Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Одједном стаде и загракта. Из луга му се одазваше. Он пође неколико корака кад искрсну човек преда њ. — Ти си Дево? — Ја, Јоване. Је ли ту харамбаша? — Ту је... Дева се упути к њему.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пред очи му искрсну Ђинђа Зековича, коју је у Бегеј отерао, кад је, тако, и њену љубав, прејудицирао. Устукну, дакле, као опарен, а затим
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
уливали су озбиљна страховања нашим мирољубивим људима, јер је Србија желела заслужен одмор, пре него што искрсну нови сукоби.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А свирка му оштра, монотона. С леве стране, на путу, који је био усечен, а из долине преко брда водио вароши, искрсну Митка Мераклија. Поче се пењати, готово трчећи.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Таман ми хоћемо на осоје, а пред нас искрсну коњаник. —— Добро ви вече! —— Бог помог'о! — Како с', Цвејо? — Добро, како ти....
Однекуд искрсну капетан, а за њим стотине људи. Све се то гомила и успиње, да види уништено страшило. И ко га види, не може да одвоји
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И у болести тела и духа чудне слике Искрсну, па се смраче — савести игру воде, Да изобличе целу лепоту и толике Напоре и прегнућа живаца, сна, слободе, И
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
сваки кутак у мјесту, сваки камен, сваку најситнију појединост на порталима оронулих палача што изненада пред нама искрсну иза угла у смршеном лабиринту старога града.
Ћипико, Иво - Приповетке
детиње душе избише утајени осећаји јасно и свеже као млазови воде из планинскога извора, и часом му испред очију искрсну и мајка, и стари каштел, и парох Кеко, и поље са брежуљцима у позадини, и морске олује, и онај оштар рт подно поља што
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Понављам речи које су ми дале Тај цвет тај камен птицу што искрсну Из ничега, сунце које се распрсну Над светом који су саме одабрале. Ослушкујем пун наде стране света.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Већ нам стражари и капију отворише, а баба искрсну, бог је убио!... „Хајдуци!“ викну, а глас јој по ноћи крешти као у буљине... ИСАК: То, канда, беше мајка Бошкова?...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Под чудним и жарким небом, где варош Кордова цвета, Јуначки Омајид—Рахман искрсну једнога лета. Мухамеданске Мавре он живо скупљати пође, Обори калифат стари и на трон кордовски дође.
И слика чудесне жене Из хладне, мраморне грудве искрсну једнога дана. Силвије замишљен стаде. У помраченоме уму Он је будио слике од ране младости своје, Он се је сећао лица
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
да је то чула госпојица Тринчић, комшиница Мимићева попела се на дрво, и не узалуд: једна црно повезана глава, Анча, искрсну између двојих врата, и с кокошком у руци и слепим фењерчићем, замаче у подрум.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут преврнутом кабаницом, Као месечина, скачући низ брегове, Звезда, што се са неба самих скотрљала.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Истог трена читава Босна и Херцеговина полетјеше увис и преврнуше се на леђа, а испод њих искрсну Стриц, чупав, разбарушен и унезвијерен. — Јао, пропадох!