. (Звони.

И кад те вежу за колац, ти можеш мирне душе сам себи рећи: „Гинем, ал' имам једну олакшавајућу околност!” Веруј ми и послушај ме, ја ти ово говорим као родитељ, ради твоје будућности, јер ти си

Ти си за то да се укине, ал' ја, брате, нисам, јер имам тридесет и две године указне службе. Почекај још осам година, да напуним године за пуну пензију, па укидај после.

Ја се мучим и хватам разбојника, а ви телеграфирате „с опасношћу живота ухватио сам та”. Ја гутам то и трпим, јер имам друга обећања, а оно – ево, госпођица пише љубавна писма. Па сад не дате још ни да се чита, иако то мора да буде.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Где ја шећер сијем, Ту отров израсти; Где ја певат мнијем, Ту ћу у плач пасти; Где на друга бројим, Ту крвника имам; Где ја лавор својим, Трнов венац примам...

“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша. Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође крадимице С оне стране Тисовице, Потказа ми турске звери: Да су

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Гледај си твој посао. Продужи, продужи. Ја имам када и да причекам. И не давао му да се, као што доликује млађем, дигне, пође на сусрет, рукује се.

— Једи, синко! — поче га нудити баба. — Нека, доста. А имам посла, па тешко ће ми бити. — Кусни, кусни ти, а посао имаћеш када.

Немам их више. Једно имам. И што да се и оно мучи, пати? Када није за женидбу, што се женио? Не дам. Ч̓а Марко, унезверен, преплашен а чујући

— Хоћу, хоћу. Све ћу ја да их служим, да дворим. Хоћу, нане. Ох, камо да ми се он жени, од њега снаху да имам, од њега, место од овога, па мајка, где ступну, ногу да им целивам.

Ћипико, Иво - Пауци

— Помози сада или никада, господару! ... Порубало ме за порез. —Немам готових, а жао ми те: даћу ти кукуруза. —Имам, господару, жита у кући. —Чекај, будало! Узми кукуруз, па га у чаршији продај , — ето пара ..... А колико требаш?

” Ипак вели суцу: — Дао сам му двије кварте, а послије давао сам му остало, али не хтједе доћи по њих: имам свједока који ће посвједочити. —Је ли тако? — упита судац Петра. —Јест по његову рачуну, али није по мојему ...

Раде рече цијену, али ковач вели: — Пуно је! — и наново удара по гвожђу, као да не мари даље погађати. —Имам и друге неке ствари да продам, — вели Раде. —Што друго? —Казаћу ти, само ако имаш вољу да купиш.

— Куд ћеш, сине, раније? — упита стара сувим гласом, кашљуцајући. — Имам посла у селу, — одговори Раде и изиђе. Зимњи дан рађа се бистар, чист и леден.

Дуго је чекао, а кад видје да газда силази, уђе у писарницу и за собом повуче враташца. — Донесох све што имам, — вели док господар сједа за сто. — И мајка те поздравља и шаље ти од своје стране пет талијера и три плете...

—Није овдје, брате, шт пети дио! — узврати газда. —То је све што имам! — говори Раде. — Молим те за остало причекај. Прими! Не гони ме!... Није ти за главу!...

—Ништа! Мене је отац послао да се придружим секвестру. Ми смо први укњижени на све имање... Вражји посао, имам поћи још на неколико мјеста.. —А шта раде остали? —Знаш како је...

— Треба ићи, близу је једанаеста, — одлучи се и судбени пристав који бјеше задријемао. — Сутра имам странака! — Дуго је до девете, — спази Иво. — Ако се не испавам, нисам за посао...

Нагло се окрене к њој. — Ја идем — говори јој озбиљно. Чекаћу те доље, код твоје куће! Ионако си брзо проста, а имам нешто да ти рекнем! — Немојте ме чекати! — одговори дјевојка и гледа га у очи, а глас јој јеца. — Немојте, сриће вам!

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Изаћи ћу, поново чиста и лепа, обући ћу се у најлепше хаљине које имам, ставићу око врата најлепшу огрлицу, на руке најлепше гривне и прстење. Дадара Био сам запањен.

један себарски клипан пришао, дрско ме погледао право у очи и рекао: „Ако стварно уживаш у трњу, дођи мојој кући, ја имам њиву коју с крајева напада врзина. Помогни ми да сузбијем врзину, избошћеш се до крви а и мени ће то користити.

мисао, могу ли ипак скрити од тебе неку своју малу тајницу, нешто као неку сићушну погану помисао, тек толико да и ја имам нешто своје, да се промучиш одгонетајући Прохора, да га по томе запазиш у гомили припростих двоножаца, који су ти

Правим покрет као да хоћу да му приђем, да му у сусрет пођем. Имам шеснаест година и сва сам у белом, лака сам као дим.

Четврте. Преко дана је увек било некаквих лудаја што су букали около. Није било места где њихова дрека није допирала. Имам танак сан и потребан ми је потпуни мир, али он се овде у овој помахниталој кошници, у овом проклетом орловском гнезду,

И баш зато би требало узети у обзир и оно што ја имам да кажем. Ово што се сада спрема, ужурбано и брзоплето, неће изаћи на добро. Лауш намерава да суди монаху Доротеју.

Знаће стари лисац прави тренутак и неће наступити ни прерано ни прекасно. А зар ја то исто не намеравам? Имам тамо три своја човека. Кад дође тренутак, нећу слати копљанике — послаћу монахе.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Јер честит и поштен назор за мене светиња то је, И ја их, господо, имам - и чујте назоре моје: Дужност је Србина сваког да своме народу служи, Па живот устреба л' само - и живот нека му

Али једног мајског дана Запроси је витез вредан, „Хоћу“, рече нежна пана, „Али имам услов један: Пре неголи хтеднем млада Оставити поља своја, Да тркамо испред града Стигнеш ли ме? Бићу твоја.

А Океана пусти тада На пољану хата врана, „Бољег имам“ рече млада И загрли свога пана. 1890. ГЛАСНИК СЛОБОДЕ У тврђави београдској стара кула и сад стоји; Што времена ток

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

При таквим састанцима не желим пратиоца; зато сам морао Грке да преварим да имам у посланству посла, а наше дипломате обманем да сам код Грка позван.

Вратимо се улазним вратима те галерије и почетку мога писма. Имам драгог једног познаника, емигранта руског, који се у своје срећно доба, док је био велики богаташ, бавио, као аматер,

Прави научнички дух мора бити сличан Вашем сприу. Да ли он има и реп, то још нисам могао да докучим. И ја имам, вероватно, таквог сприа у глави, иначе ваљда не бих био професор Универзитета и члан Академије, а то доказује и овај

Урош је писао дела и на српском језику; имам његову „Просвјету човека и образованије јестества“, а видех код једног познаника и Урошево „Огледало истине и правде.

Без Сунца не би било ни даха, ни замаха на Земљи. То су знали и стари народи. У мојој путничкој библиотеци имам и једно лепо дело о историји и култури старог Египта.

није онда гледало лице Земљино, па ипак ћу Вам, драга пријатељице, тачно описати невиђене бурне догађаје тога времена. Имам аутентичних докумената у руци, које је то доба оставило а ја их прочитао.

Док ме моји пратиоци не позову аутомобилском трубом на гозбу, имам довољно времена да Вам, седећи на овом класичном земљишту, напишем ово писмо.

Зато не састављам никада молбе ни петиције, нити обигравам око којег земаљског сунца. Имам праву кичму, и поред приличног терета година.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

(Показује иза себе у округ). И башта, и шедрван, и дрвеће, и авлија, и цела кућа. Ти бар знаш какав ја имам аманет. Ти знаш какав ми је аманет остављао кад умираше стари ти газда, а мој побратим. Знаш ли? СТАНА Знам...

Буди мирна, весела, здрава. Живи и диши са својом децом, кућом у име и славу Бога... А ја имам да видим ко су ти што хоће да си мртва, да ниси жива! Ко је умро — умро, ко живи — нека живи!

више послужити и ову варошку цркву и тамо гробљанску, већ будем служио само на гробљу, чекајући смрт, онда да бар имам ту твоју задужбину и у њој тебе, твоје име, твоју слику.

САРОШ (прекида је): Пре си била друга, а сада си друга... ТАШАНА Нисам. За тебе сам увек иста. А сад још мање имам да се од тебе кријем, стидим, бојим. САРОШ (горко, као једва чекајући на то): Да, да.

КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје. Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија. Анасонлика од сто години.

Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија. Анасонлика од сто години.

Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија. Анасонлика од сто години.

Па добро: куда? »Дигни се!« »Стани!« На шта? Да се дигнем, да станем? Треба да има на нешто да се ослоним. Да имам бар занат.

И када сам ја, ја, Ташана, могла да волим, да имам што желим? Никада! САРОШ Ташана, то је нешто много код тебе. ТАШАНА Сутра, кад ми деца одрасту, неће смети да ме

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Дође учитељ за прилог да се купе књиге одличним ђацима, а он, пиштољ. „Код мене друго нема. Ја имам пет синова, и не месим торте. Носи то, учо, и нека дечко спреми за после, јер ће Србима још требати сјајно оружје.

] — Мене је често возила до циглане, па и до бостана мога, који баш није био успут. Попнем се, једва имам места да седнем поред ње, али она се не збуњује, не помиче. Као сад да је гледам.

Све то за минут. Јȁ да сте видели госпа Нолу, тешку топузину! Бежала сам као да имам четири ноге. Али стигао би ме сигурно, да га нису она разбијена кола лупала по ногама.

У нашем крају, зна се, има огњиште и имају се деца, и имање и кућу преузимају огњиште и деца. Ја имам сестру, а она ће, даће Бог, имати децу. А после тога, то је тако далеко!

Имање одбацује само мало мање него док ми је муж живио. Поплаћам све што морам, и остане доста. Четворо деце имам сад, али, ето, ниједно од њих ништа не кошта. Паула тка за све нас, и заради што поједе и обуче.

„Тај стра' ме је ваљда и нагонио да поузимам гомилу деце, да би некако спала с мене одговорност због онога што имам... Сачувај, Боже! страшно је бити богат” — уздахнула би госпа Нола у себи.

Ју-хе! па сиђи доле, други ће да узјаше... Морамо штедети, Јулице. И ти имаш дете, и ја имам деце, и повише, ко зна, можда сам их и преко рачуна покупила.

Ја имам, верујте озбиљних тешкоћа у суду. „Настао је Божји суд, и нећемо да се покоравамо господин Јоксиму, кажу ми прави и кри

— Он је причао о својим истраживањима, о успесима, о своја два последња семестра у Немачкој — што такође имам вама да захвалим, и више него за све остало, јер су ме у Немачкој научници дочекали братски.

И можеш га волети колико хоћеш, и чинити што хоћеш, није ни платиша ни вратиша... То имам и ја сад да запишем на крају мојих заплетених рачуна, и да се не чудим што су заплетни.

Идеш ли у цркву? Тамо се, у Бога, на крају свега свршавају наши људски јади... Даћу ти од тражене своте колико имам, за онај пречи дуг, а за справе и књиге ме почекај... Немам! — шапнула је скрхана жена са стидом који се заплакао...

Свеједно, она има макар страст. Свако нешто има. А шта имам ја, и шта сам имала ја? Какве су моје страсти? Од мушког света, волела сам највише оца.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Ово напред поставивши, мојим пријатељма и непријатељма јавити имам да ме је мати, како је видила у мени мушко дете, на књигописање определила, и ова је страст тако у мени укорењена да

апатија (нечувствителност) најприличнија за ученог човека, таковом поред благодарности на вниманију моје особе јавити имам да се мени ништа већма није допало од оних Хорацијевих речи: Ридентем дицере верум qуід ветат?

критицима, антикритицама, момусима, зоилима и свим којег му драго чина и достојинства рецензентима јавити имам да је главнија черта мога темперамента меланхолија и да је дело ово понајвише у она времена писано кад је дух

Што се пак мога ироја тиче, за оправдање јавити имам да би процес од свију романџија на себе навукао, кад би од њиовог начина писања одступио.

»Ви опет почињете ђаволити, г. сочинитељ?« Ни најмање, госпоже, ја се само наравног пута држим. А пропо, госпоже, имам једну загонетку, коју не могу пропустити да вам овде не предложим.

Ништа мање ми и овде не морамо отцепљени бити, јер без комплимента јавити ти имам да сам ја девојка, ти си без сваке сумње младожења, тако да се можемо сојузити и бити пар, као што је бог благословио,

ти си без сваке сумње младожења, тако да се можемо сојузити и бити пар, као што је бог благословио, само ти повторити имам да је мој лозунг: венчање и ништа друго.

зактевати него да вам ја спасеније ове наше иројкиње, као паденије и страданије, представим — али ја вам чест јавити имам да сам већ двадесет први рукописни табак прешао, које је моја граница, и да више писати не смем, јер ви нећете да се

— Онима пак који су љубопитни видити шта се даље збило, за утешеније навести имам, нек преставе себи као да им је шнајдер тесну начинио аљину, и да морају поред све псовке и секирања до друге недеље

Само једно примечаније овде навести имам, да онај који жели касателни проблем размршавати мора с чудословјем упознати се; јер ако је дивно да магарац физично

« — Е, како ћу се женити кад код нас слабо има девојака. — »О, ја имам једну прилику за вас, у Бечеју налази се једна с 15.000.« — Ха, то је за мене! — »Истина, она је мало...

Ево овако се код нас жени; сад да видимо како се удаје. »Није шала, ја имам 15.000. Ја морам особиту прилику да нађем. Тко је тај? — Трговац? Ја нисам за трговчића: моји 15.000.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Што се тиче зуба, ја сам се на њима уверио да наука о познавању човека није тачна, јер ја никад нисам успео да имам тридесет и два зуба, колико та наука прописује, све док нисам платио зубноме лекару две хиљаде динара.

мојим другом у средњем роду, и, увидевши да је Лулу лепа и пријатна дама, са усхићењем сам јој узвикнуо: — Вама имам да захвалим што што сам сазнао да сам мушко! Још сам један тако пријатан сусрет имао.

стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше нове панталоне, дигне ножицу увис и дрекне: „Ја имам нове пипе!“ Ви му, разуме се, учтиво и, колико је могуће слађе, одговорите: „Ау, како су лепе пипе!

Он наслања руку намазану пекмезом и на другу ногавицу ваших нових панталона и опет диже ножицу са узвиком: „Ја имам нове пипе!

Она не може дићи ногу увис и рећи вам: „Ја имам нове пипе!“ али ће, рецимо, повести разговор о последњој премијери: говориће вам о дубоком значају пробелма који комад

вам, после ових последњих речи, не изгледа као да је млада госпођа дигла ногу до самога вашег носа, говорећи вам: „Ја имам нове пипе!

коју је, ни сам не зна зашто, добио и сви други и многи други, зар сви они не дижу ногу увис и не казују вам: „Ја имам нове пипе!

већ бих сео пред кућна врата, на улици, и ко год би од пролазника наишао, ја бих дизао ногу и очајно врискао: „Ја имам нове пипе!“ Но то није био једини мој подвиг у доба када сам у сукњици гегуцао по кући и забадао нос у све.

И једино осећање које сам имао када сам изишао од берберина било је то: да сам обријан и да имам докуменат о зрелости у џепу. Овим довде нисам казао све о школовању.

— О, ја је необично ценим, утолико пре што је у томе предузећу учествовао и амерички капитал. Ја и сад још имам седам акција „Предузећа за проналазак Америке“ које је краљ Фердинанд организовао, ал' могу вам поверљиво рећи да те

о длан, да ће зец стићи, претећи и оставити далеко за собом корњачу, али у математици то не може никако да се деси. Имам једнога пријатеља математичара, па сам га уиме пријатељства, уиме здравога разума и уиме човечности молио и преклињао

Тамо, кад млади софта не зна коју суру напамет, учени имам погледа у небо и проговори: „Нека те Алах умудри да научиш!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

— Немам само његову плату — смеје се сада шеретски Исајло. — Слушај, докле идем ја, ићи ћеш и ти. Докле имам ја, имаћеш и ти. Јеси ли разумео?... А сад вуци се у шуму за дрва! Исајло поздрави, и весело отрча.

Врховна команда је решила да ми официри преузмемо управну власт. Ја имам да вршим дужност начелника окружног у Крагујевцу, а ти си одређен... где оно беше, побратиме? — обрати се Душан Луки.

Онда ухвати нашег команданта за руку, и приведе га своме месту... — Шједи на моје мјесто... — Хвала, имам посла, ја сам само хтео... — Каква посла, кад је моја момчад на фронту. Уживај само.

— То што чујеш... — Али и они је човјек, кâ ти, и што ће ти он ложит ватру?! — Старији сам, имам право да наредим. А зар ти не би послушао твога старешину, кад би ти тако што наредио. — Е, богуми, никад ни довијек!

— А-ха!... Кипислцауф!... А ко је први покренуо? — Ја имам права да као друг замерим, а што ти после удешаваш адвокатски, за то сносиш одговорност ти, и овај твој побратим.

— А од Сокола настаје даље кајмакчалански масив. Соко се диже као какав бедем и он ти заклања даљи видик. — Ево, имам карту — упаде потпоручник Светислав, и завуче руку испод јастука.

Разуме се, повучен мало уназад. — Добро, то схватам — каже Мишић. — Него... желео бих да имам представу целог тог масива.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

и тугује тај комад џигерице бачен за храну псима, и предаје се најзад неким величанственим заносима растрзања; ја имам толико генија да би двадесет манекена постало од њега духовима, па ипак ја хоћу да пушим тела, а много ме

(изгледа да сам се само узбуђивао при неизвесности да ли је опасност ту или не) постајем потпуно смирен; јер одједном имам тако исто јаку сензацију као што је јака самосвест, да тај догађај мора и проћи, и да има један део мене кога му је

Па имам сензацију да се догађај збио и пројектовао у прошлости, у тренутку кад сам ја дошао до болног сазнања да га нећу моћи

У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао певати; потом варим. Ја имам тако много заноса; али имам тако много разноврсних елементарних (или других) потреба, које треба њим да задовољим.

У једанаест и по сам гладан, и ни по коју цену не бих могао певати; потом варим. Ја имам тако много заноса; али имам тако много разноврсних елементарних (или других) потреба, које треба њим да задовољим.

индивидуалност, а онда сумња Томина разбијена у његовој само личности, с правом може наставити да живи у теби. Имам ли права ја да очекујем да ће се бог, понаособ мени, јавити? Видим божанство, спојен сам с њим, у екстази сам.

Како упропастих шуме, реке, животиње! Шта је са мојим лубопитством, жудњом! Толико ноћи: имам још увек права, објаву права, али укус, укус живота. Пљујем! Он, од кога бежим, Сунце! А Вук? ја: Вук!

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

— Не треба мени твоје царство! И, имам ја свога принца... — загрли Принцеза дечака, а тигар слеже раменима. На љубав никога не можеш натерати, ничим је не

— Само док Месец из млађака у пун не пређе имам времена. Само ће дотле Смрт чекати. Нађите га, животом вас деце кумим?

Станковић, Борисав - КОШТАНА

да видим њих, децу, дом, кућу своју. (Бесно): А оно? Кога имам да видим? Њега, с Циганкама по механама; и њу, мајку, што само плаче и кука... (Гневно): Ах! (Виче ка вратима): Овамо!

Што ми се кућа раскућила, те не смем да погледам у очи човека, домаћина; што ме... А да га немам, бар знам. Овако: имам га и немам. И заклаћу га као врапца! Нека се зна, да је Хаџи Тома хаџија, а не да храни и чува...

Таван, прозори, све куршумима изрешетано. И вели: »Још су тамо!« А ја кога да пошљем? У кога да се поуздам? Кога имам? ТОМА Никога! Све живо помрло!... АРСА Па кога? Зар Тасу кмета?

(Показује са страхом на Тому.) ТОМА (презриво): Шта »хаџија«? Шта ја имам на вас? Занат вам је то. Можете. Отпевајте... Бар џабе бакшиш да вам се не да. МИТКА (Коштани): Ти само пој!

— Мајку си несам питала, Али сам лошо слушала, Татко на мајку збореше: »Девет још ћери да имам, Ни једну Митки не давам, Јербо је Митка бекрија, Он пије вино кајмакли, А и ракију нрвенац, На вино вади ножеви,

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Хоћу градит цркву Раваницу у Ресави крај воде Равана; имам блага колико ми драго, ударићу темељ од олова, па ћу цркви саградити платна, саградићу од сребра бијела, покрићу је

“ Вели њојзи Вуча џенерале: „Не плаши се, моја снахо драга! Ја онаких имам у тавници, и њега ћу сада добавити“. Па дозива сила Велимира: „Велимире, моје чедо драго, узми, сине, за триста

српске бијеле клобуке; овај клобук близу краја беше, ја загази у воду Ситницу и увати клобук свиле беле: брата имам од мене млађега, носим клобук брату рођеноме, — ја сам млада, мило ми је перје“. Клобук даде кнежевој војводи.

Вели јунак Туркињи ђевојци: „Сестро моја, Туркиња ђевојко, кога имаш код бијела двора?“ Рече њему Туркиња ћевојка: „Имам једну остарјелу мајку, и имадем брата Мустаф'-агу“.

Мене твоја жена не требује, у нас није кано у Турака, — снашица је кано и сестрица; ја на дому имам љубу верну, племениту Јелицу госпођу; а све би ти, брате, опростио, али си ми издр'о доламу, већ дај мене три товара

Већ ми кажи Арапове дворе, гди су двори Арапина црна? Имам речи беседити с њиме“. Девојка му поче беседити: „Драги брато, незнана делијо, а што питаш Арапове дворе? Што и питаш?

Зашто би ме Арап погубио кад ја имам, сестро, доста блага, — могô б’ платит све Косово равно, камол’ не би за се свадбарину?

Али Марко поче беседити: „А ја мислим да се шалиш, тужан! А кад, море, ти од збиље бијеш, и ја имам нешто буздована, да те куцнем три-четири пута; колико си мене ударио, толико ћу тебе ударити, па ћем’ онда на поље

ђевојка: „О мој брате, болани Дојчине, доста има љеба бијелога, а још више вина црвенога; доста злата и бијела платна, имам чиме на ђерђефу вести, имам чиме и имам по чему; ал' да видиш и друге невоље!

Дојчине, доста има љеба бијелога, а још више вина црвенога; доста злата и бијела платна, имам чиме на ђерђефу вести, имам чиме и имам по чему; ал' да видиш и друге невоље!

има љеба бијелога, а још више вина црвенога; доста злата и бијела платна, имам чиме на ђерђефу вести, имам чиме и имам по чему; ал' да видиш и друге невоље!

говори Порча од Авале: „Побратиме, Ђерзелез-Алија, ти се налиј вина изобила, виноград је нама до чардака, имам доста у подруму вина, имам доста вина и ракије“. Њему вели Ђерзелез Алија: „Залуду ти, побратиме драги!

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

капитену Не мора се бацати по сваку цену Има још атлетских грана Слаткиши су спортска храна ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ Имам једну кокошку Која зна да броји Свршила је факултет Али не знам који Имам једног вола Који вуче кола Свршио је

су спортска храна ЧОБАНИН САМ У СЕЛУ Имам једну кокошку Која зна да броји Свршила је факултет Али не знам који Имам једног вола Који вуче кола Свршио је гимназију Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди Свршило је

Свршила је факултет Али не знам који Имам једног вола Који вуче кола Свршио је гимназију Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди Свршило је занат Код музичких људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је

кола Свршио је гимназију Ал је осто лола Имам једно прасе Које стално гуди Свршило је занат Код музичких људи Имам једну овцу Која много блеји Свршила је траву У једној алеји Чобанин сам у селу А немам ни плату Волео бих да сам

те у резанце Ту где ти је глава глупа Направићу осам рупа Нем разлога да те лажем Ко питу ћу да те смажем Имам колтове од сребра Да ти бушим твоја ребра Могу стати па бирати Куда ћу те просвирати Жао ми је јадног метка Јер

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— похвали га дјечак дошљак. — Од тебе сам научио, Стриче — насмија се путник с букве. — Ех, још само да имам тако дугачке ноге и руке као ти, па да могу обухватити свако стабло.

— И-их, види је! А зар се нијеси бојала? — чудио се Мачак. — Што да се бојим, кад имам ово — рече Луња и испружи длан. — Шта ти је то ? — радознало се надвири Јованче. — Укосница. Гле како је оштра.

— Ово ћу да чувам за успомену на вас двојицу. Дође ли некад каква невоља, знаћу да имам неког на кога да се ослоним. Опет је стао да промиња снијег, али двојици дјечака данас то није ништа сметало.

Стриц је оклијевајући, прилазио, а дјевојчица је, кријући нешто у шаку, наређивала: — Хајде, зини, имам нешто за те.

— А зашто баш њих? — зачуди се командант. — То су ми комшије, пријатељи и помагачи из најтежих дана окупације. Имам у њих пуно повјере-ње. — Па добро, Никола, поведи их са својим батаљоном.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Сав изнутра дрхћем: Бога право не хвале моја унутрашња, ни му се имена споминаше, него имам унутра себи опака измишљавања, с којимно сам се сприликовао фарисеом, што је за њих Христос изрекао да су налични

Мртав сам био, И ево сам жив у век вечити! Имам код себе кључеве од смрти.« РЕКА СВЕТЛОСТИ У мудрој глави божији свет Тај свет, којино своје луче пушта Од оца и сина

Него, у разговору мисли се како би му изтиха наговестио да се сети цар штарад је он дошао к њему. И рече му: »Имам ја неку даву код тебе, светли цару, за неку вешт!

А ти ме питаш откуд ја имам воду живу!...« »А еда си ти који боли човек од нашега оца Јакова — рече му, — да бољу воду где имаш?

Него опет воду лепшу јој указује. »Ко год, рече, пије од ове воде пак изнова жедни, а од те воде којуно ја имам и дам напити се, тај никад више ни у век неће ожеднити него удиљ ће у њему самом извирати, те из њега потоком истицати.

И она му плачући проговори те му рече: — Ја имам свога мужа, трговца, ама је до конца спао у сиромаштво. Прометао се је и трговао које својим, које и с туђим, ал' је

« А онај пак: »Ја сам трговац занаџија ли, орач, копач, војник, херак, петак ли био, жену, децу имам, многу кућњу чељад, стоку, милкове и доста ми је белаја на врату.

Ама пак веру имам до архангела Гаврила, те со тим страву ми прогоним из срдца кроз ове изречене му речи сказујући чудеса к Марији

И како да се не бих опрепастила стрепљећи ми изнутра! А ево, и свога ми заручника ја већ имам праведна човека, те му знаду људи чија сам под прстеном жена.

речи извршиле, кад сам ја девојка, и за мужа не знам, нит' сам с ким венчата, нити ми је ко томе воље а ни које жеље имам. Ја сам раба мога ми створитеља.

Девојка Праведна и поштена разумна старца дунђерина свога ми обручника имам што ме је за се узео, те бојим и стидим се од њега што ће ми рећи ако ме затече с тобом туђином беседећи а насаму у

текар сада и започео сам с тобом беседити, а пун сам небесних беседа и од јако ми је с тобом о свему разговор што ти имам доказивати. Ја што ме брже тераш од себе? Кад сам ја удиљ код тебе ако ме и не видиш свакад очима.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

— Што искаш, снајке-Јевдо? — запита је Таса. — Што ти требам? — Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем... Оно моје брљиво дете... Манча де...

— отпоче бата Таско Јевди Петракијеву причу — кад му купи’ једне путине код Вана кондурџије, таг топрв запази’ што ће имам муку с њег повише него што татко ми имаше, ете, сас мене!

“ Зборе му наши. — „Што ће прајим!“ рече. „К’смет! Веру си, рече, нисам баталија, — ама стадо’, ете, рече, Циганин! Имам си, рече, и децу сас њума!...

та... да се цениш, хизмет да ни чиниш у кућу!... — Ете, што па да си ценим?... — одговори јој Калина. — Имам си мајку и брата... Измећарка нећу сам!... Сал при мајку хизмет ћу да чиним... — И при мужа...

— Што ће си чиним? К’смет! — вели Дока. — Дамно те не беше при нас... — рече јој с неке висине Ташана. — Ама, имам си, ете, нику муку, — а ни саг ви не би дошла! — Е, што си имаш? — пита је Ташана. — Седи си на једно кафе.

— вели им дока преко рамена, па наставља даље мирним тоном. — Та ако искате прилику за ваше Зоне, е, ја си имам једну прилику... па за тој и искочи’ саг до вас... Момак си је кротак, убав, еснаф-човек, ради сас први...

а ја си и сâм јоште купи и спечали. Знајем си занајат, еснаф-човек сам... — Знајем... — Имам си дућан. — Знајем, де. — И муштерије имам сијасвет... — Добро, де! — Кућа ми пуна...

Знајем си занајат, еснаф-човек сам... — Знајем... — Имам си дућан. — Знајем, де. — И муштерије имам сијасвет... — Добро, де! — Кућа ми пуна... — Е, што ми збориш саг па тој?... — Несам сирома’...

— Добро, де! — Кућа ми пуна... — Е, што ми збориш саг па тој?... — Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене, — тол’ко си убав пазар имам!... — Стани потурњак, па си узни и цело тесте...

— Несам сирома’... могу да си имам жену... могу да си ’раним пол тесте жене, — тол’ко си убав пазар имам!... — Стани потурњак, па си узни и цело тесте... — Да не да Господ... ја си једну сал искам...

И ја ћу такој напрајим... Сал ако ти искаш, — ласно за све! Ја си имам голему роднину... Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање... Од кога те стра’?

Ћу те одведем у кућу роднинску; седи си тамо сас сваки чес’ до венчање... Од кога те стра’? Кој ти што може!? Ја си имам сијасвет кардаши и побратими; ће изгинемо, — а теб’ те неће давамо!... — Јок! — Зашто? — Несмо прилика...