Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Како Мус-ага изађе из шаранпова, а ми сви у град, пак са Шапчанима лепо пазаримо и поздрављамо се, и спа̓ију спа̓ијом, ефендију ефендијом зовемо, какогоде први̓ година, пак опет на наше квартире, и да спремамо да војску кућама
) Та је краљица имала два сина у војсци, и тога са̓ију пропусте, и књигу однесе њи̓овој матери краљици. Кад уђе у одају (у собу) где краљица седи, да јој књигу и каже
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Па кад вас нема код нас, ето нас код вас; па сад било вам право не било! — Ију, господин-Спиро, шта вам то сада пада на памет!
као оно без мириса дућанско цвеће према миомирном натуралном и природном цвећу из баште или перивоја. — Ију! — кликну Меланија. — Ала ви то лепо сравњавате, само кад би то била истина!
Коњи се згрануше па све упропнице скачу, а женскадија цичи и подвикује од силна беса »Ију-ју-ју-ју!« Било је и превртања и испадања из кола.
одговара подскочицом: Ја сам мала, не знам ништа, Метите ме код огњишта, Ди кувари ватру пире, А на мене русе шире! Ију-ју, ију-ју!
Ију-ју, ију-ју! Игра коло, звецкају сабље хуланера Рушњака и дукати на врату паорских девојака, а цицане паорске сукње све се
Африка
су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
СПАСОЈЕ: Знаш ли ти, бога ти, шта се о теби шапуће? АГНИЈА: Ију! СПАСОЈЕ: Ако ти не знаш, ја знам и ја никад нисам дошао да ти кажем то што се шапуће о теби, па немој ни ти мени
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Вечери исте гозба је била, мало се таквих видело ствари, у млину древном ију и пију мачак и Жућа, дедица стари. . . Да нас је тамо нанела срећа, не би нам празна остала врећа.
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
Тридесет година се сушио у општинској архиви, изгледа као изгладнела стеница кад измили из старе фасцикуле. ГИНА: Ију!
САРКА: Ију, а ко би га грдио? АГАТОН: Па већ нашло би се ко би, а зато је он, видиш, тако и удесио. Кô вели: чекај да ја то
ГИНА (преплашено цикне, стави одмах кутију за леђа и наслони се на зид на кутију да би могла ослободити руке): Ију! Ију!... САРКА: Шта ти је, море? ГИНА (ужасно узбуђена): Ју, тако сам се препала!
ГИНА (преплашено цикне, стави одмах кутију за леђа и наслони се на зид на кутију да би могла ослободити руке): Ију! Ију!... САРКА: Шта ти је, море? ГИНА (ужасно узбуђена): Ју, тако сам се препала!
ГИНА: Биће, веруј, биће сервис, кад ти тако кажеш. САРКА (отвори кутију): Па сервис, дабоме! ГИНА: Ију, ију, ију, ко би то рекао? САРКА: Ама, шта: ко би рекао? ГИНА: Па то; ја сам мислила кутија.
ГИНА: Биће, веруј, биће сервис, кад ти тако кажеш. САРКА (отвори кутију): Па сервис, дабоме! ГИНА: Ију, ију, ију, ко би то рекао? САРКА: Ама, шта: ко би рекао? ГИНА: Па то; ја сам мислила кутија.
ГИНА: Биће, веруј, биће сервис, кад ти тако кажеш. САРКА (отвори кутију): Па сервис, дабоме! ГИНА: Ију, ију, ију, ко би то рекао? САРКА: Ама, шта: ко би рекао? ГИНА: Па то; ја сам мислила кутија.
Она пребледи, престрави се, збуни се, узврда се и цикне.) Ију, ију, ију! СИМКА: Шта ти би, жено? АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка?
Она пребледи, престрави се, збуни се, узврда се и цикне.) Ију, ију, ију! СИМКА: Шта ти би, жено? АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка?
Она пребледи, престрави се, збуни се, узврда се и цикне.) Ију, ију, ију! СИМКА: Шта ти би, жено? АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка?
АГАТОН: Ја ти говорим о ономе будилнику што си га узела из наше собе. САРКА: Ију! СИМКА: Боже мој, ко ће као бог! А ја кажем јутрос Агатону: навиј, бога ти, тај будилник да га чујемо како звони.
Могу да нас најуре ако смо се бесправно уселили у кућу. СИМКА: Тетка нам прети да ће нас полицијом избацити. ВИДА: Ију, благо нама! Ама, зар ми, фамилија, па да немамо права?
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
ЈЕВРЕМ: Па сад. овога часа. Ено их тамо у соби кувају... СПИРИНИЦА: Ију, а ви мене овде држите читав сат. Што не говориш, забога? (Одјури.) XX ЈЕВРЕМ, СПИРА ЈЕВРЕМ: Што не иде, не иде!
за зета! ЈЕВРЕМ: За зета? А како си, бре, смео за њега да гласаш? МЛАДЕН: Па... молила ме госпођица... СПИРИНИЦА: Ију! СПИРА: Ти да ћутиш! СПИРИНИЦА: Па казала сам само: ију! СПИРА: Немој ни „ију” да кажеш!
МЛАДЕН: Па... молила ме госпођица... СПИРИНИЦА: Ију! СПИРА: Ти да ћутиш! СПИРИНИЦА: Па казала сам само: ију! СПИРА: Немој ни „ију” да кажеш! СПИРИНИЦА: Па не могу ја зачепити уста! ПАВКА: Ето, ето, Јевреме, шта си направио!
молила ме госпођица... СПИРИНИЦА: Ију! СПИРА: Ти да ћутиш! СПИРИНИЦА: Па казала сам само: ију! СПИРА: Немој ни „ију” да кажеш! СПИРИНИЦА: Па не могу ја зачепити уста! ПАВКА: Ето, ето, Јевреме, шта си направио!
(Оде.) ВИИ ПРЕЂАШЊИ, без МЛАДЕНА ЈЕВРЕМ (Павки): Јеси ли чула сад твојим рођеним ушима? ПАВКА: Чула! СПИРИНИЦА: Ију, рођена ћерка па да гласа противу оца. То да сам прочитала у новинама па не бих веровала!
Ја не памтим све, ал' знам да отац неће бити изабран. СПИРИНИЦА: Ију, па онда? СПИРА: Ама, ћути ти! Па добро, шта ће онда бити?
СПИРИНИЦА: Ето ти сад, како да ти нисам казала? СПИРА: Напротив, ја сам теби казао... СПИРИНИЦА: Ију, сад ће испасти као да је он мени казао... СПИРА: Па зар не памтиш јутрос кад сам ти рекао...
ПАВКА (Спириници): Чујеш ли је, молим те? СПИРИНИЦА: А што! Ако ћеш по чем, дете има право. ПАВКА (пренеражено): Ију! Помери се, сестро! СПИРИНИЦА: Није него, зато што Јеврем хоће да буде посланик — да дете пропусти своју срећу.
ДАНИЦА: Тако, јер неће бити изабран. СПИРИНИЦА: И Спира је отишао да гласа против њега. ПАВКА: Шта кажеш? Ију, шта је вама, побогу! Окрете се свет тумбе!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Женићемо медведа, Е па шта, е па шта! Крај голема језера, Јесте да, јесте да! Зêц коло водио, Ију-ју, ију-ју! Ћуран барјак носио, Пућ-пурућ, Пућ-пурућ! Беле гуске играле, Трапа-трап, трапа-трап!
Женићемо медведа, Е па шта, е па шта! Крај голема језера, Јесте да, јесте да! Зêц коло водио, Ију-ју, ију-ју! Ћуран барјак носио, Пућ-пурућ, Пућ-пурућ! Беле гуске играле, Трапа-трап, трапа-трап!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Пред очима му затрепери, а у ушима зазује. Он ослухну. Стубови почеше, заиста, да говоре. „Ију-ју, ију-ју!“, закликташе они у глас, „васкрсли смо из рушевина антике“. Коперник се ухвати за чело.
Пред очима му затрепери, а у ушима зазује. Он ослухну. Стубови почеше, заиста, да говоре. „Ију-ју, ију-ју!“, закликташе они у глас, „васкрсли смо из рушевина антике“. Коперник се ухвати за чело.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
АНКА (улази за њим и носи књиге и капу). ЖИВКА: Ију, црни синко, ти си се опет тукао? РАКА: Нисам! АНКА: Јесте, јесте, тукао се!
АНКА (остави књиге на сто): Ето је и руку раскрвавио. ЖИВКА: Ију!... (Шчепа му руку коју је увезао марамом.) Несречниће један, битанго! (Анки.) Донеси воду да се испере. (Анка одлази.
Цркох од радозналости! Рако! Рако! XИ ПРЕЂАШЊИ, МОМАК из МИНИСТАРСТВА МОМАК: Добар дан, госпођо! ЖИВКА (претрне): Ију! Добар дан! МОМАК: Молим лепо, послао ме је господин да му дате његов цилиндер. ЖИВКА: Цилиндер?...
АНКА: Зашто не, госпођо! А какву услугу? ЖИВКА: Па то... да натрчи мој зет на вас. АНКА: Ију!... ЖИВКА: Ама, оставите ви „ију”, него реците ми може ли то да буде?
А какву услугу? ЖИВКА: Па то... да натрчи мој зет на вас. АНКА: Ију!... ЖИВКА: Ама, оставите ви „ију”, него реците ми може ли то да буде? АНКА: Али, забога, госпођо, откуд ја, нисам ја таква.
ЧЕДА (излази. Он је обукао црно свечано одело, на рукама му рукавице и на глави цилиндер). АНКА: Ију, а што сте се ви тако лепо обукли? ЧЕДА: Због вас, Анка. То је моје свадбено одело. АНКА: Е, то ми је мило.
Отворите слободно, отворите: није то мени ништа непознато; добијала сам и ја таква писма. ЖИВКА: Ију, шта ви мислите? НАТА: Па де, де – што се сад правите... Учили сте и ви бриџ, нисам само ја...
Петровић, Растко - АФРИКА
су им научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
научени од белих жена кад оговарају; изгледа као да играју какав Стеријин комад; ударају се рукама, узвикујући: „Ију, ију, шта кажете!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
су да се пресели, јер није имô чељади да обрађују зиратну земљу, а то је штета, рекоше му доље у суду, и за спа'ију и за царевину. Велика је снага чељади у Мије била, па све обамрије и у 'вој пошљедњој буни изгину.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ију! Какво је то питање? — згранула се намирисана удовица. — Па мама каже да си ти матора као Прокина кобила. Тако исто о
да је за мене то била сјајна сатисфакција и необично задовољство када сам затим из друге собе слушао очајне вриске: „Ију! Ију! Ију!“ па затим објашњења и извињења и, најзад, падање у несвест оне тетке што је цело после подне шарала торту.
је за мене то била сјајна сатисфакција и необично задовољство када сам затим из друге собе слушао очајне вриске: „Ију! Ију! Ију!“ па затим објашњења и извињења и, најзад, падање у несвест оне тетке што је цело после подне шарала торту.
Ију! Ију!“ па затим објашњења и извињења и, најзад, падање у несвест оне тетке што је цело после подне шарала торту.
и ту прота прекиде своје тако срећно упоређење, јер све три парке, Клота, Хезис и Атропа, повикаше једногласно: „ију!“ пре но што је човек могао н завршити мисао.
Практикант, пролазећи улицом, пришао је мени, помиловао ме је и рекао: — Како је слатко ово дете, је л' то ваше? — Ију! — цикнула је служавка — откуд бих ја могла имати дете кад нисам ни удата!
Највише су се у мојој кући згранули и почели узвикивати: „Ију ију, ију!“ Ти узвици нису значили дивљење, већ пре једну пренераженост, као кад бих, рецимо, разбио велико огледало у
Највише су се у мојој кући згранули и почели узвикивати: „Ију ију, ију!“ Ти узвици нису значили дивљење, већ пре једну пренераженост, као кад бих, рецимо, разбио велико огледало у сали.
Највише су се у мојој кући згранули и почели узвикивати: „Ију ију, ију!“ Ти узвици нису значили дивљење, већ пре једну пренераженост, као кад бих, рецимо, разбио велико огледало у сали.
— узвикивале су све три тетке у један глас. — Што да не напишем, кад је истина? — бранио сам се ја. — Ију, а откуд ти знаш да је то истина? — Па ви сте то говорили.
— Па ви сте то говорили. — Али забога, дете, оно што ми говоримо не мора бити истина! — брани се средња тетка. — Ију, ију! Сад ће још изаћи да смо му ми казали да напише песму!
— Али забога, дете, оно што ми говоримо не мора бити истина! — брани се средња тетка. — Ију, ију! Сад ће још изаћи да смо му ми казали да напише песму!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
У цркви су службу савршили, изљегоше из бијеле цркве, у столове пред цркву сједнули, шећер ију, а ракију пију. Марко узе књиге староставне, књиге гледа, а говори Марко: „А мој бабо, Вукашине краљу, мало л' ти је
— изићи измашити — избацити измијенити — заменити: Да ти стару измијени мајку изубаха — изненада ијед — гнев ију — једу индат — помоћ инокосан — усамљен интови — в. хинтови инџијели — свете књиге (Коран) инџил — в.