Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово је мала вешт, коју ја по возможности мојеј милој рода нашега јуности сприопштавам; али ће служити за искру чистога небесне истине огња, која ће с временом многим ученим и добродјетел љубјаштим душам повод дати да многу светлу
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
у свету (од Адама па до наших дана) дошло баш од оне половине којој гђа Сида и гђа Перса припадају; јер су једну малу искру, меховима своје пакости и мржње, распирили у ужасан пожар.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
ЗА НЕПЕЛЕГРИНЕ За оне који никад пелегрини нису били, који нису никад својом руком зажегли пламен, ни истерали искру из кремена, нису води помогли да шикне из стене, нису градили колибу од глине ни од сламе, нису низ поток пуштали
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сад? — Бог тако рече — посрнусмо мало. Хвала му. Његова воља. Али хвала му што ми бар тебе остави, тебе искру, чедо моје, те да има ко ће ми очи заклопити.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
СМРТИ 112 НА КАПИТОЛУ 113 ТАЈ ОГРОМНИ МЕСЕЦ ЛИМУНОВЕ БОЈЕ 114 ЈАСИКА 116 ПЕСМЕ ПЕСНИКУ Господ ти је дао свету искру. Кресни, И обасјај таму где песници живе, Мајушности своје нека буду свесни.
Удар у мени неће наћи Искру што таму обасјава; Као по тужној глухој даћи, У мојој души све сад спава. И нигде једна успомена да се ко призрак у
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује; не пушта се да је зло поб'једи, искру гаси, а змију у главу. Муж је бранич жене и ђетета, народ бранич цркве и племена; чест је слава, светиња народња!
своје бреме носи; нове нужде рађу нове силе, дјеиствија напрежу духове, стјесненија сламају громове; удар нађе искру у камену, без њега би у кам очајала.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ви сте људско име унизили и званије пред Богом човјека једначећ га са бесловесношћу, небу грабећ искру божествену, с којега је скочила огњишта, у скотско је селећи мртвило.
Лице смртно на земљи човјека прилично ће бити ангелскоме, само теке једну искру малу вдохнут ћу му небесне љубави у његову земноме плођењу, да му тужну и кукавну судбу коликогод она ублажаје;
Каинови безбројни потомци злом свакијем земљу испунише, гр'јех им диза море над горама, ал' им злоће искру не погаси! Ах, како је земља напуњена с идолима свакога изрода!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
ми помогли да скинем са очију онај необичан застор који онемогућава странцима да виде америчку душу, а када сам прву искру те душе ухватио. заволео сам је. Она ме је подсећала на душу мојих племенитих Идвораца, па сам се осећао као код куће.
Ћипико, Иво - Приповетке
је сада онај мрки морнар из Леванта, с оним првим осмијехом што јој се у мождане усјекао и гледа га пред собом као искру кад у тами сине! — Оженио се! Ко зна хоће ли већ игда на шкољ свраћати?
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
У само четири кратка стиха пред нама искрсава судбина бића које у себи носи божју искру, али не може проникнути ко га је у овај свет послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
кад набујају, Верна се браћа снажно загрле, И заверив се чуда стварати, Поштење кољу, гоне невиност И сваку искру добра, крепости Отровом своје паре каљају... МИРА: Јаох, Станиша!
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Јер не плашим се лешева што веле: И ми смо хтели то, што ти би хтео, Но залуд божју искру људи желе: Пашћеш под јарам као и свет цео; Дуге су борбе тај закон завеле, А трнов венац сам је Господ сплео.
Ћипико, Иво - Пауци
Па и у разговору с мајком, у читању, у радњи по кући, у посматрању сеоскога живота, налазио је искру меке свакидашње поезије; он се тако најзад примири и бијаше очито задовољнији.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како је само паметан, како леп! — показивала га је с поносом рођацима и пријатељима, тражећи у њиховим очима искру дивљења за своје дете. Али, људи су с нелагодношћу склањали поглед, слегали раменима и одлазили без одговора.