Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
јауци, избезумљене, крваве очи, најзад она луда животињска забуна и комешање и иста умукла оруђа наставише да бљују картеч у леђа малочашњем нападачу за којим се она устремљена ала крвнички сручи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
НИ У КРВАВОМ РАТУ НИЈЕ ТАКО ОБИЧНА СТВАР 77 ПОД ОКРИЉЕМ КРСТА 84 РАТ ЈЕ БУКТАО 90 ОСМАТРАЧНИЦА НА ЦРКВЕНОМ ТОРЊУ 95 НА КАРТЕЧ!
— А Петар откачио лафет, па ми каже, спреми да темпираш на картеч! — прича Станко темпирач. Углавном, сваки је мислио на свој посао. Сви су поштено признавали да им није било пријатно.
НА КАРТЕЧ! На чистинама и између кукуруза лежали су мртви војници у плавим блузама. Било је и тешко рањених, који су немоћно ди
Вода ми застаде у грлу и појури на нос. — На картеч!!! — зачу се команда као вапај и војници полетеше топовима. Из чељусти топовских је сукљао пламен, а цев се трзала
Јер пао је последњи крик у артиљеријској команди: на картеч! — исто као на броду који тоне: појаси за спасавање. Људи су свесни да смо напуштени.
топови су окренути у спољну страну, запреге су биле унутра и на сваки топ су истемпирана по четири зрна: „на картеч“. Нико се није мицао са свога места. Паљење цигарета је најстроже забрањено.
Уто груну један плотун и са наше леве Стране угледах како се заплави пољана... „На картеч!“ — викну неко. „Предњаци брже!“ — вичу други. Кроз батерију звизнуше куршуми...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
»О, боже помози«, повикаше сељаци у мојој околини. И још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и густи редови непријатеља проломише се; беле черкеске заставе укрстише се, падајући заједно са
»О, боже помози«, повикаше сељаци у мојој околини. И још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и густи редови непријатеља проломише се; беле черкеске заставе укрстише се, падајући заједно са својим
Још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори громовитим ура а
Још једном: »плотун, картеч, плотун, картеч...« и непријатељ се повлачи у шумицу и јаругу, из које је испао. Наш се шанац заори громовитим ура а мене ово yпа
Још мало даље лежи полеђушке леп млад низам, сасвим је обучен, само му нема феса и — темењаче. Картеч је однео обоје. Више њега стоји запечена и јако окорела на сунцу црвено маса — то је процyт и крвљу обојен мозак.
Чим се указасмо на ивици шуме, тресну пред нас прва турска картечна кутија, и картеч се просу као да бацаш пуну шаку пшенице.
Они одоше, ми остадосмо у страшној борби. Картеч је непрестано сипао, из стрељачкога рова Турци су били скором ватром; наши, људи, поред свега заклона, једнако су
Шта је даље било сећам се сад само као кроза сан. Знам да једно сто корака тако трчасмо; знам да картеч и куршуми брисаху као метла по нашим редовима, сваљујући и лево и десно; знам да ми један рањен Рус нешто говораше;
Држали смо се тако скоро пô сата, ма да нам турски картеч није давао ока отворити... Наједанпут с нашега левога бока, с оне стране где је граф Кановњицин био заметнуо борбу,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Био је код другог топа, кад су Бугари упали у батерију. Командовао је: „Паљба уназад. На картеч!“ Сео је на топ и лично опалио један метак. То је био онај последњи пуцањ наше пете батерије.
Наши су се у одступању тукли, бранећи сваку стопу, док су артиљерци гађали на картеч. Причају да су команданти пукова били у највећем окршају, са револвером у руци, и храбрили војнике: „Не дајте се,