Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Он, отупео, без страха и узбуђења, стоји и ћути. Само се помало стиди због Ђорђа што га види како клечи. Кад је квасио пешкире, пио је ракију и опет му се пије. Не може да изиђе: чуће га Ђорђе. Накашља се. Поново. Ђорђе не чује.
Краков, Станислав - КРИЛА
Сада се и Душко трже и појури тамо. Мајорове су очи биле затворене, кркљао је и окрвављеном пеном квасио дебеле а бледе уснице. — О... о... о... Крв је избијала на грудима, и лила се преко суре блузе.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
РАДОШ: Смем, господару! Смем рећи свакад истину; Смем, а зашто не? Тако ми оне крви точене Којом сам некад вољно квасио Тврди остатак царства пропалог; Тако ми оног сивог Ловћена, Са којега сам некад кидисô У тавну маглу дима
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Слабости су нагло опхрвавале новог благодејанца. Квасио је светом водом и очи и уши и срце и ноге и руке. То га је умарало, па би тек једно или друго заборавио.