Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
врста торбе јаран — друг, побратим јордам — охолост, поноситост кабулити — допустити нешто, марити за нечим када, кадуна — госпођа; кнегиња канџија, камџија — бич карда, кардаш — побратим касаба — варошица, паланка кашилук — на пушци
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
А камо, то јест, алвалук на девојку? МЛАДОЖЕЊА: Ја мислим, кад свршимо. ПРОВОДАЏИЈА: Тако се не добија кадуна. Докле год свадба, то јест, не прође, треба да је проводаџија код младожење на ручку бар у недељи дана по једанпут, то
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Шта је три сата јахања! ХАСАНАГА: Сад си рекао! То! Три сата јахања! Ето видиш! Није ми кадуна ни толико могла! Она мене константно презире! Још од самог почетка, нисам ја слеп! Е, па, сад је и томе крај!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
воли пару једанак — одмах једноничити — једанпут на дан јести каница — каваница (која је често и берберница) када (кадуна) — турска госпођа каламар — перо од трске камара соба: хрпа, гомила кароца — кочија карпузе — лубенице касида —
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ако ти бог и срећа даде те ти мене данаске надстрелиш, на част тебе моји бели двори, и у двори моје достојање, и кадуна моја верна љуба; ако ли те данаске надстрелим, не тражим ти ни двора ни љубе, теке што ћу тебе обесити, витеза ти
На част тебе моји бели двори и кадуна моја верна љуба, тек ме немој, брате, обесити!“ А беседи Краљевићу Марко: „О Турчине, жив' те бог убио!
Кад кадуна р’јечи разумјела, још је јадна у тој мисли стала, јека стаде коња око двора. Тад побјеже Хасанагиница — да врат ломи
Кад кадуна књигу проучила, два је сина у чело љубила, а двје ћере у румена лица, а с малахним у бешици синком од’јелит се никако
вр’јеме, ни недјељу дана; добра када и од рода добра, добру каду просе са свих страна, а највише имоски кадија. Кадуна се брату своме моли: „Ај, тако те не желила, брацо, немој мене дават ни за кога, да не пуца јадно срце моје гледајући
Али беже ништа не хајаше, већ њу даје имоском кадији. Још кадуна брату се мољаше да напише листак б’јеле књиге, да је шаље имоском кадији: „Дјевојка те л’јепо поздрављаше, а у књизи
хаљина од свиле или од кадиве, понекад извезена златом или сребром кавга — свађа кавгаџија — свађалица када — в. кадуна каде — кад кадива, кадифа — сомот кадивли — од кадиве (сомота) кадија — судија кадифлија капа — капа од кадиве
кадива, кадифа — сомот кадивли — од кадиве (сомота) кадија — судија кадифлија капа — капа од кадиве кадно — кад кадуна — турска госпођа каил, каио — рад, вољан каишли-опанци — опанци од каиша кајас — каиш, ремен каквино — какви како