Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ја кад дођем на Врачар, искам новаца од Јанка; вели: „Немам, ишти од Црнога Ђорђа”, а он каже: „Док дође Јаков и Сима”. — Сви веле: „Иди, шта чекаш?
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Ко вам брани? — прекину је поп одобровољен том њеном љубављу. Али Наза још збуњеније наставила: — Е, али ја искам да се венчам. Хоћу у цркву као и сви други. Попа се, одједном, збунио и унезверио, али опет окренуо на шалу.
И тако, скупљајући све око себе, дрхтећи, иде по маалама и кућама. — Чисто брашно искам, чисто... — Одбија жене кад му која случајно да хлеб од „нечиста“, непшенична брашна.
Али он не да, пригрћава оно што му она узима. — Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам. — И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже. — ’Ајдемо, ’ајде дома... — Моли га.
— Чисто, чисто брашно, снашке, искам. XИВ Ч’А МИХАЈЛО Био је из планина. Мени је увек било мило да га видим. Као да се од њега ширио онај планински,
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
одозго... Дерман искам, синови моји!... Чича Мојсил и „дерман“ бејаше нашао. Обнова суђења његовом сину најпре. Подмићивање, мољење Турака,
Станковић, Борисав - КОШТАНА
(Устаје, силази са чардака.) Нећу више овде. Овде ми на старо, на мољци мирише. У башчу, на ава, на зеленило искам! (Асану): Асане бре, уз њума ли си једнако? И оца, и мајку, и кудељке и све газдинство остави, сал уз њума да си!
Изваљује се, да их боље види): Ех, деца, деца слатка! Појте! Пуштите глас. Али чист глас! Искам да слушам ваш млад, сладак, чист глас. Зашто, моје се је срце искубало, снага раскомтала, остарела...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
) — Па ће се женим, нане, ти ич бригу да не береш! — умирује је Мане. — За мен’ ласно; теке за теб’ искам да ти бидне убаво! Зашто да узнем нику, а она да ти чес’ не одава, — бива ли, а?...
— Позва’ те, бата-Таско, имам си, ете, голему муку да ти рекнем... Оно моје брљиво дете... Манча де... искам да га женим, а он се, ете, рита како магаре кад си неће самарицу на грбину...
стојало да је расејан и неупотребљив за концепат, написала писмо које је гласило: „Што ми писујеш за волење, и ја си искам и ’оћу си да се, ете, волемо; ама да се волемо за удавање и венчавање, а за друго јок, зашто ће татко да ме утепа“.
— Аха! — кликну тетка Дока. — Такој те искам! И татко ти такав беше! — Теке... тетко, молим те... — вели јој Мане и диже прст — зборење за тој ич да нема!...
— Дом си је. Ама хаџија, ете, спије — чује се Васкин глас. — Та што ако спије! Код њег’ и не искам, веће код хаџику... И док се ове домишљаху ко ли ће то бити, отворише се врата и тетка Дока упаде у собу.
— Ја сан немам... Ја за вечеру не знам.. — Леле! — рече мало подругљиво Зона. — Ја вино точим, вино не пијем; песну искам, песну не слушам, а све зарад тебе, Зоне!... У лов идем, пушку не испалим! Нипта не знајем за себе, а све зарад тебе...
— Стани потурњак, па си узни и цело тесте... — Да не да Господ... ја си једну сал искам... — Па пуно ги у ма’але... — Пуно, ама за мен’ сал једна што је... — Пушти ме да си идем!
— Зашто ти је прилика... — Што ми ти па збориш саг туј за Калину?! Калина ће си дочека своју срећу... А ја си па искам и тражим моју... Неје писано за мен’ и за Калину... — Па си прочетеја што је писано?... — А ја си...
Неје писано за мен’ и за Калину... — Па си прочетеја што је писано?... — А ја си... — вели збуњено Мане — ете... искам... ако је демек, к’смет... из вашу кућу... — Хе-хе! — осмехну се Зона. — Та како ђе саг бидне тој!...
„Ашкољс’н бре!“ — подвикну усхићена Дока — „куче Ђорђијино! Саг те признавам дек си тетино тетинче! Такој те искам, ешеку ниједан!
— вели Дока. — Море, тето, — брани се Мане од ове нове и неочекиване напасти — неси ти веће за теј работе. Искам висока и т’нка инка да је... — Што, што, бре?
— Питујем, — вели Ваче Шаторче — зашто, знаш... Ето, заб’равија сам зар онај стари адет, па искам да знам. Зашто саг искочија ники нов адет па ники саг воде и после...