Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он га лепо прими, али му кафеџија у кафи отров даде. Мој отац кад до пола филџана попије, мука га у̓вати, остави филџан и једва у свој квартир дође.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Др Георг фон-Сименс, члан германског Рајхстага ГЛАВА ПРВА Газда Радисав је човек старога кова. Кафеџија је и механџија.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
ВАСИЛИЈЕ: Знаш да немамо. Последње што смо имали, дали смо за закуп кафане! ЈЕЛИСАВЕТА: Кафеџија није хтео ништа да ти врати? ВАСИЛИЈЕ: Није ми пружио прилику ни да га питам! Једва сам и ствари извуко...
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
И бацају се за њим мезетом, краставцима, јајима... ЈЕВРЕМ (више себи): А кафеџија све то бележи! МЛАДЕН (наставља): А њини узели другу музику па иду кроз варош и пред Јелисијевим дућаном упалили буре
СПИРА: Тако сам чуо. Ко ти то јавља? ЈЕВРЕМ (Младену): Ко је ово послао? МЛАДЕН: Цена, кафеџија. СПИРА (узео је писмо из руку Јевремових и гледа): Па ово није гласова. Ово је 113 динара рачун.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
А после тога, ћир Ђорђе је механџија, газда од кафане, дакле заслужан човек. Сваки је кафеџија заслужан по човечанство, а нарочито по Српство, које се, политички раскомадано, ту састаје; а и шта би знао, шта би
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Такве суве и црне ноге имају бубашвабе у келнерају на који се често наслања уморни кафеџија, задовољан што су и цигле у поду увек пијане, базде на ракију, балегу и мокру кожу, што се и леандер пијано накривио у
Ја сам дворски сат! Цик-цак! Згађен, Ђорђе гурну сто на њега, а овај побеже под суседни сто. Кафеџија Ика притрча, ухвати га за врат и, као мачку, избаци кроз врата његову вриску, дуже постаја на отвореним вратима, па,
хрпом свакојаких гласова: Устај сељо, устај роде, па се брани од господе, чиновника, зеленаша, трговаца, мантијаша... Кафеџија Ика, гурав и ћосав дугајлија, уплашен песмом забрањеном од власти, поче да запомаже и моли да певају другу.
Речи имају укус зарђалог бакра, а на лицу му се ужлебио презир пун гађења. — Хоћеш ли кући, газда-Ђорђе? — пита кафеџија. — Нећу. — Прошла је војска, коњаници. У ово доба не иду они забадава.
— Ико, све истерај напоље. Кафеџија једна дочека: — Фајронт, господо! Опрошћавајте, господо, и сада знате за кога треба да гласате.
Па он је стварно болестан и стварно га пробада с леве стране, убеђивао је себе. Једне вечери ушао је кафеџија: „Чујем да си болестан.“ „Болестан сам.“ „Да јавим твојима кући? Да ти дође неко.“ „Не треба никоме да јављаш.
Молио је кафеџију да закоље петла. Кафеџија ни за дукат није хтео да се лиши будилника који тачно, на време, буди келнере и послугу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Вот сејчас мње удалос увидјећсја с мојим другом и остаљними братјами Сербами. Кафеџија принесе вино и неке огромне чаше. „Фикус“ се диже.
“ Оде ти сутра у команду. Кафеџија купи срчу и поставља нов сто. Уто се појави и Грк са печеним јагњетом на ражњу. Наслонио је јагње уз платан.
Налише му другу. „Екс!“ — викну неко. Сергије сручи вино у уста као да сипа у неки вакуум, па потеже чашу о дрво. Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“. Кафеџија склопио руке и моли да се више не разбија.
Кафеџија донесе нове чаше. — Плотун здесна! — виче Сима „Јаребица“. Кафеџија склопио руке и моли да се више не разбија. — Поштеди му за данас „шифот“ — умирује важно „Фикус“ и налива вино у чаше.
Кренули смо на друм. За нама иду кафеџија и послуга са вином, деца, народ, хармоникаш, официри који су се задесили у пољу.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
присни друг Ташаниног покојног мужа ПАРАПУТА, просјак, блесаст, полулуд, тако звани »Божји човек« МАНЕ, Грк, кафеџија АРСЕНИЈЕ, клисар Миронов БЕКЧЕ, отменији просјак-пијаница ЈУСУФ-БЕГ РЕШИД-БЕГ ЏАФЕР-БЕГ АХМЕД-БЕГ } Другови Сарошеви И
Чује се лупа на кафанском улазу. Из своје собе иза келнераја истрчи кафеџија бунован, чеше се, зева, протежући се. КАФЕЏИЈА (обучен упола грчки упола цинцарски, у антерију, кратко џубе,
Чује се лупа на кафанском улазу. Из своје собе иза келнераја истрчи кафеџија бунован, чеше се, зева, протежући се. КАФЕЏИЈА (обучен упола грчки упола цинцарски, у антерију, кратко џубе, засуканих рукава, на глави велики фес, све прљаво,
Не чукај, да те не чукнем сас некој чабрњак. (Опет лупа.) Ама па кој си ти? САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори. КАФЕЏИЈА Леле, Сарош, роде сладак!
САРОШ Ја, Сарош. КАФЕЏИЈА Сарош ли? Ели сам, ели сас бегови? САРОШ Сад ће и бегови и свирачи. Отвори. КАФЕЏИЈА Леле, Сарош, роде сладак! Како на теб да не отворем? Зар на теб да не отворем? Зар на теб, сефтеџију?
(Отвори): Изволевај, душице слатка. От тебете побољи сефтеџија нема. САРОШ (мрачно): Дај два момка. КАФЕЏИЈА (виче): Костаћи, Ристаћи! КОСТА и РИСТА (споља, иза келнераја): А? КАФЕЏИЈА (полети к њима): Какво »а«? Аксилос!
САРОШ (мрачно): Дај два момка. КАФЕЏИЈА (виче): Костаћи, Ристаћи! КОСТА и РИСТА (споља, иза келнераја): А? КАФЕЏИЈА (полети к њима): Какво »а«? Аксилос! Немат »а«, него брго овам. Да не поручате ћутеци.
Да не поручате ћутеци. Долазе Коста и Риста (закопчавајући и стежући поцепане појасеве, буновни). КАФЕЏИЈА (покаже Сароша): Агу да слушате. САРОШ Нисам ја ага. (Кости и Ристи): Један до Назе, други до Решид-бега.
И Наза са својом дружином да дође, а бегови тако исто. Кажите да ја зовем. (Баци им новац на под.) На, ево бакшиш! КАФЕЏИЈА Брго, све по три кораци у едан да фаћате, па кад мислем да сте там, а ви да се овдека.
КОСТА и РИСТА (обрадовани бакшишом одлазе). КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје. Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам.
КАФЕЏИЈА (Сарошу): Седи си, седи си, пиле моје. Искаш да донесем раћија? САРОШ Имаш ли добро пиће? КАФЕЏИЈА Имам, имам. Како да немам! Имам раћија што гу пијет султанова мајка и бегови. Права бела раћија.
САРОШ Добро, иди наточи. Па спреми све, сад ће и бегови. КАФЕЏИЈА Саг, саг, мољем. (Оде. Пева.) САРОШ (хвата се за чело): Шта учиних, шта учиних! Што се заклах?