Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Видиш ли оне ситне капљице што, ударајући у шарени шљунак, на обалу скачу? И оне љубе оно шарено цвеће што своју лепу главицу умиљато доле савија
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
други дан, друга и новака! Јаков и Милош поздравише се, па одоше у своје шаторе. Киша је опет пљуштала, и њене капљице, што удараху некако сетно у платна шаторска, успаваше војводе... 15.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Нико не мишљаше да иде својим послом. Сви прискочише, попрскаше га водом. Дама с кучетом и зембилом тури му некаке капљице под нос. Брзо га повратише и дигоше на ноге.
Пред зору је била лака киша. Земља бјеше свуда влажна, а са дуда спрам врата још нијесу испариле кишне капљице, па га обасјало јутрење сунце, те се цакли као полелеј у варошкој цркви.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— А, захваљујем лепо. — Ама само једну. — Не, не, верујте... не пијем. — Чашицу, забога... — Ах, ни капи, ни капљице — брани се гост, устаје и клања се и благодари — никад не пијем. Верујте... — Зар је баш никад нисте окусили?
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Мица кад то види, онај дан не може да једе, мука јој, мора да узме „хофманише тропфн”, Хофманове капљице. Бабоња, кад је чуо да је умро Јефта, ражали се. Био је добар клијент, но неће рђав бити ни Алка.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је, истина, имао обичај, и раније, да сумњичи жену да употребљава неке, францеске, капљице, да појача сјај у свом оку, али је то увек само у шали говорио.
Леополдштатом, међутим, још је било светло, последњи сунчани зраци још су га обасјавали, као неке стреле, на којима се капљице кише сјаје. Сунце је над њима, кад су пред кућом Божичевом стали, још сијало, увис, кроз тушту и тму мрачних облака.
Био је, на тренут, два, ушао у кућу, да види Ану. Она је спавала. На њеном лепом лицу блистале су капљице зноја, од порођаја, као роса. И њено детенце је спавало.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Она је била тамо, он овде. Као што су копите одбацивале блато, и кола и точкови одбацивали капљице, што је данима имао да гледа, пратећи пук, по раскаљаним, завејаним путевима, тако су и дани што су пролазили један за
Милићевић, Вук - Беспуће
језе, увијек га потреса иста гроза кад види сунчано прољећње јутро послије 2кише: по трави и по лишћу блијеште капљице и лако се, с једним угодним и топлим шумом, стресају; дрвеће у цвијету подсјећа на невјесте у бјелини; киша у цвијету
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже. Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за својим драганом
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Сребрнастим перима мраз голица прозоре. Купајте се, смрàдићи, нека прште капљице! (Босиљкови цвàтићи потрусили шафољ су.) - Брже, брже, соколи пожурује отац нас - служба рано почиње!
Расточи, Ткаљо, узбуђења нар ми: да с Твојих спојки пијем босиоке и сланог уља капљице и локве. Ти облик мој си - далек садржај ми.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
страши висока брина, вије се стаза низ камен крти, испод ње клепет дивовског млина, кашикар точак хитро се врти: капљице праше о стијење голо, омајом игра вилинско коло.
Напетог једра барчица јури, у сусрет киши, олуји, бури, прамцем капљице праше. Небо се мрачи у руху мрком, олуја силна долази трком.
Само под точком, у тмине неме, капљице броје вечито време. Под врбом кривом, на пустом жалу, Видран се Видрић богато гости, около свуда крљушти сјаје,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Кроз шкрипу сељачких кола чујемо како пљушти киша, јесења киша, па нам хладне капљице силазе низ врат, као да нам се у тело змије увлаче. Наиђе капетан Јован и поче да нам разлаже ситуацију.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице. Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.
крилима поред самих њихових очију; пројури тихо, без шума, водени кос, враћајући се ноћишту; зажубори речица, зашапућу капљице што се слевају с камења, а сутон се њиха и навлачи све више, успављујући брижну главу пријатним заносним сновима..
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј варијација фантастичних,
А она ме некако уплашено погледа, засијају се оне лепе црне очи и почну јој тећи бистре вреле капљице низ образе... Ех, што ме је то болело!... Жена ми је права лепотица.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Да ли чух предзнак Среће, ил коби? Ништа! Тек мува Зујну у соби, Ко да се кроз опну неку проби. ИНСЕКТИ Капљице зејтина: по ивици Шуме мичу се клизави свици — Звездани инсекти, пуноглави, Петролејске сузе у трави; Попац, на
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
растопити, а камоли слабога човјека, рођенога да се од њих топи; пред очима воде пребистрене, ђе у двије свештене капљице предјел шири видиш божје силе но с планине у прољетње јутро што га видиш над бистром пучином!
Што су они? Жертве благородне да прелазе с бојнијех пољанах у весело царство поезије, како росне свијетле капљице уз веселе зраке на небеса. Куд ће више бруке од старости?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
вратилом се опасали, не урекли мило и драго, док не пребројили у мору песка, на гори лиска, на земљи травице, на трави капљице, амин!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сједнувши назва Исуса, па сними капу, па тресну њом о кољено, те стрцнуше капљице на све стране... — О, боже... боже! — проговори једва једвице мати.
Онај млади љекар из варошице прописа му њеке капљице, али насамо, пред Тетком и Дувалом, заврти главом. Заиста, то бјеше њеко чудна болест!
По читаву недјељу ни трага од болова, па онда дан-два ни да стане на ноге. Фра-Брне се брзо увјери да му капљице нимало не помажу, а да му добро чини гладовање.
два часа послије вечере, за дуго „киселио“ ноге у млакој води са мекињама, па онда му сестрић „на презуру“ даваше њеке капљице што утољују задуху и њека зрнца што ублажују болове у желуцу, јер — сипљиви дувало јеђаше вечером више но Наћвар, те
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
То разгњеви номофилакса још више, капљице зноја поцурише са његова лица, он поче да дахће као преморен пас и показиваше жељу да искочи из властите коже.
Тај ваздух пун је таквих ситних, невидљивих делића воде. Зором се они скупљају опет у капљице, и ми их видимо у облику росе. А виђамо их и у облику кише, слане и снега.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Напротив, из њега се пролива једна киша, која више нервира но што убија. Сву ноћ сам слушао, како добују кишне капљице о моје чизме, које, разуме се, нисам могао скинути.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
титрале жижаве завјесе мушица, а сухи бијели камени прагови жедни од сунца, заштрапани цијеђом, брзо су упијали румене капљице које су нагло модриле.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
се наместила на дрвено корито за појење стоке, подметула руку под точак, па гледа како се разбија водени млаз у ситне капљице, које прштећи падаху унаоколо. — Чусте ли за Ђурицу? — рече једна. — Ја, болан; он баш оде у хајдуке. — Шта кажеш?
Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...
Ћипико, Иво - Приповетке
с ведра неба разлива се селом, сребри чистине, обасјава ваздух трептавим бљедилом, у којем се бјелускају млијечне капљице што се непрекидно лагано спуштају ка земљи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Враћали се у куће и залазили дубље. Котлови су кључали у њима. Пара је била мека и опојна. Са лишћа су падале ситне капљице туге. Прве звезде на небу се замаглиле. — Уништавају Швабе писма. — Није Швабе него наши...
Свануло је. Сунце се помолило над планинама, али у влажну долину зраци још нису дошли. Блистале се капљице на грању, и плакала смола на боровима.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Даље, душе, даље! Гле како Дунав струји огромно, Купећ капљице, там’ у море сиње носи. Као богатца живот, час тихо, час спеши буровно, Да величину своју вечити саспе у гроб.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО: Светлости! Не вређај земљу, Не лиј у срце свог љубавника Капљице горке црне очаје — Да шта сам ја? ЈЕЛИСАВЕТА: Црногорац! КАП. ЂУРАШКО: То јесам!
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— вели Симеун, па сасу двије-три заостале капљице на ватру, а плавичаст пламен лизну уз један угарак. — Е, кад је тако, Симеуне, онда Боже помози.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Усамљена На средини морске пене, Цепам муње и громове; А таласе рикајуће Са храпавим камом груди У капљице ситне мрвим.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
брада му је замршена, на њој се јасно виде остаци од јела и пића: мрвице хлеба, громуљице лоја на вршковима длака, капљице вина. Пио је непосредно пред наш улазак.
Хтео је нешто да каже. Глава му је клонула на јастук и ситне капљице зноја су му избиле по челу. Померио је бледе исперутане усне. Рекох некима да би ваљало звати Доротеја. Они одбише.
Уосталом, шта да набрајам, као да разликујем сав тај лом замршене влажне травуљине с које су се сливале капљице воде и у цурку падале на под.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Некада је све њих носио исти занос. Сада виде општу невољу, и у заједничком јаду разбијају се личне патње као капљице над брзом реком, од чије се хуке и не чују појединачни уздаси.
таласави праменови кестењаве косе уоквиривали су њено високо чело. Очи плаве, а светле као капљице јутарње росе, оивичене дугим трепавицама. Нос правилан, као дело неког вајара, са танким чулним ноздрвама.
Још два пута су мењали облог. Наскоро сам осетио како ми је чело влажно, а по рукама избише ситне капљице. Скинули су ми облоге, и покрили ме. Свест ми се повраћа и неко ведро расположење... Грашке зноја липте са мога тела.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како и не би? Свуда око њих треперило је жуто море песка и нигде ни друге Капљице, ни другог Цвета. Је ли чудо што им кроз главу прође да су јединствени, да су сами самцијати на свету?
Узалуд су јој друге капљице говориле да то није ни важно: земља је пуна цвећа! Узалуд је то и самој себи говорила. Небеске висине нису је
Како су раскошни били корали! Како умиљати гласови морских звезда! Заврте се шарено коло око Капљице, ухвати се Капљица у коло. Хош, хоп! Ко ће брже? Ко веселије? Цуп, цуп!
Брзо! Кад будемо на површини предаћу те побратиму Сунчаном Зрачку! — Улете Капљица риби у уста, а капљице морске поданице посрамљено сагоше главе. Умакла им, преварила их, бестидница! Шта да кажу Царевом Доглавнику?