Црњански, Милош - Сеобе 2
у раскошној униформи, рече, хладно: да не заборави да је на путу његовом, и његове фамилије, у Росију, он, Вишњевски, Карпати!
Није му излазило из главе, како се Вишњевски био уздигао пред њим и како му рече, да је он, за Исаковиче, Карпати! Исакович се у тим картама није сналазио лако, али их је у војсци био научио, па је, прстом, по њима, путовао, како је
Насмеја се, кад се сети, како Вишњевски, поносито, виче: „Ја сам ваш бог на путу у Росију! Ја сам, за вас, Карпати!“ Шта све нису, они, Исаковичи, преживели, и чули, на тим својим селидбама из Сервије.
А тај крмак виче: Ја сам ваш бог! Бивши Србин, а дере се: Ја сам, за вас, Карпати. Зар су се, за то, од Гарсулија избавили?
Један је, каже, уобразио да је он: Карпати! Једино га, каже, Росија није разочарала. Њему се чини, сасвим друкчија, него што је био Срем, Темишвар, Варадин, где
избораним ветровима, зимом и биткама, учини као неки Вишњевски, који каже да ће пред њега стати, и уздићи се, као Карпати. Све је то глупа игра судбина, са њим, која га је, и пред овог Гарсулија, довела.
Да је Вишњевски курвар, каже, то је знао, иако се пред њим, у Токају, био испрсио, и тврдио да је висока планина, Карпати. А да је и она курва, то је дознао. Подводница је своме мужу. Додола, коју облаче у свилу, па изиграва госпожу.
Псовао је себе у себи, због тог кукавичлука, али је и сам видео да је Вишњевски, ако не Карпати, али довољно моћан, да га у Кијеву упропасти.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Наш поглед, вративши се опет северу, захватио је нове пределе. Оно је Харц. Даље на истоку су Судети и Карпати. Ова вијугава сребрнаста пантљика, то је Дунав. Збогом остај, мој стари пријатељу!
Само неки од тих брегова потсећају на наше планине, па зато и добише њихова имена. Ово су Алпе, ово Карпати, ово је Апенин, а ово Кавказ. Сва остала Месечева узвишења чудног су облика.