Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
при̓вати за своју камилавку и рече: „Христијани, почитујте свештенство и упамтите: ко је год на ову капу лајо, он се кајо!
сопственог искуства, не умем о томе ништа друго казати, него да је цела истина: да ко је год на ову капу лајо, он се кајо. Ја сам одма затим и протом постао.
Теодосије - ЖИТИЈА
Гле, колико времена по горама тражећи те лутам, од глади и плача изнемогла пропадам, жа ти живиш не бринући се за мене кајо да сам туђа. Ти, каменосрдни немилостивче, зар да се не смилујеш на сузе моје?
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Дваред се није дао опомињати, него седне одмах па напише допис. — »А где вам је госпођа Кајо, Јова?« питају Јовину жену друге жене. — Ено га где седи — вели гђа Каја — па ради у соби.
— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу? ’Оће крканлука! — Коју? — запита Каја, која је уморна од рада
— Па шта нам доносите? — запита домаћица полаженика. — Зиме, госпоја Кајо! — вели полаженик. — Вид’ла сам... — вели она — хладне вам руке... — Хладне руке...
— Стој! — викну Јова. — Не тако, него овако! Седи ти, прико, овде; ти, Кајо, ту, а ја ћу овде. Згодније ми је одатле да устајем кад затреба да пуцам!
— Сто си пута већ то причао како си »јегер« био; све то те то! Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо!
»Кајо, виче Јова па све крешти, ако си ми вјерна и ако ме волиш, дај ми чашу!«, а она му отима и цичи: »Јово, ако ме волиш, н
Киљадили ми се такви пријатељи!« — Да бог да! — одговарају Паја и Каја. Купају се и седају. — Кајо, испеци нам по једну кафу, татли-кафу. Кајо, — дере се домаћин и враћа је, — донеси Лиру, песмарицу ону!
« — Да бог да! — одговарају Паја и Каја. Купају се и седају. — Кајо, испеци нам по једну кафу, татли-кафу. Кајо, — дере се домаћин и враћа је, — донеси Лиру, песмарицу ону!
— А, сасвим! — вели полаженик. — Е, фала, прико, фала! — вели задовољно домаћин. — Кајо, пипиревко моја, оди ближе, оди до мене... ту, видиш, до мене седи... Седи душо, до мене, Еј, да ми срце не вене!
Ех, да ми је сад она моја поднаредничка »јегерска« персона, не би’ те ни молио; не би ти ни дошла на ред. деде, Кајо, твога »јегера« у образ.
у реченом року не врати, по истеку тога рока бићу принуђен повести против ње брачну парницу, и онда до виђења, госпоја Кајо, »фантазијо« названа, у конзисторији, а питаћемо се онда и за наредника, »Лепога Мику« названог, а такођер и за ту
Тако један, тако други — док се није накупило до шест наполеона.« А ја реко’: »Е, ово је, Кајо, за чичину браду!« Те ти ја то лепо узмем — ту Јова задовољно поглади и скупи браду у десну шаку, па онако обешењачки
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Попадија нека вешта жена, па је стаде запиткивати: те ово те оно, док сазнаде што јој је требало. — Ама, здравља ти, Кајо, зар сте обоје тако слепи, да не видите са чега је то? — узвикну попадија и пљесну длановима.
Ах, нека их, нека, близу је већ, видећете, надувене шкембаре, ко је Јулка, та само док те види, Кајо, одмах ће се у тебе заљубити.