Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Мој отац и мати имали су јошт више деце, но ја ии’ упамтио нисам, а читуља је изгорела, кад су нам уз Карађорђев рат куће погореле, само још три сестре памтим: Станију, која је била удата за Живка Дабића у Јаутину, Марицу за
око Београда предводио је Радич Петровић који је после с Немцима на Французе као капетан војевао и немешаг добио, а уз Карађорђев рат то све оставио и нама у помоћ дошао.
Дођу нам контроманска кола; седне Црни Ђорђе, Катић Јанко и ја, и момак Карађорђев Антоније Пљакић. И дођемо у Земун, у ђенералову башту.
Кучук-Алија осване у Шљивовом Селу, у̓вати три човека и посече, пак у Крагујевац оде, покаже Карађорђев ћурак, и сељаци почну заиру доносити му.
У Лајковцу јулија 1806. (заборавио сам датум). Прота Мат. Ненадовић. (Ово је Карађорђев додатак: П. П. Господар Ђорђе послаће своје момке тајно преко села, и кога нађе код куће, онде ће га убити и на точак
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1808. он је директор свих српских школа, васпитач Карађорђева сина Алексе, Карађорђев секретар и саветник. Тада он почиње изводити цео један план за просветну организацију Србије, ствара 1808.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Странцу и гостима је говорио: „Овде је живео Василије Јовчић, дугогодишњи старешина преровски, Карађорђев четовођа, а први муж моје покојне мајке Кате.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Не бојте се! Ено пева Чамџија!“ Положили су га на насила од пушака и понели на Ташмајдан, у Карађорђев логор. Осмехивао се: у њему, ни тад, није било ни страха, ни бола. Полако је одлазио из себе а свуда је била светлост.
опет, мржње и зло будни, опет, оба су Обреновића, и стари Милош и млади Михаило, у изгнанству, кнез је Александар, син Карађорђев, а владају уставобранитељи.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
људи завршио беседу о Карађорђу и његовим борбама против Турака, жене би запевале песме у којима се слави храбри Карађорђев војвода Хајдук Вељко, који је са шаком Србијанаца бранио Неготин од велике турске војске под Мула-пашом.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
3, стр. 84—6), у којој Трлајић велича Карађорђев устанак; поводећи се за њеним насловом у Летопису за 1834, не би, мислим, било пресмело закључивати да је послата