Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Из димњака по кућама почне да кула густ, тмоласт дим од печења, меса, кобасица. Цела улица замирише на пастрму. Кроз капиџике а по авлијама почну да промичу жене, зајапурене, носећи чаше, столице. Улицом по десет њих иду.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И то не оде на капију улицом, већ кроз капиџике, баште, куће, како би се са целим комшилуком видела, са сваким здравила, и онда преким путем отишла у тај Шарени хан.
А заиста, више њихове улице, кроз капиџике, из споредних улица, где нема метежа, већ се чује како иду жене, старке и слуге ка гробљу.
баба-Симком уђе не на капију, јер ће од сада на њу улазити само сватови, званице, гости, него иза куће кроз комшијске капиџике. У кући је већ све било узрујано, измешано, и врило од света.
Почели | да се међ собом туку и од беса сами себи секу руке, ноге, тако да су морали, вучени женама, одлазити кроз капиџике чак и прескачући преко зидова. Марко опет да излуди.
Брзо се као умори и онда се диже и одлази другој комшиници. Тако целог дана иде од куће до куће, провлачећи се кроз капиџике.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Неко с фењером их с лева дочекује и води кроз воће, где су коњи и остали, па ће кроз капиџике да се изгубе заједно са лелујавом светлошћу више фењера). ЈОВЧА (сруши се преко прага собњег, потмуло јечећи).
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Ишло се кроз баште, кроз капиџике, кроз пролазе којих давно нема, кроз мокар густиш и крхо– тине трајности над развалинама и ру– жичњацима.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Улази момак Димитрије и уплашено стаје пред Младена. МЛАДЕН (мрачно): Затворите капиџике, капију, и никога не пуштајте из куће, нити у кућу, док ја не дођем. Главом ми јамчиш!