Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И Станко привеза појас за грану... — Сад пуштај!... — рече он. Пустише. Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста. Станко погледа Крушку. — Јеси видео, Турчине? Али Крушка ни да би речи.
Станко их припусти још ближе. Узе једног на око и опали... Ватра осу... Турци стадоше као укопани. Хајдуци искочише с голим ножевима, као курјаци!... Наста јаук и писка...
Матавуљ, Симо - УСКОК
— викну Крцун и искочи с натегнутом леденицом у једној, и са ханџарем у другој руци. За њим искочише Перо, па Јанко. Крцун опали и обори једнога до Мушовића, али онај високи, готово у исти трен, опали на Крцуна и обори
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
А два човека један чунак мали Баш притераше амо ка обали, И како доше, искочише сместа, И зачас отуд у тами и неста.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нашу жељу прекиде нова команда, те војници искочише код топова. И таман опалише последњи метак, тада Траило распали бусеном земље Јанкуља, помоћника нишанџије, који се
И наједном се аустријски ровови заплавише. Искочише изван рова. — Јављај: брза паљба! Крећу на јуриш! Према оној чистини угледаше их наши пешаци чим се појавише и
— Плотун здесна!... Војници искочише из заклона. Сад смо гађали шрапнелом неку колону у даљини. Али код другога плотуна зачусмо фијук, те скочисмо један
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Све се дало на посао. Цигани свирају; зурлашу искочише дебеле као прст жиле на врату од силна дувања, а гочобија да провали бубањ од радости што је Дон Педро скикнуо;
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Кад одиже сјекиру, спадоше широки рукави до рамена, а обле јој, бијеле мишице искочише; а кад удари, испод кошуље, облици стегана и листова за часак назријеше се; дојке јој набујаше, а лице јој се зажари.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Киша једнако падаше. Сви искочише из манастира. Фра-Брне, без мантије, огрнут кабаном. Срдар први допаде. — Шта је?...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
непрегледна сва небесна кола; миријаде св'јетлијех мировах тајном судбом и страшнијем стресом из својијех колах искочише, сројише се творцу око трона, сваки пунан бесмртног воинства, и отада вољом свевишњега постадоше небесни курири.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но номофилакса спопаде неописив бес. Лице му постаде плаво-црвено, а очи му мал’ не искочише из дупљи. „Смешљиви филозоф!“, развика се он. „Будала - ништа друго!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
што је био, мудро миран и озбиљан, сем што његове буљооке очи, а у оној зачуђеној радозналости, нешто мало више напоље искочише.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Мало затим зашушта кукурузовина пред њима и из ње искочише Ђурица и Пантовац. Дечаци зинуше од чуда и занемеше, а друг им устаде и здрави се са Ђурицом. — Стражарите ли помало?
Кола стадоше на путу, према коцу, који вири из рупе. Коњаници сјахаше, жандарми искочише из кола, па узеше да скидају окована и пијана Ђурицу, а он се само прекреће лево и десно, обарајући главу млитаво...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Увече пошто сви поспу, примаче прстен к ватри, а кад Арапи искочише, нареди им те га одмах пренесу к султанији у одају. Када га она видје, и обесели му се и ожалости: обесели што га опет
Кад он опази цара и џелате, брже-боље прикреса па прстен к ватри: Апапи искочише, а он нареди те његова четири џелата спрам царска два стадоше.
Кад он отвори собу, нађе у њој једну сандучину и у њојзи свиралу. У чуду дуне везировић у свиралу, а преда њ искочише два Арапа: — Заповиједај, господару!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Њено дејство на морал оних у рову мора бити ужасно. После једне такве експлозије, четворица Бугара искочише из рова и нагоше бежати. Наши припуцаше и прилепише их за земљу... А камење је летело као из неког вулкана.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Дунав нестао. И онда, ветрина хиљадострука. Полетеше испред радњи метле, блехане тепсије, намоти ужета, котарице. Искочише шегрти у лов за робом, и онога часа сви и нестадоше у страшноме пљуску.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Прилазиле су огромне скеле, везане за моторне чамце. Морнари искочише на обалу. Наређено је да улазимо по четрдесеторица. Стајали су војници прибијени један уз другог, не мичући се.
— А што, роде мој? — пита јетко Лука. — Богами, господин поручник. Искочише ми очи на овој жеравици кувајући каву по цео дан. — А... то ли је.
Сударили су се прса у прса. Сад нож решава судбину једних и других. Из једног рова видесмо како наши искочише и на нож дочекаше непријатеља, у чије се масе брзо изгубише. „Са овима је свршено!“ — помислих.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку, прште пуста надвоје, натроје, и дв’је капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана“.
остало му пусто!“ Кад је Митар р’јечи разумио, увати је за грло бијело: како ју је лако уватио, обје очи надвор искочише; ал’ прискочи Јакшићу Богдане, те он Митра за руку увати: „Што ћеш, Митре? да од бога нађеш!
дијете Максиме, на Милоша бојно копље пушти, бојнијем га копљем ударио под челенку међу очи црне: на затиљак очи искочише, мртав паде под коња дората.