Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Аја! Не верујем ја — ђаво је то! Хтеде ме јутрос мотиком. Али свеједно... Само опет се бојим да не буде кака подвала!...« Ђура и Спасоје умало се ту не насмејаше.
Сима стаде и ућута. Гледа да му се није што учинило. Аја! Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос? Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче?
— зачуди се онај што је растурао попа. — Ја шта мислиш — рећи ће Радан. — Ено, преклане кака сила беше духнула и овуда. Хоћаше све град потући у корен... Срећом обиђе на планину, те не учини много квара.
Начине од здрава и читава човека накараду! Да га у сну усниш, би се уплашио, а камоли да имаш с њима кака посла. Оно, додуше, ни ја их толико баш не браним; има их и накарада. Свет је овај ионако пун јада и накарада.
Ако си који пут нешто туробан и зле воље, а ти само сврати — особито ако то буде зими и кад је кака жестока мећава — у кафану »Код петла«. То ти је најпречи и најсигурнији лек.
Страхиња му је био, штоно кажу, десна рука и кад се год деси кака заплетенија и потежа ствар, Страхиња је раскрсти. Истина, не свакад по вољи капетановој, тек капетан му неће покварити.
Једно јутро поранио ћир Трпко, па чека пред механу хоће ли наићи кака муштерија. Док ето ти неког Тиосава Негића, упртио пуну торбу воска, па се упутио путем.
Може откуд он, или ко од момака му, изићи и опазити... Сутрадан опет уранио ћир Трпко, па погледа хоће ли наићи кака муштерија. Док ето ти Витомира, упутио се механи; о рамену му некака га рабиљчина, а за појасом две пећанке.
— О, о, шта је теби јутрос, ћир-Трпко? — Не ме питај, море, несрећа! — Кака несрећа? — 'Ајдуци, курјаци, несрећа! Дошо земан да погинемо сос нашу стоку. — А где то, Трпко?
Поп Вујица је често читао молитве кад му се деси кака недаћа у мâлу његовом. Тако једанпут занеможе му петоро назимади од гронице, а он ти њих лепо сатера у свињац, па удри
— Јест, право велиш. Ми смо учинили своје и ствар испитали: нека они тамо пресуђују кака нађу — да је право. Читав дењак аката, заједно с јеином и по повом читом — оном што су се ђаци њом играли »вина«,
Било је ту ваздан нагађања. Кмет мисли да не буде друга кака ствар. Ћата мисли да је Дрекавац. Сељаци — дивљи човек, и ништа друго.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
дижи се! Осетим и руку мамину како ме чешка по коси. Одмах се дигнем. Кака је била мама! Како блага, лепа, тиха, озбиљна, свечана! Причала ми је много.
Лакше би ми било. Напослетку, кад већ хоће да се препире и свађа, хајд, и то је кака така забава: — А што се ти, опет, правиш важан?
Сваки час је запиткивао и момке и агента: Што нема лађе? Да ли има кака депеша? Је ли вода тако мала? Вуче ли каку теретницу, итд.
Истина, његов друг Јоле каже: лако је рањен, сасвим лако; али опет, знате, рана је, а ја бих њега на кола! Ех, кака је била у мог мајстора кобила!... Еј ти, слепи мишу! донеси још ракије... Кобила као срна! Па само овако савије главу.
Онда поче владика једног по једног питати: како се зове, одакле је, кака му је нурија, итд., па пита и нашег попа. Каже он све како је и хвали се нама — хвала му! — као својом дјецом.
— Па ти — вели — имаш имања, како су ми причали, на хиљаду дуката. Поп се забечи: — Каких хиљаду дуката, кака имања? Немам ја ништа. Њој је, истина, народ нешто одредио, али не вриједи све ни сто дуката. Нема ту ништа од школе!
Она ми пружи руку и смејаше се. Ах, побратиме, знаш ли кака јој је ручица! Од то доба било је стотину таких ситнурија. Ја ти их не причам — нашто?
Ја знам да ти све ово мора наличити на отрцане немачке приповетке. Ја не знам иначе кака би смисла имала овако сентиментална љубав, кад не би бар једног тричавог сна било. Прогутај га, дакле.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А шта вам ради да га секирате тако!? Јао, наопако, а кака сте у другом шору и шта тек радите с другим паорским ћýрковима кад сте таке арамије пред господин-попином кућом?!
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
τис ананкис, о несреће; шкиљи, σкύλος, псето; хондро кефали, дебела глава; кака истерана, рђав посљедак; О τύχη ό кαίροός! О срећо, о време; ελεημοίσήνη, милосердије; άπελπίσίς! очајаније и пр.<оче>.
ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!³³ КАТИЦА: Слатки папа!
ЈАЊА: Сад лежи мртво, барем да можи да си посоли месо, нега да го једи пси забађава. Ох, кајмено Јања, кака истерна, кака истерна!³³ КАТИЦА: Слатки папа!
Ево гу анатематос! ПОЗОРИЈЕ 7. КИР ДИМА, БИВШИ ЈАЊА: Оглигора, оглигора! Пујне та аспра? ДИМА (тресе главом): Кака истерна! ЈАЊА: Ама, ис то онома ту теу, аспра, бре, аспра! ДИМА: Ден ине!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Мома право ка менека шета, Мома само, али кака клета, Какво лице, а каква ли уста, Каква рука, каква коса пуста, Какве груди, а какво ли чело, Каква нога, какво
пирну, Па запару, па сунце отпирну, Скочи сунце ка западу доле, Зађе сјајно, ал' само до поле, Пола оста као кака врата, Драга браћо, од сувога злата.
Ал' ти с', брате, светле очи, Али ништа, само точи, Кака чаша така срећа, Дајде ону, та је већа, Још и у ту винца ледна, Мени треба јоште једна — Браћо мила, здраво,
Машише се неба и облака, А он оста као клада кака. Малко лежа, па с' онда помаче, Па још мало, па још мало јаче, Па с' протегли, па горе устаде, Па овако бумбарати
Бесно л' јарац ногам' се бацака, У нас очи он упр'ô своје, Очи пламте као ватра кака. И би пусти, а душе ми моје, Би нам грдне упртио јаде, Да ј' озада спреда каконо је.
сабија, И у два јоште умиљата свода Над овима се таде он савија; Тавнина јоште затим од заода Заче се вити кано кака змија, Од више свода доле ти се просу И лепу дивну чинила је косу. 50.
Умаче л' му кака срећа? 90. И од града јоште бруји Као море из далека, Као котô када струји, Тако с' чује; али нека, Веће и то
135. На њем хаља до земљице, А на глави шепа лака, Под њом оно згодно лице Ка у телца, брате, кака, Трбу напред шеће тио, Кâ сом уста отворио. 136. Па с' устави — сад ће бити! „Вос ис тен тес?“ — То је доста!
141. Није шала, мрак је свуда, Госпа јетка и опака; Ја већ виде доста чуда, Може бити јоште кака, Може јоште и менека... Ма што чини наша сека? 142. Боже мили, што да чини?
Милета је отишао зором, Да лов лови оном чарном гором, Ема што ће, мора штогод тући, Мора дома кака плена вући: Кад не иду чете на Турчина, А он тражи зверке по планина, Кад не сече Ибре и Мемеде, А он бије вуке и
ЗАПИСИ (1) (ЈАО КЊИГО, АЛА СИ МИ ДИВНА) Јао књиго, ала си ми дивна, Каква л' рука написа те кивна, Каква л' куку кака кеке кика Вот, мој Ђуро, још дивнија стика.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
нађе очина коња, па га доведе кући и уведе у подруме и стане га хранити н тимарити, те за месец дана оправи се коњ као кака тица, а и онако је био крилат и змајевит.
Послије неколико дана ражали се чоеку, па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива! Кака је, така је; а може бити да ће се унапредак што и поправити!
Онда узјашу обојица и пођу тако мало, али их сретне трећи човек, пак рече: — Кака је то будалаштина: два матора магарца на једној слабој животињи!
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ДОКТОР: докажи, докажи! Шта фали, кад ја кажем: каким, нпр., каким телом? ШАЉИВАЦ: Чим оћете. ДОКТОР: Каки? Кака? Каке? ШАЉИВАЦ: Ха! Ха! Ха! ДОКТОР: Смеје се? А зашто је добро било каким?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Послије неколика дана ражали се човеку, па | стане у себи говорити: „Ајде да је извадим, ако још буде жива! кака је така је; а може бити, да ће се у напредак што и поправити;“ па узме уже и отиде над рупу, па пусти уже у рупу и
нађе очина коња, па га доведе кући и уведе у подруме и стане га хранити и тимарити, те за месец дана оправи се коњ као кака тица, а и онако је био крилат и змајевит.
уделила; кад би млеко од оваца носила кући, она где би год видела рупицу на путу, одмах би рекла: „Овде мора бити кака бубица,” пак би јој усула млека.
мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу, па кад ти буде кака невоља, дођи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.
Она сирота ни помислила није да је то човек, него је мислила да је Бог зна кака зверка и чекала је само кад ће је спопасти и растргнути.
ову медвеђину носим да ме ко не би познао, нити и ко зна да сам ја човек, до ти сад, него ко ме год види, мисли да сам кака авет и бежи од мене; и у ову кућу не сме нико да уђе, ни близу ње прође, јер виде и знаду да ја овде стојим, а ти
Послије неколико дана ражали се чоеку па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива! Кака је така је; а може бити да ће се у напредак што и поправити;” па узме уже и отиде над јаму, па пусти уже у јаму и
Чим царевић уђе у собу, отму му се очи гледати ђевојку, кака је врло лијепа. У исто вријеме смотри да иде једна велика змија низ дувар, тако се пружила да јој је глава више главе
и змају казаше све потанко, пиче змај да се сва гора устресе, и рече цареву сину: „Ако желиш да опет твоја жена остане кака је и била, треба да двије душе изгубимо.“ „Које?“ упита царев син.
то доба царев син ловио у шуми, па некако пси наиђу на оно дрво, и стану лајати, онда ловци потрчи онамо мислећи да је кака звер у дрвету, а виде девојку у оној мишјој хаљини, пођу да пуцају на њу, али царски син не даде: „Немојте“ рече, „већ
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
За профисора! ЦМИЉА: Што одма не кажете! (Отвара врата. Улази Јагода, покисла, преплашена): Куку, кака си! ЈАГОДА: Добро! Да сам! И жива! ЦМИЉА: Па зар ви нисте с вареником? ЈАГОДА: Ма каквим! Вереником! Видите!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Шта то би с тобом, Ђуро?... Ја сам те крстио и једнако си ми пред очима растао, па сам баш мислио и радовао се кака ћеш бити ваљан момак. Истина, отац те, Бог до га прости, није никаквом добру учио...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
мене меса, већ кости моје да покупиш, па да их за кућом под тијем и под тијем каменом закопаш у земљу, па кад ти буде кака невоља, дођи на мој гроб и наћи ћеш помоћ.
Послије неколико дана ражали се чоеку, па стане у себи говорити: „Хајде да је извадим, ако још буде жива. Кака је така је; а може бити да ће се унапредак што и поправити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Почне ми дакле приповедати како је невеста од главе до пете одевена била, кака је који сват био накићен и каква су јела при обеду имали, све редом од супе до ораха, с којима је ручак окончан био.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ја сам већ причао кака су ме њих двојица, још док, су живели у Хамбургу, позвали на сарадњу на њиховом делу „Климати Земљине прошлости“.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
му дође, али неће у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода Момчило: „Видосава, моја вјерна љубо, кака ти је голема невоља те ми рониш сузе више главе?
Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу Радулову: „Јетрвице, по богу сестрице, не знаш кака била од омразе, да омразим брата и сестрицу?
Кажи, сине, кака т' је невоља? Каку сам ти жалост учинио?“ Рече таде Новаковић Грујо: „А мој бабо, Старина Новаче, мене јесте голема
али се опет знала баштина свакога сељака, и он по правди није могао ни од једнога узети ништа од ње, већ ако кад би кака породица замрла сасвијем.