Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Среја се окрете и дочека га. Сподбише један другог и сташе се вући по авлији. Чељад истрча и удари у дреку. Њих два носе се као бесни — не да се Милун, не да се Среја. У том рвању догураше се до амбара.
« Таман разговор и шала у највећи јек, док ето ти момка трчи као без душе озго к механи. Смотри га ћир Трпко, па истрча на врата и још чак одовуд узвикну: — Шта је, бре! а? — Врлике! — Шта кажеш? — Ни'една врлика немат на чајир!
Има ли кога дома? — Има, има! — одазва се Срећко, кућни старешина, праунук Мирјанин, и истрча из куће. — Јеси рад гостима, Срећко? — упита чича Мирко. — Добрим у свако доба! — одговори Срећко идући им на сусрет.
— одазва се неки момчић из куће. — Идиде доле с кумом на ливаду. Ухвати вранца, па му подај нек води. Момчић истрча из куће, па оде напред у ливаду. — Е да идем и ја, куме! — рече Пурко. — Ваља ми похитати кући да ме људи не чекају.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Старац је лежао непомично. — Заврзан се наже нада њ. — Шта је? — упита Јовица. — Још дише... У тај мах Станко истрча из хана. — Где је, где је? — Ево га! — рече Заврзан. Станко паде по старини.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече она. Али то не беше више глас, ни шапут, већ нешто налик на ропац. Он скопа оне новце и управо истрча из собе. Моја мати клону крај ковчега и обнесвести се. Сестра врисну. Ја скочих из постеље. И Ђокица скочи.
А овамо држава... Слушајте!... Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама. Благоје истрча наврат-нанос напоље. Мало после врати се покуњен: — Мора бити да је неко вабио вашке.
Звони! Јелте да звони? Да платим! Он опет истрча напоље, али кад се врати, на његову лицу беше нестало нестрпљења, и глупа веселост леваше из очију на које, по изразу
И Благоје се трже: — Нећеш, бре! — рече он и као да поново повуче уздице и поново заспа. Капетан истрча напоље у свеже јутро. Једва је дисао. Неисказан страх владаше њиме. Он утрк дотрча до станичне лађе.
У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?
Поп приђе кревету и пипаше по њему да пробуди Мару, али кревет бјеше празан. Он истрча напоље. Већ се бјеше прикупило нешто сељака. Некакав страх бјеше обузео попа, да се једва држаше на ногама.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па извол’те, извол’те. Роксо! Глишо, та ди сте се завукли врагу!? — раздера се домаћин, и устумара по авлији. Утом истрча и Глиша и Рокса, и почеше скидати с кола. — Е, е, баш ми је мило — вели домаћин. — Дакле тек сутра путујете.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она поцрвене, кад чу шта се говори о њој, па истрча. Исакович погледа за девојчетом и виде да је лепа, и у ногама. А госпожа Божич му је ухватила поглед и узвикну,
Одмах затим, Павле зацупка, не рече ни речи Божички, него јој само пољуби руку и истрча из трпезарије. Свеће су гореле у канделабрима, дуж ходника, а једна шандала, са упаљеном свећом, горела је, и испред
Исакович затим истрча на друга врата из предсобља, у неку уску галерију, која је, из ходника, водила на терасу. У тој галерији, у нишама
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Отац се отима, виче: „Лопови, ватра!” Шегрт истрча на стражња врата, па у горњи кат, да зове Шамику. — Старог господара доле вешају, помагајте!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Димитријо! — викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава. Али он само ману руком и истрча... Виде кола на коју страну одоше па се пусти за њима. И настаде трка.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Отац како га угледа, далеко истрча преда њ говорећи: — Где си, сине, за бога! А син му одговори: — Учио сам занат. Иза тога прође неко време и дође
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Над нама свитнуше шрапнели и прилегосмо... Поред нас истрча војник, ордонанс. — Где је штаб пешачког пука? — питао је усплахирено. — Ето... сигурно ту!
На прагу куће сунча се мачак. Посилни наредников истрча из куће, поздрави нас и прихвати коње. — Где је наредник? — запита осорљиво Александар. — Ето... ту је...
— Да видите само... посилни, носи ову чорбу! Дакле... уђем. Кад се тек отворише врата, и из једне собе истрча једна омалена, сува, сва рашчупана и раскопчана, па ће тек: „Ју!“ — Знате, стиди се женска.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чим полицајац уђе у школу, Стојан истрча напоље. Гојко остаде сам у топлој загушљивој соби, гледајући несвесно у дугачке пукотине, које су се отегле по тавану
Он погледа унезверена Гојка са оним простим искреним саучешћем и махну главом ка вратима. Гојко истрча, али се после неколико секунада врати, искривљених вилица, страшних, разрогачених очију...
Мало затим дојурише у бесној трци два добра коња са санкама, и стадоше пред школским вратницама. Стојан истрча да отвори вратнице и види те изненадне госте, кад из саоница искочи писар и прође поред уплашенога чиче, машући својом
Јеси видео ко је Пера писар!... И ти, смраду један... И опет се издиже камџија, али Гојко једним брзим скоком истрча из школе и удари се из све снаге о нешто црно, меко...
оно се одједном претури и јаукну, а он се сети да је то био Стојан, прислушкивао, па га прескочи и истрча из школе, Љубица стајаше на вратима учионице дрхћући, сва пренеражена. Стојан се дизаше, стењући: — Еј, братићу јадни.
обојица страдасмо!... Ја зле напасти, мајко моја !... Писар, како се био залетео за Гојком, истрча у ходник и видевши Љубицу, стаде пред њом, дрхћући сав од љутине.
Гојко истрча из дворишта и стаде пред вратницама... Беше сав у јакој ватри, једнако га нешто вуче земљи, не може већ да се држи на
— Хо, људи!... дрекну он из свег гласа, не даду ми одмора ни у мојој кући!... па готово истрча у другу собу, закључа се тамо и леже. Љубица је дуго премишљала шта да ради. Како би било да окрене други начин?
А доле на поду бели се онакажено, слабо лице, из уста тече крв... — Братићу!... Браћо!... Помоћ!... дрекну он и истрча на сокак, вичући по селу из свега гласа. А сунце трепери и блиста се...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Зар истина? — истрча неко с питањем. — Хм, да видим... тек нек се и он уплаши. — Е, ваљано! Па шта му још каза? — и ту Митар крупно
Уђох унутра. Тишина кô у гробу, а моји кораци одјекиваху под високим сводовима као громови. Истрча преда ме један веома укусно одевен господин. — Лакше, лакше за име божје! викну ми он.
више од мене. Само да сам уз њу! ...« Наместише деверу бео везен јаглук. Поведоше младу из одаје. Дете истрча на двориште... Опет журба, сновање, намештање, поздрави, пољупци ... — Напред, сватови! А мало маченце заборавили...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Они се још једнако тамо препиру. Боже, боже, кад ти сад наш ћата истрча иза келнераја, сав разбарушен, са раширеним рукама, па стаде насред кафане и поче да декламује »Луду«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви. Истрча црквењак: „Бог те убио! Тако матор, а полудио!
онда, кад се све муње Распадоше у светло труње И мрак се смекша ко плиш, Из дуге напетости и грча У поноћ спарну истрча Новорођени миш. ШТА РАДИ МИШ ПО КИШИ Сручи се пљусак иза куће, И небо пусти киши на вољу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
— Магдо! — понова је зовну мати. — Чујем, снашке! — Истрча Магда, а већ јој биле умрљане руке и засукани рукави од судова што их почела да пере.
У том Магда истрча из кујне и полете капији. На капији, поштапајући се и вођен дечком, појави се стари „деда“, свештеник Риста.
Мати брзо, сва радосна што их он никако не оставља, никако не заборавља да прво њих не посети, сиђе и истрча преда њ. — Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо!
Како си ми, Тодоро? Шта ми радиш, Тодоро? И Софка истрча, и она обрадована његовим доласком пољуби га у руку. И он, окружен њима, поче да се пење и да се нећка: — Ама не могу
— Ко је? Ко је? — чу како овај виче трчећи и заклањајући свећу, да му се не угаси. Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито: — Ја!
Кришом Магду замоли да му доведе коња. Само га Софка опази. Истрча за њим. — Куда, тато? Марко се зарадова услед те њене пажње а и уплаши, да се због тога други горе не пробуде.
И тамо у кујни, да ли од радости, среће, или ко зна због чега, бризну у плач. Арса међутим истрча да широм отвори капију И да тамо на њој дочека новог пријатеља.
Она остави Софку и потрча. Али испред ње већ истрча Арса. Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић.
Али испред ње већ истрча Арса. Знао је да ће се она тамо око отварања сандука збунити и задоцнити, зато истрча испред ње и узе од ње кључић. И заиста, док она стиже до куће, он већ отуда изнесе један ћемер.
Али из тога је истрже свекрва. Она истрча испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати: — О, пријатељу,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Стари се снеби најприје те прекиде посао; па забобоња нешто и истрча вукући по патосу дугачку трску. Пред вратима раскорачи се, па стаде махати главом готово с рамена на раме.
За неколико није се могао одвојити од огледала, па се трже те истрча и уз трећи низ скала, у неку пространу дворану. Дјевојка трчаше к њему раширенијех руку те се загрлише и привише једно
Слуга, на то, отвори неку тезу, из које истрча по авлији читава јата и крда паунова, фараунака, чуднијех некијех кокошију и интуша, па бијелијех зечева, вижлади,
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ВИЛОТИЈЕВИЋ: Седите ви, само ја нешто да питам. (Прилази Иконији) Ко вам је ова што истрча? ИКОНИЈА: Која ће бити, Госпава! ВИЛОТИЈЕВИЋ: Требало је прво допере руке. ИКОНИЈА: Шта?
Ко је тај? ЦМИЉА: Неки суповац! ИКОНИЈА: Зашта га терети? ЦМИЉА: Откуд знам! ИКОНИЈА: Како иако истрча соном ногом? (Споља, нагло, шкрипа кочница, тресак, затим тишина. Све три жене стоје као скамењене.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— А ди је оно?... Знаш? — пак нагну шаком пут уста да га подсјети на пиће. На то Лис откаса сам к подруму, а Бујас истрча као вјеверица уза љестве, пак узјаха на зид и стаде се обувати.
Али, кад домало дође Шкељо да јави е се превозе колонаш (пандури који у оно вријеме гоњаху хајдуке), Бакоња истрча пред манастир, гдје већ бијаху искупљени сви фратри, ђаци и слуге. Око двадесет колонаша долажаху од воза.
Бакоња скочи, па, мислећи да су лупежи код стрица, истрча на тријем и поче викати. Сви фратри и ђаци дотрчаше. — Шта је? — пита Срдар. — Не знам. Може бити да је велико зло.
Барица искочи из куће. Обоје му се објесише о врат и засуше поздравима и питањима. Барица истрча пред двориште, па ста дозивати Рока, а да и други чују весели глас додаваше: — Брзо, брзо, амока-а-а!
улици, гдје, према опалту, окрете коњем два-три пута и учини да се пропне, тако да се свијет разбјежао, а дуванџика истрча пред врата сва блиједа. Бакоња, смијући се, скиде капу према њој, па одлети у сав трк.
Њега Бакоња сад први пут видје изближе, и по лицу познаде да је глуп. Кад Маша опази Бакоњу пред вратима, истрча смијући се и ухвати га за руку. — А ти ли си? А дошâ си? А зашто ми се ниси казâ онога пута, и зашто онако побиже?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Лепе песме певаће вам мајка, а Турци ће опет као пшеницу да газе Србију... Из сокака с подигнутом секиром истрча сељанка, лице јој се завезало у чвор и стисло у потковице вилица, па без речи јурну на војнике, ови се распршташе,
Води ме у апсу! Кад Аћим залупи врата за собом, капетан, збуњен и неодлучан, истрча у ходник и викну: — Не води га! Пусти га нек иде куд му је воља. Аћим сâм, погнуте главе, журно пређе преко пијаце.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— То галебови криче, спавај! — дечак додаде старцу воде и истрча из куће. Изнад потамнелога мора расла је беличаста светлост праскозорја. Крици се више нису чули.
Можда би малог, заиста, требало послати у просјаке?« Као да наслути њену мисао, дечак пребледе и истрча из куће. Три дана су га тражили, а четвртог стаде пред мајку, сав у модрицама, и рече: — Једнога дана резбарићу боље
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ђурица истрча напред, приђе руци поповој, па оде Обраду клисару, те узе од нега велику меденицу, која је, док није црква набавила
неко са једном обувеном а једном босом ногом, неко ђипио право с кревета, па онако необучен умешао се у гомилу. Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама.
Подиже пушку и таман да је пружи, а у кући се опет зачу врисак. Из куће истрча Ђорђев најмлађи синчић, сав крвав, а за њим трчи Сремац са голим ножем. Дете трчи право оцу, вриштећи из свега гласа.
— Будан је... нешто шушка, јамачно се спрема... У исти мах зачу се неки узвик споља. Митар истрча из куће, довикнувши оној двојици: — Пазите! Жена се пробуди, за њом и деца...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А онај покрај мене заби лице у земљу, и поче сав да се тресе. Неко јечи: „Јаој, браћо!“ Један побауљке истрча испред мене. Померио сам се и ја, одгурнувши онај камен испред себе. Граната удари позади и земља ме засу.
— Донеси још два литра вина... — Шта!... За нас оволико само два литра вина. Пет! — грмну Бора. Војник истрча. — Хуууј! — уздише гласно Радослав и брише зној са чела. — Боро, друже, послушај ме... врати ове војнике.
Иако је њена рука била у кожној рукавици, осетио сам колико је мала и топла. Повукао сам је снажно да она готово истрча и наше се груди додирнуше. Запахнуо ме је пријатан мирис. Удахнуо сам дубоко.
Ћипико, Иво - Пауци
А да, што би они без нас? Пусти крају, биће њима још посла... —Ради како знаш, али мога не пуштам! — истрча се Илија. — Не пуштам ни паре! —Ха, разумијем, зато малоприје удари у питоме бесједе... 'Вала ти, брате!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред батеријом сам... Преда ме истрча батеријски наредник исколачених очију и гологлав. — Где ћеш? Назад, наредниче! — викнем што могу јаче.
Остали се поучише мојим искуством. Потпоручник Драгиша ухвати коња за ђеш, па истрча напоредо са њим. Ордонанс беше још сналажљивији. Пусти коња напред, а он му се ухвати за реп, те га коњ извуче.
Коњ уздигао главу, исколачио очи, очајно се бори, али се примаче обали. Нагази на чврсту земљу, те журно истрча. Сад је Војник опет пренео један крај конопца. Да се не би много задржавали, војници су везивали по четири коња.
Она као да опази, јер познаје добро људе. Онда скочи хитро са кревета и дохвати хаљину. Ја за њом, али она истрча из собе. Остао сам сâм, па ме, људи, спопаде неки бес. Сав сам цептао.
Али војници ми непознати. Нисам имао времена за разговор, већ запитах: — Где је батерија? Преда ме истрча један војник у шлему, препланула лица, који ме ослови с детињском радошћу: — Добар дан, господине потпоручниче.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читав дан и сву ноћ се дечак смешио, а када зора закуца на прозор и сан превари рибара Луку — истрча Маријан на обалу и загледа се у пругу месечине на води. Ко зна колико је тако гледао?
— рече Смрт, али је мајка и не чу. Све тањи бивао је измучени дах детета. Мора му наћи лека. Слепа и без косе истрча она на улицу, стискајући сина уза се, молећи сваког кога је срела да јој Варалицу нађе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Није ово дилбер Иконија, већ је ово Новаковић Грујо!“ Па потрже пињал од појаса, закла пашу на бијелој кули, па истрча кули на пенџере, те опали двије даницкиње, хабер даде у своју дружину.