Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
постаје оштар, очи су му сиве и ледене, гледају ме право и ја не знам куд да се денем, као да стојим гола сред исцерене гомиле.
„Пази гељо, да не прђакнеш наниже.“ Морао сам да видим тог безобразника. Сударим се са четири исцерене меснате њушке. „Гледајте своја посла.“ Могао сам да будем оштрији.
ноћна тама, мекана и топла као материна утроба, раствориће се и наједном ће блеснути светлост да би осветлила исцерене њушке, ужутеле и поцрнеле зубе, крваве очи.