Црњански, Милош - Сеобе 2
Долазак његове ћерке у госте – која му није одмах рекла да напушта мужа – био је за капамаџију једна од оних, великих радости, које су, при крају живота, ретке, и последње.
Гроздиновог, сејања проса, читавом облаку пилића, голубова, врабаца, патака, петлова, што је све јурнуло на капамаџију, кад је отворио врата. То је био свечан тренутак за Гроздина.
Сетивши се Трифуна, Павле је био сагао главу. Сећао се, како је старог капамаџију, Гроздина, Трифуновог таста, оставио, у Руми.