Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Наравоученије Живо и дјејствително описаније силна неправедна и слаба неповина! „Ко те пре? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци.
„Ко те пре? Кадија. А ко ти суди? Тај исти кадија. Не питам те више, знам шта ће ти бити”, — веле Бошњаци. То значи: курјак те пре, а курјак ти суди.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тек после године дана поставе Турци своје судове по касабама, и тако у Ваљеву је био муселим и кадија, а он у нахији кнез као и пре немачког рата.
А за врло велике кривице морао је слати у апс муселиму и кадији (у Ваљево). Будући да је обичај био да и муселим и кадија под аренду закупљују своја места за суђење, тако је Асан-ага, брат Осман-паше из Сребрнице, закупио муселимлук, а брат
Јербо како се какав муселим или кадија покаже као велики глобар, а он се договори са кнезом Грбовићем и Бирчанином, па покупе и обуку најречитије кметове у
сам чуо, да су за 12 година (толико су Турци после Немаца до Карађорђа држали) променили осамнаест које неправедни̓ кадија, које зли̓ муселима. Тако је слога и под Турцима врло помагала.
У мешћеми председава по неколико стари̓ Турака, ага, они тефтере виде и кад признаду да су тефтери упутни, онда кадија потврди својим муром.
два и по три човека у Ваљево, и ту се од све три кнежине састане више од 300 људи и оду на мешћему; дођу и месне аге; кадија проучи везирову бурунтију, и каже колика је пореза.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И... учили му се да је већ окован, и... засели па му суде... И као стоји сто, на нему чутура и две чаше, а као кадија прилази, налева чаше из чутуре и вели оцу Станковом: „Пиј му самртну!...” Страшна ова слика укочи га. — Хајде!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Има да се изненадиш. Никад ти не би пало на памет! ХАСАНАГИНИЦА: Ко долази? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Имотски кадија! ХАСАНАГИНИЦА: Шта кажеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Знао сам да ш пребледети! ХАСАНАГИНИЦА: Имотски кадија?
ХАСАНАГИНИЦА: Шта кажеш? БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Знао сам да ш пребледети! ХАСАНАГИНИЦА: Имотски кадија? Он, после седам година? МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Хвала Алаху! Чујеш ли, Алах те радосним знаком опомиње!
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Богами, лепо! Не знам на шта се жалиш! После оног аге од буковине, кадија, свила и кадифа... ХАСАНАГИНИЦА: Па и то сам тако говорила, баш теби, онда, пре седам година!
И шта сад? Узима те човек кога си сама желела! Богат, угледан, паметан. Добар домаћин. Кадија се због тебе није женио! То треба да цениш! ХАСАНАГИНИЦА: Како баш ништа, ама баш ништа не разумеш?
Запустио своје рођене послове... (Застане, ослушкује, видно узнемирен) Ево кадије! Шта сте се ушепртљале? Дошо кадија! МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа нисам чула. Учинило ти се; биће да је ветар. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ваљда ја боље знам!
МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ништа нисам чула. Учинило ти се; биће да је ветар. БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ваљда ја боље знам! То је кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Ни коње, ни алку о капију... Ваљда смо се запричали... Одједном нешто заладило...
А ти да ми се нигде ниси макла! Јес чула? И да знаш да са свадбом не мислим да отежем! Кадија је дуго чекао! Разумеш? (Бег излази.
Улази бег Пинторовић.) БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Оде кадија. МАЈКА ПИНТОРОВИЋА: Оде? Како то — оде? Опет га нисам чула. Какви су му то коњи, кад се не чују?
Ниси ти мени тражио мужа, него себи код санџакбега потпору! Зато теби сад ваља Имотски кадија. Немој да се лажемо, кад знамо! Ти и твоја политика!
Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави? Пусти мене, замисли се о себи! Ти си сад себи насиље учинио!
Да од Хасанаге не направим будалу? То ли је твоја брига? Не тичете ме се ни ти, ни ага, ни кадија, хоћу да свратим, да се с дететом опростим А после чини како си намислио!
Слободно се ти радуј. Ал да ми ипак гледамо шта ћемо сад... ЈУСУФ: Кадија, колко ја знам, може да ти буде прилично опасан. То је положај с великим утицајем... ХАСАНАГА: Ја ја...
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
МАГАРЦА НА СВАДБУ 220 ШИЉАЛИ ВУКА НА БАБУ 221 ЗА НУЖДУ СЕ ЛАЖЕ 222 ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ 225 ЋОСА И УГУРСУЗ 228 ПАМЕТАН КАДИЈА 233 БИСТРА БРАЋА 235 АКО ПРЕВАЛИ — НИШТА!
236 ПУСТИО БИХ ЈА ЊЕГА, АЛИ НЕЋЕ ОН МЕНЕ 237 ТУРЧИН, РАЈА И ЦИГАНИН 238 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 239 ЕРО И ТУРЧИН 240 ЕРО И КАДИЈА 242 ЗЛОГУК 243 НЕМОЈ, ХАЏИЈА, БОГА ТИ!
ка броју 90, у истом формату штампане су Приповетке: »Лаж за опкладу«, »Ђевојка, удовица и пуштеница« И »Еро и Кадија«; у додатку ка броју 91: »Еро с онога свијета«, »Све, све, али занат«, »Еро и Турчин« И »Слобо иже али сирца ниже«; у
На ту вику дотрче заптије, свежу га, па пред кадију одведу. Кад су пред кадију дошли, запита кадија хануму шта хоће од њега. Она одговори: — Драги ефендија, нека мене и дјецу беслеише или нека ме пусти.
Она одговори: — Драги ефендија, нека мене и дјецу беслеише или нека ме пусти. Кадија га запита хоће ли је пустити, а он, пошто се не могаше оправдати да није његова жена, најпослије рече да хоће.
Кадија га запита хоће ли је пустити, а он, пошто се не могаше оправдати да није његова жена, најпослије рече да хоће. Кадија им на то пресуди да јој мора он дати сто дуката нићаха.
Пошто бијаше дукате код оне хануме оставио, зато мораде молити кадију да га пусти те да дукате донесе. Кадија му допусти и пошље га са заптијом да донесе.
му: — То је хаџијина жена, то је сасвим добро за те, већ ево ти сто дуката те јој нићах плати, а на дјецу нека ти кадија хућум — мураселу даде да су твоја, па их онда доведи к мени.
узме потврду и дјецу, па их узме и хануми поведе, а хаџиница почне викати да јој дјецу не узима, и да их не да, али кадија њему рече да их слободно води.
Он, кукавац, опет поче напољу јаукати. У то му дође неки старац, те му рече: — Иди ти кадији па се потужи, кадија је добар, па ће наредити да ти поврати аспру.
Дошавши пред кадију, учини селам и поклони му се до црне земље, те поче говори: — Кадија праведни! Мене је тај и тај ханџија преварио.
Ја му синоћ дадох новце да ми их причува, а он ми данас каже да му ни паре нијесам дао. Нато ће кадија: — Доведи два свједока који ће потврдити да си ханџији предао аспру, а ја ћу онда осудити да ти је поврати.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Бадава, опет овако боље: сам си госа и кадија; што не волиш да трпиш — не мораш... — Е јест, мислио је даље, али се и мени спрема такав колач!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ЂУРАШКОВИЋ ВУК МИЋУНОВИЋ ВУК МАНДУШИЋ ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ ПОП МИЋО СЕСТРА БАТРИЋЕВА ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, кадија СКЕНДЕР-АГА МУСТАЈ-КАДИЈА АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ ФЕРАТ, зачирски кавазбаша РИЏАЛ ОСМАН ЈЕДНА БАБА Лица која песник
МИЋУНОВИЋ ВУК МАНДУШИЋ ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ ПОП МИЋО СЕСТРА БАТРИЋЕВА ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, кадија СКЕНДЕР-АГА МУСТАЈ-КАДИЈА АРСЛАН-АГА МУХАДИНОВИЋ ФЕРАТ, зачирски кавазбаша РИЏАЛ ОСМАН ЈЕДНА БАБА Лица која песник није унео у списак: Вук
КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили? Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте? ХАЏИ-АЛИ МЕДОВИЋ, КАДИЈА Баш аферим, кнеже озринићки! Ја ћу почет, када други неће. Стотина се скупило главарах, нас Тураках и Црногорацах.
Не сложи се Бајрам са Божићем! Је л' овако, браћо Црногорци? СВИ ИЗ ГЛАСА: Тако, већ никако! МУСТАЈ-КАДИЈА Што зборите? Јесте ли при себи? Трн у здраву ногу забадате! Каква јаја, посте и бадњаке ви на праву вјеру товарите?
Не пушт', Бајо, жива ђавољега; нека свати не бŷде планине без питања твога ал' Лимова. ИЗЛАЗИ МУСТАЈ-КАДИЈА И МОЛИ МОМЧАД ДА НЕ ПОЈУ ОНАКЕ ПЈЕСНЕ ПОКРАЈ САКУПА ЦРНОГОРСКОГА, ДА НЕ БУДЕ ОД ГЛАВАРАХ КОМЕ ШТО ЖАО, НЕГО НЕКА ПОЈУ
МУСТАЈ-КАДИЈА Не плач', мајко, дилбер-Фатиму: удата је, не укопата; ружа с струка није пала свог, но у бостан пренешена свој.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
На кадијину примедбу: Од чега је донета цванцика мрсна, Раја одговара: — Од крметине. А кадија ће на то: Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу.
Николом. Добро је (кашто) и паметну жену послушати. — Некакав Херцеговац запитао кадију ваља ли жену послушати, а кадија му одговори да не ваља; онда Херцеговац настави: „Моја жена јутрос бјеше навалила да ти понесем један ћуп масла; но
Онда кадија рече: „Добро је кашто и паметну жену послушати“. Зао спахија оћера једну краву, а добар двије. — Јер се од зла човјек
— Остави куку, а узми мотику, биће ти одмах лакше! 15 Питао кадија рају: — Од шта је ова цванцика овако мрсна? — Од крметине. — Примићу је, али гријех на твоју гријешну душу. 4.
— Добро, али бих јошт бољи био да ми није туронога „аферим“ и калуђерскога „бог да прости“. 14 Питао кадија рају: — Зашто ти је капа тако раздрта и окаљана? — Скидајући је агама и ефендијама.
ВЕЗИР Друштво изабере ко ће да буде везир, која ли двојица два коња, на којима треба везир да јаше, ко ли кадија, ко ли мудир.
Везир изиде из одаје су она два, те ће на њима јахати, а кадија и мудир остану у одаји, те обојицу обукује друштво што се најсмешније може, на пр.
Кад везир уљезе, сви му се на ноге дигну и по турски поклоне чине, а мудир и кадија највише, који везира скину с коња и шједу га на мјесто гдје су сиђели кадија и мудир, принесу му запаљени чибук те
дигну и по турски поклоне чине, а мудир и кадија највише, који везира скину с коња и шједу га на мјесто гдје су сиђели кадија и мудир, принесу му запаљени чибук те почне пушити. Сад почне везир питати овако: — Хеј, права рајо!
земљу, да видим да се раји не ради зулум, да је свак у царско здравље сербез и рахат, и да гледам суде ли вам мудир и кадија по божјем шеријату и по царском ућумату, пак ми слободно казујте ко што има противо кадије и мудира, тестир вам је и
јемљеш — раоник Јов — старозаветна личност, велики злопаћеник јувка — кора од теста када — скраћено од кадије; в. кадија кадија — судија калаузити — бити водич; показивати пут каматњак — човек који даје другом новце под интерес (камату)
кадија кадија — судија калаузити — бити водич; показивати пут каматњак — човек који даје другом новце под интерес (камату) каменик
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
ЗЛА ЖЕНА. 4 ИИ. ЛАЖ ЗА ОПКЛАДУ. 6 ИИИ. ЂЕВОЈКА, УДОВИЦА И ПУШТЕНИЦА 8 ИВ. ЕРО И КАДИЈА. 9 В. ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА. 10 ВИ. СВЕ, СВЕ, АЛИ ЗАНАТ. 11 ВІІ. ЕРО И ТУРЧИН. 12 ВИИИ. СЛОВО ИЖЕ, АЛИ СИРЦА НИЖЕ. 13 ИX.
224 29. ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ НА СВИЈЕТУ, ИЛИ ПИЈАН СРБИН И ГЛАДАН ТУРЧИН. 225 30. ЕРО И ТУРЧИН. 226 31. ЕРО И КАДИЈА. 227 32. ХОЋЕ ВОДЕНИЧАР У ВОЈСКУ. 228 33. БЕКРИ-МУЈО. 229 34. ЦИГАНЧЕ, ПА ЦИГАНЧЕ! 231 35.
ј. чувај се да те не ожеже онако, као што је и првог мужа ожегла. ИВ. ЕРО И КАДИЈА. Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијиним говедима.
гледај како и твој шароња има памет, а Еро је нема! Еле он тебе прејаха двапут преко ћуприје.“ 31. ЕРО И КАДИЈА. Чувао Еро кадијна говеда, па имао и своју једну краву, те ишла с кадијним говедима.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и јуношество јуноша — младић јуношество — младост кабала — свађа, сплетка, раздор кавалер — витез кадија — судија казаније — прича калабалук — множина, навала, збрка калавртски — калабријски Калигула — римски цар из В
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
СНАХА 249 СИРОМАХ И МУДРИ САВЈЕТИ 253 ЗАШТО СУ ПРОСТАЦИ СИРОМАСИ 256 АГА И ЧИПЧИЈА 257 РАВНОДУШНОСТ 258 КАДИЈА И КАДИНИЦА 259 ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У
И КАДИНИЦА 259 ВЕЗИР И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ
И КНЕЗ ХЕРЦЕГОВАЧКИ 260 ЧИПЧИЈА НЕЋЕ С АГОМ У РАЈ 261 РАЈА, АГА И КАДИЈА 263 СЕЉАНИН КОД КАДИЈЕ У СУДУ 264 СЕЉАК И КАДИЈА 265 ЗАКОВРЧИТИ И ОТКОВРЧИТИ 266 ПЕЦИ, БАБА, ДЕВЕТ-ДЕСЕТ ЈАЈА 267 КРШЋАНИН И ТУРЧИН 268 ХАЏИЈА С ЋАБЕ ЧУВА ПРАВЕ
МАРКА 277 ПОБРАТИМИ 278 О БРИЊСКОМ ГРАДУ 279 ПОМАЖЕМ ТИ СПРДАТИ 280 ХЕРО И ЦАР 281 ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ 282 ЕРО И КАДИЈА 283 ЕРО И ТУРЧИН 284 ЕРО С ОНОГА СВИЈЕТА 286 ЕРА У ЦРКВИ 288 ЕРЕ ПОЈЕ ВРБУ 289 КАЛУЂЕР И ЕРА 290 ГЛАДНЕ СЕ ГОДИНЕ НЕ
Шта ће ти јадни Бошњо него на даву пред кадију. Кадија позва деду, па кад Бошњо пред дедом понови даву, а дедо заинћари, упитаће кадија Бошњу има ли свједока.
Кадија позва деду, па кад Бошњо пред дедом понови даву, а дедо заинћари, упитаће кадија Бошњу има ли свједока. Бошњо одговори да није нико видио. Тада кадија упита деду би ли се заклео.
Бошњо одговори да није нико видио. Тада кадија упита деду би ли се заклео. — Бих, ефендија, ако хоћеш, и десет пута. и дедо се лијепо закуне да му Бошњо није ништа
Жена одмах крену пред кадију, те учини даву, као што је дедо насјетовао. Кадија добави Бошњу, те жена пред њим понови даву.
и правдати како је најбоље знао, али све узалуд, јер по његовој несрећи дијете дедино наличаше доста на њега, те га кадија осуди да плати жени у име нафаке дјетиње и њезино сто и педесет ћеса.
Када кадија пребра Бошњу те му нађе паре, још се више увјери да је он заиста њезин муж, па му одузе све паре и даде дединици, те
Када то Бошњо чу, упути се кадији па га замоли онако као што га је хаџиница насјетовала. Кадија, кад га саслуша, рећи ће му: — Тако је и хак, — па одмах посла зафтију да ону жену са дјететом доведе.
Кад је жена пред кадију дошла, узе кадија дијете за руку па га претеслими Бошњи. Жена стаде плакати и молити да јој не одузимају дијете, и обећавати Бошњи да ће
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
— Мучни су, буљугбаша, ови наши сабори: не зна ракија шта хоће кадија... Буљугбаша се тргнуо од ових речи и заустио нешто да одговори, али ончас мало сагао главу као застиђен и пошао кроз
„Има ли Турака, не дајте, каурин све поби, ето и жене!“... Ухватише његова сина. Кадија му понуди да се потурчи, па да му син буде сло– бодан. Аге тражиле земљу, па да се заузму.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
не 'валим је, већ ти по правди кажем: да се печем турски земан поврати, она би могла са својом памети насред Бање Луке кадија бити. Ја велим: кадија. Какав кадија!
Ја велим: кадија. Какав кадија! На моју душу, да зна само још писати, могла би ти мирне душе рећи: „Устани са те царске столице да ја
Ја велим: кадија. Какав кадија! На моју душу, да зна само још писати, могла би ти мирне душе рећи: „Устани са те царске столице да ја народу правду
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
с њиме опросте и, Романа узевши са собом, одведу га у град и кадији предаду да га он његовој кривици соразмерно казни. Кадија видећи уво ровашено, сасвим се згрози, те нашег Романа заповеди у тамницу затворити, док измисли муке које ће на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
дахија и њиховијех кабадахија и субаша: кнезови су послије Хаџи-Мустајпашине смрти одмах изгубили власт у народу, а и кадија, гдје се који налазио, није смио од њих ни помолити свога ћитапа.
Али Марко турски разабрао, а у Марка не има дуката, већ буздован меће преко крила: „Чујеш ли ме, ефенди-кадија! Дај ти мене правог синџилата, јер видиш ли шестопер позлаћен: ако т' одем ударати њиме, неће тебе мелем
стала, мало вр’јеме, ни недјељу дана; добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а највише имоски кадија.
А кад дође на мост на Бојану, дочека га хоџа и кадија, па овако њему говораху: „Не напријед, Вуксане војвода, јер си своју изгубио главу!
“ Но бесједи Вуксане војвода: „Чујете л’ ме, хоџа и кадија! Ако тамо куд напријед немам, ни натраг се немам куд вратити“.
хећим ефенди-кадија — господин судија ждрал — коњ сиве боје жежено злато — топљено злато Жича — задужбина Стефана Првовенчаног на
кадуна каде — кад кадива, кадифа — сомот кадивли — од кадиве (сомота) кадија — судија кадифлија капа — капа од кадиве кадно — кад кадуна — турска госпођа каил, каио — рад, вољан