Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Осим сељака, ту су почесто свраћали на каву учитељ и два практиканта из среске куће. Истина, среска је кућа подалеко, за читаво по сата хода; али они пред вече,
Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!... А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!...
Пошто се већ сит навикао и попио чокањ ракије и каву, пође опет преко ливаде, поред Павића куће. Марица изишла у градину, па нешто копа.
Долази још селака — по један или по двојица. Механџија трчи тамо-амо, додаје каву, ракију, вино, ватру. Помоли се и учитељ, назва: »добар вече!« Сељаци одговорише.
Та то је глава шећера! — Јес̓, глава шећера! — То за каву ваљда? — Ја, за каву. — И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те? — Јес̓, то ће капетан градити.
Та то је глава шећера! — Јес̓, глава шећера! — То за каву ваљда? — Ја, за каву. — И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те? — Јес̓, то ће капетан градити.
Него већ... — Понеси, понеси деци, господине! — гракнуше остали. — Деца су, нека им засладе каву... — Па оно могу деци понети, али баш нисте требали то чинити; право да вам кажем, није ми по вољи.
Ђукиној пред канцеларијом и она торба са главом шећера, и што капетан сад, кад хода изјутра по канцеларији припијајући каву, шапуће неке бројеве и често се удуби у рачунање...
Чудо богами! Ето ја попих и каву, а нега нема!... Док сто ти Живадина, носи јеину под пазухом — живу. — Добро јутро, учо!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онда се врати у одају, наручи да му донесу каву, па, пуштајући густе димове, ствараше у оним колутима лепу слику... — Хајде, хајде, Црна Баро!... — смешкао се он.
Баш сам будала!... Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни... Дим се изви изнад његове главе... И он поче сркати каву... Није дуго чекао Милоша.
Потражи још једну каву; истресе лулу, па је онда напуни... Дим се изви изнад његове главе... И он поче сркати каву... Није дуго чекао Милоша. Ибро га је одмах нашао, јер је био код куће. Јавише му да је већ ту. — Нека дође амо...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Пио је врло мало, и то само вино. Ракију, и кад огледа за куповину, испљује, па накисели лице. Ни за каву није богзна како марио... Па шта је радио сву ноћ по механчинама? — питате ви. Несрећа, па то ти је!
Дођоше они, велим. Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака.
Стојан одмах уз огњиште, па пеци каву. Запалише четири свеће. Удари дим од дувана као из димњака. Пију каву, ћуте као Турци, само карта клизи, и чујеш како звечи дукат. То је била страшна ноћ!
— рече поп. — Мара још спава, а Иконија нам може испећи каву. Не рекох вам да је такав договор да кум Нинко вози Мару у Биоград и понесе владичино писмо куд треба.
Мара се слабо насмјехну: — У дуд и свуда! — Па замишљено настави: Чисто сам гладна овога ваздуха — Е, печем ја каву за тебе — рече Иконија — Знам ја, ти си се поварошанчила. Волиш ти бијелу каву! У то дође и поп из градине.
Волиш ти бијелу каву! У то дође и поп из градине. Његово светитељско лице бјеше опет узело земаљски облик, јер га радост бјеше обасјала;
Онај исти коме учитељ рече да је марва. Сједе поп с Маром за сто под орахом. Иконија донесе бијелу каву. Поп не скида с ње очију. — Шта си радила, сине, откад си устала? Мара узви обрвице.
Кад сам ушао, била је тужна, но чим ме угледа, промени се. Смејала је се. Насула ми је каву. Пресула преко шоље. Ја сам правио рђаве досетке и смејао се раскалашно. Одмах у 8 сахата одем у болницу.
Дон Карлос је остао с лајтнантом. После једно пет минута њих двојица одоше опет у општу собу да пију каву. Ја сам им поручио да мене не чекају.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
канцеларију и само зато је она дошла на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако погурен и врати се на прстима и натрашке пред врата. Ето ти оца.
зато је она дошла на овај свет: да прекрсти руке и са наћуљеним ушима чека кад онај изнутра наручи каву, па да ону каву однесе онако погурен и врати се на прстима и натрашке пред врата. Ето ти оца. А после оно друго: „Чувај образ, синко!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она је, у свему, имала мишљење супротно Трифуну. Очекујући да му жена дође на чатрњу, да попије каву, Трифун је ето све то превртао у сећању, нестрпљиво.
Најзад, на чатрњи, све је било спремно. Попиће ту каву, а кола већ чекају. Он ће њу да смести у кола, као и децу, и пољубиће је пред слугама, а ћерка капамаџије Гроздина
Они су били уобичајили, већ првих дана у браку, да сваки дан проведу, тако, уз каву, сат један, насамо. Тај час је само њима припадао. Ни деца нису пуштана родитељима, кад седну за каву.
Тај час је само њима припадао. Ни деца нису пуштана родитељима, кад седну за каву. Трифун и госпожа Кумрија хтели су, тако, да, бар једном дневно, припадају само једно другоме, својој љубави, својим
На тој чатрњи, на коју се излазило из одаје где је Трифун са женом спавао, они су се, целу ту годину, састајали на каву.
А није трпео да задоцне, кад му доносе каву. Кад се госпожа, најзад, после толиког чекања, појави, у клепет својих папуча и звекет својих ђердана и ђинђува на
Чекао је да слушкиња, која је била унела каву, ладолеж, оде. Али ни после, Трифун не рече ни речи. А ни госпожа Кумрија не рече му ни слово.
Муж и жена, после десет година брака, и љубави, седели су сад на троношцу, као глувонем и глувонема. Кад су попили каву, госпожа Кумрија погледа, испод ока, свога мужа, мрачно, као кроз громове и муњу.
Не осврћући се, она га је учтиво питала шта жели да му донесе, сутра, кад се буде пробудио – чуколад, каву, или шољу манделмилха? Има ли нека пресвлака да му се опере?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— На здравље, господин фишкал! — поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. — Једну каву, црну. Чамча му донесе каву. — Седите малко. Хоћете ли дати још који бал? — Још два. — Ноблбал?
— поздрави га Чамча, и с поштовањем позлаћену капицу скине. — Једну каву, црну. Чамча му донесе каву. — Седите малко. Хоћете ли дати још који бал? — Још два. — Ноблбал? — Не, прво пургербал. — А зашто не ноблбал?
Матавуљ, Симо - УСКОК
Код попа Марка нађе Јанко више реда и чистоте. Попадија Гојача скува му каву, те, иако бјеше зачињена медом, бјеше прва добра што је попи.
Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву. Кнез и Јанко попише каву, коју им зготови пристав. Сачекаше женске, али не хтједоше јести с њима, него пођоше ка Петровићима.
Милићевић, Вук - Беспуће
у чашу са кукурузом, док се из неког мрачног кута не појави једна трудна жена, обучена на брзу руку, која им свари каву.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти, аго, лулу пијем, А кураном каву гријем.
77. Ту ми попи каву црну, Поче играт билијара; Тад се малко кецу врну, Ту остави нешто пара; Испи две-три чаше рума, Па сад ето кући
И показа сву вештину, Затим оде да тумара Изван града низ ледину; Ту на ручак оде лаву, Затим назад ајд' у каву. 83. Узе каву па новине, Све пролети кано вијар, Па да боље време мине, Јуриш опет на билијар.
83. Узе каву па новине, Све пролети кано вијар, Па да боље време мине, Јуриш опет на билијар. А кад дође до шест сата, Осети
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Осиједи ме с кавом кад год ме види. Мора да је из фамилије каквог великог учкураша кад само на каву мисли? — Хеј, мој драги, па зарти нису казали?— уозбиљи се Милош. — Ко ће казати?
Москву исто као и Хитлер данас, и тамо надрљао, па се устобочи у мјесту и зачуђено гракну: —Пази, молим те, и сад ја каву да јој набављам, швалерки Наполеоновој! Нек упери, џиле, на Москву, па ће им обома бити вруће црне каве колико волиш.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Али ко би дошао, тај је био угошћен као код најбогатијег јер је она увек набављала најбољу каву и ракију за госте. Била је поносна, повучена.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Чим су они отален отишли, изајде и џомет из млина и оде у ону варош, униђе у једну каву, па стане питати: — Људи, што се ви патите 'вако за воду?
Везир заповиједи да се дозове одмах онај бербер. Кад је бербер дошô упита га везир: — Би ли ти продô ону твоју каву? Бербер рекне: — Бих за добре паре! Везир узме џомету каву и још га обдари.
Бербер рекне: — Бих за добре паре! Везир узме џомету каву и још га обдари. Џомет чим изађе из везирова конака упути се у ону кавицу.
Он леже и заспа. Кад сјутра дан освану, устаде путник, умије се и, по адету, отклања сабах. Пошто попи каву, замоли ханџију да му поврати аспру, говорећи му: — Баш ти лијепа хвала што си ми чувао досада аспру.
— Вала богу! Здраво је, али се богме доста мучи без ашлука. Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву. — А хоћеш ли ти опет натраг? Не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука.
кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе. А Турчин: — Па куд оде? Куд оде?
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
у подне тачно долази опет мирно својој кући и руча. После ручка попије каву, опере зубе и легне да спава. Кад се добро испава, грађанин се умије и иде у шетњу, па онда у механу и, кад дође време
И тако се појавише многи принципи и убеђења, и отвори се бурна дебата. Неки поменуше каву (они су у ужасној мањини), а један између њих извади сат, погледа и рече: — Три часа и пет минута!
Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу.
Ни ја сад не могу пити каву. Ја из принципа пијем каву само до три часа по подне, а после тога времена ни за живу главу.
За каву су гласала тројица (двојица за слатку, а један за горчију) и, најзад, један глас за меланж. Тај је и иначе, заборавих
(ту је био као коловођа онај особењак што пије меланж, „цукервасер”, шта ли беше, затим она тројица што су били за каву) и молим за наређење шта дале да предузмем у овако важним и судбоносним приликама по нашу земљу.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
“ примјети Озринић. У то посједаше и замукоше, јер Милица бјеше донијела ракију. У оно доба није се за каву ни чујало у овим крајевима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Наш кулаш! Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву! — казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук!
Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву! — казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук!
Наш кулаш! — гракће гавран у лету. Отићи ћу — чак, чак, чак, и доћи ћу — сад, сад, сад, док попијем — каву, каву, каву! — казује ћурка кад иде да снесе јаје. Попу рог! Попу рог! Попу рог! — гуче грлица. Сиј лук! Сиј лук! Сиј лук!
— па више пута изван куће — а везира почну љубити опет у скут и у руке, препуњају му чибук, и приносе у филџанима каву; али каве нема, него он присркује као да пије каву. МРЦА Мушки, ко је вјешт... направи (се) као мртвац...
опет у скут и у руке, препуњају му чибук, и приносе у филџанима каву; али каве нема, него он присркује као да пије каву. МРЦА Мушки, ко је вјешт... направи (се) као мртвац...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ — „Вала Богу! здраво је, али се Бог ме доста мучи без ашлука: нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву.“ — „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?
кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде? куд оде?
али варила, и наком неколико доба прође поп покрај њихове куће, а кнез га сврати у кућу молећи га, да причека док му каву учине. Почне се поп изговарати да нема времена а да се ноћ примиче, али залуду.
Почне се поп изговарати да нема времена а да се ноћ примиче, али залуду. Уљезе поп, а кнез жени: „Одмах каву пристави да се вари.“ Кнегиња настави пô пињате воде и сву каву у воду, онако не попржену.
Уљезе поп, а кнез жени: „Одмах каву пристави да се вари.“ Кнегиња настави пô пињате воде и сву каву у воду, онако не попржену.
“ — „Вала Богу! здраво је, али се Богме доста мучи без ашлука: Нема зашто да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву“. — „А оћеш ли ти опет натраг? не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?
кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују, да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана нити има чим да плати каву у друштву; те сам му ја дала оно новаца, што је било у твојој кеси, да му понесе.“ А Турчин: „Па куд оде? Куд оде?
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
СОФИЈА (служи га слатким и водом). ВЕЛА (сипа у шољу каву, прави цигару и меће је у муштиклу и приближује). СОФИЈА и ВЕЛА (односећи леген, ибрик, пешкир, силазе у кујну, из
ЈОВЧА (пали, пуши, и срче каву; окреће се жени): А ти... шта је? МАРИЈА (стојећи до зида, погнута): Ништа. ЈОВЧА Како синови, снахе?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Пошто посркаше каву, Балеган отвори врата. Први приступи ђакон Чимавица, те цјелива гвардијана у руку, рекавши: — На здравље вам младо
Живили! — Живили! — заграјаше млађи! — А шта је с Ловрићем? Је ли му ко каву понија? — запитаће гвардијан ђакона Чимавицу посред граје. Чимавица смигну раменима пак изађе.
Врата разврнута. Уљегоше сви заједно. Крава нема. — Ајме мени, нема их! — рече говедар. Дундак поче: „Дај ми каву с мликом!...“ — Нема млика, шјор!... „А зашто нема млика?...“ — Зато што су приковођани повели краве, шјор!...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Лакну му кад уђе у собу која га је увек чекала загрејана, боље осветљена, с топлом водом за каву. Споро откопчавајући гуњ, спусти се на миндерлук с модрим јастуком. — 3на се!
Отегнуте песме на месечини кад је пут раван а шуме из даљине силазе у поља. А одавде, кад је кућа близу, док се уз каву одмара у овој соби, све је сладуњави мирис Симкине ланене кошуље, коју она увек чисту облачи чекајући га да се врати с
Спуштених очију, а зрело и, у исти мах, младо се њишући у бедрима, Симка донесе каву, и тако, још брже, али као и пркосније, изиђе. Аћим не стиже да пита да ли је Ђорђе донео неку вест.
Она, сигурно, нешто зна чим ћути. Спусти се на миндерлук поред прозора, поче да срче каву, пуши и, наборана чела, вири кроз прозор.
које је позив среског капетана и суда довукао у чаршију, пензионере што почињу дан срчући код „Орача“ прву јутарњу каву.
Треба да пређе преко буњишта и снега црног од воде којом су прали џезве за каву, гледао је: „Орач“ је пресито, нагојено и лено бацао измет до самог прага широких и ниских врата и гурио се под кровом
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Но када ме госпођа Лавоазије запита да ли желим чај или каву, замислих се па јој, напослетку, рекох: „Енглези пију чај и каву, јер немају при руци ништа бољег.
када ме госпођа Лавоазије запита да ли желим чај или каву, замислих се па јој, напослетку, рекох: „Енглези пију чај и каву, јер немају при руци ништа бољег.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Пролазе рајски предели. После ручка ја се завалио, запалио цигарету и пијем француску каву. И то пушим на ону ћилибарску муштиклу.
“ Ја сам тек испијао своју црну каву, тању, слађу и с пеном какву ја волим да пијем, кад се онај дечко поврати заједно са кочијашем и то оним глувим што
попио и показује ону шољицу, па адвокат оставља грош у тацну, пошто је измолио дозволу да плати тек попијену Шљивићеву каву. А чим се адвокат изгуби, он брзо узима ону цркавицу и ставља је у џеп од прслука.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Зато сам ту исту опалску замагљеност волио и у чашама с мастиком, која се у љетна поподнева послуживала уз црну каву у тој благоваоници.
То је био знак да престаје поподневна сијеста. Дјевојци у кухињи он је био упозорење да за дједа припреми каву и чашу воде с мастиком, мени опомена да хитро спремим на мјесто забрањену књигу коју сам дотле кришом листао у
Одлично се слажу, жене им се међусобно посјећују, један к другоме одлазе на црну каву и партију шаха. А сликају сваки на свој начин, најчешће један дијаметрално опречно другоме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ја хоћу, ето, ал’ он неће за опкладу. — Што да нећу, ко то каже ? — одушеви се терзија. — Ето, де за каву! — Чувајте се, господар-Мито, да на тако огромној берзанској шпекулацији не страдате.
Испише чашу заједничку и пољубише се. — Ех, побро, кад би ми дао да пробудим Марушку само да нам испече по једну каву. Не бој се, она те не познаје, а зна да ја имам посла с таким људима... — Не бојим се код тебе ничега. Буди снаху!
— Маро!... о Маро!.... — викну Новица на другим вратима, преко од њихове собе. — Устани, дијете, испеци нам каву. — Сад ћу, не улази овамо!... — одговори отуд женски глас.
Сваки би се зачудио, кад се пре ова жена спреми, а кад пре каву скува, али то Ђурици не паде на памет. Он се загледа у жену и помисли: »Да ли му је то оно дијете?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Прије но одеш, треба да нађеш слугу који не би хтио с тобом за софру сјести макар га и звао, нити с тобом каву пити ни пушити.
— Хвала богу, здраво је, али се, богме, доста мучи без ашлука. Нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву. — А хоћеш ли ти опет натраг? Не би ли му могао понијети, да му пошљем мало ашлука?
кмет с онога свијета, па каже за нашега Мују да се мучи без ашлука: нема за што да купи дувана, нити има чим да плати каву у друштву, те сам му ја дала оно новаца што је било у твојој кеси, да му понесе. А Турчин: — Па куд оде? Куд оде?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
А њихови људи услужнији но други сељаци: не траже да их оне дворе и послужују као Колашинци, но им сами доносе каву и медовину и остављају да се саме веселе како и колико хоће. Овамо на заравни повише конака логор Рогожњана.
трему кнезови, прваци из градова и нахија, свештенство и манастирски војвода Омер Џанковић, који непрестано срче грку каву за кавом, кроз шалу куди Колашинце, а уверава игумана да воли Светога Петра „боже прости као да је он, Омер Џанков
Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања, а ончас после тога у каву код Шедрвана да се види с пријатељима да с њима пресуди што, или донесе какву важнију одлуку.
Па му и то би мало. Но, чим Сено попи каву и испуши цигарету, он му пружи гусле: — Тако ти крста сад једну још постару; једну како је било у Косову!..
Преплашено дете одмах затражи да спава, те га мајка положи иза огњишта, па ни речи не говорећи испече мужу каву, једну и другу, и постави му совру да вечера. Али се утом нешто присети: — Пићеш мало ракије?
Тек кад каваз унесе каву и понуди му, једва га нагнасмо да седне. Он лагано спусти на под свој штап и убогу торбу, па скиде и чалму.
Старац узе каву. Али посудину не прихвати за дршку, него је обави својим дугачким снажним прстима, не марећи што је врела.
— Дајте, синови, по једну каву новим гостима! — рече најзад Бац Хаџић, колико да затури траг својој збуњености. — Не по једну, побратиме, но колико
– Те то си ти, Селиме? – Баш ја главом, као што видиш! — одговараше Новици Селим већ десети пут, срчући каву и пушећи. Селим Друштина био је чудан човек мимо све Арнауте мимо све своје браственике.
никад га нико није видео за српском совром, осим што би у три године једном свратио код Новице Прележани– на и попио каву, ту у његову присуству испечену.
— управи Селим своје већ пријатељске очи пут домаћина. – Није у обичају, Селиме! – Ех, није у обичају!.. Већ десету каву испијам као Омер из Рибарића кад је ишао са Али-Драгом, па није жалио његове огромне кесе са кавом и шећером...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Рођеног брата!... Уме л’ грозније У тупом уму махнит смислити, Него што Турчин, каву срчући, Узурно спрема робљу несрећном? (Почивка) Овуда често Главаш пролази...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Потпуковник Петар нареди да се изнесу бисквити из његовог сандука. Лука је дао вермут, Војин је приложио каву, ја шећер. Одједном је на целом фронту код пешадије завладало затишје, као да су војници прећутно углавили примирје.
— Пристајем на најстрашнију дијету, али нећу у болницу. Онда му је лекар забранио каву, дуван, месо и прописао нарочити јеловник. Трећега дана устао је мало опорављен.
— Звао вас командир на каву — рече улазећи. — Имате ли покривач?... Е, онда оставите, па ће мој посилни разместити. Изволте.
Чак и наш народ каже: „Не играј се са судбином!“... Човек здраве памети тако нешто неће да уради. Командир сркну каву, а затим настави: — Друго... Има прилично велики број војника који рат сматрају за своју дужност.
Уморни војници седе поред топова и дремају. Командир је у земуници поред телефона и пије каву. Љут је, вероватно, што су га узнемиравали и замишља како он ноћас обавља неко херојско дело.
Уместо одговора Војину, Лука позва свога посилнога. — Скувај ми каву. Али само једну! Разумеш ли?... Ћутали смо цело послеподне.
Него, чекајте мало... Имате ли какво послужење? — За шта си? — пита га Лука. — Јеси ли за каву, или ракију? — Молим те, та два пића немој да ми раздвајаш.
Помишљао сам тада и на вас, како седите овде, пијете каву... — Па нас туку гранате. Не смеш нос да помолиш... — Навикли смо већ на то.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Често је купљено од народа оружје, али се Рељи никад заптије не свратише ни на каву. Нешто им је било као зазор. Свагдје је био признат и призват.
— Е, па, ето, шједи, кад си дошô. А, закона ти, ђе се нађе с тим Џибиним пашчетом?... Шједи, шједи, па ћемо попити каву, па свак за својим послом! Шједи и ти, Џибићу, кад те већ ђаво донио.
Млого ме је — обрну се мени и пружи ми млин, пун несамљевене каве: — Самељи то, снажан си, видим, па ћемо попити каву, па свак за својим послом! Млого ме је, кажем ти — уђе у кућу, клекну на кољена и поче распиривати ватру.
Јеси ли самћио већ? — издера се на ме. — Јесам, оче прото, јесам! Изнесе каву. Почесмо, ја и он, пити. — Оче прото, ули-де и Стевици један филџан.
— Јеси ли ти господар у 'вој кући, или је прото мрачајски?! — диже помамно главу и извјери се. — Пи ти каву, пи! Немој туј кô будала каква заврзивати... Види ти њега! Он да мени заповиједа!
Крепô је давно — додаде заједљиво и злобно погледа Стевицу, па поче сркати већ охладњелу каву. — Па шта би са њима, оче прото?
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И онда, пијући каву, разговара с њима а у исто време пази на раднике, слуге по дућану. То је било као неко примање. Тада ујутру, чим би
Ћипико, Иво - Пауци
На расправу дошао одвјетник из града. Пође у читаоницу да попије каву и поздрави кога знанца. Али, не нашавши никога, погледа на сат и пође у суд. Поздрави се са суцем и сједе.
Јовица постаде газда и господар; и помало увуче се у друштва и породице, а откад по обједу зажели да пије црну каву, претплати се на један домаћи српски лист, и нашавши у њему имена дароватеља што приложише коју круну на корист тих
Уто к њима приђоше тројица ђака. Разговарали су талијански. Пиеро га пристави. Бијаху и то Далматинци. Док посркаше каву, разговараху онако преко воље. — Опркти, Иво, — рече му Пиеро.
На прстима у собу униђе мајка му и надвири се над постељу. — Пробудио си се, — рече му. — Чекај, донићу ти удија каву! Он јој се насмиЇа и зажмири кратковидним очима, да је боље види.
На брзу руку обуче се и попије каву. У кухињи упита мајку за оца. —Доли је у дућану, — одговори му она и опомене га: — гледај да га не љутиш; он се,
Ну Иво захвали, попође мало обалом и сврати у кавану. Ту прегледа часом новине, попије каву и крену пут свога села. Изишавши из вароши на отворено поље, стадоше га салијетати свакојаке несређене мисли.
— Ваља, синко, да се ових дана исповидиш! — рече му мајка на велики петак ујутро, кад му је у собу донијела каву. — Зар се одавна ниси исповидио? Он јој се, мјесто одговора, благо насмије.
Кад га је стари угледао, с натегом се диже и поздрави га срдачно. — Пођи, реци матери да донесе каву! — рече Иву. — Бене! — одобри Американац. Попио сам једну, ма не смета... Баш сам се наспавао! и, теглећи се, зијевне.
му црвени прслук са дебелим, златним ланцем, о којем висе комади неиспрана злата, а кад је пружио руку да дохвати каву, опази да су му прсти од прстења као позлаћени.
Испије каву потежући у се, као да срче јуху, и тако му црномањасто набрано лице добива смијешан израз, и једнако стој и укочен.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту пијемо каву, а ја запалим своју цигару. Онда водимо неусиљене разговоре, који не оскудевају шалом, а цитира се чешће Хомер него
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
аго који данак Да т' бијеле бијем куле, Да боравим лаки санак Поред твоје вјерне буле, Да ти аго лулу пијем, А кураном каву гријем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одмерен, лепо обучен, угледан; држи шољицу, пије црну каву, турску. И седи и она, госпа Нола, у плавој хаљини, рука јој такође на столу, пије и она турску каву.
И седи и она, госпа Нола, у плавој хаљини, рука јој такође на столу, пије и она турску каву. Пред њима сребро, цвеће; у три угла собе запаљене су велике зелене порцеланске лампе; топло је, и потпуно мирно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— А што, роде мој? — пита јетко Лука. — Богами, господин поручник. Искочише ми очи на овој жеравици кувајући каву по цео дан. — А... то ли је. Е, кад је тако, Исо, репоњо из Лапова, онда иди да ми скуваш још једну каву.
— А... то ли је. Е, кад је тако, Исо, репоњо из Лапова, онда иди да ми скуваш још једну каву. Али добро да је укуваш, иначе ћеш наново. По биваку се пронео глас о писменој оставци посилнога поручника Луке.
се из Солуна, рекоше да су видели Исајла у вароши где седи пред једном гостионицом, заваљен на столици, и пије каву. Да би избегао задиркивање, Лука отишао у трупну комору. Пронашли су га и тамо.
— пита га Душан. — Кипислцауф! — одговара мрзовољно Лука. — Штета!... А ми пошли код тебе на каву. — Због велике врућине престао је да пије каву — добаци Живадин.
— одговара мрзовољно Лука. — Штета!... А ми пошли код тебе на каву. — Због велике врућине престао је да пије каву — добаци Живадин. Тек пред вече угледасмо Исајла, где се враћа из вароши, сав знојав и прашњав.
И ја одо... Шамар пуче преко његовог лица, да се Исајло занесе. — А сад марш тамо, па ми скувај каву. Враћа се мало после Исајло са шољицом, коју стави на сточић пред Луком. — Ња... Хоће човек у Солун... Женске...
Остадосмо опет сами на оној прљуши. Лука се окрете своме посилноме: — Исо, скувај ми једну горчу каву! САД СМО ОПЕТ ВОЈСКА Наше шале прекратило је наређење да се сви морамо пелцовати неким серумом, који штити од
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Па од јада сви седам дахија пошеташе брижни, невесели, Низ Небојшу кулу Јакшићеву, одшеташе у каву велику, пак сједоше по кави великој, све сједоше један до другога, старца Фочу вргли у зачеље, бијела му брада до
бога називаше; а Кулин му бога приваташе; па се Кулин с мјеста помицаше, до себе му мјесто начињаше, па му пружа каву са шећером; ал’ се Иван за невољу смије, и Кулину ’вако говораше: „Та Кулине, драги побратиме, ни ћу сиђет, ни ћу каве