Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Можда се и Нића за то спремао, зато се и он извали на прву клупу, покри се кабаницом, и поче по свом обичају да броји звезде на небу (да би пре заспао); изброја седам осам звезда, па захрка јуначки и тај
Матавуљ, Симо - УСКОК
Пијеро, сух старчић, с власуљом и тророгљастим шеширом на глави, огрнут млетачком кабаницом, набадаше танким ногама, на којима бјеху затегнуте свилене, бијеле бјечве до кољена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Обикло је, ваљда, било да тако чини, у таквим приликама. Солдат се снебио од чуда, па се повуче у нугао и покри кабаницом по глави.
„Добар вече!“ рече први, омален окошт, црн као гавран. Онај за њим бјеше висок, бјелопутаст, загрнут војничком кабаницом иако бјеше врућина. Овај потоњи не назва, но прстима дотаче капицу. „Добра ви срећа!
Ћипико, Иво - Приповетке
Прегледаће колибу и говеда. — Чувај ми дјецу! — прикричи Илија жени с кућнога прага и, загрнувши се пространом кабаницом и покрвши њоме главу, изиђе из куће.
Па провирује на одшкринута врата и видевши да је Илија из куће загрнут кабаницом изашао и замакао између кућа, изиђе напоље. Пажљиво протежући се и оклевајући попође путем.
Једнога понедељка јутром упутшие се њих двоје на позив суда у варош. Он се огрнуо кабаницом и покрио њоме главу, таман као онога јутра кад се причинио да ће у планину, а Цвета иде за њим узастопце.
дуга је ноћ... Деца, скупивши се једно уз друго у рпу, леже покривени по глави кабаницом, не мичу се и дахћу да једно друго загреје. А стара, пошто све испи, леже. А он седи још и гледа у голо огњиште.
Окретан, гибак, усрнуо би у њену чобанску кабаницу, повалио је у трен ока и силом покрио кабаницом себе и њу, и тако лежећ, нагло дахћућ прама њеним образима, дуго би стајао и јарио се, слушајући њено заморно дисање.
Ћипико, Иво - Пауци
А док се сутон спустио, показа се мјесец у ведрини. Раде, заогрнут својом новом кабаницом, што још меком испраном вуном мирише, ногоступом иде ка сеоскоме бунару. Миран је.
И цура долази, као и он заогрнута својом новом, цурском кабаницом коју Ради у прћију носи. — Божице! — јави се Раде и, ухвативши је за руку, поведе је за собом.
Божица се слеже, сребрени ђердан с ње звекће, а Раде, улазећи за њом, вели јој: — Под мојом новом кабаницом биће нам, вала, ноћас љепше и пространије него у кући... ...
Ждрале и Крило надимак им је у селу. Нико лежи уз ватру, под кабаницом. Над њим стоји јунац. Нешто је болешљив, жао га Илији, јер га већ хвата у плуг, па га је привео к ватри.
пута клечи, с прислоњеном главом на пуној мјешини, згрбљен човјек, као да се пред олтаром моли; глава му покривена кабаницом, а њени скути натрпани салеђеним снијегом.
И, дошавши, поредаше се око мрца и гледају у његов замрзао живот, покривен топлом, вуненом кабаницом. Неко се сјети, па скрши неколико сухих грана са замрзлих голих дрвета поред пута и — наложи.
Чељад се окупи око ватре. Старјешина, заогрнут кабаницом и с омотаним пешкиром око главе, вели Ради: —Узми, болан, своју кабаницу са оца, огрни се њоме: њега већ нико не
Диже се и пође к огњишту. Отпрета ватру и угарцима испири је и наложи. Па леже уз дјецу, што су обгрљена под кабаницом уз баку лежала. Раде даље премишљаше ...
Раде, заогрнут кабаницом, гонећи пред собом краву, упути се низа село. Жена с врата гледа за њим: жао јој краве, али не рече ни цигле ријечи.
За њом дотрча дјечак, огрнут кабаницом. У шуму пада слапа над млиницама и у заваљалој јужини губе се њихове ријечи: не може да их разабере, а желео би знати
А ко зна и је ли његово? И дуго учини му се као да гледа пред собом оно дијете, заогрнуто дјетињом кабаницом, како скаче по његовој ораници... И дођу му на памет његова дјеца... —Али — трже се, — о чему ја сада премишљам?
сувотни смо остали, Раде, као нигда! Раде се упрти и прије но ће из куће изићи, погледа на дјецу што обгрљена под кабаницом спавају; млађе је одгрнуто. Раде сагне се и једним крајем кабанице покри малога Иву, и изиђе. —Збогом!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затим га свукоше и огрнуше скрлетном кабаницом. Потом сплетоше круну од трња, ставише му је на главу а у десницу му ставише трску.
Огрнуше га скрлетном кабаницом па оплетоше трнову круну и овом га окрунише. Тада га почеше поздрављати: 'Здраво краљу јеврејски.
Затим војници оплетоше круну од трња, ставише му је на главу и огрнуше га скрлетном кабаницом. Потом су долазили к њему и говорили: 'Здраво, краљу јеврејски.' И још су га ударали по образима.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А онда, скачући с бусена на бусен, низбрдо, Искрсну он огрнут преврнутом кабаницом, Као месечина, скачући низ брегове, Звезда, што се са неба самих скотрљала.
Младић, без нарочитих мисли, без чуда, Просто напросто, младић огрнут кабаницом. Само глава тамна, од сунца препланула, Само очи, ноћи и ветру отворене. ”Зовем се Селим. Родио се у Босни.
“ Тако говори један младић, огрнут ноћју и кабаницом, Под планинском вејавицом, Под небом оштрим, тамним, хладним, Котрљајући се за овцама низ брегове, Незнатан, бедан,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Говори му Милош Војиновић: „Сједи, царе, пак пиј рујно вино, не брини се мојом кабаницом! Ако буде срце у јунаку, кабаница неће ништа смести: којој овци своје руно смета, онђе није ни овце ни руна!