Употреба речи испрља у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Завуче се у сењак и ћути. И не одазива се. Вукашину претури вечеру, подмукло га гурне у бару и испрља му ново одело. Њему сам увек лепше куповао. То је мој грех. Увек сам га издвајао, а сâмо дрво убије ветар.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ЖИКА: Па хоће ваљда да макне? МИЛИСАВ: Неће, али навуче, па кад испрља, опет остави, а ја плаћам прање. А кад навуче нешто, не скида по месец дана. Ето и сад, дохватио ми нове новцате гаће.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

мешавина сна и јаве, зар се неће, мој боже, твоје врховно дело — душа, та крвожедна курва, прокрасти и овде да испрља ове блескове, невине, анђеоске трептаје, појање васељене, хоће ли чупава, зељава кучка са пеном на искеженим зубима

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности