Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Сирома’ младић, и сам се чуди што га је сад снашло. — Баш, бога ми! И сад ми га је жао — вели поп Спира у иронији, а и ди би богословац пио ракију?! Тако сам се и ја некад, сећам се, штимавао; а, Сидо, памтиш ли?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Софка чу како отац, видећи све то, а сада још и Софкино овако укопано стајање, у иронији одговара: — Ех, ех, зар сте нас толико жељни? — и то „нас“ наглашује једва угушујући јарост и горчину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— пита ветеринар. — Дошла женска да види. А прати је наш пуковник из позадине. — Тешку службу тај има! — вели у иронији капетан Радослав. — Море да видиш, више се узортира он него она. — Хајде, служи се — нуди Радослав.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
То је одговарало извесној емоционалној уздржаности, па и горкој иронији и скепси које налазимо у Ракићевим песмама. Помало подигнут, свечан тон његовог стиха и строфе изванредно је усаглашен
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, да не би гром ударио у кућу (СЕЗ, 17, 194). Врло је раширена пословица (која се обично употребљава у иронији): »Неће гром у коприве« (упор. нпр. Вук, Посл., 4103 и СЕЗ, 19, 390) или: »Не бије свети Илија у коприве« (СЕЗ, 1. с.).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте као зечеви. Не мисле о држави, о иронији, о рату, него сваки час заскачу жене где год стигну, а жене им опет рађају насред њиве, на пашњацима где чувају стоку.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Шта је то ноћас било? Опет твоје. Опет си почео. САРОШ (снуждено): Завршио сам, нисам почео. ТАШАНА (у иронији): Па онда у свет? САРОШ У ђубре а не у свет. ТАШАНА Де, де, па толико. (Виче на улазу): Стано!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Завист устукну, и начини места иронији. — Крили су, јер сигурно ни сами нису могли да верују да ће их то снаћи. — Фрау Роза мора бити да је почела читати