Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Све је то грађанину ништа. Кани се хоће ли неће ли; његови господски зуби нису томе научени; закуси што, ал' не може да прогута.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— дочека га чича Мирко. — Било па прошло! Што то заподиреш? — Таја кажем само... — поче кмет. — О кани се, море! — прихвати Ђилас. — Живи се људи кашто и споречкају, па и побију... Људи су, чудна ми чуда! — Јест, јест!...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ако буде боље само оно што су га — боже ме прости — у старо време пили они сватови у Кани Галилејској... — А то вино, — упаде му гђа Сида у реч, — решио се мој супруг да отвори кад узудајемо нашу Јýцу; па о
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Прескаче Каина и Авеља и бајку у Кани о хлебу који један хиљаде може да нахрани. Прескаче десет заповести, а чита о Адаму и о Еви, причу о Рути, о Марији
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Клечи над колевком, као оће да заплаче! Ајде, исцеди бар једну! Реда ради! Кани, мајку му, немо се брукати! Људи те гледају! МАЈКА ХАСАНАГИНА: Хасанаго, будало, она је мртва!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
света исмејан је пурпур те она служи да се узме ушур за речцу какву, сумњив ред до ретка, а друго слово казати се кани: О „Или, Или, лима савахтани!“ У сваком џану дах је грешног петка. ИВ По пуклом слуху још ми цвиле чавли.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и светла тела Или да сам само протрчао преко поља пре но што се смркло небо изнад Голготе Нисам био на свадби у Кани нити сам сведок васкрсења зато се одричем сваког хтења и надам се још мало у хлеб и Његова преображења Људи трком
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Нећу, Илија, рекох му, да ти врћем жао за срамоту, него овако те молим, кани ме се! Ти лијепо знаш, Илија, да ја никоговић нијесам, нити да би се од страха коме уклонио, но ме веже што и тебе ако
Сердар се не шће даље о томе, но се наже да се дигне. Она га повуче за скут, па се одлучно загледа у њ. „Кани се, жено, није ми мило о томе разговора водити, ноћас најсколи!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
ВРЕМЕ Да многи који се пером рита Сам себе, и то строго, пита Је л’ оно што он жаром брани И за свој род написат кани Не само њему духосродно, Нег’ општем вкусу тако сходно Да читат буде сваком мило — Знам да би књига мање било.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И узбоја се од њега видећи да је он царев човек и судац је. И ништа не ктеде ни јести ни пити код њега. И он много кани и нуди је и ништа не ктеде ни окусити код њега. А њему се све већма стужује гледећи на њу, зашто лепа је жена била.