Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Рањен је — викну неко. — Испрежи! — Терај док не липше... — Маррш... маррш! И људи, гоњени страхом, а животиње, подстакнуте лармом, учинише још и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— викну водник Коста „Турчин“. Срећом, корито није било дубље од два метра. Послужиоци поскакаше у речицу. — Испрежи! — Откачи задњак! — На рукама гурај! — Враћај назад! — чуле су се шапатом разне команде. Вода је шљапорила.
кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше... Али коњи из једних кола ни да крену. — Испрежи, брже испрежи! — наређује Лука. — Претурај кола у реку! Пешаци поскидаше пушке, па упреше леђима. Кола се накренуше.
кола зашкрипаше, бичеви фијукнуше... Али коњи из једних кола ни да крену. — Испрежи, брже испрежи! — наређује Лука. — Претурај кола у реку! Пешаци поскидаше пушке, па упреше леђима. Кола се накренуше.
Затим тресак низ камене литице. А река гута... Заповест се мора извршити, ма све пропало. Већ је последњи час. — Испрежи! Тр-р-рас. Сад већ иде брже. Што промакне кроз Лукине руке, дочекује капетан Душан.