Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
, а не обратно. 1. Схватање детета односи се на атрибуте за које испитаници сматрају да добро описују децу (нпр. дете је: „добро“, „анђеоско“, „безазлено“, односно „неразумно“, „лукаво“,
1.2. Схватање детета и његових особина разликује се између појединих подузорака (старији и млађи, мушки и женски испитаници). 1.3. Степен образовања и место боравка повезани су са особинама које се приписују деци. 1.4.
У самом испитивању узорка помоћу упитника и скале помагале су ми три добро обучене сараднице.⁷ С обзиром да су испитаници, посебно они са села, били прилично неповерљиви према „страним“ људима који долазе из њима „туђе“ средине и да су се
између атрибута који се деци приписују и места боравка (Ц = 0,20, значајна на нивоу 0,03), што овде значи да сеоски испитаници често приписују деци негативне атрибуте у односу на градске испитанике. 1.4.
да код испитаника са нижом школском спремом постоји изразитији фаталистички став, затим са местом боравка (сеоски испитаници имају израженији фаталистички став у односу на градске испитанике (р = —0,39, з.н.н.
н.н. 0,00), а мање је позитивно повезан са старошћу испитаника (старији испитаници су више склони фатализму, р = 0,20, з.н.н. 0,01). 3.0.
, што је све изазвало промене у схватањима и систему вредности). Такође је разумљиво да мање образовани испитаници (са непотпуном и нижом школском спремом) имају значајно позитивнији став према породу него образованији родитељи, јер
Старији, мање образовани испитаници са села много су више уверени да су родитељи главни узори према којима се деца обликују, него млађи, образованији,
са села много су више уверени да су родитељи главни узори према којима се деца обликују, него млађи, образованији, испитаници из града.
и у погледу критеријума за одређивање границе докле је мало дете „беба“ постоји висок степен сагласности, односно испитаници углавном наводе два узрасна показатеља: „док не проговори“ и „док не прохода“.