Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али г. капетан? „Да не бјеше под оним именом, не шћаше се бојат’ од урока“. Очи му беху избуљене, а на дебеломе носу пуно црвених
— Но већ познајеш га, — увераваше кмета пријатељ из Рековца, — у Србији нема два човека као што је наш капетан! Са Николом Белићем дођоше неки гости из Кнића: лепи, високи људи, чисто обучени, са црвеним јелецима, а за појасом
Лазо, узми још два-три момка, па ми га доведите везана... Добро, добро! Казаће то дете, докле га капетан мало на муке удари, све што о Сремцу зна...
— Ја, кнеже, нисам паликућа! — додаде после тога отсудно. — Признај овде!... А кад те господин капетан мете на муке, признаћеш и кад си покојну мајку ујео за сису!...
А ти, Никола, узми оно подераније гуњче, да види г. капетан како си сиромах, те ће, богзна, штогод и из касе пружити да ти се у овој невољи нађе!...
црним словима забележити да умножи протокол оних злочина које је у своме срезу за толико година пронашао оштроумни капетан. То је архива; а другог канцеларијског намештаја није у оно време ни било.
А капетан скинуо јеменије, па, у белим чарапама у које је капетаница вешто уплела два-три црвена или плава листића, прекрстио ног
— упита га капетан, а ћата понизним гласом одговори: — Јесам, господине! — И онога несрећника из Жупањевца, што је манастирско прасе
И пиши му да ће тамо у среду госпођа капетаница са децом доћи да се причести. — ’Оћу, господине! После тога капетан зовну пандура. Пандур уђе гологлав, стане, ћутећи, насред собе и чека капетанову заповест. — Има ли ко да чека?
са везаним Милисавом; поклонише се пред капетаном, лепо се поздравише, па онда стадоше сви дупке, чекајући да капетан почне разговор. — Одавно те нисам видео, Радоване...
Зло, да не беше у пријатеља младе снаје, данас већ не би ни трага било од њих... Она осети... Капетан се окрете своме ћати, па му званичним тоном рече: — Ћато, пиши!..
За све то време Милисав ћуташе мирно и не мичући се, као човек који се на нешто одважио, али кад га је капетан запитао што је човеку кућу запалио, он сасвим кратко одговори: — Ја нисам! — Ниси?
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Насмеје се старац капетан, говорећи: „Ето ти ми куге; никада се с тим човеком без кавге не могу растати; та сви калуђери ишту, али овај силом
Овде се капетан насмеје, и овако му одговори: „Калуђеру, ја сам теби толико пута рекао да се ти са мном не инатиш; ја знам добро да
С.: То си ти научио од онога Грка, канцелиста у Книњу, а не знаш да он нити је Латинин ни Грек. Опет се старац капетан здраво насмеје, говорећи: „Прођи се ти, оче, Грка и Латина, ми ако и нисмо Грци и Латини, дао нам је бог памет као и
Овде се је наш Светогорац јоште паметно разговарао, знајући да је речени капетан такови човек који не да ласно на се насртати; али на други мести долазило би до вике, кавге и анатеме.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чете око Београда предводио је Радич Петровић који је после с Немцима на Французе као капетан војевао и немешаг добио, а уз Карађорђев рат то све оставио и нама у помоћ дошао.
Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса обрлајтнант, Петар Ракарац,
Ту је било официра из Срема све сами̓ Срба: мајор Лукић, капетан [Ђорђе] Кљуновић и капетан [Јован] Бежановић; а из ваљевске нахије био је: мој отац Алекса обрлајтнант, Петар Ракарац, Лазар Илић; Мали Јанко
” Ја сам често одлазио на Кленак, где је до̓одио обрштер (Андра) Стојићевић и капетан Коста Јовановић, и они су наши добри пријатељи, и Турцима једнако говоре: „Истерајте Фочића, пак мирни будите”.
Бавећи се ја у Бечу, изађе Карађорђе и Јаков с прочом војском на Дрину ниже Лешнице, гди је Мемед капетан Видајић довео војску.
Уђе Чупић, лађа препуна; ја кажем да не смем, али ђаво навр лађе седи, Кулин капетан, човек око 30 година, одевен, прикладан, повика: „Улази, улази, попе; кад ја смем, и ти смеш”.
) Ми смо заискали међу нас Сирчића, како сам горе казао; али, како ми новски капетан онда казује, поп Лука послао писмо капетану Али-Видајићу (који је онда за пашу ванзирао), да се он као њи̓ов спахија
Сирчић с ове стране Дрине, и са њим његов син Али-алај-бег; и Муста-бег из Новога капетан и други Крајишници држе страну Сирчићу. А Кулин капетан и други држе страну Али-паши, да он тескере понесе.
А Кулин капетан и други држе страну Али-паши, да он тескере понесе. И тако међу њи̓ распра. Зовну мене и Чупића у пашин чадор.
И тако међу њи̓ распра. Зовну мене и Чупића у пашин чадор. Седи паша, алај-бег, новски капетан Муста-бег и више Крајишника под чадором.
Зовну мене и Чупића у пашин чадор. Седи паша, алај-бег, новски капетан Муста-бег и више Крајишника под чадором. Онда капетан поче: „Попе, од нашега мира и уговора нема ништа, кад ви међу собом нисте сложни.
Сад они се боје да момак не убије кога, а неће да му пушке узму, ваљда да ме не плаше, но капетан новски дотера коња близо, пак рече: „Деде, ђаче, удри из твоји̓ пиштоља у ону јабуку; ако будеш прави дал-крлукчија,
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— То за каву ваљда? — Ја, за каву. — И градите слатко, штрудлу, локумиће, гурабије... је л̓ те? — Јес̓, то ће капетан градити. У нас, хвала богу, то не граде. — А имате капетана? — Имамо — ја! — одговори Радан већ излазећи из стрпљења.
Али што баш све накараде писати, те, ни за што ни кроз што плашити поштене људе? Што се не би написао какав леп капетан?! Ето, на пример, знам ја једног веома финог и лепог капетана... неког Максима Сармашевића.
Тог пандура веома воле капетан; довео га чак из другог среза кад се преместио. — Осим униформе и пандура, познаћете капетана и по лепом стасу и
Није вајде — баш кад га човек погледа, мора признати да га је сама природа створила да буде капетан. Па још оно његово званично понашање!
— Ето, на пример, какав беше капетан Јаков Јаковљевић, што је био над овом капетанијом пре Максима. Никад не дође у канцеларију изјутра пре док не попије у
А овај капетан јок! Он дође изјутра трезан, чист, лепо очешљан, умивен; седне за свој сто, па заиште од пандура свога чашу хладне
Еле, просто си једва чекао да час изиђеш на чист ваздух. А овај капетан јок! У њега су послеподне, особито лети, прозори отворени, на столу мора бити цвећа; зими кади се измирном или шећером.
Еле, као што видите, ретко где има тако лепо и згодно капетанско племе... И тај лепи капетан опремио се једно јутро да иде по срезу. — Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца.
— И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.
— Ђуко се посади у кола према капетану. — Е сад ћемо, Ђуко, право у Вучевицу — рећи ће капетан кад већ кола измакоше из авлије и појурише друмом. — Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод... Ти већ знаш...
— Најближе је и најзгодније да се доручкује штогод... Ти већ знаш... Ја, збиља, да ли си ти понео и оно? — упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. — Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. Капетан климну главом да јесте.
— упита капетан Ђуку мало потише да не чује кочијаш. — Је ли главу?... — упита опет тако исто Ђука. Капетан климну главом да јесте. — Понео сам... Ех, господине, зар ја то да заборавем! — Само штета што је онај лола окрњи...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
На другој Сулејман-паша, што га зваху Кулин-капетан, с делијама босанским: Мехмед-капетаном из Зворника, Синан-пашом Херцеговцем, Мулом Сарајлијом, Беширевић Асом и
— Доцкан! — јекну Дева. — Доцкан?! — Доцкан!... Турци већ знају да џебане немате. Јавио им неко из прека... неки капетан. А већ су се спремали да беже натраг...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И почеше игре, све с нежним дар-маром, Извесна пометња наступи у чину: Ту капетан псалме цитира са жаром, А доминиканац свира мандолину...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
, — на што му и момци и агент, са урођеним господством страних држављана, врло укратко и осорно одговараше. Капетан, пак, по имену Танасије Јеличић, стајаше готово цео дан на једном месту, подбочивши се на сабљу.
— рече опет казанџија. — Ваљда... та да... овде и нема Турака... А лађа се ваљда и не може бобандирати? Капетан ћути. — А кога ви чекате? — упита опет Благоје. — Жену! — А ја сина! Рањен је.
И треба.. Треба гонити пексијана!... Само нека нам је бог у помоћи!... — А шта вам је син? — рече капетан, почињући учествовати у историји казанџијиној. — Мој син? Казанџија! Ех, да видите како тај ради.
Али док је његових руку и алата, биће нама двојици хлеба, па баш да нас је и десеторо. — Знам, знам, — рече капетан; — али шта је он у војсци? — У војсци? Пешак! Јест пешак! Ја увек кажем: ти брате, ти би требало да си тобџија.
дрвена столица, са сламњим седиштем и сломљеном и тако живописно испруженом ногом као да хоће да се фотографише. Капетан седе на дугачку клупу крај прозора и поче читати врло замрљано писмо.
Зар ви не знате онога с ногом? — Не знам, — рече капетан — нисам га видео. — Па све проси пред црквом! — Хм! — Ух, боже! — Благоје се тресе. — Овакав бадрљак само!
— изгубио ногу, иде на штаци!Сад њему треба да једе, да пије. Хоће, богме, и лулу дувана... Човек је... Капетан се осети позван да објасни казанџији положај инвалида: — То је лепо што је он за своју земљу осакатио себе.
Јок, не питам ја треба ли или не треба: сеци ти само! Тако! Сад види како је ономе онде! Ха, синко!” Капетан виде да се с Благојем не да објашњавати у вишим регионима Он се спусти ниже: — Тако је, тако је!
А овамо држава... Слушајте!... Звижди! — Не звижди! — рече капетан. — Та звижди, бог с вама. Благоје истрча наврат-нанос напоље.
од... Ама шта су ти одвугле ове жигице?... Дај једну жишку! Капетан га више не слушаше. Његове мисли беху далеко: чак у Књажевцу.
И капетан Танасије већ трећи пут узаманце долази чак с позиције на лађу, с тешком муком измољавајући допуштење од команданта, јер
Оде у Књажевац где се је родио; уђе у своју кућу, седе под орах који је посађен онда када је се капетан родио, а који сада на својој периферији носи сухе гране.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Рецимо чујеш или дође овака депеша преко општине: капетан друге класе Ђорђе В. Христић, водник пете батерије, тога дивизиона, тога артиљеријског пука, погинуо је на положају
Ту на једном табаку „преко целог“ тражио је командир: да капетан Ђорђе В. Христић, тачно објасни: под којим је околностима рањен означеног дана код цркве села Б.
Стари казначеј, што је носио арач кнезу Карађорђевићу, капетан Младен, што је за свој новац куповао лојане свеће а радио државне послове, и онај младић што је капао над књигом све
Африка
Ручкови и вечере дочекују се са лармом. Држимо се храбро, ишчекујући да за дан-два пристанемо у Марсељ. Али кад капетан брода објави да се неће улазити у пристаниште све док се бура не стиша, што може бити још неколико дана, и
Црњански, Милош - Сеобе 2
мајор Јурат Исакович, други, прве класе лајтнант Петар Исакович, трећи мајор Трифун Исакович, а последњи, прве класе капетан, јего благородије Павел Исакович Влкович.
класе лајтнант Петар Исакович у Славонски хусарски, Мајор Трифун Исакович у Бродски пехотни, Перве класе капетан Павел Исакович Влкович у Градишћански пехотни полк.
Он је чврсто решен да промени царством. Он и није више официр ћесарски, него капетан у војсци императорке Елисавете Петровне и задржан мимо закона и његовог права.
Док би његови војници трчали на воду, капетан би легао у траву и чекао да се сви напију и њему донесу. Имао је у такве дане израз као да спава и то је било све.
се крупне очи затварале, и неки срећан осмех јављао се на њеним лепим уснама, повијеним при крају, као да једе трешње. Капетан јој се беше допао отпрве.
Уосталом, она није марила, ни пре, да јаше. Пре него што се оженио, капетан је имао свега две Влахиње – своје слушкиње – и једну Бечлику, из театра, са којом је живео две‑три године.
објасни, иако је испитиван целог тога дана, иако су судије викале на њега, да је фелон и мизерија, и да му оде глава. Капетан је само ћутао и целим телом – каткад – дрхтао.
Текла Божич је, међутим, била решила да одведе капетана у још једну шетњу. Она, потрча узбрдо, а капетан виде како одскочи, као чигра, или неки плав цвет из жита, са својим свиленим ципелицама, и задигнутом сукњом.
Сањала је да ће срести онога кога већ давно сања. Није она више дете. Капетан је може, ако хоће, пољубити. А да је може пољубити, додаде, још једном, тише.
Ноћио је код једног сербског комерсанта, у сербској вароши, испод рушевина тврђаве у Грану. Капетан, који је допутовао са Божичем, смештен је у комшилуку, код апотекара арцибискупије.
Шмерц је Божичу, и његовој жени, уступио своју одају, а госпожици собу на другом спрату. Капетан је био смештен у приземљу.
Затим је четверац опет јурио, као да га вијају. Божич је понављао своје питање: зашто капетан неће, кад у Беч стигне, у његову кућу? А питао га је, много штошта, и о Трандафилу. Питао га је и како је ноћио у Рабу.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
А шта је писало с друге стране визиткарте? АГНИЈА: Ништа! Само име: Сима Тешић, артиљеријски капетан. ВУКИЦА: О. Могу мислити како вам је то драга успомена. АГНИЈА: Како да не! Дршке од цвећа из тога букета још чувам..
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Багрицки за себе говори да је потомак кнежева Багрицких, али од Луке Црквењака, па надаље, сви знају да је био коњички капетан, леп у то доба, додуше, али ипак: коњички капетан.
али од Луке Црквењака, па надаље, сви знају да је био коњички капетан, леп у то доба, додуше, али ипак: коњички капетан.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Сад се закључају. Лопова све више у биртији. Њих дванаест, а тринаести капетан. Гдекоји има пушку, гдекоји пиштољ, али наџак сваки. Сад ће бити по њих шићара, што икада.
Провалише кроз врата. Први капетан лоповски. Тек што се промолио, а њега господар Софра силним ударцем наџаком по челу.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Пошто је Исакович цео дан провео у згради Комесара, заповедништво преузе најстарији капетан, Пишчевич, из Шида. Чекаху, тако, пред црном зградом, на дну великог парка, пред вратима, над којима су анђели носили
Оклопници, који су сви носили перику, примали су их врло хладно, а један од његових официра, капетан Антонович, само је сабљом успео да сачува своје место у једној гостионици, у коју су кирасири довели две италијанске
Спремајући се да се коцкају Исаковичеви официри, међутим, нису били ни најмање раздрагани свим тим славопојкама. Капетан Антонович, најбогатији међу њима, који је знао карте у прсте, причао им је унапред како ће се варати при картању и
Узалуд им је капетан Антонович довикивао делећи карте и купећи златнике, они су се били најпосле откравили и расположили, гурајући сточиће
тек што се беше пробудио чу да су, те зоре, опет обесили тројицу, ухвативши их код једног оближњег села да краду. Капетан Антонович, у свом неуредно написаном извештају, нарочито му наглашаваше: да је профус, који предводи чету драгона,
Најзад, пошто су обешени остали да висе три сата, капетан Антонович молио је за наређење да их преда на сахрану потполковнику Арсенију Вуичу, јер су људи, изгледа, у последњем
Једва се задржа да не клизне по степеницама и при том напору тела болови га сасвим опхрваше. Капетан Антонович, који му се нађе, задржа га да не падне.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Главу не диже. Две клот — две фркет! Друкчије је то кад човек ради неки мушки посао, као онај лудак, пензионисани капетан, који читав блок снабдева нафтом за ложење. Пре подне вуче своја колица, гарав, никакав, а по подне — господин човек!
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Докле се ми одмарасмо, а, богме, и шчињасмо и договарасмо што ћемо, стиже нам у помоћ руски капетан Бабичов с двије стотине људи.
За њима наљегоше војници, па момци; од тијех сваки доби коледу, по сребрн талијер, „капетан“ кувар жут дукат, па и они отидоше.
Било је још таквих задиркивања, те не остадоше поштеђени ни Приморци, које представљаху „адмирал“ и „капетан“, а на крају ђакон дохвати и Јанка, питајући га: је ли се зажелио жâба, тишти ли га пушка за појасом, је ли згодан
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Циклус Wестен пародија је фељтонистичких и филмских интерпретација живота на Дивљем западу док Капетан Џон Питлфокс пародира гусарске романе.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
народни и хајдучки живот у Босни, или поједине догађаје из прошлости, ближе и даље: тако, Сила турчи Босну (1864), Капетан Радич Петровић и покрштеница Зорка (1866).
Као млад лицејац јавио се 1862. историјском приповетком Зека капетан, и у току шездесетих година дао још два огледа исте врсте: Спомени из Срема (1864) и Сердар Митар (1866).
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Борио се против капетана и писао чешће дописе. Капетан га је мрзео, и само је тако могло бити да Максим покаже ревизору пуна два лонца позива из среске канцеларије као
ће тога дана отићи пред престо свевишњега да дâ рачуна о својим бировским злоупотребама у онаквом стању у каквом му је капетан целога свога службовања ишао по срезу, добивајући почешће и класу.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
СТАНИЈА: Па то слушају људи? ЉУБА: Каткад има по шест стотина, и било би више, да је соба већа. СТАНИЈА: И капетан неће да забрани? ЉУБА: Ко би забранио, кад је то школа гди се људи уче.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
У фрижидеру затичемо ледени пејзаж, пуст као Антарктик када га је пронашао капетан Кук, онај што има представништво у Београду — „Вагон Ли Кук“ са наманикираним вештицама које одлично парлају све
Пред њима, с револвером у руци, потенцијални капетан — лично! Навукох на лице најледенији израз Ериха фон Штрохајма из филма „Велика илузија“ и навалих да спречавам
Госн Сулетови погледи на братство и јединство и како су се догађаји нагло искомпликовали. Несуђени капетан тужио ме наставничком савету школе. Тужи-баба Јеца, за комадић меса, месо се кисели, баба се весели!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А кад погледаш са врха горе видиш у дољи — трепери море, бијеле се једра сјајна ко дан, то плови Мачор капетан; вије на вјетру заставу ратну, по свијету тражи рибицу златну.
“ Путује барка ко лабуд бијели, на прамцу Мачак, капетан смјели, пажљиво стражу стражи. Мачак се морем незнаним скита, незнаној земљи у сусрет хита, рибицу добру тражи.
мале, шарени цвјетни рај, стигла до шуме гдје удав спава, тамо гдје чујеш тигра и лава, великих звијери крај. Капетан Мачак на барци лакој за рибу пита у земљи свакој, вјечно га нада кријепи.
“ Док бурно море около јечи, капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга, прати га шапат из ноћних сати: „Младости драга, врати се, врати, давно
Поздрав! Капетан Мачак.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Од тога дана, за Мачком другом, плакао старац
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Народ навире са свих страна. Један капетан издавао је строга наређења. Војници са бајонетима свуда око станице... Локомотиве су пиштале, сигнално звоно
Народ нагрну на неке од тих вагона, што их зауставише пред станицом. — Стани, марво... Заустави! — нареди капетан одсечно војнику на стражи. — Где сте запели? — У команду — усуди се један да одговори. — А где ти је команда?
Неки су гунђали, али не толико гласно да би их могао и капетан чути. — Ех, шта ћеш, војна дисциплина!... Строга вика на војника! — чули су се гласови.
— Ћут! — Викну неко са улаза, и они који су седели поскакаше. На вратима вагона појави се онај капетан. — Шта је ово? — капетан све одмери погледом и поче да нас пребројава.
— Викну неко са улаза, и они који су седели поскакаше. На вратима вагона појави се онај капетан. — Шта је ово? — капетан све одмери погледом и поче да нас пребројава. Затим се окрете онима који су стајали напољу: — Нека уђу још двадесет...
Опет се разлеже песма, чује се вика и ларма. Неки поскакали из воза и потрчали на перон да траже воду. Капетан виче, стража их враћа. О наше вагоне с треском лупи локомотива и одмах затим крете, да нас прикачи за нову композицију.
И опет трескање, лупарање вагона, и најзад се све утиша. На перону су остали још само капетан и стража. Напољу се зачу пиштаљка.
Нишанџија, пунилац... Помоћник нишанџије... возар. — Који? — запита потпоручник. — Шта га питате? — упаде капетан. — Видите какав је смолав. — Средњи? — запита потпоручник.
— запита потпоручник. Резервиста развуче уста у осмех и процеди нешто у знак одобравања. — А ти? — обрати се капетан мени. Рекох му своје име и презиме и занимање у грађанству.
— Још сте нам само ви недостајали — говорио је један капетан — па смо комплетни. Сада списак можемо закључити. И за мном као да се затворише врата.
— Дакле, од овога момента си поднаредник пете батерије! — обрати ми се онај капетан. — Батерија је код оних шатора. Иди нађи батеријског наредника и реци му да ти дâ ново одело и осталу потребну спрему.
Рат смо замишљали сасвим другојачије. У неко доба пук се заустави да напојимо коње на једној речици. Наиђе капетан Јован, те га запитасмо за ситуацију. — Наша је дивизија резерва армије. А то је нешто најгоре за нас.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
За његову мапу опет беше доста говора, и ако кмет признаде, да му је »левизор« због мапе начинио »премедбу« и да му је капетан строго наредио да још летос мапу набави. Ипак он покушаваше не би ли се То Могло и ове године проћи без мапе.
И ја се склоних, братићу, од зла. Не знаш ти каква је ово сила у срезу ; и капетан га се боји ; тако је то, братићу мој. А она не зна, него... Хеј, што ти је женска глава!...
Само гледај да те онај зликовац не опази. И ја одох до куће; ко зна шта може бити!... А немој тамо да се збуниш. Капетан је добричина; не бој се 1Љ! Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом.
Изиђоше обојица заједно из дворишта, па се онда окренуше сваки својим путом. Кад Гојко стиже у срез, капетан таман излази из канцеларије.
Видевши збуњена Гојка како се осврће у неприлици, не знајући да ли да му приђе или да се уклони, капетан га ослови: — Ко сте ви ? Шта тражите ?... — Учитељ орловички... Гојко Савић... До вас... мало послом...
мало послом... Врло нужно, стаде муцати Гојко, савијајући и гужвајући шешир у рукама. — А, ви сте то! узвикну капетан са очигледним интересовањем, као кад се много наслушамо о некоме, па нам се дâ прилика да се упознамо. — Изволите !
Седите, рече он благо, показујући Гојку место. Гојко му, колико могаше у оном страху, исприча шта је било. Капетан зазвони, уђе жандарм. — Кажи господину Пери да не излази још. Зваћу га.
— Кажи господину Пери да не излази још. Зваћу га. Жандарм се обрте војнички, изиђе и затвори врата лагано, а капетан се окрете Гојку.
учитељке. Ми смо овде тек ономад сазнали, кад се вратила госпођа Зорка отуд из села, после онога боја... и капетан се осмехну, очекујући радозналим погледом да Гојко почне причати.
Може ме напасти онај пандур... јест, тамо у затвору туку!... Али неће, неће... видим ја како капетан слуша моје причање, и све се љути на онога... Госпођа Зорка им, каже, причала... Видиш ти како је оштра!
И Гојко развукао уста дужином целе вилице, смејући се призору, кад Веља уђе и види га као капетана. Уђе капетан, љут. Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима.
Уђе капетан, љут. Гојко скочи, изненађен, и умало не дрекну, јер се беше сав занео у мислима. Капетан му онако с ногу рече благо и пријатељски : — Идите, господине Гојко, кући, па гледајте свој посао...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
сјајна мјесечина, Обасјала зелену ливаду, По њој пасу два господска коња, Чувала их два господичића: Бан Стијено и капетан Јово. Бан Стијено Јову говорио: “Да мој брате, сјајне мјесечине!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дошао је тако чудан и тако изненада на небо. Ми смо међутим спустили 700 м. ужета. Сад копа мрежа“ – мрмља капетан Вицо – „биће шкампа“! Боља риба је доле на дну и само кад је месечина јака диже рибу горе.
Била је то једна стара зграда (здање Капетан‑Мишино), која је била препукла приликом бомбардовања Београда. Он. а личи, и по својој архитектури, и по својој
Потпоручник Лукшић, са мном у истој чети, одличан официр, не признаје нову државу. Жели независну Хрватску. Капетан Милановић псује мајку потпуковнику, команданту батаљона, који, пред стројем, говори немачки, хвали немачку војску и
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Дедер, очију ти! — Па ет', 'нако, кад но беше код нас капетан Иво, знате већ сви: рђа к'о рђа, ама и ми потеглисмо велики зор под њим.
Сад ће капетан доћи па кад те он притегне, неће ти пасти на ум ни рођена мајка, а камо ли којекакве чини... Немој дер ти мени да
За њим пређе други, у коме одмах, по фишеклијама и ножевима, познаше среског пандура. Онај напред беше капетан. Људи поскакаше, али он махну руком, те одмах сви поседаше. Чим приђе расту, зовну кмета на страну.
Чим приђе расту, зовну кмета на страну. Проговорише неколико речи, па ето их после под раст. Капетан разгледа оружје и људе, па стаде. — Е, браћо, — поче он да говори лагано, — сад треба осветлати образ.
Па пазите: за Деспића двеста, а за Маџара — сто!... Сви се згледаше, јер нису знали да је уцена повишена. Капетан продужи: — Има ли који из војске? Показаше му Ђокића и Љубишу.
обрте се он Љубиши, — каква је твоја пушка? Љубиша обори очи, па промуца: — Тсс... тек онако... моћи ће поднети... Капетан, без сумње, закључи да се нема чему надати од њега, па ваљада мисли у себи: »какав си ти — таква ти и пушка!
начини још важнији, као човек, коме је поверена нека »државна тајна«, па му и цело лице доби неки тајанствен израз. Капетан оде, а кмет узе да раздаје људима барут и олово које му даде пандур.
Али то прођосмо; скоро ћемо на њиве, па после ето и села. — Где ли је капетан? — Не знам, али мислим да је с варошанима. — Зар су и они у потери? — Кажу, има их дваестак.
Ту нас заустави кмет. Наредио, вели, капетан да не трчимо, него само да идемо мало брже и да збијамо ланац. Они су опкољени.
Однекуд искрсну капетан, а за њим стотине људи. Све се то гомила и успиње, да види уништено страшило. И ко га види, не може да одвоји очију од
— Маџаревић! — узвикну један. — Јес', он је, — потврдише други. — Ко га уби, камо га? — запита капетан. Изведоше пред њега Љубишу. Капетан се веома изненади. — А камо онај... како'но... што му дадох магацинку?
— Јес', он је, — потврдише други. — Ко га уби, камо га? — запита капетан. Изведоше пред њега Љубишу. Капетан се веома изненади. — А камо онај... како'но... што му дадох магацинку?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао. Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно
Не треба да вам кажем који је то капетан и који је режим тај капетан помагао. Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било.
Који био да био, то је по вас читатеље свеједно, као што је и Срети то свеједно било. Је ли он само био капетан — Срета га је мрзио као свако оруђе тираније, и писао је против њега; био је вечна опозиција, бич божји свакој
А знаш ли да зготовиш кајгану? — Ама зар ја?! Ја сам бог у кајгани! — рече поноситим гласом Максо фамулус. — Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми.
Дала му се наскоро, неколико недеља по доласку у село, баш кад је једном капетан свратио у село. Као већ одвајкада, дочекали сељаци капетана лепо.
— Фала, фала — вели Срета. — Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради. Ту ће бити и капетан. — Капетан?! — Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало!
— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради. Ту ће бити и капетан. — Капетан?! — Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало!
— Па извољевајте, ми смо, знаш, онако, и већ бог зна како, ради. Ту ће бити и капетан. — Капетан?! — Капетан и још нас неколико, та знаш, мило би нам било да и ти дођеш да проегленишемо мало! — вели му снебивљиво чича Милисав.
— Па власт — вели му чича Милисав — капетан, зар ти не реко’ отоич? Власт. — Ваљда си хтео рећи: слуга; слуга народни?
— Ама, бог с тобом, господин-учитељу, какав слуга, кад је оно власт! Слуга је пандур, а капетан је власт једна! — Не познајем ја, председниче Милисаве, или како ли се зовеш, друге власти до народа; народ је, кмете
— Ама, разбери се, учитељу! То је капетан... онај наш капетан! — А, па тако ми реци! Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир
— Ама, разбери се, учитељу! То је капетан... онај наш капетан! — А, па тако ми реци! Дакле, један од стубова тираније, једна пијавица, један паразит, један чир на народном телу.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
На неколико минута пре но што ће капетан брода дати тај сигнал, осетило се да се брод јако затресао и одједном стао, ма да су му погонске машине радиле истом
јак, а непокретљив предмет вероватно какав стари потопљен једрењак зароњен у муљ) и да је то нагло зауставило брод. Капетан је одмах командовао да се погонске машине зауставе, затим да се крену лагано уназад, а да се пусти у рад парни строј
Историју нам је испричао капетан нашег брода, који је са тиме добро упознат. Голфска или Флоридска струја пронађена је 1513.
На молбу Франклинову капетан Фолгер му је нацртао и карту тога тока од њеног почетка у Мексиканском Заливу до завршетка после Њу-Фундлендских вода.
Та карта је тада репродуцирана и раздата капетанима прекоморских бродова на употребу. Ма да ју је капетан Фолгер нацртао овлаш и само по сећању и своме дугогодишњем китоловачком искуству, она је била, таква каква је, унесена
Џон Виљемсон, чији је отац био поморски капетан и бродовласник, провео је још од ране младости свој век на мору и по морским авантурама.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Хата јашем, бритку сабљу пашем, капетан сам од царева града, у њем владам од триста годинах; ђед ми га је на сабљу добио ђе су царство сабље дијелиле, те му
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
барјактар Павле Бајовић, Пипер; Пјешивци: сердар Мркоје, Никчевићи Иван и Марко, Контић Радосав; Морачки сердар Мијат, капетан Јакша, поп Вуксан Радовић и сви Бјелопавлићи преко војводе Марка Бошковића. Ето, ти, сви!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се како је једноме далматинскоме броду калаузио некакав Турчин, па кад су у мору били, овако га запитао капетан од брода, а Турчин су све пет прста каже: „Ено онамо!“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати.
“, а капетан није знао којему ће прсту вјеровати. — Ова се пословица обично приговори ономе кад не зна да по истини каже или (каже)
(Сузе) 26 — Град од три спрата: на првом су врата са тридесет и два бијела војника а међ њима црвен капетан; на другом су два прозора, на трећем два огледала, над којима се вије равно поље, а над пољем шумица?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Они га одмах весело послушају, потрче и зовну капетана. Капетан изиђе, и они се одмах погоде, он капетану брод и трговину а капетан њему везане робове.
Капетан изиђе, и они се одмах погоде, он капетану брод и трговину а капетан њему везане робове. Он их призове к себи и почне их питати, оклен је који, па свакоме рече да иде на своју постојбину,
По том се поздрави с њим и отиде. Кад су двије зазвониле, капетан отиде на заповијест царску. Цар га почне испитивати поиздалека, што му долази она младица исписана на крми од његова
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
би да одговара опису Вукосаве, који Скитница даје у првој слици ВИЛОТИЈЕВИЋ, човек са говорнице ИСЛЕДНИК МАНОЈЛО, капетан ИВ пешадијског пука „Стеван Немања”, Дринска дивизија, Прва армија ТАНАСКО, редов у истој јединици Догађа се
(Уносе Скитницу у кафану. Нестаје светлост свеће. Тишина. Иза канти за ђубре опрезно се помаљају капетан Манојло и редов Танаско. Обучени су у исцепану униформу српске војске из Првог светског рата.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
У Мо|реју би други или трећи дан допливали, како смо лепо време имали, но капетан корабља, имајући дело у Занту и Цефалонији, позадржимо се на путу.
Полазећи из корабља, запитам шта сам дужан за превоз платити. Капетан одговори да је све плаћено у Корфу и да ја ништа нисам дужан.
У зору престане дожд и бура и капетан озгор повиче нам веселим гласом: „Кαλоχαρδоι, δεν ειναι πλεоν χινδυνоς! добра срца, није више бедствованија!
Рекао би да су из мртвих воскреснули. „Не губите времена“, викне капетан, „ту се лепше руча него у тартани; ручајте, пак ћемо збогом путовати.
У Задру, колонел Мајна, капетан Јово Грбљанин, конте Зорзи Габо из Кандије, госпођа Ана Рапсоманићи и мој љубими Лазар Славујевић Мостаранин, с[а]
и, баш излазећи из корабља, гди ме је допратио био, метне ми у џеп прослука сам својом руком 12 венетски[х] цекина. Капетан корабља, Дубровчанин, поштено ме је и господски содержавао.
Да сам хотео, могао би[х] тај час у други корабаљ прећи за Цариград; но, уверавајући ме капетан да се ту сваки дан може пригода за то место наћи, намислим остановити се овде који дан за прегледати тај предивни
Противни ветри задрже нас између Дарданела 20 дана. Овде се случи да смо пред капетан-пашу излазили и с њим чрез Мавројени, драгомана његова, беседили.
При Гравезанту, гди је велико пристаниште и гди се великолепна река Темс у море спушта, стигне нас и капетан корабља у барки; и тако с споспешним ветром упливамо у море.
Уљезши у корабљену собу, капетан вручи ми једно потешко писмо, које, кад отворим, нађем у њему пет гинеја с овим врст’ма: „И до ассуре yоу, мy деар
марљивост редут — забава, бал резомирати — закључивати, мислити, сматрати реч — беседа, говор ритмајстор — коњички капетан ритор — ретор, говорник, беседник рождество — рођење, Божић Росија — Русија росијски — руски рукоделије — занат
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И тако мене хапси сваки нови капетан среза. Најтеже је Аћиму било да ме ослободи кад ме оптужише да сам, главом и брадом, Петар Карађорђевић, унук вожда
да хараш, да заузимаш општинске утрине, а демократија и самоуправа да не плаћаш порез, свеједно што те срески капетан батина и псује ти мајку. А што ви радикали галамите о демократији, то је само изговор за селачку анархију и јавашлук.
да је Аћим рекао ,,скочи на нож“, скочио би. За правду, и кад То Аћим каже. Срески капетан с пандурима, који су пушке држали у приправности, ускакао је у санке. „Чекајте ме сутра, побуњеници!
Шта мије то требало? Нисам само ја. Сви су Преровци лопови. Кад дође господин капетан, сви ће они на мене да пруже прст: „Тај је први донео сламу!“ Јежио се од страха. Иду, рекла је Симка.
Аћим унесе бес у канцеларију, у којој га, седећи, чека срески капетан. — Сигурно знаш што сам те звао. Причај. — Са мном се, мундирџијо, не разговара седећи.
— Моје беше и биће, али твоје неће задуго. Упогани ми се у браду ако млад лук дочекаш у Паланци. Капетан се усиљено насмеја, али му од Аћимовог погледа смех одједном слете с лица и он више замишљено него строго рече: —
— и тиме се против мене служите, Ви, полицајци! — Аћим не верује. Тек после неколико реченица капетан му збриса сумњу, и он се узалудно трудио да сакрије радост што човек с којим је попио за измирење код „Орача“ више
Сад ми кажи чије си руке окрвавио. — Научио те неко паметнији од тебе. — Одговарај што те питам! — капетан се закашља од љутине. Тапка марамицом по уснама и ретким брковима.
— Краља не помињи! — устаде капетан. — Коме си платио да га убије? — Народна рука га убила, а њу ничије и никакве паре не могу да испрљају.
Презриво гледа униформу, с рукама на леђима. Капетанов пристојан поздрав га збуни. Не отпоздрави му. Капетан лако поцрвене, постиђен пред пандуром, па овоме махну руком да изиђе. — Што си ме звао? — осорно упита Аћим.
— Нисам ја за тебе чича. Ти си се окрвавио преровском крвљу и међу нама нема лепог разговора! Капетан га снуждено саслуша, прошета по канцеларији, загледан у велику слику крала Милана, постаја мало, као да прибира снагу
О томе ће виша власт да расправља и утврђује кривде. Ти си пуштен на слободу... Можеш одмах да идеш кући — капетан гледа кроз прозор изукрштан гвозденим шипкама. Тек после неколико тренутака Аћим се прибра: — Кући? Ја?...
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Је ли светионик био упаљен? — набра обрве капетан брода. — Као и увек! — рече старац. — Послао сам унука да провери!
— Ускоро пристајемо! — рече капетан, а у истом часу поче се буркати море. Загрме однекуда. Искочи муња из таласа. Дечак пребледе, а оцу се учини као да му
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
ДОБРАЧИНА 38 УЛИЦА ФИЛИПА ВИШЊИЋА 45 УЛИЦА РИГЕ ОД ФЕРЕ 52 УЛИЦА ЗМАЈ-ЈОВИНА 58 УЛИЦА ДОСИТЕЈЕВА 67 УЛИЦА КАПЕТАН-МИШИНА 74 СТАРА ЧАРШИЈА 82 ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу)
На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио, или није, то што је овај, готово одмах
На углу Капетан-Мишине улице увек га цпеће иста недоумица: да ли је Капетан-Миши већ заборавио, или није, то што је овај, готово одмах после његове, Господар-Јевремове смрти, купио његов по
И данас је то Капетан-Мишино здање велелепно, и на ползу народа, али зар је баш требало рушити Конак Обреновића да би се саздало Здање
И то у време када су Обреновићи изгнани, а Јеврем умро? (Капетан, при том, и није био баш за Карађорђевића.) У тај су Конак, касније, били пренели и чувену Јевремову столицу, у којој
Успео је, и у томе. Кад је отишао, била је 1839. година. Загледан, на углу своје и Капетан-Мишине улице, у небеса, Господар Јеврем мора да призна, и сад склон истини, да је његово, Јевремово, повлачење са
Када пређе Капетан-Мишину улицу, сиђе са плочника и пође средином коловоза, ка Вишњићевој. Ту, угао испод раскрснице светлости, ту где
Свако преподне, око десет сати, Сима терџуман стоји на углу Симине и Капетан-Мишине улице, где је у његово време, по прилици, пролазио сокак што је делио српску полицију од турске.
У својој стражари које нема, на углу Капетан-Мишине и Симине, Сима терџуман увек гледа, и одмахује главом, оног луцкастог терџумана који, пре много деценија,
улицом која носи његово име а која је некада, делић цариградског друма, водила од тврђаве ка Стамбол-капији, пошао ка Капетан-Мишином здању и Студентском тргу и слутио, над плочницима, ону прашину што су је дизали ати махнитих Татара, који су
Родио се у Србији а умро у Алжиру, 1870, од туберкулозе. Школован, артиљеријски капетан, имао је дар за математику, а нарочито за геометрију.
Кад је завршио и пројекат борних кола, дотада здрав као дрен, капетан се разболео од сушице. Путовао је по Европи и тражио лека.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И почеше игре, све с нежним дармаром; Извесна пометња наступи у чину: Ту капетан псалме цитира са жаром, А доминиканац свира мандолину; Госпођица Ана де Доце, већ седа, Чувена са строгих врлина и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ Већници продужише да већају, а Фалкенберг изиђе из дворане у вестибил зграде. Онде га је чекао један капетан његове војске да прими његова наређења.
Кроз отворену капију јурну непријатељ у варош, али наиђе на очајнички отпор. Ту је, успркос опште забуне, капетан Шмит прикупио храбру чету војника и грађана, повео је на непријатеља и потиснуо га на бедеме.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
уф... уф... ф... ф... ф... Па се стреса капетан Фикус, мокар као амрел, и скида мекинтош са кога се слива вода и прави барице по патосу.
Збунио сам се, магарац један, непријатност ми се десила, одмах ћу изнети. Па капетан полази на врата и мрмља: — Цепидлако из позадине, мизантропе!
А потпуковник опажа његове муке, потпуно га разуме, јер зна о чему Мисли пуковник, и ужива. — Је л' те, капетан Фикус? — Молим, гос' пуковниче. — О-в-а-ј, да л' вам је познато или није: је ли мис Тебе жаба?
Онда капетан Фикус објављује да је готова вечера и прича шта је све видео у трећем павиљону за операције: — Студенту Ђури, добровољ
“ „Нешто ми, вели, фали, али добро је, хвала Богу. Страшни су доктори, господо, прави су касапи. Капетан један рањен у руку, па му прилази доктор, гледа и каже: „Фик, господине капетане!
“ И показа му докле тачно има да се сече. А капетан слеже оним здравим раменом и вели: „Па сеците, докторе, кад се мора“...
“ Лежи тако капетан Борић и подсећа се тренутка кад је сазнао страшну вест. Тада му се наједанпут учинило као да се све око њега завртело
Само кад сам жив, све ћу друго лако“ — тако је заиста нешто проговорило у ојађеној овој души. И док се капетан Ђорић напреже да поврати власт над мислима, павиљон увелико спава, дише: — Ххххх... пфф... хххк... пффф... пфф... пфф.
“ Па устаје капетан Борић јер не може да одоли срамним мислима и са лактовима на коленима седи на свом кревету, покрива лице рукама,
Оне су, између осталог, објавиле: да се пешачки капетан прве класе Таса Мелентијевић производи у чин мајора у истом роду оружја.
Одмах се мора рећи, да није било ни једног доброг познаника капетан Тасиног који том приликом није весело клиснуо: ово је заиста право!
великих војни под Наполеоном, све је, од аз до ижице, прочитавао, дубоко студирао и одлично схватао вредни и савесни капетан Таса.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
мирне душе шаље послужника по најгорем пљуску да му купи цигарете или сендвич, исти је човјек који ће као резервни капетан хладнокрвно слати у смрт десетине људских живота ради своје личне добробити, ради своје удобности, или напросто из
оним куповањем сендвича, те ће га брисати с пописа за зимску помоћ или га лишити некаквог доплатка, тако ће, као капетан, свог посилнога који му није довољно свесрдно навиксао чизме уврстити у први маршбатаљон или одредити на задатак на
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— запита кмет љубопитно, чим остадоше њих двојица сами. — Ни ја не знам све, само то: да је капетан добио писмо, у коме му је достављено за Ђурицу; а за друге учеснике не знамо још ништа. Но сад је лако.
За зеленим столом сеђаше сам капетан, а уз једну полицу, претрпану свежњевима хартија, стајаше писар Мита и разгледаше нека акта.
Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сак
Чим капетан проговори, он се осврте и приђе к столу. Кад уђе Ђурица, капетан га погледа оштро, али се иза те оштрине не могаше сакрити и она обична радозналост, са којом први пут посматрамо
— Шта си ти, море, починио тамо у Трбушници? — проговори капетан, чим Ђурица стаде. »Хвала Богу!« — помисли Ђурица. Он се плашио само тога првога питања, страховао је само од
сирома’у човеку ’вако подметати — и овај му се одговор тако допаде, да већ поче и сам веровати у истинитост његову. Капетан се јетко насмеши, као човек који непрестано слуша овакве одговоре од свих правих криваца, те увиђа, да за овај мах не
И то су ти, ваљада, подметнули? — Не знам, господине... — Добро, добро... — прекиде га капетан — сад ти то и не тражим.
Ноћас се добро промисли... Али не заборави да ми овде имамо такве мајсторије, од којих и мутави проговоре... — заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. — Води га!
— заврши капетан, и тако се значајно осмехну, да Ђурица осети како му се кожа под кошуљом набира. — Води га! — викну капетан пандуру н диже се од стола.
села, своје куће и свега онога што му беше тамо најмилије; час стане да мисли о оним страшним мајсторијама, које му капетан напомену и о којима му је Вујо тако много, баш као нарочито, причао, али на тој се мисли не зауставља дуго, она му је
Истрча и капетан сањив, с огрнутим капутом преко леђа и папучама на босим ногама. Стадоше да се купе, најпре један по један, а после
Сакупи се велики збор пред канцеларијом. Капетан разгледа проваљено место; рупа беше мала: изгледаше да се не може кроз њу ни глава провући.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Шетајући дуго, уз долазак мрака, Причао је мени он, капетан војни, Кога су бојеви дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из првога рата С
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
када сам прочитао да је Хамилтон напустио студије на првој години Колумбија колеџу и ступио у Вашингтонову армију као капетан кад му је било једва деветнаест година, а у двадесетој је био потпуковник и Вашинггонов ађутант.
Увек спреман на шалу, капетан брода нам је рекао да никад толико младости није путовало његовим бродом преко Атлантика.
Ћипико, Иво - Приповетке
Домало и пљусак попусти, а к нама сиђе капетан да наплати пријевоз. Пред њим објашњују се она три трговца, свештеник, два странца и ја: сви имамо попуст, бива
Разријеши узао на једном крају од мараме, извади новац и плати потпуно, а чудо ми што се не тужи. Капетан погледа у новац, па на кошарицу, и вели јој: — Још двадесет пара за робу. Старица ћутећи плати и то.
Старица ћутећи плати и то. Уто близу смо луке, а и олуја попушта. Капетан узлази уза стубе, а ми за њим. Старица се из уљудности одмакне, пустивши господу испред себе; ја учиних исто.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Григорије Божовић КОСОВСКЕ ПРИЧЕ Садржај СУЉ-КАПЕТАН 2 НЕОБИЧАН МУЧЕНИК 8 НАША ЗАГОНЕТКА 13 ЉУТА ПРАВОСЛАВКА 18 ДВЕ ЖЕНЕ 24 ОКЛОПНИК БЕЗ СТРАХА И МАНЕ 28 КАД СЕ ЦАРСТВА
32 У НЕБРАНОМ ГРОЖЂУ 38 ЧУДНИ ПОДВИЖНИК 42 РЕЧНИК МАЊЕ ПОЗНАТИХ РЕЧИ 48 КОСОВСКЕ ПРИЧЕ СУЉ-КАПЕТАН У Броду, главном месту потурчене Горе, чија су села нежно обгрлила гротласти Коритник, већ одјекују гочеви и зурне,
Његове пустоловине власт је гледала кроз прсте, јер се одликовао у свима ратовима и угушивању побуна, да му је надимак капетан пристајао и као пустоловном атаману и као ратном стотинашу. Већ је почео да залази у године.
То је чинио и Суљ-капетан, те му је дете већ одрасло као каурин. И он се нечему надао. Али ево већ неколико година како су Призренски одговори
Свет почео да се мири са судбином. Тако исто и хајдучки капетан. Из дана у дан види он како од нада нема ништа. Већ је почео да се љути на своје братанце Јанчета и Косту што се не
Кад би се тај потурчио, вера и бог, брзо би Постао или велики везир, или шеих-уљ-ислам... Сломљен је већ Суљ-Капетан. И сам осећа да свакога тренутка постаје све већи муслиманин и Турчин. Не вала се више заносити и премишљати.
Зато је и дошао у Брод да се мало одмори и Сунети свога сина. Би!... И сам је Турчин већ... Гочеви бију. Суљ-капетан је објавио своју одлуку за Сина, те му навалише Горани на весеље. И они су као остали свет.
Па то и не крију. Мисле да су и његови ћемери пуни дуката, као што је громка његова слава хајдучка. Међутим, капетан је танак домаћин. Није штедио ни код куће, ни при пустоловинама.
Види то капетан, па га нешто штрецну. Заголица га безобзирна таштина. Први је он човек сад у Гори, у Броду, мора и његово дете у
Зашто да његови земљаци помисле да је више сојтарија но хајдучки капетан? Али — пусто немање!... Баш тих дана бејаше дошао у Брод богати призренски трговац Спаса Чемерикић са пуним бисагама
Њега се најзад сети Суљ-капетан. Па позва старога слугу Ћерима: — Али знаш, мој Ћериме, да ми је сега срце ћумур? Још једна жишка — пепел ће се учини!
— Не знам, ага... — Не, не — збори право. Ако си ти Спаса Чемерикић од Призрен?... Тешко беше један пут и Суљ-капетан во Гора. Резил ће се направеше. Ама ти му го донесе образ на место. Со јунаштина.
Краков, Станислав - КРИЛА
Не одговара на време својим обавезама. Препоруку не заслужује. 2. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ класе Будимир Краиновић из Шапца. Службу врши са разумевањем. Нема довољно ауторитета код млађих.
Има иницијативе. Интелигентан. Рђав економ. Одан пићу. Препоруку заслужује. З. ЧЕТА. Командир рез. капетан ИИ кл. Јован Дановић из Ужица. Личном храброшћу и пожртвовањем утиче добро на св чињене.
Седите. Сад баш говорим о извештају. Размазили сте тог вашег писара. Хоћете ли коњака? Узмите. Тако из чутуре. Капетан је брисао подшишане бркове. — Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети.
— Добар је. Имам за сутра одличну малагу. Извештај ће писар сад донети. А—ха, а—ха, — капетан се суво накашља. — Изгрдио сам га. Пипав је. Шта ћете, младићи.
— Изгрдио сам га. Пипав је. Шта ћете, младићи. Ха, изгледа да смо данас сјајно прошли (капетан је био са четом на челу). Као гренадири. А пуковник се опет нешто љути. Глас из помрчине: — Љути се.
Ех у име Бога, — мајор се прекрсти, — излази се на фронт. — Еј, Душко, нема више Одеона ни Денизета. Капетан је при смеху открио своја два златна зуба.
За шатором је неко напорно повраћао. Крај стола је још седео на ускоме сандуку капетан са подшишаним брковима и викао: — Марсељезу, Милораде, рђо циганска. Свирај. Ћемане ћу ти о главу олупати.
Нико у батаљону није сановник имао. Ипак је то морало смрт да значи. Пио је расејано рум, који му је капетан Дановић за чај послао. Брисао је надлактицом чупаве бркове, и говорио да је републикански режим спасоносан.
Гласови су оштри и пискави. И обојена власница морала је да покрене урањено тело. Тада се граја појачала. Ипак грчки капетан није платио прописану таксу. Отишао је увређен, оставивши једну мамузу у соби. Пред улазом је аутомобил стао.
Ноћ је мирна. Ни једног пуцња. Само доле крај језера потмуло тутњи. — Не волим ову тишину. — шапће округли капетан Буда ађутанту, који крај њега лежи. — Ово нешто значи. Не слути на добро. А, шта велиш, Душко?
Но Душко га не чује, и заноси се све више у сну. Капетан шапће сам са собом све ређе и лакше. Хтео би да се дигне и погледа дуж поспалих војника, али се нешто тешко спушта на
— Бугари су овладали котом и наступају гребеном ка нама, — дотрчао је и извештава кривоноги капетан чији су митраљези на самоме седлу.
Петровић, Растко - АФРИКА
Ручкови и вечере дочекују се са лармом. Држимо се храбро, ишчекујући да за дан-два пристанемо у Марсељ. Али кад капетан брода објави да се неће улазити у пристаниште све док се бура не стиша, што може бити још неколико дана, и
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На левој обали Мораве Тешицу, где је стајао пуковник Милутин јовановић са 5—6 хиљада људи, и Вукању где је био капетан Ст. Беницки са једним батаљоном) — па онда да удруже своје силе и слошки нагрну на Алексинац.
Обојици као да није било место овде. Мало даље цтојао је командант шанца, капетан Живан Протић. Упитам га да ли зна где је капетан Сировацки. — Хије овде и не знам где је, одговори ми он.
Мало даље цтојао је командант шанца, капетан Живан Протић. Упитам га да ли зна где је капетан Сировацки. — Хије овде и не знам где је, одговори ми он. — А да није горе y оној шуми?
— А да није горе y оној шуми? Ја покажем руком на шуматовачку косу што се пружала изнад шанца. — Не, рече ми капетан, тамо ће бити Турци. Оставим шанац и после приличнога лутања нађем капетана Сировацкога и мајора Ј.
Владана, који су седели у једном заклону, за бедемом, на два корака преда мном паде капетан Живан Протић, командант шанца. Паде ничице, и тако оста непомичан — нити се окрете, нити рече јао, ништа.
У писму је био излив бола уцвељеног братског срца. Капетан Велимировић тражио је отпуст из тимочко-моравске војске, где је ђенерал командант.
Комаров и капетан Велимировић разговарали су набусито и погледали се мрко. Велимировић је кривио и оптуживао, Комаров се правдао.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Молим! — упаде капетан Радојчић. — Сад ступате на сцену ви? — Да. — Онда да извучем кратак закључак. Кад је настало наше опште наступање,
Каже да ћемо овде вероватно заноћити. Питао сам како се зове ово место. „Чегањ“ — рече ми он. — А, дабоме — упаде капетан Радојчић. — Испред вертикалне пречаге кајмакчаланског масива налазе се Чегањске планине.
Али је нешто високо и напорно. — Хиљаду осам стотина метара — додаје капетан Радојчић. — За нас је било, чини ми се, Монт Еверест... Хималаји, враг би га знао. — Он се обрати Мишићу.
— А код артиљераца је баш обрнуто. Они опет не подносе звизак куршума — вели капетан Радојчић. — Извежбали су се, оца им њиног! — додаје Мишић.
У здравље! — и трчећим кораком оде. — Пријем и предаја дужности у рову! — смеје се капетан Радојчић. — А за време мира прописан је читав поступак како се смењују страже.
Освануо је шеснаести септембар. Његово излагање прекиде капетан Радојчић: — Сад стани. Запамти где си стао: „Освануо је шеснаести септембар.“ Да чујемо сад Предрага.
— Према Кочобеју — додаје капетан Радојчић. — Јест. Лево од њих налазио се мој пук. Наших шест чета поседало је тачно средину оне ближе вертикалне
— „Комисија“ је примила ваша опажања к знању и управљању — вели шалећи се капетан Радојчић. — Да видимо сад даље. Такво је, дакле, стање било петнаестог и између петнаестог и шеснаестог. Аја.
Овај су батаљон задржали у резерви. Капетан Радојчић га прекиде. — Када сте тако успоставили фронт, да видимо шта је било шеснаестог.
А почели су из равнице. Колико су морали врхова прећи да би се подвукли под сам врх Кајмакчалана. Капетан Радојчић га прекиде: — Ето, видите. Сад ја, у име Дринаца, кажем: молим вас, то треба запамтити. — Наравно.
А ако нема тробојки, онда да им се за леђа свежу светли плехови. — Где нађосте тробојке? — пита капетан Радојчић. — Узели смо сигналне барјачиће. А место плеха исекли смо неколико кутија конзерви.
Он је пажљиво слушао тебе. Да слушамо сад њега. У целом вашем излагању то ће бити најважнији моменат — умиривао их је капетан Радојчић. — Да чујемо сад тебе — обрати се Предрагу. — Ево како је било — рече Предраг.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
владика црногорски СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске
СТАНИША ЦРНОЈЕВИЋ, брат кнежев РАДОШ ОРЛОВИЋ, сердар ШУЛОВИЋ, сердар МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ
МИЋИЋ, сердар ЂУРАШКО, капетан ВУКСАН, капетан БОГДАН ОРЛОВИЋ БОГДАН ОРЛОВИЋ браћа, капетани СТАНОЈЛО ШУЛОВИЋ, капетан АРСЛАН ПАША, вођа турске војске АРНАУТ ВЕШАН [Осман] ЈЕЛИСАВЕТА, кнегиња црногорска МИРА, кћи Радошева, а вереница
икад брижна мајка подиже На белим груд’ма ’наке дражести, Кô што их синоћ, винцем угрејан, Уз сетне струне изви капетан. — Бадава — севдалија си, Ђурашко! КАП. ЂУРАШКО: Ха! ха! ха!
ТРЕЋА ПОЈАВА У двору кнежевоме. Јелисавета, капетан Ђурашко, а затим кнез Ђурђе и Станиша. ЈЕЛИСАВЕТА: Нема га још — А ишчекујем га нестрпељиво, Он ми се чини да је
Вујо!... (Вујо улази.) ВУЈО: А што ћеш са мном, свијетла госпођо? ЈЕЛИСАВЕТА: Је л’ био овде капетан? ВУЈО: Сад малоприје, ту се са Сердаровићима разговараше — ет’ ту, госпођо, баш пред двором у врту — а шта ти се ту
Зашто би варô?... Ако не зато Да му изврше паклен умишљај? (Капетан Ђурашко долази.) Баш добро дошао! Нестрпљење ме скоро умори — Не знајућ шта је?... Де, шта се говори! КАП.
ЈЕЛИСАВЕТА: Живи! Али сад даље, одлази! Јер тако ми се чини, Ђурашко, Да са Станишом Ђурђе долази. (Капетан Ђурашко одлази.
Ал’ ево иде кнез!... ДРУГА ПОЈАВА Кнез Ђурђе, Шуловић, Мићић, капетан Ђурашко, војводе, сердари, капетани и пређашњи. ВЛ. ВАВИЛА: Добро нам дошао, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Боље нашао!
(Кнез Ђурђе, капетан Ђурашко и многи други одлазе.) ЈЕДАН СТАР СЕРДАР: Та реч је страшна: „прогнати“. Њега прогнати! Хеј, друже стари!
У туђинству је, господару, горак осмијак!... Тек, вељу, поклонићеш га?... А ено војводе Шуловић, Мићић, а и капетан Вуксан дођоше лијепо те молити да ни га поклониш, господару! КНЕЗ ЂУРЂЕ: Нека улазе!
] ТРЕЋИ ДЕО [Ђурашко јавља Јелисавети о завери коју Станиша и Радошеви синови, Бошко и Богдан, спремају против двора. Капетан обећава кнегињи да ће, заједно са својим перјаницима, брзо угушити буну.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Какав то војвода: кô каква швапска гереналина... капетанина! Збиља, да то није капетан с Кадине Воде? — Ама, какав капетан, какви наши, крст вам, 'оћу рећи шиљак џамијски! — завитла Белемез 'анџарином!
Какав то војвода: кô каква швапска гереналина... капетанина! Збиља, да то није капетан с Кадине Воде? — Ама, какав капетан, какви наши, крст вам, 'оћу рећи шиљак џамијски! — завитла Белемез 'анџарином! — Не сијеци, Белемезе, ја сам...
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ПРВИ 3 ЧИН ДРУГИ 31 СУМЊИВО ЛИЦЕ КОМЕДИЈА У ДВА ЧИНА ЛИЦА Јеротије Пантић, срески капетан Анђа, његова жена Марица, њихова кћи Вића Жика срески писари Милисав Таса, практикант Ђока Алекса Жуњић, срески
) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан... ИX КАПЕТАН ЈЕРОТИЈЕ, ПРЕЂАШЊИ ЈЕРОТИЈЕ (улази споља под капом): Је л' није ту господин Вића? МИЛОСАВ: Није!
ЖИКА: Нема, може и да причека. (Миладину.) Изађи ти, газда-Миладине, па кад оде господин капетан, дођи да наставимо. МИЛАДИН: Разумем, господин-Жико! (Оде.
ЈЕРОТИЈЕ: Дедер, извади га! (Милисав вади из фиоке један протокол.) Заведи! (Милисав умочи перо и очекује.) „Капетан овога среза, Господина министра унутрашњих дела извештава депешом да је у своме срезу пронашао и притворио лице које
Оде и капетан и све среско особље у ваздух. А неко тек мора остати да настави истрагу и да извести господина министра о дога– ђају:
(Оде.) XИ ЖИКА, МИЛИСАВ ЖИКА: Бре, ала се препао капетан. МИЛИСАВ: А тек да си га видео јутрос. ЖИКА: Кад јутрос? МИЛИСАВ: Па кад смо напали Европу. ЖИКА: Е?
Ето, сам капетан, није ни дошао на лице места. Кобајаги заговорио се успут. ЖИКА: А јесте ли сви одједанпут упали у собу?
Кобајаги заговорио се успут. ЖИКА: А јесте ли сви одједанпут упали у собу? МИЛИСАВ: Јок! Прво, капетан није ни стигао на лице места... XИИ МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН увлачи се лагано у канцеларију).
МИЛАДИН (који је пришао столу Жикином): Овај ... господин-Жико, отишао је гоподин капетан. ЖИКА: Знам да је отишао, па шта?
ВИЋА: Шта то? МИЛИСАВ: Причам господин-Жики како се капетан јутрос препао. ВИЋА: Кукавица! Ето, молим вас, људи, пала му у руке једна крупна ствар, могли би најмање петнаест њих
Дај ми, бога ти, господине Милисаве оне списе нађене код оптуженог. МИЛИСАВ (дајући му): А, каже капетан, треба и два грађанина, присутника... ВИЋА: Јес', боме. Шта велите, кога да узмемо?
Није их он ковао, него само протурао; а то, брате, и ја, кад ми се нађе у џепу, гледам да протурим. Па и сам господин капетан кад наиђе на оловни грош, одвоји, вели: „Ово је добро за тас кад идем у цркву”. ВИЋА: 'Ајд', дај ми те твоје грађане!
Ћипико, Иво - Пауци
Истога дана, сеоски капетан, с новим пешкиром око главе и дугим чибуком у руци, обилазећи куће потврђиваше ту вијест, али ни он није знао, или не
Харамбаша предводи рондаре окићене заставама, а капетан кућне старјешине. Бискуп се указа и благосиља. Са цесте пјешачи до цркве и врцем у њу улази, за њим нагрне и мушко и
—Не будали, Петре, — одговори капетан, — нису људи врчи... Даће пресвијетли на одласку, видићеш. — Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Већи део дана проводим у старој згради Универзитета, у Капетан Мишином зданију. Половином прошлога века познати богаташ и ортак Кнеза Милоша, Миша Анастасијевић, дао је сазидати
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
што су мој дед и отац пропали као трговци, било је и „свакојако друго фино бранш”, а од моје матере братов син био је капетан од фрегате, баш фрегатен-капитен, да, ако изволиш знати. — Шта! — избезуми се Јова; — у твојој фамилији капетан?...
— Шта! — избезуми се Јова; — у твојој фамилији капетан?... Ха, ха, ха!... Ја, богами, мислим да је Јова граничар прва и последња сабља у твојој фамилији, и то ти рекох ја
Ја, богами, мислим да је Јова граничар прва и последња сабља у твојој фамилији, и то ти рекох ја данас и за вавијек... Капетан!... То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана.
Капетан!... То је ваљда био капетан у комшилуку, па пала тараба, а ти онда велиш: е, сад и ми имамо капетана. За фрау Розу се говорило по варошици да је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
3, где ме врло љубазно прими један расходовани капетан. Објасним му ствар; кажем да сам служио у пешадији, те да — према томе — нисам ни имао потребе од чешагије, те то мора
Шта ће, молим вас, једном пешаку чешагија? — Сасвим, сасвим! — рече капетан убеђен и узе перо те записа моје објашњење и испрати ме умирујући ме: — Добро сте урадили што сте дошли лично да се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Узео пешак из напуштене радње дугачак ланац, у нади да ће га доцније однети својој кући. Капетан Ваља се љутио: — Видите оног репоњу, молим вас, како се натоварио. — Пустите их. То је добар знак.
налазим, господине потпуковниче, када би се извршило стрељање једно десеторице, ред би одмах био успостављен — упаде капетан Веља. Не дижући главу, потпуковник Петар погледа преко својих густих обрва капетан-Вељу, па ће рећи: — Мислиш... Хм!
Не дижући главу, потпуковник Петар погледа преко својих густих обрва капетан-Вељу, па ће рећи: — Мислиш... Хм! — он махну одречно главом.
Већ је последњи час. — Испрежи! Тр-р-рас. Сад већ иде брже. Што промакне кроз Лукине руке, дочекује капетан Душан. Што измакне читаво испод његова штапа, сачекује револвер поручника Бранка.
— Па... Како сад? — запита капетан Лазар, држећи ме за руку. — Тхе!... Ето тако, видите и сами. А ви? Он тужно махну руком и климну главом: — Горе
— Где се то догодило? — Код Лесковца. Онда зађосмо мало у страну, седосмо на једну гомилу камења и капетан Лазар ми исприча судбину пете батерије... — Кренули смо из нашег бивака сасвим изненадно.
— Нашто да гине народ, кад сутра навече иначе морамо да положимо оружје. Даље немамо куд! — додаде капетан Душан. — Баш зато! — брани своје гледиште Живадин. — Нека то буде на витешки начин, а не као неке бабе.
Нама је данас потребно да сачувамо живу силу. — Добро, господине потпуковниче — упаде капетан Душан — претпоставимо да смо је и сачували, мада се она почела да осипа сама од себе. Куда ћемо с њом?
Тек тада видесмо како војници замичу у село, међу арнаутске куле. Капетан Радослав прати једнога поднаредника да их врати. — Дреница је ово... Могу лако да припуцају пушке. — Ко... Арнаути?
— Море, људи, свако зло има своје добро — вели капетан Јова учитељ. — Ах, филозофија сангвиника! — добаци са омаловажавањем капетан Душан, „резервни адвокат“.
— Ах, филозофија сангвиника! — добаци са омаловажавањем капетан Душан, „резервни адвокат“. — Молим те, какво добро очекујеш сада ти?...
— Ми, дакле, не представљамо никога — упаде потпоручник Средоје. — Море, ајд бре, што причате којешта! — љути се капетан Вела. — Онде где је војска, ту је држава. Ко ти, бре, даје плату? — А ко даје плату онима у земљи? — упаде Живадин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
до торине; где су та стада једнако била отимана, са стране турске као и с црногорске; где су власти турске (спушки капетан, никшићки чувени капетан Хамза) имале вазда посла, организовале целу полицију, градиле куле и стражаре због тога.
стада једнако била отимана, са стране турске као и с црногорске; где су власти турске (спушки капетан, никшићки чувени капетан Хамза) имале вазда посла, организовале целу полицију, градиле куле и стражаре због тога.
Војин војвода није био у Вучитрну, него у Гацку, а имао је три сина: Алтомана, Војислава и Младена. Лека капетан је један од више великаша с тим именом у XИВ и XВ веку у северној Албанији.
60 Сењанин Јуре (Јуриша) је (по једнима) Јуриша Војковић, познати сењски ускок; (по другом мишљењу) капетан Јуриша Лучић, који „се помиње у документима која се односе на капетана Ивана Влатковића“, тј. Сењанина Иву.
кућа од камена зове кула, а у пјесмама и она која није од камена зове се кула или двор“ кулаш — коњ мишје боје Кулин капетан — заповедник турске војске, погинуо у боју на Мишару 1806.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
СУ ДЕЛИЈЕ 74 БИЛА ЈЕДНОМ ЈЕДНА КАТА 75 ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК 76 У ЈЕДНОМ ДАНУ 77 БИЛО ЈЕДНО ТУЖНО МОРЕ 79 КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА 81 ЛЕПТИРИ СА ЛЕПИМ ГЛАВАМА 82 У ЗАСЕДИ ИЗА ПЕТНАЕСТЕ 83 ЈЕДНОГ ЗЕЛЕНОГ ДАНА 84 МА ШТА МИ
Седи алас на обали Слуша како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске тајне КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА Капетан је питао морнара Где жели да проведе лето На копну или на броду А морнар ајкула стара
како море грува Држи шкољку поред ува А шкољка му прича сјајне И опасне морске тајне КАПЕТАН ЈЕ ПИТАО МОРНАРА Капетан је питао морнара Где жели да проведе лето На копну или на броду А морнар ајкула стара Рече МОРЕ ПРОКЛЕТО УЗЕ МИ
лето На копну или на броду А морнар ајкула стара Рече МОРЕ ПРОКЛЕТО УЗЕ МИ СВУ СЛОБОДУ ЖЕЛИМ ДА ИДЕМ У ЧАЧАК Капетан је питао морнара Зашто му проблеме ствара Зашто не иде у Сплит А морнар ајкула стара Рече са пуно жара ЖЕЛИМ У
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
И тако се ипак у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.