Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Куда? — дрекне ћаћа па за машице, за камџију, за ...не бира чиме ће. Затуче ме тако, утуца, изгубих душу још од малих ногу. А да сам се једном отео и пошао.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Он стајаше, не могући ни речи прозборити. Само му унезверене очи прелетаху са писарева лица на акте, на камџију и на под. Писар му приђе, зграби га руком за раме и привуче к столу. — Ово... ко је ово, а ?...
Не би ни покушао, јер зна шта би га снашло... А видиш, код њега покушао... без размишљања... и право за камџију... зна га да је безмоћан као дете, јадник!...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ни педаљ коже не би смео остати читав, али за такво ровашење није подесан овакав млакоња као што сам ја, требало би камџију тутнути у шаке каквом задриглом клипети са крвожедним очима и тек тада би се видео прави учинак казне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
И ова — „хала халетина“ — дала јој је коња ластавицу, свилени барјак, буздован, сабљу, волујску камџију и самур-калпак. Коњ ластавица је полетео, а наши јунаци су се разбегли куд који.
И тебе ћу сјутра објесити са унуком Змај-деспотом Вуком“. Кад то чуо Облачићу Раде, он потрже троструку камџију, те удари Ђурђеву Јерину: колико је лако ударио, са црном је земљом саставио; па он узе двије војеводе, одведе их